“SEOBA SRBA IZ VOJVODINE, 2012. GODINE”

Sadašnja vlast odlučila je da deo svog naroda iz ustavnog statusa državotvornog naroda pretvori u nacionalnu zajednicu. A pretvaranje Srba u Vojvodini u jednu od „nacionalnih zajednica“ nije samo protivustavni čin, već veliko zlo koje Srbi mogu da učine Srbima.
NOVA SRPSKA NACIONALNA ZAJEDNICA U VOJVODINI TREBA DA SE OKRENE MODERNOJ I NOVOUSTANOVLJENOJ VOJVOĐANSKOJ AKADEMIJI NAUKA I UMETNOSTI I PROGRESIVNOM LATINIČKOM PISMU
Niko ne očekuje više da je Demokratska stranka spremna da vodi državotvornu politiku i da se odupirući stranim pritiscima bori za načelo srpske državnosti. Saglasno politici ove stranke bilo je sasvim prirodno i očekivano kada je 2004. godine Boris Tadić pozvao Srbe na Kosovu i Metohiji da izađu na izbore. Isto tako 2006. bila je očekivana i njihova nezainteresovanost za sudbinu referenduma u Crnoj Gori. Sledilo je krajem 2007. raspisivanje predsedničkih izbora koji su završeni samo dva dana pre proglašenja nezavisnosti Kosova. Zatim je došlo potpisivanje međudržavnog sporazuma SSP sa zemljama koje su maltene tog dana priznale nezavisnost Kosova. U duhu te iste politike nastala je i sadašnja vlada protivno glasu naroda, a uz pomoć tajkuna i stranih ambasadora. Ništa manje očekivano od Demokratske stranke bilo je i traženje savetodavnog mišljenja od Međunarodnog suda pravde povodom jednostranog i protivzakonitog proglašenja nezavisnosti Kosova, umesto podizanja tužbe makar protiv jedne države koja je tu nezavisnost priznala protivno važećem međunarodnom pravu. Priznat je Euleks koji stvara nezavisnu državu Kosovo i potpisan sporazum o granici sa Kosovom. Sve otvorenije se podržava spoljašnji pritisak na Republiku Srpsku kako bi se stvorila unitarna Bosna.
Sve ovo je, dakle, očekivano i prirodno proizlazi iz politike Demokratske stranke koja se najbolje oličava u paroli da EU nema alternativu, što znači da svaki put kada se sukobljavaju interesi Srbije i EU stvari se na kraju moraju podrediti interesima EU.

NOVA NACIJA Ako niko od Demokratske stranke nije očekivao ni samosvest ni požrtvovanost u odbrani nacionalnih i državnih interesa, ipak postoji granica koju niko pa ni Demokratska stranka ne bi smela da pređe. A ta granica je samoinicijativno razbijanje države, što je slučaj sa Statutom Vojvodine. Ako niko od njih nije očekivao da brane Srbiju, najmanji minimum bio je da je makar ne napadnu iznutra.
Zlo seme separatističkog Statuta posejano je u Vojvodini. Bez namere da se umanjuje značaj drugih stranaka vladajuće koalicije i njihovih lidera, odgovornost za separatistički Statut nosi Boris Tadić. Čovek čija je prva ustavna dužnost da „izražava državno jedinstvo Republike Srbije“, najodgovorniji je za usvajanje Statuta kojim se stvara državno nejedinstvo Srbije.
Šta su Srbi po novom Statutu u Vojvodini? Srbi su nacionalna zajednica kao i Mađari, Slovaci, Hrvati, Crnogorci, Rumuni, Romi, Bunjevci, Rusini, Makedonci i druge nacionalne zajednice. Tako je Srbija po Ustavu država srpskog naroda, a Vojvodina je po Statutu Pokrajina ravnopravnih nacionalnih zajednica. U Vojvodini više ne postoji srpski narod već su Srbi jedna od „nacionalnih zajednica“. Da li bilo ko, ko je sposoban da zdravorazumski rasuđuje, može i pomisliti da bi recimo u Mađarskoj mogla biti doneta slična odluka, po kojoj bi Mađari, Srbi i Rumuni postali nacionalne zajednice.
Pretvaranje Srba u Vojvodini u jednu od „nacionalnih zajednica“ nije samo protivustavni čin, već je to veliko zlo koje Srbi mogu da učine Srbima. Jednostavno, sadašnja vlast je odlučila da deo svog naroda iz ustavnog statusa državotvornog naroda pretvori u nacionalnu zajednicu. Nikome pre vlasti Borisa Tadića nije palo na pamet da deo svog naroda samoinicijativno pretvori u nacionalnu zajednicu.

NOV IDENTITET Saglasno novoj ulozi nacionalne zajednice koju Srbi imaju u Vojvodini, Demokratska stranka kao tvorac Statuta pobrinula se i da Srbi dobiju poseban, nov i „moderan“ identitet u Vojvodini. Zastarelu ćirilicu ostavili su ostatku Srbije. Isto tako su i zastarelu i nacionalizmom otrovanu Srpsku akademiju nauka i umetnosti ostavili ostatku Srbije. Nova srpska nacionalna zajednica u Vojvodini treba da se okrene modernoj i novoustanovljenoj Vojvođanskoj akademiji nauka i umetnosti i progresivnom latiničkom pismu. I osim toga, valjda da bi se istakla razlika i nazadnost ostalih delova Srbije u Statutu je utvrđeno da je „Vojvodina regija u kojoj se tradicionalno neguju višekulturalnost, višekonfesionalnost i drugi evropski principi i vrednosti“.
Kada je Statut već utvrdio da Srbi više nisu narod, da ne valja pismo, da ne valjaju najstarije nacionalne institucije, i da zapravo najmanje valja Ustav Srbije, onda je otvorena breša da duh separatizma počisti sve pred sobom. Jer kada sama država Srbija ne valja, kako onda mogu valjati tri ambasade Srbije u Briselu, a reč je o našoj ambasadi u Belgiji, ambasadi pri EU i ambasadi pri NATO. Sve tri ambasade zajedno nisu sposobne da zastupaju i interese AP Vojvodine, već se mora otvoriti zasebno predstavništvo Vojvodine. Da li treba da pogađamo kome će biti podređeno vojvođansko predstavništvo, ministru spoljnih poslova Srbije ili predsedniku Vlade Vojvodine.
Pošto je Statut već dogurao do svih ovih državnih atributa nekome je onda palo na pamet da se ne cepidlači i da se odjednom od Vlade Srbije preuzme više od 150 državnih nadležnosti. Ovaj prenos državnih nadležnosti sa Vlade Srbije na Vladu Vojvodine predstavlja smišljeno i svesno pravljenje države u državi. Uvredljivo je za zdrav razum pozivanje da se državne nadležnosti prenose na osnovu ustavne odredbe iz člana 178. po kojoj Republika Srbija može autonomnim pokrajinama poveriti „pojedina pitanja iz svoje nadležnosti“. Zdrav razum mora napraviti razliku između „poveravanja pojedinih pitanja iz svoje nadležnosti“ i poveravanja više od 150 državnih nadležnosti.

NOVA IMOVINA Poseban je šamar građanima Srbije da ovo pravljenje države u državi, kroz prenos više od 150 državnih nadležnosti na Vladu Vojvodine, plaćaju sami građani iz budžeta Republike Srbije. A kada građani Srbije sve ovo plate onda mogu i da pročitaju u Statutu da je kao celina „AP Vojvodina odgovorna za sopstveni održivi ekonomski, naučni, obrazovni, kulturni i turistički razvoj, te uravnoteženi razvoj svojih geografskih oblasti“. Dakle, građani Srbije plaćaju preuzimanje odgovornosti Vlade Vojvodine za održivi razvoj Vojvodine. Naša stvarnost će postati da i najsiromašniji delovi Srbije plaćaju samostalni održivi razvoj Vojvodine. Uz sve to, tvorac Statuta je i protivustavno, ali u širokom i galantnom stilu preoteo svu imovinu Republike Srbije u Vojvodini.
A šta je nova država i novi identitet i nove institucije i predstavništva u inostranstvu, i degradiranje srpskog naroda na status nacionalne manjine, ako ta država ne bi imala Vladu i predsednika Vlade. Toliki trud da se napravi država, a posle svega da se izvršna vlast zove tako nedržavotvorno kao što je Izvršno veće! Državama upravljaju Vlade pa zato i Vojvodina mora imati Vladu. A gde je nova Vlada i gde je nova nacionalna akademija tu mora biti i novi glavni grad, jer gde bi predsednik Vlade Vojvodine vladao ako ne u glavnom gradu Vojvodine. Tu će po novom Statutu „Vlada Vojvodine utvrđivati i voditi politiku“ i bez znanja i odobrenja države Srbije „zaključivati međuregionalne sporazume“.
Neće proći mnogo vremena, a predsednik proevropske Vlade Vojvodine uzeće sebi slobodu da počne da opominje Srbiju kako zaostaje u reformama i evropskom putu. I te “dobronamerne” opomene biće primećene, pohvaljene i podržane od zvaničnika EU. A onda će Brisel ohrabriti predsednike vlada Srbije i Vojvodine da započnu otvoren i prijateljski dijalog kako bi se harmonizovali odnosi Srbije i Vojvodine. Dotle će već prvi ekstremisti u Vojvodini početi sve glasnije da traže raspisivanje referenduma o nezavisnosti.
NOVA DRŽAVA Zato je u Statutu falsifikovana ustavna odredba koja jasno određuje da se sva pitanja oko organizovanja referenduma u AP Vojvodini moraju odrediti republičkim zakonom. Statut smišljeno krivotvori ustavno određenje o referendumu, kako bi stvorili mogućnost da se pitanja u vezi sa referendumom utvrde u Skupštini Vojvodine, a ne u Skupštini Srbije. A koliko je značajno ko uređuje sva pitanja koja se odnose na referendum najbolje se videlo u Crnoj Gori.

Aleksandar Nikitović • 26. novembar 2009