Овом приликом желим да поздравим посетиоце мога блога и дам  објашњење… Зашто углавном преносим текстове?
..1.Најбоље је пустити да савко о себи говори на свој начин!
Историја ће то све једног дана оценити и вредновати.
..2.Аналитичара, коментатора /експерата/ имамо толико да би моја маленкост остала тотално непримећена.
..3.Живот ме је научио да свако носи свој крст и да се сви успеси/неуспеси најбоље виде/оцене са одређене временске дистанце.
..4.Трудим се да углавном најактулнији дугађаји буду испраћени (уз додатак илустрација које покушавам да ускладим према тексту ) и да ће посетиоцо мвог блога бити задовољни.
…А сад мало подсећање тј. Поглед  уназад по мом избору.
.

.           -Муњевите 2000те-

Муњевите промене су нас

погодиле као гром из ведра неба.

Дејан Тофчевић

•    РТС је јавни сервис.  Али ту се ништа не може поправити.
•    Играмо се лопова и жандара.  Улоге се одређују на изборима.
•    Моле се грађани да не ускачу у градску реку. Она само личи на контејнер.
•    Наравно да су сви отишли!  Овде се ни кусур не враћа!
•    Истина је само једна. Тако да смо је лако прегласали.

Слободан Симић

•    Одговорили смо још једном изазову тако да нам се више неће обраћати.
•    Да би га темељно испитали морали су га добро укопати.
•    Држава се против криминала бори на свим пољима тако да ове године сетве неће бити.
•    Опасност би вребала на сваком ћошку да нисмо град сравнили са земљом.
•    Сачували смо гробове предака  јер цене некретнина и даље расту.
•    Трпим до одређене границе.  А онда одем у иностранство.

Дејан Тофчевић

•    Векови нас деле од Европе  у коју ћемо ући сутра.
•    Да би се правилно оценио историјски догађај понекад је потребно да прође и сто година. Док не умре и последњи сведок.

Милан Тодоров

•    Никад нећу напустити своју земљу!   писало је на споменику.
•    Србија није у кризи.  Има дроге колико хоћеш!

Миодраг Лазаревић

•    Језик ми је бржи од памети,  али сам још далеко од циља.

•    Ситне грешке чинимо само једном. Ми не знамо за други пут!

Милен Миливојевић

•    Смењен је министар за инфраструктуру. Није имао петљу.
•    Верујем у институције система.  Све док су моји на власти.

Раде Ђерговић

•    План мобилизације здраве памети није успео, па ће се применити дипломатска средства.
•    Због недостатка кадра, у акцију против криминала увели смо и оне који су пре времена пуштени на слободу.

Живојин Денчић

•    Политички циљеви и даље нису довољно јасни, иако се доста прецизно гађа.

Јелена Каначки

•    Гушио се у дуговима које је скратио конопац.
•    Чекају нас бољи дани -  још мало па ће и отићи.

Абдурахман Халиловић-Ахил

•    Кад слушам политичаре, видим да су ствари много дубље. Столови и столице, напримјер.
•    Из контејнера се чује вапај обесправљених. То пензионери вуку мачка за реп.

Бојан Богдановић

•    Министри у новој влади су се изванредно снашли. Већ у првих сто дана власти решили су све своје проблеме.
•    Не сећам се кад сам последњи пут јео као човек, али није власт крива што је мени памћење попустило.
•    Влада је својим мерама на најефикаснији начин зауставила одлив мозгова. Сви паметни су напустили Србију.
•    То што ја у свом политичко противнику не видим непријатеља, не значи да то ђубре не треба убити!

Драган Рајичић

•    Да није ухапшен, сигурно би направио велику каријеру у политици.
•    Нешто је демократско у држави Србији.
•    Извршена је лустрација људи на власти.  Удаљени су сви демократски оријентисани појединци.
•    Волео бих и ја да се дружим са бољима од себе, али шта могу када је свет мали?!

Александар Чотрић

•    Више Срба изгине у саобраћају него у сачекушама. То значи да је најача саобраћајна мафија.
•    Нема више цензуре. Сад медији причају шта им газда каже.
•    Добра страна тога што ми је стан ћумез је у томе што могу у њему да гајим печурке.

Драган Огњановић

•    Лопова индивидуалаца је све мање. То су одметници система.
•    Нама не треба еутаназија. Имамо реформе. Васил Толевски
•    Нисте подигли нов пасош? Па како мислите да вас вратимо с границе?
•    Ја никад не изневеравам. Специјализовао сам се за издају.

Александар Новаковић

•    Криминалцима се код нас стално прети. То их емотивно погађа.
•    Нису сви Срби окупирани на Косову. Неки су благовремено протерани.

Мирослав Средановић

•    Деда ми је завршио на бранику отаџбине, а баба на бранику опел вектре!
•    Земља нам није квалитетна;  кад год је топимо крвљу, скупи се!
•    Не зна се шта је горе:  пуцњава или гробна тишина.
•    Људи су прво открили ватру па су после почели и да је размењују!
•    Научио сам целу азбуку. Дајте још!

Рајко Мицин

•    На власти су људи пуни идеја. Старих и по неколико стотина година. Сабахудин Хаџиалић
•    И са Црном Гором имамо спољнотрговински дефицит. Извозимо робу, а увозимо Црногорце.

Дејан Патаковић

•    Казна нас је стигла. Срећа нас, нажалост, још прати.

Вељко Рајковић

.

Грађани су неравноправни.  Главе им нису подједнако уцењене.

Мирослав Средановић

Files under Uncategorized | Leave a Comment | No Comments »

Не знам како да опишем чињеницу да је данашње стање духа међу Србима толико бедно да је потребно да човек нацрта неке ствари да би их људи видели, иако су више него очигледне.

Можда је то последица вишегодишње (вишедеценијске?) идеолошке индоктринације, или извитопереног језика? Да ли је за то одговоран историјски заборав? Шта год да је у питању, просто сам запањен што и они који се супротстављају невладничком испирању мозга често нису свесни да и сами прихватају наметнуте оквире “српске приче”, на пример Србију као републику или постојање покрајина.

Инерција је моћна ствар, али зар људи који се жале на живот какав је данас нису у стању да схвате да је то управо последица инерције, односно наслеђених проблема, ставова и форми? Ако је проблем систематски, а јесте, онда захтева систематско решење. А такво решење не може да понуди систем који је до проблема довео!

И ту онда људи почну да кукају (опет). Јао, па где да мењамо систем, шта сад треба да се боримо опет, зар се нисмо довољно напатили, све што хоћемо је да нормално живимо…

Како “опет”? За шта сте се то борили претходно? За опстанак под комунизмом, или санкцијама? Ако је то борба, онда вам је она дала демонкратију, манекена-председника, комесарску Невладу и Динкићеву економију деструкције. Алал вам вера, за шта сте се изборили! Ако морате да питате да ли сте се довољно напатили, онда је одговор “нисте”. Ако морате да питате колико вреди слобода, онда нећете слободу, већ мало комфорније ропство. Ту не могу да вам помогнем.

Говорили сте да је Милошевић тиранин и диктатор. Ајде све и да јесте. Ово што имате сада је “тиранија добрих намера.” Што рече Луис, “они који нас муче за наше властито добро мучиће непрестано, јер то раде с пуним одобрењем сопствене савести.”

Ако пак нећете да се предате империји и њеним невладничким кохортама (или бар разумете да је предаја немагућа), остаје питање шта да се ради? Имате ли избора, или ЕУтопија и њени проповедници заиста “немају алтернативу”?

Избора увек има. У данашњем коментару, “Србија против себе,” Драгомир Анђелковић нуди неколико опција :
“То треба да радимо у форми легалног грађанског удруживања, али и кроз колективну акцију ван постојећих институција, у виду неформалних друштвених покрета. Сваки насртај на наш идентитет и државност Србије од стране „нашег“ евроатлантског идеолошког апарата, треба да буде пропраћен јавним окупљањима, петицијама, организовањем перформанса, упућивањем саопштења медијима, бујицом текстова и свим другим ненасилним поступцима који нам се учине корисним. Такође, кад год за то постоји основ, треба у своје име или национално одговорних НВО да подносимо тужбе против оних који вређају наша национална и верска осећања. [...]

Наше незадовољство… треба да буде усмерено и према медијима који су… у функцији антисрпске пропаганде. Протести пред компанијама које се код њих рекламирају, уз претњу бојкотом њихових производа, итекако би у многим случајевима били успешно средство притиска.

Значи, организовање, протести, бојкоти, тужбе. За почетак. Анђелковић сматра да би организовано негодовање уплашило политичаре који помажу невладницима, што из убеђења што из страха од њихових господара. Али господари су далеко, а народ близу. Ако је страх мотиватор, кога треба више да се плаше? Овако, народ се плаши власти, а не власт народа. А то вам је рецепт за тиранију из најстаријих политичких кувара.

Први корак у скидању окова је спознаја да је потребна борба за слободу. Самим читањем овог текста показујете да сте тој спознаји барем склони. Има света који каже, “добро, али све је то прича, где су дела?” Станите мало; па прво морамо да схватимо против чега се бунимо, и шта хоћемо да постигнемо. Иначе ће све опет да заврши на шерпама и пиштаљкама, или паљевини скупштине. То је, дакле, улога “приче,” и један од разлога што пишем већ годинама.

А шта је са делима? Почните од себе. Уместо да живите по наметнутом принципу “сам против свих,” упознајте људе с којима живите. Схватите да сте сви у истом чабру и да вам свима раде о глави (и отимају душу). Сарађујте мало са људима око себе, уместо да се кољете око отпадака које вам баца “елита”. Немојте да вас буде страх да упутите протест, потпишете петицију, изађете на улицу са плакатом или бојкотујете робу некога ко финансира оне који вам вређају достојанство и пљују на част. Укључите се у организације за које мислите да раде у корист ваших вредности. Уложите време, новац, или труд у борби за слободу. Па ако ништа од тога, ни грађанска непослушност, ни политички ангажман не уроде плодом, онда пушку па у шуму.

Немојте да се заваравате; ово неће бити ни лако, ни лагодно. Пристајање на живот у ропству под невладницима је пут мањег отпора. Ако можете да живите тако, ако се слажете да је живот само “у се, на се, и пода се”, онда ова борба није за вас, и далеко вам лепа кућа.

Али ако вам не може више под кожу, ако вам је стало до слободе, и ако разумете да је једини начин да заиста боље живите – и то не само ви, већ ваша деца и унуци – онда ‘ајде да засучемо рукаве и да се изборимо за то.
Текст  објавио:  Gray Falcon   28.05.2009.

Files under Uncategorized | 1 Comment | 1 Comment »

Требало је и очекивати – добре намере Европске уније да се прошири за рачун земаља Западног Блакана наишле су на непремостиву препреку. Име јој је Косово.
Са једне стране, потпредседник САД, који је недавно обишао поменуте крајеве, ставио је Европи озбиљну примедбу поводом учесталих разговора о стопирању процеса ширења Уније. Какве везе има са тим Америка остаје нејасно, али су Европљани поруку схватили и мало кориговали став. У овом тренутку преовладава мишљење да су балканске државе једини реални кандидати за ступање у Европску унију у наредних пар деценија.
Са друге стране, када је реч о неким реалним корацима, какав је, рецимо, визна либерализација, испоставља се да је само Македонија – и то без обзира на нерешени, а можда и нерешиви проблем са Грчком – испунила све крутеријуме за безвизна путовања по Старом континенту. Србија и Црна Гора су испуниле њихов већи део, а Босна и Албанија, по свему судећи, мањи. И само Косово, по обичају, остаје она црна рупа, коју никако у тај списак не могу да укључе. Пет земаља Уније га за државу не сматрају и остале 22, хтеле – не хтеле, морају са тим да рачунају.
Али то је само један од парадокса постојеће ситуације. Други ствара сама Србија делећи нове пасоше косовским Албанцима. А како да их не дели, ако је Косово део Србије? Истина, чињеница да Србија већ добрих десетак година не може тачно да утврди ни пребиваливалиште својих грађана ове категорије, некако се чешће гура под тепих.
Али Европској унији косовски Албанци не требају. Јер једна је ствар широким потезом дати им целу државу, поготово за рачун Србије, и сасвим друга – пустити грађане те новопечене државе да слободно вршљају по Европи. Сувише су им специфичне методе зарађивања – тргују навелико што људима, што оружјем, што наркотицима.
И сада испада да се Србија ни хапшењем Младића неће моћи да плати улазницу у Европску унију. Мораће још и издавање пасоша да ревидира. Како ће то бити протумачено, јасно је већ сада – ма каква је то Србија, ако грађани Косова не могу ни српске пасоше да добију?!
И само су косовски Албанци совим задовољни. Државу су им већ бацили са царског стола,   остало је још само да добију слободан улаз у Европу на рачун Србије.

А ако неко злобно примети – шта ће вам пасоши непријатељске државе? – увек ће моћи да кажу: посматрајте то као репарације.
Објавио Ksenija Tosic    уторак, 26.мај.2009.

Files under Uncategorized | Leave a Comment | No Comments »

Јучерашњи текст у Правди :

“Динкић и Ђелић оштетили Србију за 17 милиона евра”

Подсетио ме на  (Чланак је из јануара 2009 год) Преносим га у целости..

ДЕБЕЛИ ПРАСЦИ СРПСКЕ ЕКОНОМИЈЕ
Да бисте разумели актуелну српску економску политику морате се вратити стрипу „Алан Форд”.

Сећате се, ваљда, у том легендарном цртаном штиву, на коме је стасала и моја генерација, финансије Њујорка воде три „градска оца” која ликом неодољиво подсећају на подгојене прасце. Кад год им зафали новца, та три дебељка оглобе сиротињу, повећају порезе, намете и таксе, а најгенијалнији изуми су им „порез на чисти ваздух” и „такса на регистрацију тротинета”…

Е, ово што се данас дешава у врху српске власти неодољиво подсећа управо на то. Ови што данас воде српске јавне финансије резонују управо као они прасци из стрипа. Кад год им зафали за њихове гузице, они подигну порезе, акцизе, таксе, кад год не знају шта ће друго, они оглобе сиротињу рају. Само још да се сете, па да нам уведу и „порез на ваздух”…

Ево, видели сте на данашњој насловној страни – економски генијалци из Владе Србије смислили су да подигну акцизе на гориво и да их одмах, унапред, ускладе са инфлацијом планираном за целу 2009 (?!?!). Па ћемо тако, већ од следеће недеље, литар бензина уместо 72 плаћати најмање 83 динара! При том, цена сирове нафте на светским берзама пала је на најнижи ниво у последњих неколико година, али Срби ће плаћати скоро 20 одсто скупље гориво?!

Чиста болест мозга! Исти ти шифровани, динкићевски експерти смислили су, најпре, онако ничим изазвани, да једнострано примене ССП не би ли се умилили Олију Рену и осталим ЕУ фирерима. Па онда, када су израчунали да ће смањење царина испразнити већ полупразан буџет, кренули су да немилосрдно рекетирају и грађане и привреднике Србије. Не разумеју, несланици неслани, да ће таквом политиком убити све оне који још успешно привређују у Србији, да ће без посла оставити на стотине хиљада људи, да ће на крају морати да уведу и „порез на тротинет”…

Наш највећи проблем јесте, људи моји, у томе што нам државне финансије воде они који никада у свом животу нису водили ни трафику. Динкић, Цветковић, Ђелић, Драгутиновићка, Калановићка… Па, нико од њих није провео ни један једини радни дан у производњи, нико од њих није водио ниједну озбиљну фирму, нико од њих никада није исплатио плате за више од 20 људи. Све су то „књишки мољци”, економисти-теоретичари који на нама, као на каквим кунићима, врше експерименте.

Јао нама, са њима таквима…
Пресс Драган Ј. Вучићевић  Чланак је из јануара 2009 год.

Files under Uncategorized | 1 Comment | 1 Comment »