Може ли се против корупције и криминала са нестатусним тужиоцима и судијама

Пудлице свих режима

Слободан Радовановић, в.д. Јавног тужиоца Србије, човек који узнемирава јавност, слепо следи налоге свих властодржаца којима је служио. Српско правосуђе налази се на најнижим гранама. Реформишу га корумпирана министарка и државни секретар, некадашњи члан ОТПОР-а и на платном списку америчке и енглеске обавештајне службе. На ове људе рачуна председник Борис Тадић, када, спрдајући се са нама, најављује обрачун са корупцијом  и организованим криминалом.

Познајете ли Слободана Радовановића?
На ово питање мали број људи из Београда може да потврдно одговори. Господин Слободан Радовановић је из Крагујевца. Студирао је Правни факултет у Крагујевцу пуних десет година! Просечна оцена  студија – 6,5!
Био је активни друштвено политички радник у овом граду. Гурао се, а и Служба га је гурала. А догурао је до Окружног јавног тужиоца у Крагујевцу! Гњиде, полтрони, улизице и подрепаши брзо напредују. И опстају. А господину Радовановићу није било лако опстати. Од њега се пуно тражило да уради за власт, која се обрачунавала са опозицијом.
Када је постављен за окружног тужиоца Радовановић је довођен у везу са Демократском странком, па се сада, по аналогији,  сматра да и сада иза њега стоји владајућа партија и њен председник (Борис Т.).
Када је господин Радовановић постављен за специјалног тужиоца за борбу против организованог криминала, оптужен је да је до функције дошао, јер је од 2001. члан Демократске странке Србије. (Оптужио га је адвокат, заступник породице Ђинђић у процесу против Легије и осталих).
На функцији Окружног јавног тужиоца у Крагујевцу успешно је испливао из два политички високо профилисана случаја. Најпре, када је тужилаштво одбило да подигне оптужницу у време акције “Сабља” против бившег градоначелника Верољуба Стевановића због  нафтне афере, која је била политички исфабрикована. Када се срећа на локалном изборном рулету променила, тужилаштво је било п(р)озивано да, дипломатски речено, пажњу усмери према аферама које су водила до врха локалног одбора Демократске странке, али је Радовановић и ту причу апсолвирао.
Његово постављење на место Специјалног тужиоца за борбу против организованог криминала збунило је јавност, а повредило тужилачку организацију, поготову у Београду.
Из столице специјалног тужиоца, а за рачун актуелне власти, господин Радовановић је  неколико пута узнемирио јавност најавама о разрешењу случаја убиства новинара Славка Ћурувије. Оглашавао се уочи парламентарних избора, подржавајући актуелну власт. А тај предмет је још увек “тамо где је био пре неколико година”.
Господин Радовановић је био један од кључних фактора и у одређивању и продуженог притвора Горану Кљајевићу, који је проглашен “лидером стечајне мафије у Србији”. Овај притвор трајао је две године. Притвор је господин Радовановић сумануто тражио за све који су били сумњиви да су ”припадници мафије”. Половина осумњичених је касније ослобођена оптужби, или је веће Одељења за борбу против организованог криминала њихове предмете уступало редовном суду. Притвор за тужиоца Радовановића је и  “одмазда и казна”.
Тужиоцу Радовановићу се приписује одговорност и у случају скандалозног хапшења Радета Терзића, бившег Окружног тужиоца у Београду, и човека који је “ухапсио” Слободана Милошевића. Раде Терзић је ухапшен без поштовања презумпције невиности и било ког принципа Закона о кривичном поступку и “проглашен” је за припадника земунског клана. После свега, тако крупна оптужба је завршила на нивоу Општинског суда у Смедереву!
Зашто је господин Радовановић то радио? Да ли је хапшењем Терзића само два дана пре истека свог мандата куповао још једно продужење мандата?
За осуду су и недавни иступи в.д. Јавног тужиоца Србије Слободана Радовановића, који је јавно захтевао спровођење истражних радњи против Миладина Ковачевића, кошаркаша који је побегао из САД, упркос томе што је овај случај у надлежности нижих тужилаца.
За републичку функцију у правосуђу  изгледа да га је препоручило његово учешће на предизборним конвенцијама Демократске странке Србије.
По чијим налозима је он то хапсио, да ли је то чинио као независни орган или су налогодавци тужиоца били тадашњи  министар полиције Јочић и премијер Коштуница, са којима је учествовао у кампањи?
Српске власти, почев од 5. октобра 2000. године када су преотеле власт од режима Слободана Милошевића, прво су, под своју шапу, ставиле тужилаштва и судове. Претња реизборима судија и тужилаца остварена је ове године, када је Министарство правде Србије преузео бивши активиста америчко-енглеске обавештајне организације Отпор Слободан Хомен, кога је кадровик Демократске странке и миљеник Бориса  Тадића, Срђан Миливојевић, поставио за државног секретара у Министарству правде Србије. Господин Хомен и министарка Снежана Маловић, од миља звана Маца, преузели су ствар у своје руке, и противно Уставу, одлучили да све судије ставе на лед. Реизабраће само оне који умеју да ћуте, трпе и слушају.
Већ пуних девет месеци српски председник Борис Тадић најављује обрачун са корупцијом и организованим криминалом. Недавно је признао да су све политичке странке, које учествују у власти, огрезле у корупцији, а да су високи државни функционери умешани у велике криминалне активности. Председник је, опет, без имало стида, најавио обрачун са организованим криминалом!
Треба подсетити да је на функцији председника Србије, господин Тадић од јуна 2004. године. Пуних пет година он је први човек Србије, и Демократске странке, и сам је одговоран за понор у који је довео Србију.
Одмах се, поводом председникове најаве за борбом против корупције, огласио и в.д. јавног тужиоца Србије Слободан Радовановић, изјавом да ”снажно подржава председника Тадића”! Толико мизерије од једног малог човека.
Када је криминалистичка полиција Полицијске управе за Крагујевац 4. јуна саопштила да је ухапсила(!) председника СО Аранђеловац Радослава Швабића, наводећи да ће га истог дана привести истражном судији Општинског суда у Аранђеловцу, јавио се и тужилац Радовановић, који је похвалио одлучност председника Тадића да се обрачуна са корупцијом!
Господин Швабић је ухапшен за кривично дело које је у надлежности Општинског јавног тужилаштва у Аранђеловцу, и његово оглашавање у функцији удвориштва српском председнику и политичкој елити, која га, супротно уставу Србије, држи на овој функцији.
Овакво спрдање са правним системом, од стране председника Републике, и неуставног председника ДС-а, могуће је јер је он, и његова партија, урушило српско правосуђе.
Господин Радовановић је неуставни Јавни тужилац Србије!
Он је на ову постављен 24. јула 2007. године. Уствари, господин Радовановић је прво незаконито постављен на место специјалног тужиоца за борбу против организованог криминала. У тренутку постављања на ову функцију он је био Окружни јавни тужилац у Крагујевцу. Специјални тужилац делује у оквиру Окружног јавног тужилаштва Београда.
Господина Радовановића је за в.д. Јавног тужиоца Србије, како је тада саопштено, поставио Високи савет правосуђа. Ова одлука је противна  Уставу Србије, који и не познаје Високи савет правосуђа, који се бавио овим кадровањем, већ предвиђа да Републичког јавног тужиоца Србије предлаже Државно веће тужилаца и Високи савет судства! Ови “уставни” органи, међутим, још нису формирани пошто још увек није донето пратеће законодавство!
Случај в.д. тужиоца Радовановића само се “добро” уклапа у недопустиво хаотично стање у српском правосуђу.
Он је за в.д. јавног тужиоца Србије изабран ”заслугом” Демократске странке, која се у јулу 2007. године противила његовом реизбору за специјалног тужиоца за борбу против организованог криминала, јер су желели да поставе свог човека – Миљка Радисављевића, дотадашњег Радовановићевог заменика. Компромисом између ДС-а и ДСС-а обе су странке задовољене. Господин Радисављевић је постао специјални, а г. Радовановић в.д. јавног тужиоца Србије. На том месту је он пуне две године! По закону, в.д. стање може да траје у суду и тужилаштву највише годину дана. Српски председник Тадић обожава да људе држи на узици, да му једу из руке и да му не измакну контроли.
У тренутку када је предесник Тадић прошле године, у септембру, први пут у свом петогодишњем председниковању поменуо корупцију политичке елите, у Србији су на челу судова и тужилаштава седели људи у статусу вршилаца дужности ових функција! Окружна јавна тужилаштва у Београду, Крагујевцу, Нишу, Суботици и Зрењанину имају в.д. тужиоце! У бољој ситуацији нису ни окружни ни трговински судови!
Правде и правне државе у Србији нема без независне тужилачке организације, без независности судства и полиције.
Није тешко закључити зашто онда српски председник, и његова партија, држе на узици, противно Уставу Србије и правосудним законима у в.д. стању и по две, па и више година, јавне тужиоце и председнике судова.

Насиље без преседана

Једна од скандалозних одлука в.д. Јавног тужиоца Србије је обавезујуће упутство, јавно обзнањено, којим је наложио свим тужилаштвима у Србији да се обавезно жале на све ослобађајуће пресуде које донесу надлежни судови! Поступајућа тужилаштва су законом овлашћена да самостално процењују и одлучују о својим поступцима у конкретним предметима. Често се ослобађајуће пресуде донесу јер тужилаштво нема никаквих доказа, или се током поступка, вештачењем утврди да окривљени нису извршили противправну радњу, или је дело застарело. Изјављивањем жалбе поступак се одуговлачи, беспотребно се стварају трошкови који, који се касније исплаћују из буџета.
У Србији се, псећом послушношћу према Радовановићевој наредби односи Друго општинско јавно тужилаштво у Београду, на чијем је челу. в.д. тужилац Томислав Килибарда, некадашњи Радовановић заменик у специјалном тужилаштву, који захтева притворе за све оне који су власти сумњиви, а која усвајају судије Другог Општинског суда у Београду, на чијем је челу председница суда, чији супруг је доскора био први заменик господину Радовановићу у Јавном тужилаштву Србије.
Отпор Радовановићевом насиљу ових дана пружило је ванпретресно веће Општинског суда у Тутину које је одбило захтев тужилаштва да притвори свештеника Бранислава Перановића, осумњиченог за злоставу у служби, јер нису испуњени законски услови. Ех, када би било више судија који поштују закон, а не директиве неуставног тужиоца Радовановића.
А тужилац Радовановић председава Државним већем тужилаштва, које ће реизабрати тужиоце у свим српским тужилаштвима!
Нема сумње, када крајем године Радовановић заврши ове прљаве послове, српски председник одуваће га са овог положаја, као да није ни постојао.

Двојац на слободи

Министарством правде Србије, које реформише правосуђе, руководи 32-годишња Снежана Маловић Маца и државни секретар Слободан Хомен Пеле.
Госпођа Маца је саблазнила јавност када је прошле године на име накнаде за рад у РИКУ-у примила више од два милиона динара. Испало је да је само у РИКУ-у радила по 28 сати дневно! Када је откривена у крађи, помало љута, изјавила је да враћа новац! О оставци није ни размишљала, јер би је председник њене странке Борис Тадић увредио. Шта је тих два милиона. Толико пара опљачкају активисти општинских одбора његове партије. Јер, председник сматра да ко је на власти у Србији, има право и на пљачку. Пљачка је, сматра г. Тадић, у Србији, доласком ДО-а, и њега на власт, постала кључна грана привреде!
Слободан Хомен Пеле је као један од организатора ОТПОР-а, који још по свету обара режиме, од америчких и енглеских обавештајаца добио на руке 300 хиљада долара. Власти у Србији дале су му пословни простор од преко сто квадрата за адвокатску канцеларију у Улици Вука Караџића 8 у београду, у којој и данас ради његова мајка.
А ко је једном на платном списку код Енглеза, заувек је у обавези да сарађује. А такав човек је, уствари, први човек Министарства правде Србије, јер Маца гаји бебу и утерује паре. Ко коме утера у Министарству правде Србије, на бољем је положају.

Телал

Тужилац Радовановић има и свог личног телала. Томо Зорић је био портпарол Специјалног тужилаштва, а онда га је Радовановић повео са собом. Ниједан тужилац не сме да проговори ни реч, без Зорићевог одобрења! А г. Зорић, иначе, никада није био тужилац! Ако новинари желе да добију информације о раду, рецимо суда и тужилаштва у Тутину, морају да пишу Томи Зорићу. Па ако им одговори, одговори, а углавном не хаје на законску обавезу да пружи информације.

Текст: Милица Грабеж  Таблоид.

Files under Uncategorized | 1 Comment | 1 Comment »