…У нашем крају нема више мува.

Где су се деле? Ко ће сада у кратким, топлим, летњим ноћима да нам крилцима прави промају на носу и уснама? Комарци сигурно не.

То не можемо од њих очекивати, превише су мали и заузети испијањем крви. Ко ће се окренути на своја зелена леђа и лепршати у нашем тањиру испуњеним последњим капима супе? Не, заиста им нема замене. …Још када сам приметио недостатак ових драгих бића, такорећи кућних љубимаца, обратио сам се надлежним институцијама. Али свака је била намењена за уништавање њих ових нежних животиња а за заштиту нико! Због тога сам решио да лично спроведем истрагу и изведем ствар на чистац.

…Прво их треба тражити на подручјима која су одувек настањивала, дакле у печењарама и месарама. У нашем крају их је било неколико где су на пањевима са месом или печењем изводиле валцер под диригентском палицом маљаве газдине руке која би махала изнад њих док би услуживао муштерије.

…Њихов склад покрета би пратила музика која је допирала са радио-апарата понекад прекидана урлицима певача. И поред упорности која се може поредити са намером муве да вам уђе у уво, нисам нашао места где се некада могло купити месо јер су сва била затворена. На њиховим местима се могло наћи све од кинеске игле до локомотиве, такође кинеске, али муве – не.

…Истрага ме је даље довела на једно место где су у грмље иза зграде утрчавали пролазници са лудилом у погледу а излазили надомак нирване. Тада би за собом остављали материјални траг који су муве просто обожавале. Опрезно као командос, газећи расквашену земљу, сам посетио то место али од оног материјала ни трага ни гласа. …Нисам ни слутио да без сировина нема ни производње, што се касније испоставило.

..Прегажене животиње нисам тражио јер их није ни било. Да их има пензионери би их одмах разграбили. Уклонили су чак и извиђача са највише зграде који би координирао акцију.

Траг ме је даље довео до једног посебног места где су идилично живеле у благостању заштићене од погледа поклопцем контејнера, уколико га неко пре тога није сломио. Лагано се приближих скупини ових насеобина постављених на паркингу, тик поред амбуланте и вештим покретом руке га отворих када из њега покуља незнан број пензионера. Почеше да урлају, псују и изазивају нереде.

…Али мувама ни трага. Можда је хигијена успела да их искорени.

Дејан Тофчевић

Files under Uncategorized | Leave a Comment | No Comments »