Када је пре девет година ДОС преузео власт у Србији на уличним демонстрацијама, аргумент самозваних револуционара је био да је “режим” Слободана Милошевића покушао да украде ванредне председничке изборе, на којима је – рекоше – још у првом кругу победио њихов кандидат, Војислав Коштуница.

Милошевић је нудио други круг, али ДОС није хтео ни да чује. Никада нећемо сазнати ко је стварно победио на изборима, јер су гласачки листићи страдали – гле срећне ли “случајности”! – током паљевине Скупштине коју су извршиле присталице ДОС-а. Октобарска “револуција” завршила се изненадно и мирно, када је Милошевић предао власт после састанка са Коштуницом. Одређеним струјама у ДОС-у није одговарао овакав расплет ситуације, и да је та њихова фрустрација била семе будућег конфликта између ДСС и коалиције коју је предводила ДС, али то је тема за неки други текст.

Разлог што све ово спомињем, наиме, су вести из Авганистана. На тамошњим председничким изборима крајем августа убедљиво је победио садашњи председник, америчка марионета Хамид Карзаи. Толико убедљиво, да је убрзо постало јасно да је у питању била масивна изборна крађа!

Крађу избора потврдио је заменик шефа мисије УН, амерички дипломата Питер Галбрајт, нама познат као амбасадор у Загребу деведесетих који је својевремено бранио “Олују” изјавом да је етничко чишћење “нешто што раде само Срби”. Галбрајта је због тога сменио шеф мисије УН, норвешки дипломата Каи Ајде. Подсетимо се, он је био одговоран за срамно заташкавање мартовског погрома 2004. на окупираном Космету. После његовог извештаја, УН су напустиле политику “стандарди пре статуса” и именовале Ахтисарија за “посредника” у процесу одвајања окупиране српске покрајине.

Скандал око изборне крађе био је довољно велики да Хамид-паша од Кабула великодушно понуди други круг избора свом противкандидату, Абдулаху Абдулаху. Овај је ту понуду одбио, будући да Карзаи није сменио нити једног од људи одговорних за крађу избора. Потом је изборна комисија, коју је именовао Карзаи, одлучила да прогласи други круг непотребним (!) а првобитне резултате важећим!

Шта је била реакција Вашингтона, Ист Ривера, Лондона и Брисела? Протести? Санкције? Осуде? Ма какви – громогласни аплауз, и честитке Карзаију на “победи”!

Толико, дакле, о некаквој демократији, цивилизованим вредностима, принципима, итд. За самопроглашене господаре света, то су флоскуле за обману будала. Надам се да вам је сада јасно зашто је аргумент пост-октобарских власти да се Србији не сме отимати територија зато што је то “демократска земља са демократском владом” испао јалов. Да опет цитирам Филипа Канлифа,

“демократе су они које за такве прогласи међународна заједница, без обзира ко је у стварио добио колико гласова.”

Зато сам толико скептичан када се данас говори о “победи над фашизмом.” Хитлер и Мусолини су побеђени, без сумње, али је њихов морал – где се добро или зло одређује не према делу, већ према починиоцу – итекако тријумфовао. Тако да, рецимо, крађа избора постаје врлина када то ради америчка марионета Хамид-паша, али је злочин када то наводно уради непослушни Милошевић. Када Срби бране своја права у противзаконито новопроглашеним “независним” сатрапијама, онда је то “агресија”. А кад Америка нападне Ирак, са друге стране света, без икаквог повода и на основу очигледних лажи, то је онда “легитимна самоодбрана”.

Врли нови свет, шта ћете.
Објавио Gray Falcon

Files under Uncategorized | Leave a Comment | No Comments »

Džimi Vejls, osnivač Vikipedije, ekskluzivno za “Borbu” govori o najvećoj enciklopediji u istoriji čovečanstva

Osnivač Vikipedije Džimi Vejls (Jimmy Vales), među vikipedijancima poznatiji kao Džimbo, još 2006. godine proglašen je u magazinu „Time” za jednog od najuticajnijih ljudi današnjice u kategoriji mislilaca i naučnika. Od tada do danas njegov uticaj neprekidno raste. Mnogi su od njega očekivali ulazak u politiku, investicije u građevinske ili energetske projekte, formiranje privatne filantropske fondacije za pomoć deci neke siromašne države…

Džimbo nije učinio ništa od onoga što se očekivalo. On je bio je i ostao skroman čovek, posvećen nauci, internetu i svom radu. I danas, kada za njega zna čitava planeta i kada u Kaliforniji ima status poput holivudske zvezde, on je i dalje jednostavno dostupan milionima ljudi koji žele da sa njim podele ideju kako da doprinesu širenju ljudskog znanja ili promociji i unapređenju nauke.

Širom sveta, Džimbo je jedan od najpoznatijih promotera jednakosti na internetu, naravno uz stroga i objektivna pravila, koja je velikim delom sam ustanovio i još većim delom prilagođavao i tražio nove primene. Vikipedija je izraz njegovog shvatanja i razumevanja života, sveta i budućnosti.

Iako je pre desetak dana imao sastanak sa potpredsednikom Vlade Srbije Božidarom Đelićem, Džimi Vejls nije želeo da komentariše taj sastanak. Ipak, imajući u vidu njegove stavove, principe i način razmišljanja, nismo iznenađeni time. Džimbo verovatno i o tome razmišlja enciklopedijski, pa smatra Đelića pouzdanijim i prvim izvorom, a sebe vidi kao čoveka koji će reagovati samo ukoliko se informacija neobjektivno predstavi, ukoliko sadrži govor mržnje ili ukoliko nije plasirana pod slobodnom licencom. Takav je, eto, Džimi Vejls!

Bez mnogo komplikacija, uz jasna pravila, pod uslovima Creative Commons licence Džimi Vejls je pristao da za “Borbu” odgovori na nekoliko pitanja.

Kako je nastajala ideja Vikipedije i šta je to što je ključno uticalo da pokrenete taj projekat?

Godinama sam gledao rast i razvoj „Free and open source software” pokreta i razmišljao o tome na koji način se ti ljudi okupljaju i zajedno rade. Licence su omogućile da čitava ideja pokreta u praksi funkcioniše. One dozvoljavaju na primer programerima, da dele svoj rad sa drugim kolegama, da kopiraju, distribuiraju ili vrše izmene na programerskim projektima. Ovakav metod licenciranja je umanjio brigu ljudi koji svoj rad dele sa drugima na mreži. Mnogima nije smetalo to što drugi uzimaju njihov rad i koriste ga, ali im je smetalo zaključavanje koda, proglašavanje tog rada privatnim vlasništvom ili nemogućnost uvida u promene koje su napravljene. Videvši to, shvatio sam da ovakav vid saradnje ne mora biti ograničen samo na softver. Počeo sam razmišljati o tome kako bi ljudi, pod ovakvim uslovima, još mogli da sarađuju. Tada mi je pala na pamet ideja o on-line enciklopediji.

Kako biste ukratko opisali šta je Vikipedija?

Vikipedija je pokušaj da se razvije besplatna enciklopedija najvišeg mogućeg kvaliteta koja bi bila dostupna svakom pojedincu na planeti na njegovom maternjem jeziku.

Gospodine Vejls, da li ste pre osam godina, kada ste osnovali Vikipediju, verovali da će ona postati ono što je danas?

I tada sam bio veoma optimističan. Shvatao sam da je Vikipedija inspirativna i važna i da predstavlja globalni pokušaj da se dobrovoljnim radom izgradi neutralna enciklopedija za svakog, koja je pri tom vrhunskog kvaliteta. Jasno se sećam dana kada sam gledao listu 100 najposećenijih stranica na internetu u to vreme. Pitao sam se tada koliko veliki mi možemo biti jednog dana. Na osnovu tadašnjih analiza zaključio sam da možemo, ukoliko uradimo posao kako treba, i mi biti među prvih 100 ili čak među prvih 50 najposećenijih stranica na internetu. Danas je Vikipedija na petom mestu po broju poseta. Blagoslovljen sam što sam bio dovoljno srećan da budem deo te uzbudljive zajednice.

Da li imate planove za neke druge internet projekte?

Da, trenutno se bavim stranicom Vikia.com. Ta stanica se od nedavno nalazi među 100 najposećenijih stranica na svetu po Quantcastu… I ima veoma uzbudljiv razvoj. Osnovna ideja Vikije jeste da ljudima pruži platformu za izgradnju “ostatka biblioteke” i za svaki rad ili projekat na kome žele da rade. Do sada najpopularnije stvari su kompjuterske igre i zabava ali sa poboljšanjima, koja smo uveli u programe, počinjemo da uočavamo nove vikije koje su izvan “neozbiljne kulture “.

U kojoj meri je Vikipedija doprinela popularizaciji nauke?

Vikipedija je omogućila da ljudi na jednostavan način nauče mnogo, prikupljajući informacije o interesantnim naučnim otkrićima našeg vremena. Ukoliko čujem za neko novo dostignuće u fizici, a nemam dovoljno predznanja da ga razumem ili stavim u ispravan kontekst uvek se nadam da Vikipedija može da mi pomogne. Nadam se da je Vikipedija jedna moćna sila stabilizacije koja pruža ljudima mir, kroz neutralne informacije. Osnovno znanje je preduslov za promišljenu akciju.

Zašto toliko ljudi svakodnevno posećuje stranice Vikipedije?

Pa, zato što je to odlično, pretpostavljam! Ozbiljno, međutim, bolji odgovor bi bio jer zajednica na Vikipediji razume da vrlo često kada ljudi traže koncept na Internetu, oni zapravo žele jedinicu iz enciklopedije – osnovni opis koji omogućava dublje razumevanje teme.

Šta ste u međuvremenu otkrili kao slabu stranu Vikipedije i da li Vikipedija ima i negativnih efekata?

Pa, naravno da postoje problem i ti problemi predstavljaju svakodnevni izazov za našu zajednicu. Želimo da Vikipedija bude visokog kvaliteta i uglavnom se to i ostvari – ali ponekad i ne. Tada moramo da analiziramo pitajući se: kako je ova loša informacija dospela tu, kako možemo učiniti Vikipediju boljom, kako ćemo menjati naš softver i politiku da bi stvari bile bolje.

Da li jednostavna mogućnost postavljanja članaka na Vikipediji ponekad stvara probleme? Da li ste u početku računali na moguće zloupotrebe?

Pa, da, naravno, postoji vandalizam i događa se svaki dan, mada mi generalno ne gledamo na to kao na veliki problem, jer imamo alate i mehanizme da se nosimo sa tim, i zajednica se drži prilično dobro. Pretpostavljam da je teži problem onaj koji se odnosi na složenije protivrečnosti u uređivačkoj politici – to može biti veoma teško da se reši na razumno zadovoljstvo svih.

Koji je realno uticaj Vikipedije danas?

Za mene se pravi uticaj može videti tek kada posetite neku siromašnu zemlju ili oblast u svetu i istražite kako se tamo stiče znanje i šta se sa tim znanjem čini.

Đelić pozvao Vejlsa da poseti Srbiju

Kako je sam potpredsednik Vlade Đelić izjavio, sastanak sa Vejlsom održao se u Kini na marginama sastanka svetskih lidera i bio je izuzetno uspešan. Tom prilikom Đelić je uputio zvaničan poziv Vejslu da poseti Srbiju, što je Džimbo prihvatio informišući Đelića da to neće biti njegov prvi boravak u našoj zemlji. Kako „Borba” saznaje, Džimi Vejls je na ličnu inicijativu još 2005. godine proveo nekoliko dana u Beogradu, kada je kao peti ogranak na svetu osnovana organizacija Vikimedija Srbije.

Statistika

Na Vikipediji trenutno je dostupno više od 13 miliona članaka na 262 jezika. Najviše članaka, oko 3 miliona, je na engleskom jeziku, dok na 24 jezika broj objavljenih članaka prelazi 100.000. Vikipedija na srpskom jeziku trenutno ima oko 80.000 članaka, ali se očekuje da će do kraja godine taj broj dostići 100.000. Svaki deseti klik na neku internet stranicu završi na nekom od Vikipedijinih članaka, što čini da je Vikipedija konstantno među prvih 10 najposećenijih stranica na internetu. Međutim, samo iza Vikipedije ne stoji profitna organizacija. Pored toga, Vikipedija je ubedljivo najčešće navođena referenca sa interneta u publicističkim i naučnim radovima na čitavoj planeti.

Poznaje i Borisa Tadića

U septembru 2008. godine, Džimi Vejls je dobio nagradu Quadriga za uspeh na misiji prosvetljenja, koja mu je dodeljena u Berlinu. Iste godine, nagradu je pored muzičara Piter Gabrijela dobio i predsednik Srbije Boris Tadić. Vejls je potvrdio da je tom prilikom upoznao Borisa Tadića i da je imao prijatan razgovor sa njim.

Osnovao Zadužbinu Vikimedija

Džimi Vejls je osnivač Zadužbine Vikimedija koja se brine za projekat Vikipedije, ali i za niz drugih sličnih projekata, kao što su Viki rečnik, Viki knjige, Viki citati, Viki izvornik, Viki vesti i drugi. Ogranak Fondacije Vikimedija, od 2005. godine, postoji i u Srbiji, a između ostalog trenutno radi na projektu Inovatorke koji se realizuje u partnerstvu sa agencijom MediaPRaxis i dnevnim novinama “Borba”.

Vikipedija se čuva u Beogradu

Pre mesec dana, medijskoj arhivi beogradskog Ebart konsaltinga poveren je projekat čuvanja kompletnog sadržaja Vikipedije i drugih Vikimedijinih projekata. Time je Beograd postao prvi grad, izvan Sjedinjenih Američkih Država, u kome se sadržaj Vikipedije nalazi i off line. Na više od četiri terabajta skladišnog prostora, pod specifičnim uslovima i uz konstantan stručni nadzor, u jednoj ulici u centru Beograda, iz minuta u minut pohranjuje se svo znanje ovoga sveta. Beograd je svet.

Sveta Matić

Files under Uncategorized | Leave a Comment | No Comments »

Фуснота о демократији
У потрази за цитатима за моју колумну, посвећену погрому из 2004, наишао сам на чланак Филипа Канлифа из магазине Спакјд (Spiked) из јануара прошле године. Канлифова теза је да резултат српских избора није претерано битан, пошто ће судбину Србије свакако да одреде велике силе. Тако се некако и десило – мада је притом умногоме помогло што је Вашингтон могао да рачуна на поданички режим у Београду.

Ево, међутим, дела који ми је привукао пажњу и због којег све ово и спомињем (подвукао С.С.):
Западну реакцију на резултате гласања најбоље је срочио Хавијер Солана. Он је поздравио изборне резултате истицањем чињенице да Радикали нису добили већину: ’већина Срба гласала је за проевропске и демократске снаге.’ (4) Али чак ни најговорљивији посматрач из ЕУ није у стању да примени Соланин аршин да би одмерио демократичност гласова на изборима. Оно што је Солана у ствари рекао је да се под демократијом подразумева оно што ЕУ каже да је демократија, односно да су демократе они које за такве прогласи међународна заједница, без обзира ко је у стварио добио колико гласова.

Мука ми је сваки пут кад чујем некога од демократорских квислнига, али и такозване им опозиције, када наводно бране српска права (на суверенитет, територију, итд.) квази-аргументом да је Србија, ето, демократија. Прво, зато што нису они ти који дефинишу демократију, већ Империја. А друго, зато што та права треба да имају сви, без обзира да ли је земља у питању демократија или не.

..У супротном, имплицитно се признаје ”право” Империје да напада земље које се сматрају за ”недемократске”, а самим тим и да дефинише ”демократију” како јој драго!
Објавио Gray Falcon

Files under Uncategorized | 1 Comment | 1 Comment »