Za­što pro­pa­da ve­le­lep­ni grad-ho­tel dva­de­se­tak ki­lo­me­ta­ra uda­ljen od Bo­ra, uto­pij­ska in­ve­sti­ci­ja biv­šeg pred­sed­ni­ka SRJ Slo­bo­da­na Mi­lo­še­vi­ća

Ne­do­vr­še­ni ho­tel „Je­len – Ha­jat“ Fo­to Z. Ana­sta­si­je­vić

Cr­ni vrh – Sta­ri ču­var va­di ka­ra­bin iz kre­den­ca, spo­ro opa­sa­va fu­tro­lu iz ko­je vi­ri pi­štolj ka­li­bra 7,62 mi­li­me­tra, po­zi­va još dvo­ji­cu ko­le­ga iz sme­ne ko­ji se na­o­ru­ža­va­ju, a za­tim uklju­ču­je dži­nov­ske re­flek­to­re. Raz­bi­ja­ju­ći su­mrak, sna­žna sve­tlost oba­sja­va ukle­ti pla­nin­ski grad. Usled igre ve­štač­kih sno­po­va sve­tlo­sti i sen­ki, gra­đe­vi­ne se le­lu­ja­ju kao pi­ja­ne utva­re, sprem­ne da se sva­ko­ga ča­sa sru­še i za­tre­su pla­ni­nu. Za­vi­ja­nje vu­ko­va iz šu­me me­ša se sa šu­šta­njem naj­lo­na ko­jim su pre­kri­ve­ni otvo­ri pro­zo­ra mit­skog ho­te­la od de­vet spra­to­va, a po­drh­ta­va­nje ba­kar­nih kro­vo­va, ko­je tre­se jak ve­tar i la­vež pa­sa, stva­ra je­zi­vu šum­sku po­li­fo­ni­ju. Tro­ji­ca ču­va­ra s pr­stom na oba­ra­ču ho­da­ju po­la­ko kroz du­bo­ku tra­vu i ba­te­ri­jom osve­tlja­va­ju mrač­ne ula­ze pred­sed­nič­ke pa­la­te, apart­man­skog na­se­lja i ru­pe ko­ja vo­du u pod­zem­nu ga­ra­žu, uko­pa­nu pet spra­to­va is­pod ze­mlje.

Crni vrh: ukleto gradilište
Mi­lo­še­vi­će­va skri­ve­na tvr­đa­va, nje­go­va po­sled­nja uto­pij­ska in­ve­sti­ci­ja ko­ja je tre­ba­lo da pred­sta­vlja spo­me­nik več­ne vla­sti usred ni­če­ga, izo­lo­va­ni grad sun­ca za­mi­šljen kao naj­mo­der­ni­ji pla­nin­ski cen­tar u Evro­pi, po­no­vo to­ne u mrak. Ju­tro ot­kri­va ras­koš te ilu­zi­je, pre­ki­nu­te NA­TO bom­bar­do­va­njem, ka­da su ob­u­sta­vlje­ni svi ra­do­vi. Ostao je ne­do­vr­še­ni grad-ho­tel za­ra­stao u ko­rov, osta­li su ču­va­ri „Ener­go­pro­jek­ta” ko­ji se sme­nju­ju na sva­ke dve ne­de­lje i ostao je mit o raz­lo­zi­ma zbog ko­jih je pred­sed­nik SRJ, svrg­nut 5. ok­to­bra, u taj­no­sti tri go­di­ne gra­dio „vuč­ju ja­zbi­nu”, na sa­moj me­đi op­šti­na Bor i Ža­gu­bi­ca. Tre­ba­lo je da pro­đe 11 go­di­na pa da ne­ka­da­šnji Slo­bin ide­o­log jav­nih ra­do­va, a sa­da ak­tu­el­ni mi­ni­star za in­fra­struk­tu­ru Mi­lu­tin Mr­ko­njić, ob­ja­vi da je iz­ve­sna ru­ska kom­pa­ni­ja pri­hva­ti­la po­nu­du vla­de da na­sta­vi grad­nju ho­tel­skog kom­plek­sa na Cr­nom vr­hu kod Bo­ra. Vla­sni­ci tu­ri­stič­kog na­se­lja „Je­len – Ha­jat” su Naft­na in­du­stri­ja Sr­bi­je sa 56 od­sto, a po­tom sle­di RTB Bor – 20 od­sto, dok sa ma­njim „ulo­zi­ma” uče­stvu­ju „Ener­go­pro­jekt”, PTT, „Sr­bi­ja­šu­me” i op­šti­ne Bor i Ža­gu­bi­ca. Vla­snik 51 od­sto ak­ci­ja NIS-a je ru­ski naft­ni gi­gant „Ga­sprom­njeft”.

„Bi­la je mi­li­na gle­da­ti ka­ko 1.000 rad­ni­ka ra­di kao u ko­šni­ci, tri go­di­ne, u tri sme­ne. Da ne­što raz­ja­sni­mo, ov­de ni­ka­da ni­je do­šao Mi­lo­še­vić, ali je sva­kog vi­ken­da na­vra­ćao Ni­ko­la Ša­i­no­vić u be­lom dži­pu. Go­vo­rio je, daj­te da po­žu­ri­mo, da za­po­sli­mo ov­de si­ro­ti­nju”, ka­že Mi­lan Ra­do­sa­vlje­vić, ko­ji ču­va obje­kat od 1996. go­di­ne, ka­da je či­ta­va gra­đe­vin­ska ope­ra­ti­va Sr­bi­je ima­la sa­mo je­dan za­da­tak: pre­tva­ra­nje Cr­nog vr­ha u baj­ku. Spre­ma­no je vi­še od 2.000 obro­ka dnev­no, še­fo­vi gra­di­li­šta su no­si­li apa­ra­te za al­ko­test i sva­ko­ga ko je mi­ri­sao na vi­njak vra­ća­li su u Be­o­grad. Ra­do­vi ni­su pre­ki­da­ni bu­kval­no ni­je­dan dan, iako su zi­me na Cr­nom vr­hu iz­u­zet­no oštre, s tem­pe­ra­tu­ra­ma is­pod 20 ste­pe­ni i ma­glom ko­ja je sva­ko­dnev­ni de­kor pla­ni­ne u zim­skim da­ni­ma. Da bi be­to­ni­ra­nje mo­glo da se oba­vlja i zi­mi, iz Li­bi­je je na­ba­vlje­na opre­ma vred­na 150.000 do­la­ra, za pro­iz­vod­nju to­plot­ne pa­re ko­jom je za­gre­va­na se­pa­ra­ci­ja, a adi­ti­vi za br­zo ve­zi­va­nje i pro­tiv za­mr­za­va­nja be­to­na sti­za­li su iz Ma­ke­do­ni­je. Mr­ko­njić tvr­di da je do bom­bar­do­va­nja ulo­že­no 65 mi­li­o­na do­la­ra i iz­gra­đe­no 51.269 kva­drat­nih me­ta­ra ko­ri­sne po­vr­ši­ne, ali broj­ke ma­lo zna­če ka­da se za­ko­ra­či u sre­di­šte: ako se ovo za­vr­ši, Ko­pa­o­nik će iz­gle­da­ti kao si­ro­ti­šte.

Pe­njem se ste­pe­ni­ca­ma mo­nu­men­tal­nog ho­te­la, do re­cep­ci­je ve­li­ke kao fud­bal­sko igra­li­šte, a u su­sed­noj pro­sto­ri­ji le­ži 14 to­na ukra­snih pred­me­ta od ba­kra. Na če­tvr­tom spra­tu pra­vi­mo pa­u­zu i od­ma­ra­mo u luk­su­znom apart­ma­nu 3.052. Tri sku­pa kre­ve­ta su pre­kri­ve­na či­stom po­ste­lji­nom, na­me­štaj je tu, ali pre­kri­ven pra­ši­nom. Zi­do­ve je na­gri­zla buđ. Dva ku­pa­ti­la, ob­lo­že­na mer­me­rom, sprem­na su za tu­ši­ra­nje. Te­le­fon ta­ko­đe ra­di.

Uoči pa­da Mi­lo­še­vi­ća Cr­ni vrh je bi­la jed­na od naj­bo­lje ču­va­nih re­žim­skih taj­ni, a ta­da­šnja opo­zi­ci­ja je ve­što ko­ri­sti­la fa­mu oko gra­đe­vin­ske mi­ste­ri­je, po­ten­ci­ra­ju­ći čak i zi­dar­sku omer­tu, na ko­ju se se oba­ve­za­li za­po­sle­ni gra­đe­vin­skih fir­mi i ko­o­pe­ra­na­ta, ko­ji ni­su sme­li da zuc­nu o pri­ro­di ra­do­va.

Jedno od luksuznih kupatila
Ču­var se sme­je, se­ća­ju­ći se ka­ko se pri­ča­lo o to­me ka­ko se tenk pre­vr­nuo, dok je vo­zio pod­zem­nim hod­ni­ci­ma, a za­pra­vo je po­to­nu­la auto-di­za­li­ca iz­nad pod­zem­ne ga­ra­že. Jed­na od omi­lje­nih pri­ča ka­že da mre­ža pod­zem­nih hod­ni­ka po­ve­zu­je kom­pleks s Du­ba­šni­com, re­zi­den­ci­jal­nim objek­tom u ko­me je Mi­lo­še­vić za­pra­vo bo­ra­vio to­kom le­ta i gde se sklo­nio po­sle pe­to­ok­to­bar­skih do­ga­đa­ja. Ta­mo je pri­mio Igo­ra Iva­no­va, ta­da­šnjeg še­fa di­plo­ma­ti­je Ru­si­je, do­go­va­ra­ju­ći se s njim o mir­noj pri­mo­pre­da­ji vla­sti Ko­štu­ni­ci i DOS-u. „Ka­kvi cr­ni hod­ni­ci, ne­ma to­ga ov­de”, pri­ča ču­var Ra­do­sa­vlje­vić, oče­ku­ju­ći da će se pre nje­go­vog od­la­ska u pen­zi­ju grad na Cr­nom vr­hu ipak za­vr­ši­ti i da će nje­go­ve pa­tro­le, ko­je tra­ju već 14 go­di­na, ima­ti ne­ka­kvog smi­sla.

Ako je, vo­đen auti­zmom i vi­zi­jom da će bi­ti be­smr­tan u svo­jim pla­ni­na­ma, Slo­ba pro­jek­to­vao re­zer­vno car­stvo nov­cem po­re­skih ob­ve­zni­ka ko­je je to­čio „Ju­go­pe­trol”, gra­de­ći Cr­ni vrh za cr­ne da­ne, bez ika­kve ra­ču­ni­ce o is­pla­ti­vo­sti eks­klu­ziv­nog gra­da u ne­do­đi­ji, de­mo­krat­ske vla­de ni­su ima­le ni­ka­kvo prak­tič­no re­še­nje, iz­be­ga­va­ju­ći čak i da kro­če u ukle­ti tu­ri­stič­ki cen­tar, osta­vlja­ju­ći ga da tru­ne i po­sta­ne deo na­sle­đa dve stva­ri. Mi­to­lo­gi­je i ar­he­o­lo­gi­je.

——————————————————–

Ru­ska po­se­ta he­li­kop­te­rom

Pre oko dve go­di­ne, na ru­ko­met­no igra­li­šte, gde je pred­vi­đen he­li­drom, sle­teo je he­li­kop­ter s de­le­ga­ci­jom u ko­joj je bio iz­ve­sni Rus. Mi­slim da se to do­go­di­lo pre pri­va­ti­za­ci­je NIS-a. Bi­lo je ve­o­ma hlad­no, Rus je br­zo ob­i­šao kom­pleks, uz­vik­nuo sa­rad­ni­ci­ma: „Po­šli” i vra­tio se u le­te­li­cu – ka­že Ra­do­sa­vlje­vić.                                                     .

————————————

Ču­đe­nje Jo­či­ća

Pre­ma nje­go­vom se­ća­nju, po­sle 5. ok­to­bra su do­la­zi­la sa­mo dvo­ji­ca mi­ni­sta­ra: biv­ši šef po­li­ci­je Dra­gan Jo­čić, ko­ji je ra­do lo­vio u ovim kra­je­vi­ma, i Ve­li­mir Ilić. Ra­do­sa­vlje­vić se se­ća iz­ra­za ču­đe­nja Dra­ga­na Jo­či­ća:

„Bo­že, šta je ovo? 
Ve­lja mi je re­kao da ov­de ima sa­mo ne­ka ku­ći­ca”.>>>

Izvor POLITIKA video dodao Admin

Files under Uncategorized | Leave a Comment | No Comments »

Aleksandar Šapić (DS) deli besplatne ulaznice za bazen, Dušan Bajatović (SPS) uručuje majice i pehare, Koštunica gostuje na lokalnoj televiziji, a Dinkić i Ljajić razgovaraju sa meštanima Brestovca

Potpredsednik SPS-a nagrađuje uspešne u basketu

Bor – Brigada mehanizacije prati građevinsku pešadiju u fluorescentnim zelenim prslucima koja užurbano asfaltira kružni tok i utvrđuje ivičnjake na ulazu u Bor, dok gotovo kompletna Vlada Srbije, pojačana liderima opozicije, krstari gradom i okolnim selima u kolonama službenih vozila. Starog kokičara u glavnoj ulici Moše Pijade, koja se u večernjim časovima zatvara za saobraćaj i pretvara u korzo, taj iznenadni entuzijazam podseća na vreme kada je bio akcijaš, a Bor obećana zemlja. Taj eldorado bivše Jugoslavije, u kojem se kopao bakar i izlivale zlatne poluge, gotovo dve decenije živi u agoniji, ali u predvečerje vanrednih lokalnih izbora, zakazanih za 20. jun, okićen je partijskim zastavama i izlepljen plakatima. „Noću zaspim, a ujutru trljam oči i ne verujem. Ulica mi asfaltirana, al’ džabe, kad po njoj idem go i bos“, kaže kokičar.

Srpski politički cirkus, koji je već imao slične predstave na Voždovcu, u Aranđelovcu, ili Negotinu, zaklinje se kokičaru, ali i žiteljima ovog nekadašnjeg rudarskog carstva, da će ponovo hodati u cipelama, obučen, srećan i bogat.

U ponedeljak uveče, Aleksandar Šapić, legendarni vaterpolista koji sada pliva kroz beogradsku administraciju, otvorio je sezonu kupanja na gradskim bazenima, uručujući „vukovcima” osnovne škole besplatne letnje karte. Demokrate na izbore idu u koaliciji sa SPO-om, demohrišćanima i Vlaškom demokratskom strankom, predvođeni sadašnjim prinudnim upravnikom u opštini, koga je vlada postavila u januaru, pošto su se od 2008. godine na vlasti neuspešno menjale tri različite koalicije.

Predizborna kolona koju je predvodio Šapić mimoišla se sa pristalicama Vojislava Koštunice, koji su išli iza bivšeg premijera i predsednika SRJ. Hodali su tiho sredinom ulice, ali su se pomerili na trotoar, kako ne bi ometali klince koji su igrali basket, pod pokroviteljstvom Dušana Bajatovića. Potpredsednik SPS-a je deci podelio pehare i majice, a Koštunica je otišao na lokalnu televiziju, odbijajući da daje izjave. Njegova DSS će se oprobati sama, sve karte je bacila na novi ekonomski program. Nova Srbija će ovoga puta napraviti eksperiment, koji bi mogao da bude primenjen na republičkim izborima – sklopila je lokalni pakt sa naprednjacima Tomislava Nikolića, uz asistenciju Pokreta socijalista i dve vlaške grupe građana.

Osokoljeni uspesima u Zemunu, na Voždovcu, i Pirovom pobedom u Aranđelovcu, naprednjaci u Boru primenjuju već isprobanu recepturu, baziranu na prekaljenim aktivistima iz Beograda. Aktivisti su smešteni u novom modernom hotelu „Albo“, a medijske nastupe im osmišljava novinarka Tatjana Vidojević.

Prva na listi ove koalicije dr Zlata Marković kaže da su se svi ostali udružili protiv njih. To što strankama i koalicijama smeta jer su naprednjaci podelili dve rukometne lopte klubu, organizovali specijalističke preglede po selima, uz naprednjačku kulturno-umetničku klasiku – gostovanje „Kursadžija” – samo je sindrom „kiselog voća“, smatra ona.

A u Brestovcu, Dinkić i Ljajić razgovaraju sa seljacima. Hiperaktivnom potpredsedniku vlade odgovara predizborna groznica, visoka tenzija i ona vrsta političke borbe prsa u prsa koja kod emotivaca izaziva apatiju. Dinkić je već posredovao prilikom potpisivanja ugovora sa Kanađanima koji će, valjda, predati novu topionicu po sistemu „ključ u ruke“. Prvi na listi njegove koalicije je predsednik UO RT Bor Blagoje Spasovski.

Ljajić i Dinkić u Brestovcu Foto Z. Anastasijević

Rasim Ljajić je svestan folklornog fenomena lokalnih izbora. „Dok god se zakonski ne reguliše oblast izbora, dok god se ne usvoji kodeks ponašanja političkih stranaka, imaćemo situaciju da se politički cirkus seli iz grada u grad. Velike stranke nameću pravila igre, i male imaju dva izbora – da učestvuju, ili da odbiju, i time rizikuju da nestanu“, kaže on.

U hotelu „Albo“ su se juče među naprednjacima pojavili i aktivisti G17. Ulazi i Čedomir Jovanović, da razgovara sa privrednicima. Njegov adut je nova politička zvezda u Timočkoj krajini Radmila Gerova, koja je prekomandovana u Bor iz Negotina, gde je već ostvarila uspeh, osvojivši neočekivanih 17 odsto za LDP. Jovanović govori: „Sve što se dešava oko lokalnih izbora predstavlja eroziju sistema vrednosti, koji je mnogo više ponižavajući za partije, nego za građane, tako da Srbija nije iskoračila iz vremena Dragiše Cvetkovića, kada je narodu pred izbore nudio jednu cipelu, a posle izbora – drugu“.

————————————————————————

Kada smo se smrzavali, niko nije dolazio

Predsednik Pokreta potrošača Bora Zoran Andrejić izjavio je za „Politiku“ da se stranke ne pridržavaju Zakona o oglašavanju, pa lepe plakate na mestima koja za to nisu predviđena. „Ovo nije kampanja, ovo je haos, a grad u kom je jedina investicija za poslednjih 10 godina veliki ’Maksi’ diskont u strogom centru grada ovo nije zaslužio.“ Andrejić je podsetio da su se prošle godine građani Bora smrzavali više od mesec dana, jer nije bilo grejanja, ali da tada niko od lidera nije došao u Bor.

Izvor POLITIKA Aleksandar Apostolovski

Files under Uncategorized | Leave a Comment | No Comments »

Od iscrpljenog nalazišta do ponovo„otkrivenog“ giganta srpske rudarsko-topioničarske industrije

Sve srpske vlade od 2000. godine nisu se proslavile rezultatima privatizacije, a tranzicija je donela milione „tranzicionih gubitnika“. Neke kompanije su ipak nastavile da rade, manje ili više uspešno, dok su neke završile u stečajevima, likvidaciji, raskinutim privatizacijama.

Tranziciona priča Rudarsko topioničarskog basena “Bor”, jedne od najvećih kompanija još u SFRJ, koja je, prema kazivanjima Borana, izgradila pola Srbije, a priličan deo i bivše Jugoslavije, proglašavana je propalom, neperspektivnom, pred stečajem, a zatim najvećim srpskim blagom, strateškim interesom, najvećim rudnikom bakra u centralnoj i istočnoj Evropi.

O Boru je Zoran Đinđić u decembru 2000. govorio kao o „klinički mrtvom gradu“ zbog stanja u Rudarsko topioničarskom basenu. Prema njegovim rečima, Bor je jedan od najvećih problema u Srbiji, a nasleđeni problemi su takvi da nije moguće „napraviti razumnu konstrukciju za njegovo dalje održavanje“. Tada su dugovi RTB „Bor“ iznosili više od milijardu maraka.

Stručnjaci Svetske banke su 2005. došli do sličnog zaključka – da se proizvodnja u Boru ne isplati. Rekli su tada da se ne isplati ni kopanje rude, a ni topionica bakra, jer se na toni bakra pravio gubitak od 3.735 dolara, dok su dugovi iznosili pola milijarde dolara. Godišnji gubitak iznosio je oko 45 miliona dolara.

Ni do sada se stvari nisu mnogo promenile. Direktor RTB „Bor“ Blagoje Spaskovski je prilikom predstavljanja poslovnih rezultata u 2009. objavio da je napravljen gubitak od 45 miliona dolara. Samo što je ovog puta to predstavljeno kao uspeh, jer je planiran gubitak od 46 miliona, pa je maltene RTB uštedeo milion.

Pored toga, RTB „Bor“ godinama ne plaća struju, pa je dug od oko pet milijardi dinara Vlada odlučila da pretvori u kapital. Tako je EPS, ni kriv ni dužan, postao suvlasnik RTB.
I pored toga, ovih dana RTB se ponovo našao u fokusu srpskih političara dajući znak da je predizborna kampanja počela.

Potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić nedavno je posetio Bor, kada je Basen ponovo proglašen državnim interesom.

„Opstanak Rudarsko-topioničarskog basena Bor od neprocenjivog je državnog interesa. Srbija ubuduće neće olako davati ono što je njen nacionalni resurs, kao što je RTB“, ocenio je Dačić.

Vlada će u narednom periodu posvećivati pažnju borskom basenu, rekao je Dačić i dodao da je proteklih godina bilo eksperimenata sa različitim modelima privatizacije RTB „Bor“.
Ovoga puta probaće se nešto sasvim novo – RTB će biti državni.

Posle barem tri neuspela pokušaja privatizacije RTB, još jedan potpredsednik Vlade i ministar ekonomije i regionalnog razvoja, Mlađan Dinkić, izjavio je da će RTB „Bor“ i narednih godina ostati državno preduzeće:

„Shvatili smo da ukoliko nemamo vrhunskog strateškog partnera, nema smisla prodavati drugoligašima naše resurse.“

A u poslednjih deset godina bilo je i te kako, bar na papiru, zainteresovanih za strateško partnerstvo ili kupovinu borskog basena.

Još 2003. najavljivano je strateško partnerstvo američkih kompanija „Rio Tinto“, „Felpsdodž“ i kanadskog „BHP Biliton“.

Prema rečima tadašnjeg direktora borskih rudnika Stojana Mitrovića, predstavnici „Felpsdodža“ ponudili su da finansiraju istraživanja planine Crni vrh, potencijalno velikog nalazišta bakra, zlata i retkih metala. Pored toga, zvanično su ponudili da u kooperaciji sa RTB eksploatišu oko milijardu tona siromašnih „halkopiritnih ležišta bakra“, odakle bi se primenom najsavremenije tehnologije, koju bi u Bor dopremili Amerikanci, dobilo oko 2,5 miliona tona bakra čija je vrednost, prema tadašnjim cenama na londonskoj berzi metala, prevazilazila četiri milijarde dolara. Međutim, na taj poziv nikada nije odgovoreno, tvrdio je Mitrović.

Sličan slučaj desio se i sa kompanijom „Rio Tinto“. Oni su ponudili  zajedničku eksploataciju borskog podzemnog ležišta bakra „Borska reka“, gde je istraživanjima procenjeno više od 500 miliona tona rude sa prosečnim sadržajem bakra od 1,2 odsto, što je gotovo pet puta više nego u ležištima koja se koriste.

RTB i „Rio Tinto“ su bili na korak i od sporazuma o istraživanju Crnog vrha, ali se odustalo u poslednjem trenutku. Dve godine kasnije, tu koncesiju dobila je kanadska kompanija „Dandi plemeniti metali“, ali je početkom prošle godine odustala od daljeg istraživanja. Ne zna se zašto, pošto v.d. generalnog direktora RTB Blagoje Spasovski tvrdi da se iz dva ležišta na Crnom vrhu može dobiti dva miliona tona čistog bakra, 10 tona zlata i 50 tona srebra. Poređenja radi, za stotinjak godina koliko se rudari oko Bora, iskopano je četiri miliona tona bakra. Ovo istraživanje je preuzeo RTB „Bor“, a da bi se otvorio rudnik potrebna je investicija od 200 miliona dolara.

Potom se kao potencijalni strateški investitor, 2004, javlja Zoran Drakulić sa svojom firmom i ponudom da sa ulaganjem od deset miliona evra poveća proizvodnju bakra, da bi pokrio potrebe svojih kompanija Valjaonice bakra „Sevojno“ i Fabrike kablova „Zaječar“.

U pokušajima da se nađe strateški partner posrnulom gigantu bio je i posao sa nemačkim „Debisom“, firmom velikog „Dajmler Krajslera“. Međutim, i taj posao je propao, i to na štetu RTB-a.

Na početku te avanture najavljeno je da će Nemci obezbediti obrtna sredstva da se pokrene proizvodnja, rekonstruiše druga topionička linija, kako bi se potpuno uposlili kapaciteti i obezbedilo 100.000 tona uvoznog koncentrata bakra, neophodnih za stalnu proizvodnju. U perspektivi je pominjana i investicija od 100 miliona dolara za zamenu stare i uvođenje nove tehnologije topljenja, čija je realizacija najavljivana za početak 2003.

Ali kako često biva, stvari su bile suviše lepe da bi bile stvarne. Problemi nastaju kad je umesto ugovorenih 100.000 tona koncentrata bakra, u topionicu dopremljeno samo 25.000. Poslovodstvo RTB-a uputilo je Vladi pismo u kojem se zahteva da još jednom razmotri saradnju s „Debisom“. U fabričkom listu „Kolektiv“, gde je pismo objavljeno, rečeno je da Nemci ostvaruju visoke profitne stope ne uvažavajući interese RTB „Bor“.
Kontrargumentacija Nemaca bila je da je bakar, dobijen preradom njihovog koncentrata, utrošen da se isplate plate, umesto da se isporuči „Debisu“.

Tada v.d. direktora Rudnika bakra „Bor“ Stojan Mitrović izjavljuje da „neće da potpiše ugovor o saradnji s Nemcima, jer mu funkcija ne dozvoljava da sklapa štetne ugovore. A onaj s ‘Debisom’ je veoma štetan. Nacrtom ugovora o saradnji ‘Debisa’ i Basena, preduzeće se stavlja u podređeni položaj u odnosu na nemačkog partnera, jer su tim dokumentom jedino taksativno nabrojane obaveze kombinata bakra, dok se obaveze Nemaca svode na obećanja i mogućnosti“, rekao je Mitrović i dodao da je za nemačku firmu prvi put čuo kad je tadašnji ministar za privatizaciju Aleksandar Vlahović to preduzeće imenovao kao budućeg strateškog partnera RTB-a.

Mitrović je tada izjavio da su, forsiranjem „Debisa“ kao budućeg strateškog partnera RTB-a, ostale firme izgubile interesovanje da ulažu u borski basen:

- Godinu dana se zamajavamo i nakanjujemo oko tog famoznog partnerstva s nemačkom firmom. To vreme, koje je nepovratno izgubljeno, nanelo je ogromnu štetu Basenu.

Onda se 2006. konačno krenulo u privatizaciju RTB „Bor“, budući da je država svake godine silne pare davala za subvencije, modernizacija topionice koja je od Bora stvorila ekološku crnu tačku u Srbiji bila je svetlosnim godinama daleko, a neefikasnost kompanije ogromna.

Na tenderu raspisanom u septembru 2006. pobedila je malo poznata rumunska kompanija „Kuprom“ s ponudom od 400 miliona dolara plus 180 miliona za investicije. Drugorangirani je bio konzorcijum „Ist pointa“ Zorana Drakulića i investicionog fonda ORN, s ponudom od 340 miliona dolara.

Agencija za privatizaciju je potpisala ugovor sa „Kupromom“, ali Rumuni nisu obezbedili sredstva za kupovinu, pravdajući se opstrukcijom sindikata i opštine Bor. Međutim, stručnjaci su ocenili da je RTB bio ipak prevelik zalogaj za nepoznatu rumunsku kompaniju. Svi su očekivali da počnu pregovori sa Drakulićem, pa je čak i ministar Dinkić izjavio da je „Vlada Srbije odlučila da počne pregovore sa drugoplasiranim ponuđačem na tenderu za prodaju Rudarsko-topioničarskog basena Bor, konzurcijumom ’Ist pointa’ i londonskog investicinog fonda ’ORN’.“

Međutim, došlo je do tumačenja Zakona o privatizaciji, po kome se navodno nije moglo pregovarati sa drugorangiranim, pa je odlučeno da se tender poništi i raspiše novi. Zanimljivo je da su u Nadzornom odboru za RTB, koji je doneo ovu odluku, sedeli ministri DSS-a, a Drakulić je bio član, finansijer, čak i kandidat za gradnočelnika Beograda u ime ove stranke.

„Ako ponište tender i raspišu novi, to će biti isključivo politička odluka uperena protiv naše kompanije, jer tako nešto do sada nijednom nije urađeno“, izjavio je tada Drakulić, ne verujući da će ga dojučerašnji partijski drugovi tako otkačiti.

Nakon godinu dana, 31. avgusta 2007, raspisan je i drugi tender na kome su malo pooštreni uslovi, pa je minimalna cena iznosila 340 miliona dolara (koliko je ponudio Drakulić na prvom tenderu) uz 180 miliona dolara investicija. Kao glavni favorit pojavio se ruski tajkun Oleg Deripaska sa firmom SMR, koji je prethodno utvrdio poziciju posetom tadašnjem premijeru Srbije Koštunici.

Tada se u javnosti očekivao okršaj Drakulića i Deripaske oko RTB, ali je na kraju pobedio „Atek“ austrijskog biznismena Mirka Kovača sa ponudom od 466 miliona dolara. On je do februara uplatio prvu ratu od 150 miliona, ali je onda, da li zbog prezaduženosti firme ili zbog toga što „Dojče banka“ nije htela da mu da kredit, zakasnio sa uplatom ostatka. Njegovu ponudu da 230 miliona dolara uplati odmah, a ostatak od 146 miliona odloži za 7. maj, država nije prihvatila. Međutim, drugoplasirani SMR nije želeo ni da uđe u pregovore o RTB, pa je i drugi put srpski rudarski gigant ostao bez vlasnika.

Na kraju, treći tender, raspisan u novembru 2008, ispao je najveći promašaj od svih, jer je jedino „Atek“ bio zainteresovan, ali je umesto bankarske garancija dostavio pismo o namerama. Ovoga puta stručna javnost nije bila iznenađena jer je cena bakra na svetskom tržištu počela naglo da pada. Od 1779,9 dolara po toni 2003, skočila je na 3.299 dolara 2005, pa na 6.722 dolara 2006, da bi 2007. dostigla rekord od skoro 9.000 dolara po toni. U trenutku trećeg tendera, cena bakra se sunovratila na ispod 5.000 dolara po toni, a iz RTB su zapomagali da im zbog niske cene preti stečaj.

Posle tri godine tenderskog mučenja basena Bor, državi je ostalo 13 miliona evra od bankarskih garancija „Kuproma“ i „Ateka“.

Poslednja strategija države je da traži strateške partnere za delove RTB-a, dok planira sama da uzme robni kredit za gradnju nove topionice vredne 130 miliona dolara.
U aprilu ove godine predstavljena je studija izvodljivosti o izgradnji nove topionice i fabrike sumporne kiseline koju je uradila kanadska firma „SNC Lavalin“. Nova topionica koštaće 135 miliona evra, a ministar Dinkić je ispred vlade obećao da će država garantovati za 45 miliona evra kredita za nabavku nove opreme.

Gradili Jugoslaviju

Boranima je izgleda dosta obećanja o ulaganju u RTB, već gledaju šta bi mogli i oni konkretno da dobiju. A smatraju da imaju sva prava jer tvrde da je Bor sagradio pola Srbije, ali i dobar deo bivše Jugoslavije.

Udruženje građana „Grupa 55“ tvrdi da je RTB učestvovao u gradnji  novosadskog „Novokabela“, fabrika kablova u Zaječaru i Jagodini, Valjaonice bakra u Sevojnu, Topionice cinka u Trepči. Zatim da je finansirao 70 kilometara autoputa Beograd-Niš, 100 kilometara pruge Zaječar-Beograd, deo pruge Beograd-Bar, cele infrastrukture i žičare na Kopaoniku, hidroelektrane „Đerdap“, elektro-mreže Đerdap-Zaječar-Bor-Niš. Napominju da su iz Bora pare išle i za Sava centar, hram Svetog Save, Jugoslovensko dramsko pozorište.

To je tek deo, jer kažu da imaju podatke da je Bor učestvovao i u gradnji „Ibarskih rudnika“ u Doljevcu, fabrike i pristanište u Prahovu, zgrade „Energoprojekta“ u Beogradu, „Fabrike obojenih metala“ u Prokuplju i „Fabrike odlivaka“ u Žagubici. Takođe, tvrde da je parama od RTB-a izgrađen i Beogradski sajam i celokupna čelična konstrukcija mosta „Gazela“, pa deo VMA, više mostova nakon NATO agresije. Dato je i 30 miliona dolara za „Jelen-Hajat“ na Crnom vrhu, pa Miloševićevu rezidenciju na Dubašnici, kao i za celu infrastrukturu Bora i Majdanpeka.

Postoje i podaci da je RTB ulagao u „Fabriku kablova“ u Zagrebu i Tovarnu u Mariboru, za dalekovod na Kozari dug 23,5 kilometra i gradio odmarališta u Rovinju, Čanju, Orebiću, Vrnjačkoj Banji, Sutomoru, Omišu, Vodicama, Budvi, hotel u Lepenskom viru, stambeno naselje u Baru. Oni tvrde da se parama datim za gradnju Železare „Sisak“ mogao otvoriti još jedan rudnik u Boru.

Spisak tu ne prestaje, spominju se i Rafinerija „Skoplje“, žičare na Jahorini i Belasici i sarajevska „Zetra“. U gradnju Železare u Zenici učestvovalo se sa 60 odsto kapitala, pomagalo sarajevskom „Energoinvestu“ i makedonskom kombinatu „Feni“. Kod gradnje „Đerdapa“, RTB je morao da podigne i inostrane kredite da bi isplatio svoj, ali i deo koji su preuzele druge firme iz bivše SFRJ. Ali specijalitet je da je1994, kad je „deda Avram“ uveo novi dinar, on imao pokriće u borskom zlatu.

Sumnjivi poslovi

Mediji su 2006. otkrili aferu sa spaljivanjem opasnih materija u borskoj topionici još 1989. Tada se spekulisalo da je čak spaljen i nuklearni otpad, ali i da je uvezen koncentrat bakra pun arsena i žive. Bivši inženjer u borskoj topionici tvrdio je da je koncentrat sa živom  isporučila američka firma „Mark Rič“, a uvoznik je bio „Geneks“.
On je govorio da je od tog posla profitirao Nikola Šainović, koji je napredovao od pomoćnika generalnog direktora RTB „Bor“ do ministra i predsednika Vlade Srbije, kasnije postao i predsednik komisije za nuklearnu energiju, a da je službenik koji je potpisao ugovor u ime RTB kasnije postao generalni direktor.

Miloš Obradović

Files under Uncategorized | Leave a Comment | No Comments »

(Pr)osudite sami.

AKTUELNOSTI TV Bor KZS Rankic 19.11.2009 from Никола on Vimeo.

Files under Uncategorized | Leave a Comment | No Comments »