Krađa je raširena i sreća je da je lopovluk sveden na razumnu meru.
Budale koje kradu lako hvatamo. A u Skupštini su uglavnom pametni ljudi!

Politika opija, a i dobrim dijelom je zamijenila religiju kao novi opijum za mase. Stoga je zanimljivo mišljenje jednog
mlađan(ovog)og političara o tome. Vođen je razgovor sa šefom liberala i evo šta liberalno Čedo misli o političkoj, patriotskoj, medijskoj i nekim drugim ovisnostima:
- Danas je ovisniku lako da se skine sa igle, ali je sa katodne cevi mnogo teže.

Pri tome se mome sagovorniku rumene obrazi od brze vožnje Džipom III, dok mu se nos bijeli od skupštinske promaje.

.                                                                     * * *

*Prilično ste verzirani u političkim stvarima?

- Moji liberali vole da kažu da sam teoretski potkovan, iako praktično bos. Oprostite par minuta, samo da napuderišem nos.

*Kakvi su Beograđani po vašem mišljenju?

- A to su vredni, pošteni i iskreni ljudi, ali ja ih rijetko srećem jer sam po čitav dan u podzem… pardon Skupštini.

*Dosta putujete i poznajete sve vrste džepo… džipova? Zavučete li kad ruke u njih ili to za vas rade majstori?

- Neka svako radi svoj posao. Krađa je raširena i sreća je da je lopovluk sveden na razumnu meru. Budale koje kradu lako hvatamo. A u Skupštini su uglavnom pametni ljudi!

*Dosta sarađujete sa bosanskim medijima. Kakva je budućnost tih naroda?

- Tamo nikome nije komotno. BiH liči na tesne gaće u kojima se ocrtava i treći entitet!

*Brine li ko o problemima običnih ljudi?

- Kako da ne. Ja, naprimer, često sanjam glad, bedu, nezaposlenost… a onda se, na sreću, probudim u skupštinskoj klupi!

*Ima li separatizma u Srbiji?

- Bogami, ako Vojvodina raspiše referendum, pući će jedna velika bruka!

*Poštuju vas zbog oštrog jezika?

- A to je zato što ja, umesto lizanja marki, koristim retku tehniku pljuvanja. Ko je pomenuo snifanje?

*Na šta vama liči priča da je Srbiji potonulo sve osim vlade?

- Mene to podseća na lošeg plivača, kome je samo dupe na površini! Ha – ha – ha…

*Politička pitanja vas često nasmijavaju?

- Politika me uvijek nasmeje, zato što imam humor za njen smisao!

*Mnogo je nerješivih problema u ovoj zemlji?

- Ništa neće biti nerešivo, samo kad se ja rešim!

*Na šta, odnosno, na koga pucate?

- Kakve su to insinuacije?!

*Hoće li biti povećanja penzija?

- Đavo će ga znati. Pitajte premijera.

*Priča se da ima dosta poštovaoca vaše političke filozofije?

- Jeste, primetio sam da neki ljudi prate moju misao. U civilu, naravno.

*Prilično dobro plivate. Uzvodno ili…

- Moram da plivam uzvodno, jer me vuku za jezik!

*Šta ćete reći kada Krkobabić konačno ode u penziju?

- Biće to još jedan sedi Neokantovac, koji je evoluirao u Neokontejnerovca!

*Kako se zakon u Srbiji bori protiv tajkuna?

- Na jednog lopova dođe deset policajaca i tako ga finansijski unište!

*U poslednje vrijeme je mnogo nervoze među poslanicima?

- Teško je reći koji je đavo ušao u Skupštinu, s obzirom na to da svako ima akreditaciju.

*Da li su vas ispitivali u vezi sa atentatom na Đinđića?

- Nisu me ispitivali, naprotiv – odgovarali su me!

*Da li je vlada dovoljno radila na izgradnji koridora?

- Da je vlada valjala, autoput bi već bio i asfaltiran!

*Jesmo li mogli naći sposobnije ljude za poljoprivredu? Stočarstvo je potpuno propalo.

- Naša najbolja grla su u Skupštini i zato je stočarstvo tu gdje je.

*Priča se da bi vas, zbog vaših stavova, neki radikali živog pojeli?

- Njima je bolje da ne jedu ono što se ne jede!

*Vi ste imali zamjerku i u vezi sa himnom?

- Tačno. Zvuk jaja u procepu bio bi idealna melodija za našu himnu!

*Ranije ste radikale vezivali sa kravljim ludilom?

- Nije tačno! Nema kravljeg ludila među radikalima, pošto ih većina potiče iz Kaliguline stranke.

*Recite, na kraju, zašto je nama tako lijepa slika Evrope?

- Zato što smo mi lepo ispali!

Razgovor ugodni vodio
Neugodni Bojan Bogdanović

Files under Uncategorized | Leave a Comment | No Comments »

ZATO ŠTO je rekao da mu ne pada na pamet da obiđe radnike koji protestuju. A nešto mi kaže da bi oni najviše voleli da vide upravo njega. Makar im i ne doveo Kebu.

ZATO ŠTO većina tih radnika na ciči sede po prugama i drumovima svedočećin i uspešnoj srpskoj privatizaciji. Još da su se Mlađa i Aca Vlahović setili da u taj koncept ubace gasne komore, privatizacija bi ličila na jedan veliki istorijski projekat. Ovako liči na njih dvojicu.

ZATO ŠTO bi baš njih dvojica mogli da odu tamo gde taj čudni svet kampuje u januaru i kažu im da je kriza na izmaku. I da se krajem sledeće nedelje očekuje rast temperature.

ZATO ŠTO je Boris trebalo da Mlađu pusti na Evrosong. I Herman Gering je voleo umetnost.

ZATO ŠTO Boris to ne sme: pre bi mu stranci oprostili da se sjuri sa vojskom na Kosovo nego da otera ovako predanog zaštitnika bogatih Srba i stranog kapitala.

ZATO ŠTO, zahvaljujući njemu, Nemci i Italijani u Beogradu za sebe prave povoljnije privredne ugovore nego 1942. godine.

ZATO ŠTO je Srbija licemerna prema njemu, jeste da im je obećao hiljadu evra od akcija, ali su onih 17 evra što su dobili dočekali kao milion. Nije zadovoljstvo u parama, već u utisku.

ZATO ŠTO je već smislio novu zvečku: 20.000 radnih mesta za pripravnike. Čeka se samo da pomre od zime toliko radnika i neće biti nikakvih problema. Dakle stpljenja, deco, samo da se pruge oslobode.

ZATO ŠTO su urednici srpskih režimskih novina sa mnogo entuzijazma dočekali Mlađinu akciju znajući da će se jednom dogoditi i to da on kaže istinu.

ZATO ŠTO je i Francuska revolucija izbila za manje od onoga što je on napravio od Srbije.

Novi Standard

Files under Uncategorized | Leave a Comment | No Comments »

Naravno, vlast se plaši društva kad izađe na ulice, ali glavna snaga tog huka nije u tome, već u neprihvatanju stvari koje ne oseća kao deo sebe. Ako takva društvena grupa postane velika – a već jeste – bez nje se ništa ne može završiti
Razmišljajte pozitivno: nema razloga, ali je trendi. Elem, koškanje kaluđera i čupanje za brade, kako je to politbiro slikovito sročio, nosilo je, pored namanje jedne loše vesti, i jednu dobru. Dobra glasi: iako se priča, neće biti nikakve „Oluje“ koja bi očistila sever Kosova od Srba. Loša vest glasi: Srbi će to sami.
Da vidimo šta smo to prošlog vikenda uradili dole, osim što smo ostali bez one dosadne konzervativne Crkve, koja se grozila i novina i novinara, i dobili dve zavađene grupe episkopa koji atakuju i šire bestidne laži jedni o drugima. Jedni, kojima je pisano da izgube, sipali su otrov sa sajtova na koje tekstove kače oni opskurni tipovi koji odbiju da popiju lekić; i drugi, čija pobeda ne dolazi u pitanje, podržani državom i strancima, što će reći vaseljenom, pucali su svoje laži iz velikih medija, slučajno onih čija vera u Boga je tolika da bi ga prijavili za Hag, samo kad bi mu znali adresu.
Ako vam kažem da su to bili isti oni mediji koji znaju kako su i politički i ekonomski sistem u Srbiji sasvim OK, a da ‘leba nemamo zato što se još nismo obračunali sa ostacima iz 90-ih; ako su to isti oni koji su otkrili novu evropsku zvezdu Jelka Kacina, čim je počeo da pljuje po Srbiji; isti oni koji na radničke proteste gledaju kao na maloumne ispade kočničara reformi, onda me nemojte ubeđivati ni kako je lepo biti na pobedničkoj strani u Crkvi ni kako u episkopskoj hajci ne učestvuje država gledajući na Artemija i Sinod kao na razlaz između Šešelja i Tome.
Kada tako vuče konce, država je inteligentnija i od radikala i od Sinoda, ali i gluplja od vremena koje dolazi. Zašto? Zato što Crkva jeste stvar politička, ali i šira od toga, za razliku od grešnih radikala. To kaže da vlast ima sluha za političke stvari, videli ste kako je pacifikovala političku scenu da odatle nema nikakav pritisak. I, verujući da se stvari tako završavaju, potpuno je potcenila onaj društveni huk, čiji se eho danas ne oseti ni kroz parlament, ni kroz medije, ni kroz Crkvu. Zato se bahato i umešala u ove podele u Gračanici verujući kao su one političke, a ne nešto što bi proizvelo nekakvo društveno kuvanje.
I to neznanje će morati da plate. Nosioci društvenog nezadovoljstva – od gladnih radnika, preko vernika, poniženih ovim događajima čak i kad im se Artemije nije dopadao, pa sve do preostale inteligencije, koja jeste za Evropu, ali ne i za ovaj rigidni isključujući jezik kojim je vlast uvodi u integracije – sve to nije svet koji će sada ustati i srušiti vladu. Ali nije ni svet koji će se osećati delom onoga što vlast želi da napravi od Srbije, a bez toga svaka građevina je kuća od peska.
Naravno, vlast se plaši društva kad izađe na ulice, ali glavna snaga tog huka nije u tome, već u neprihvatanju stvari koje ne oseća kao deo sebe. Ako takva društvena grupa postane velika – a već jeste – bez nje se ništa ne može završiti, pa makar je zvali snagama prošlosti. Oni već danas traže svog političkog lidera ne da bi promenili vlast, već da bi mogli da se identifikuju s nekim i da bi tako promenili sistem, koji je došao sasvim do svog kraja, a ništa im nije dao.
Zato će ovaj pritisak društva, koji vlast ne vidi, istrajati: on će na kraju promeniti ovaj jalovi sistem ili tako što će proizvesti nekog novog lidera (ne smem ni da pomislim) ili će dovesti do novog cepanja i vladajuće stranke i onih ispod. Otkud znam? Znam, to se uvek desi onima koji ne prepozanju svetinje. Nisam mislio na Crkvu, već na društvo.

Željko Cvijanović: (Novi Standard)

Files under Uncategorized | Leave a Comment | No Comments »

Држава по холивудском сценарију. Шта после одјавне шпице?

Читава прича подсећа на сценарио холивудског акционог филма. За почетак, поделили су зараћене балканске народе на добре и лоше момке, затим су уз коришћење најнапреднијих ПР технологија убедили “прогресивну” западну јавност да су лоши момци толико лоши да заслужују најозбиљнију казну, а добрим не би било згорег дати комад туђе земље ради искупљења, тако рећи, претрпљеног страдања. Даље је уследио убедљив видео низ карактеристичног, али разумно дистанцираног бичевања, у виду тромесечних бомбардовања, које је чувало браниоце слабих и угњетених од непосредног контакта са лошим српским момцима, и као финална сцена – свечано проглашење независности Косова, са алузијом да ова независност представља симбол више правде. На том месту на филму обично започиње одјавна шпица, а дирнута публика напушта салу.
У стварности све је много сложеније, јер управо на том месту живот и почиње. Од тренутка проглашења независности Косова прошле су две године. Право је време да поставимо питање: да ли је успела та иста независност? Да ли је полупризната спрпска аутономна покрајина постала држава?
За почетак одлучили смо да утврдимо како оцењују стање сами косовски Албанци. Дајемо реч посланику косовског парламента Сабрији Хамитију:

- После проглашења независности Косова био је усвојен устав, који је осигурао поштовање људских права. Практично у потпуности смо формирали систем важећих закона, сарађујемо са међународним економским организацијама, постигли смо да нашу независност призна 65 земаља. Мислимо да је најважније достигнуће после ове две године независности Косова – достизање невиђених размера стабилизације и мира у региону.
То је политичка компонента. А како живе људи на Косову?
- У таквој земљи као што је Косово, која се после рата нашла у разрушеном стању, потребно је још врло дуго радити у свим правцима, али већ сада постоји прогрес, на пример, у сфери социјалних услуга. За нас је приоритетан развој образовања – земљи су потребни стручњаци. Етиничке мањине на Косову се суочавају са истим проблемима као и сав народ Косова – то су проблеми незапослености, економски проблеми.
Да додамо уз речи косовског посланика мало статистике. Према подацима Светске банке, 45% становника Косова спада у сиромашне, за 15% њих се може рећи да су на ивици беде. Половина ставновника не може да нађе посао, они који га имају морају да се задовоље просечном зарадом од 230 евра. Уосталом, адвокатима косовске независности очигледно није до статистике. За њих је ова прича пре свега сведочанство победе у великој политичкој игри:
- Мислим да се Косово после проглашења независности успешно развија као држава, изјавио нам је Антон Панчев, софијски политиколог. Осим тога, нису се оправдале песимистичке прогнозе да ће Косово утонути у хаос. Може се рећи, несумњиво, да је Косово демократска држава и то доказује чињеница изградње националних институција брзим темпом.
Разуме се, има неколико озбиљних проблема – признаје бугарски политиколог. Интеграција Срба овде је на првом месту. Тако и економски развој и међународна изолација. Али мислим да ће они бити решени у скоријој будућности.
Зашто тада Русија, па и низ земаља ЕУ не поздраве рађање нове државе?
- Искрено говорећи, у Бугарској превладава мишљење да Русија прати принцип одбране совјих економских и политичких интереса, а идеологија православног и словенског братства не игра велику улогу у руској спољној политици. Иначе ми не можемо да објаснимо, на пример, признање независности Јужне Осетије од стране Москве. Уверен сам да ће Русија једном такође признати независност Косова.
Полазећи од каквих интереса Русија ће признати независност Косова? – питали смо ми.

-Мислим да ће се Русија једном врло успешно интегрисати у европске и евроатлантске структуре, рекао је господин Панчев.
Право је време да сазнамо какав је руски став. Косовска независност није успела у принципу – ова државност не поседује своје органе управе, економија као таква у покрајини такође не постоји. Ипак, квазидржаву Косово очекује добра будућност, сматра експерт слависта Ана Филимонова:
- Држава постоји вољом оних који су је створили, а од својих геостратешких планова ове међународне структуре не одступају, зато ће се економска помоћ Косову наставити, покрајини ће се пружати дипломатска подршка, свим силама ће јачати њихова позиција на међународној сцени, без обзира на то што Русија неће допустити ступање Косова у међународне организације.
Жалосна будућност очекује Србе пре свега на северу Косова, које власти Приштине и Међународна цивилна канцеларија сад покушавају да интегришу у остатак квазидржаве, каже Филимонова.
Други наш експерт за Балкан Георгиј Енгелгарт посебну пажњу је скренуо на безбеносну ситуацију у покрајини:
- Што се тиче албанских власти, вероватније чак не толико њих, колико међународних управљачких структура које стоје иза њих, заиста се може рећи да је заслуга мисије ЕУ и постепено одлазеће администрације УН у томе што је пошло за руком да се спрече случајеви масовног насиља против српског становништва за ове две године. Док Приштина не успостави потпуну контролу над територијом Косова, она је објективно заинтересована за максимално позитиван лик, али нико не може да гарантује колико ће се та тежња очувати после постизања циља. То рађа напетост и потенцијалну нестабилност у покрајини.
Наше истраживање би било непотпуно без мишљења српске стране. Српски аналитичар, главни уредних издања Нова српска политичка мисао Ђорђе Вукадиновић био је категоричан:
- О независности се наравно не може говорити с обзиром на чињеницу да је Косово у најбољем случају наглашаван протекторат Запада, односно НАТО-пакта. С једне стране. А у мало горем случају вероватно и нека врста, како бих рекао, територије под надзором организованих криминалних наркокланова, који територију Косова и Метохије, као и неке суседне земље, користе као важну базу и уточиште за транспорт кокаина са Истока на Запад.
Тако изгледа ситауција на Косову две године после проглашења његове независности. А шта ће бити сутра? Србија, уз благослов Генералне скупштине УН, предала је косовско питање Међународном суду правде. Можда ће судије успети да одреше гордијев чвор?
- Мислим да је тај процес пре формалан, мислим да ће одлука суда бити неутрална и да неће имати велики утицај на процес међународног признања косовске независности, изјавио нам је бугарски политиколог Антон Панчев.
Формалан или не, али процес тече. И Ђорђе Вукадиновић чак полаже у њега извесне наде.
- С обзиром на то да чак и та највиша међународно-правна институција није изузета и не може да се посматра ван политичког контекста, онда можда неће бити им тако јасна осуда сецесије. Али да ће подршка сецесије бити то, ја мислим, не рачунају чак ни у Приштини и Вашингтону. У том смислу нека надања, која почињу да напомињу председници такозване републике Косово, како ће после саопштења одлуке Међународног Суда Правде покренути неки нови таласи, ја мислим, од тога нема ништа. Наравно, није узорно очекивати да ће неке стране које су признале Косово повући своју одлуку. То је исто тако мало вероватно, може да се догоди у неком случају. Јер, кажем, већина тих признања јесу последице директног политичког и финансијског притиска САД и њихових саветника.
Као што видите, мишљења се разликују, али мало ко са сигурношћу може да каже да је експеримент стварања државе успео. Очигледно, холивудски сценарији не преносе се тако лако у стварност. Ипак, као у сваком холивудском филму, и овде постоји своја поука. Ево њене суштине: ако сте грађанин мале, неутралне и не превише богате земље, можете да уводите ред на својој територији само уз дозволу Беле куће. Иначе све може да се претвори у косовску сагу, где сценаристе не занима превише живот јунака после одјавне шпице. Јер у старту циљ је другачији: свет треба да зна ко је ту главни за поделу бомби и независности. Само Русија и Кина могу да не схватају на шта се алудира. Али то је већ сасвим друга прича.

Ксенија Тошић, Тимур Блохин

Files under Uncategorized | Leave a Comment | No Comments »