Zadnje kuckano

Subskrajb tu d fid

Abaut mi

ChiQ Montes
Kad sam sredinom 2006 -te prvi put “ozbiljno” seo pred tastaturu,a onaj moj bate nagovorio, mislio sam da se nikad neću prilagoditi... (bre, zavoleo sam sve vezano za video, a pisanje mi nije najbolja strana...)... Udario sam ono dugme dole “Power ON”… I sve ostalo vise nije zanimljivo. (...cenzura...)

Odo’ ja visoko …

Posted on January 28, 2011

(1) Comment

Kao u mnogim pesmama koje smo mogli čuti,  kad smo bili mali dragi naši roditelji su nas kritikovali kad god bi malo “skrenuli sa puta”, sa onom klasičnom: “Uči sine/kćeri, završi škole da budeš neko i nešto. Da budeš na nekom visokom položaju … bla bla…” Oni mladji koji čitaju ovo neka znaju da su roditelji u pravu. Deco učite školu – trebaće vam. Na tom putu neko ima više a neko manje sreće. Najbitnije je da se izborite za sebe. Da ne verujete previše i da se uvek ali baš uvek oslanjate samo na sebe i svoje sopstvene vijuge i mogućnosti.

E sad, nije sve tako crno. U životu treba uvek biti pozitivan bez obzira na sve. Ja nisam bio neka slika a posebno prilika, ali nekako pregurah ovih harlemovskih 44 godova i niti sam zadovoljan niti nezdovoljan. Taljigam onako kako i svi. Mdjtm, izdešavale su se razne stvari. Dakle od škole, pored velikih i malih odmora imam i neke ocene. Završih srednju. Nekako mi baš odgovara zlatna sredina. Ni ovamo ni tamo, nego srednje. Žalosno – možda. Posle dugog staža kao privatnik, posle čega sam sretno okončao tako što sam sve zajebo (ne bih da objašnjavam …), krenuh onako proleterski. Kao mator konj honorarno sam radio u lokalmoj TV. Onda je opet došlo do prekida, ali sam u mdjvrmenu tezgario i radio bukvalno sve i svašta. Na kraju se nadjoh u jednoj jako zanimljivoj ustanovi, i tu mi bi još zanimljivije. Od početnog starta kada sam računao na jedan ozbiljan rad, sve se pretvorilo u lopatu, metlu, šipku (dugačku, baš dugačku, steram joj ga). Nisam klonuo duhom bio sam uporan i evo me sada visoko. Hoću reći da sam sada, iako bez velike škole, na visokom položaju. To vam je na nešto više od 1.000 metara nadmorske visine. Metle nema, lopate nema, ma milina. Još nešto – to vam je najvišlji položaj u Okrugu. Uspeo sam. Čak je i bivši predsednik ostao ispod mene (vidi sliku).

Šalu na stranu. Eto ga Crni vrh kod Bora. Izuzetno lepo skijalište. Već znate da je Bor okružen divnom i netaknutom prirodom, koju samo treba jednom doživeti. Točak koji je stao pre par decenija se ponovo, izgleda, pokreće. Biće dobro. Jezero će proraditi. I aerodrom se sredjuje. Biće žičare od Borskog jezera do Crnog vrha…ma biće svašta (bre, bakar je skoro deset soma pa vi vidite) …. samo polako. Eto, to mu je to.

Posebno mi je drago što će ono  višegodišnje  “lupetanje” o Boru kao divnom gradu konačno pobediti sve one koji su svim snagama hteli da dohvate prekidač i konačno “ugase sijalicu”. Svima njima šaljem jedan veliki Fut.

Posted to » Bor grad, Mucckalica

One Comment for this post

[…] pomoć zamilsima koje smo gospodin Darko Lađević ( poznatiji kao moj rođeni brat)  i moja malenkost javno zastupali a podržao i priključio se […]

Leave a comment

Name (required) Comment
Mail (required)
Website