Darko Lađević

Ja jesam zbunjen i verovatno više i ne osećam ono što mi oni ludi rade. I ne boli me guzica ni malo. Da li sam se i ja prilagodio pa ništa ne osećam, ‘bem li ga. Tek tako, kao i svaki zadovoljni građanin ovog grada uživam, sve pevam i smejem se. Super mi je. I ma koliko se trudio ipak ne kapiram neke stvari. Da nam se skupština pretvorila u cirkus, odavno smo svi pisali. I namerno sam prestao da  pišem o politici i sličnim nesrećama koje su nam se sručile na glavu. Mislim da nema smisla raditi onakav marketing za dž. Neka se malo izlože i sve može.

Ali… Srbenda, pa ne mož’  da izdrži i da drži ruke u džepovima … jezik za zubima itd …. sve prateće organe.

I da se vratim na pitanje. Znači skupština nije cirkus? OK! A koje je onda? Ako se dobro sećam (a ne zamerite ako ovaj moj  tupi predmet ne mućka dobro) neki dadoše neke ostavke ili kako već. Neki odoše u ugostitelje. Da li ima tu još nekih funkcija, pa su tu dok traje cirkus..ups…skupština. Koji je fazon. Da su novinari – nisu. I zato jedino rešenje koje sam video kao moguće je želja za još većim pojavljivanjem u medijima. Pa evo mog skromnog priloga. Naravno da bi bilo zanimljivije, fazon je kao kviz. Probajte da odgovorite. A da proverite da li ste u pravu, bidite ljubazni napravite “klik na slik”!

Danas odn. juče  nije bilo “gnjavaže”. Dobro. Evo još jednu epizodu i neću više. Dakle vratiti osmeh na lice gradjana. Onaj pravi. Zdrav. Prvo treba početi od medija koji zapljuskuju naše vijuge. Jeste to sve smešno ali nije to onaj medicinski zdrav smeh. Tuga i jad i smejemo se od muke.

E kako ćemo. Prvo ćemo brzopotezno naučiti nekoliko stručnjaka, sva slova. Imam stari bukvar i to neće biti problem. Hvala Bogu, tehnika otišla daleko pa sve može da se spakuje na mali format – puškicu. Tridesetak slova i plus brojke, taman stane na format A7, i da bude čitko. Da se ne desi da gledamo informativne emisije u kojima nikako da se isprave greške u kajronu u svim narednim izdanjima i reprizama. Neću da pominjem primere. Takođe, pre čtanja vesti (pošto je to obično par rečenica) brzopotezno naučiti spikere kako se uči tekst napamet. Kako se akcentuje i naglašava. Malo ih podsetiti na padeže (i tu može neka puškica). U svakom slučaju i sa najnižim IQ mislim da se može naučiti vest napamet i da se lepo i tečno izgovori. E sad šta piše u vestima, naravno da nisu krivi spikeri. Ima odgovornih stručnjaka, urednika, njihovih pomoćnika, zamenika, pizde materine ekipe koja jednostavno mora da  dobro smisli tekst, koji mogu samo da uporedim kao – “golemu strofu jedne recitacije  – za prvi razred”.

Tu sad nastupaju pravi stručnjaci. Alo Bobane! Ti si najveći stručnjak u našoj (da da našoj – dobro čitaš, ne tvojoj ili vašoj ili njihovoj) medijskoj ruševini. Evidentno je da si “unapredio program”. Mislim da još ima onih koji onanišu na tebe i tvoje goste, kao u ostalom što si i ti svršavao u zadnjoj emisiji kada su onako “spontano” stizala pitanja gledalaca. Očekivao sam da, od sreće skočiš nekome u krilo kako bi te potapšali po glavi za dobro obavljen posao.  Efekat koji je ta stručna marketinška emisija ostavila iza sebe je veća bruka nego ona od prošli put kada si s onim kvalitetnim spotovima sjebao Rankića, koji je i onako bolestan, izgledao još gore u ambijentu u koji si ga posadio. Da ne pričam o zakopčanom ili otkopčanom sakou itd itd …Vrlo dobro se sećam kada si kao ekspert došao u TV Bor i doneo spot koji si radio, kako bi se emitovao. I  sećam  se tu jedne male diskusije… Al’ to nije bitno imaš ti mnogo veće bisere. Dakle sjebali ste Rankića i u stvari tvoj spot – je obavio zadatak.

Pitam se samo za koga sada radiš. Kako vodiš emisije (opet vraćam se na zadnji trougli astal) ja sve više mrzim, ne, ne mrzim, ali tako neki ogavan osećaj imam prema tvojim gostima. Učestvuju u najprljavijoj nameštaljki. A uz put vređaš intelekt svih građana Bora. Pa (imaš tu još stručnjaka pa ih pitaj – a ako i oni ne znaju-onda ste svi  moji  idoli) to se ne radi tako. Pogotovo ako se emisija snimi. I ako ti snimak izgleda onako, onda teško Saletu&CO  sa tobom. Samo ne verujem da će on da ti ćuti kao Rankić. Dakle snimak se lepo namontira, nafiluje se, izbaciš jeftine trikove (ako si uopšte i sposoban za tako nešto) kažeš gradjanima da je situacija takva i takva, da je ovo snimak, ubaciš još neke teme koje odgovaraju i drugim, pa i političkim ušima i sve to lepo upakuješ da te ne provale ljudi kako za dž radite kampanju Pokretu. (Koja po mojim procenama treba da košta  – cirka 70.000 dinara. E ako je uplaćeno onda se zna kako se to i emituje, sa onim znakom i…. u stvari zaboravi ovo zadnje – neću da te mnogo opterećujem). Nesreća je što neko od njih to možda i zna kako treba sve spakovati, ali jednostavno od tebe ne mogu ni da prdnu, jer si im duboko u anusu gde još odjekuju tvoje izjave, dubokoumne  priče o raznim carevima (za koju si verovatno  negde ukrao ideju). O fontani su mnogi pre tebe “opleli” Rankića i ekipu, i video-klip je govorio sam za sebe. Čak je ubrzo i popravljena  da manje curi sa strane kada su zalepili one  mermerne pločice.

Da, da, marketinški stručnjače. Unapredio si program. U tvojim emisijama čujemo puno novih srpskih reči, izraza i prosto  uživam kao nekad kada sam gledao Opstanak . Evo na primer kada sam pozvao profesora knijževnosti srdačno mi se zahvalio što sam mu preneo neke nove reči iz srpskog jezika, a koje sam čuo u tvojoj emisiji,  za koje on, zamisli, siroma nije znao. E sad scenografija, postavljanje mikrofona. Mislim da je to za tebe nuklearna fizika. Ali jednu banalnost bi svakako trebao da znaš. Kada se spuštaju čaše na sto na kome je i mirkofon, to treba uraditi polako i sve čaše moraju imati bar podmetač. Naravno najbolje je da mikrofon nije na istom stolu sa čašama. Ali najbitnije je da svi u studiju budu uredni i kulturni, oprane kose – u najgorem slučaju. Eno imate tamo sponzora pa nek se isprsi za još neki šampon.

O ostalim emisijama i programu neću ni da pomislim da bilo šta kažem. Dakle daće Bog da ne gledamo više unapređen program. Naravno samo da ne pobegnete pre nego što položite račune. Vi ste pravi predstavnici našeg grada i zajedno sa Centrom za kulturu održavate taj kulturno-intelektualni most izmedju Bora i sveg ostalog u Srbiji. Al’ nemojte više – posebno ne onako kao  zadnji put sa poznatim glumcima u Muzičkoj školi. Na sreću ukapirali ljudi da to nema veze sa nama ostalim gradjanima Bora.

Sve u svemu mrzim  svaku pojavu u gradu  koja liči na vas i jedva čekam da vam vidim ledja, e sad što tu ima i kolateralne štete, mogu samo da se zahvale tebi. Kad vas ne bude, program će biti normalan sa puno pravih emisija, sa puno zdravog humora… i polako će se vratiti osmeh na naša lica.

A bre skinite nam se više …

Kako je sve to izašlo iz mene…’bem li ga. Da mnogo ne kenjam i filozofiram (kako to obično radim) neću da objašnjavam ovaj stvaralački prdež i inicijativu.

Tek tako ode sve u k krasni.

I onda, pošto sam klonuo – kao oni jebeni magovi, što se posle svake sesije stropoštaju na pod od utroška energije, probudim se osvane text:

“…Strašno je što ovo po ko zna koji put radim, ali jednostavno moram. Zapamtite imena i datum, možda ćete jednog dana shvatiti zašto. Ovo je deo ekipe koja je Boru otela milione ali uz saglasnost zvaničnih institucija države. Dok su oni ćutali a kleli su se uoči svog dolaska na na vlast u pamet, znanje i nadljudsku volju i zalaganje – u interesu građana neko je kao slučajno otimao  a niko ne zna kako. Međutim nisu ti bednici ni približno jadni koliko oni koji su ih tu nama i doveli…” Komplet filozofija je OVDI

Ja ostavih komentar, koji je u stvari trebao da bude moj glavni text – sada se autocitiram:

“Ma samo sam hteo da se uključim u emisiju i postavim jedno sasvim normalno pitanje. Baš sam podržavao neke stavove. U trenutku sam primetio jedan kadar koji je dokazao da je montaža tj. snimak. Kad je “tabularni” rekao da ima pitanja gledalaca … to sam puko, kao onaj majmun kad je slon svršio…. Pa šta sam ja marsovac? Ja mislio da sam i ja gledaoc! E pa imate vi vaše montaže imam i ja svoju!! Fut svima koji prave budalu od mene!!!”

…. i tako…. A? Molim? (Aknem ga i ja tebi!!) Da. Video je TU (Klikni da TU)

Gde smo i gde idemo? I da li u stvari uopšte i idemo negde? Revolucija nije gotova! Samo je malo mutirala. Demokratski mutanti i sve profesionalniji Srbi, rodoljubi i patriote više nemaju mere … Nije ni čudo što su novine pune pizdarija, afera, laži, prevara, kriminala koji prolaze tako demokratski slobodno ka svetoj nam evropskoj i svetskoj zajednici normalnih. Primiće nas ovako “veoma brzo”. Za to vreme, mi (obični gradjani kojih je samo  – cenim oko 95%) ga veoma dobro primamo i smejemo se. Kiselo ili slatko, kome i zbog čega? Da li ćemo se ikada probuditi. Jebote kao da su svi alarmi u rukama osalih 5%. Neverovatno.

Posebno me je pogodio tekst koji objavljujem a preuzet je sa starnice  Opština Bor

Šta se ovo, pobogu, dešava?

Na Đurđevdan, 6. maja, na slavu Demokratske stranke, zatekao sam se u prostorijama DS-a, sedeći i pričajući sa članovima i prijateljima. U kasne popodnevne sate, pojavili su se „slavljenici“ iz „Medalje“ u alkoholisanom stanju, članovi i funkcioneri. Nakon razgovora sa nekima od njih, s obzirom da je kraj dana bio blizu, sa namerom da krenem kući, rešio sam da slikam mobilnim telefonom svoga druga Pecu (s kojim imam šalu posebnog tipa). U sledećem trenutku, narogušen i ljut, na mene je nasrnuo Zoran Živković (alias Kiza), pretećim tonom počeo da viče da prestanem da slikam, zamahnuo i izbio mi mobilni telefon iz ruke. Uspevši da se nagnem unazad, nakon pada sam ustao rekavši mu da se smiri. U međuvremenu su ga prisutni zadržali, mene su poveli ka vratima, tehnički sekretar mi je vratila mobilni telefon koji je u celom incidentu pretrpeo kvar (ne radi zvučnik).

Živkoviću verovatno nije bilo dosta. Istrčavši za mnom, ponovo je zamahnuo da me udari, ali je, promašivši, udario u zid. Mene je napolje bukvalno izvukao inspektor Boban Petrović i kolima odvezao.

I sada razmišljanje. Šta uraditi?

Verujem za sebe da sam tolerantna osoba koja ume da „iskulira“ u određenim trenucima i shvati situaciju u kojoj se nalazi.

Rešio sam da, ne dižući „prašinu“, pozovem predsednika IO, Dragana Strilića, koji mi se ni nakon, sada već 10 dana, nije javio na telefon. Pozvao sam i Ivicu Golubovića, izabranog člana OO, koji mi je rekao da će razgovarati sa ljudima koji su bili na licu mesta. Po razgovoru sa njim, rekao bih da je cilj da se sve zataška. Hteo sam da pozovem i Srđana Marjanovića (koji mi je inače školski drug; zajedno smo završili gimnaziju – svako na svoj način) ali je trenutno u Americi.

Jedini zahtev koji sam imao je nadoknada štete (popravka mobilnog telefona, koja prema prvim informacijama ne bi koštala više od 20 eura).

Međutim – ništa!

Zaključak je jednostavan. Zoran Živković Kiza, predsednik mesnog odbora NGC, dakle funkcioner Stranke, ima neotuđivo pravo (koje je sam sebi dao) da viče, preti, vređa vulgarnostima, fizički napada i da za sve to prođe – NEKAŽNjENO!

Ovo predstavlja legalizaciju nasilja, nanošenje materijalne štete i što je najskandaloznije narušavanje fizičkog i duhovnog integriteta ličnosti (ne shvatam ovo lično mada je bilo – u ovakvoj situaciji može se naći sutradan bilo ko, pitanje je samo da li je toga dana Živković popio ili nije).

I pitam sada Vas – šta biste uradili da ste na mom mestu?

P.S. Fizičko nasilje i slične metode ne dolaze u obzir

Saša Pavlović

Preuzeto Dušan Ladjević

Zahvaljujući ekipi bioskopa “Zvezda” iz Bora, prikazujem treiler filma “SOS” Slobodana Šijana koji je sniman na prostorima u Boru. Premijera ovog filma, održaće se 13.11. 2008. u bioskopu “Zvezda” sa početkom u 20 časova u Boru. Treiler pogledajte OVDE

RADIO B92 i ove jeseni izlazi iz studija – Gorica i Dragan svakog četvrtka u narednih šest nedelja u okviru akcije “UDAHNI DUBOKO AKO SMEŠ” posećivaće gradove u Srbiji u kojima je zagadjena životna sredina.

Popularna emisija “Dizanje” Radio B92 sutra (18.9.2008.) u Boru. Gorica Nešović i Dragan Ilić obilaze i naš grad – Bor. Emisija Dizanje počinje u 6 sati i traje do 9. BOR GRAD RADIO će reemitovati kompletnu emisiju. Možete slušati direktno na B92 OVDE ili preko Bor-grad radija OVDE

P(l)aćenik

Od kada je sveta i veka bilo je a i biće nepravde, korupcije i koristoljublja. Kroz vekove su se ove pojave borile za opstanak menjale agregatno stanje a mi obični mali i nebitni ljudi smo ostali kakvi smo i bili. Nikad i ništa nas neće dovesti u red. Nikad.

Ne govorim o prepametnim subobrazovanim i onima “od gore”, pričam o običnom čoveku- onom za svaki dan. Taj običan čovek je još uvek ubedjen da mu je ama baš u svemu potreban lider, da ništa ne može sam (čak ni da razmišlja) a u krajnjem slučaju i da će mnogo bolje proći ako za sve što ga se tiče , ipak bude odgovoran neko drugi. I sve bi to bilo dobro i donekle razumljivo da u medjuvremenu nije došlo do opasne nestašice na to spremnih junaka.
Teško je danas naći dobrog lidera ili vodji- onog da umesto vas sve ono … pa su se oni koji su uvek bili u drugom i trećem planu dosetili i obznanili i promovisali pojam “lider p(l)aćenik”. Ponovo su po ko zna koji put najnesposobniji isplivali u prvi plan. Dokle?

Lider p(l)aćenik je spreman, sposoban, obavešten i uvek na vašoj strani. On će vas podržavati, zastupati i voditi kao niko do sada ali samo ukoliko uspete da postignete finansijski sporazum. Pored finansijskog sporazum sadrži još par stvari ali on nikad ne želi da o tome priča previše jer  ne ume da priča,
a većina njih nije pročitala u potpunosti ni uputstvo za pripremanje gotove supe. On se neretko upušta i u druge aktivnosti ali ga u prvilu najviše zanima lična promocija sa primesom  isceljenja urodjenih ili stečenih frustracija, komopleksa i nekih drugih anomalija.

pročitaj sve >>

Zahvaljujući velikom zalaganju porodice Kuzminski i Gospodina Roberta Alapića pokrenut je projekat pod nativom HerbaPLANET. Za početak smo startovali forum koji je danas postao akuelan.

NA forumu ćemo predstaviti HERBALIFE program i jš dosta toga. Dobrodošli.

Zvanična prezentacija HerbapLANET-a će biti uskoro ONLINE. Posetitie i Herbalife Asistent Trener prezentaciju

HERBA PLANET FORUM>>>

Ko zna da li i koliko ima još Dokova (Holideja) kojem na jednom ramenu dežura njegova dobra Klem a na drugom Čivava. Tvrdoglavim lu(pe)tanjem kroz život i uzaludnim traćenjem svoje snage na nevažne stvari, sve više se udaljavao od realnosti. Šta se u njegovoj glavi dogadja ne zna, sigurno, ni on sam. Lakše mu je prihvatiti erupciju jedne Čivave, i bez obzira na veliku cenu, prepustiti se poplavi jedne nabujale reke baš besmislenog života, izazivajući sudbinu da konačno i zauvek “uzme stvar u svoje ruke”.

Koliko god se puta nalivao, nikad nije naišao odgovor koji traži. Svejedno Čivava umire, i kao u svakom filmu, opet se pojavi neka nova, i opet naidje , već napomenuta poplava… A ono što nije svejedno, je to da je draga Klem ostala negde. Da čeka. I sve bi bilo i lepše i drugačije, ali…

Dok je i dalje uporno tvrdoglavo vodio svoj život, onako kako je mislio da je najbolje. U još jednoj borbi za pravdu, dobio je olovo i završio sve, i kažu “otišao u legendu”.

(I uz karakterisičan zvuk pampura), Živeli za sve junake koji ne pričaju mnogo i imaju muda. Mnogo velika.

LOS ANGELES – Poznati glumac Charlton Heston umro je, u 84. godini, sinoc u svojoj kuci na Beverli Hilsu, u kojoj je živeo sa svojom suprugom Lidijom. Ostao je upamcen kao veliki glumac i osvajac ženskih srca. Ostavio je veliki trag u svetskoj kinematografiji u filmovima: “Titanic”, “Lord of the rings: The return of the King”, “Planet of the Apes” itd.  Ali najveci uspeh je bio u filmu koji je osvojio 11 Oskara – “Ben Hur”, poznat kao legendarna bajka o Hristu. (Izvor – Bob Thomas, AP)

KOLOMBO – Cuveni britanski pisac naucne fantastike Artur Klark preminuo je juce u 90. godini na Šri Lanki, izjavio je njegov sekretar. “Umro je od srcanog napada”, rekao je Roan de Silva, javlja Rojters. Autor romana “Odiseja u svemiru 2001″ poželeo je za svoj 90.rodjendan, decembra prošle godine, da se javi vanzemaljac, da se ljudi odviknu od korišcenja nafte i da na Šri Lanki zavlada mir.

Ser Arthur Charles Clarke se, uz Isaka Asimova, smatra najpoznatijim piscem naucne fantastike, ali za razliku od njega, Klark se cvrsto držao nauke i njenih realnih dometa i hipoteza. Glavne teme njegovih romana i prica su istraživanje kosmosa, mora i vremena, mesto coveka u vasioni i posledice ljudskih kontakata sa vanzemaljskim inteligencijama.

Rodjen je u Majnhedu u Somersetu u Engleskoj. Posle srednje škole, pošto nije imao para da plati univerzitetsko obrazovanje, zaposlio se kao revizor u jednom ministarstvu. Tokom Drugog svetskog rata služio je u RAF-u kao specijalista za radare i ucestvovao je u izgradnji prvih sistema za rano uzbunjivanje i automatsko navodjenje pilota sa zemlje. Posle rata završio je Kraljevski Koledž u Londonu i magistrirao matematiku i fiziku 1948. godine. Njegov najveci doprinos nauci je ideja da bi geostacionarni sateliti mogli da se koriste kao komunikacioni releji. U njegovu cast, Medjunarodna astronomska unija nazvala je geostacionarnu orbitu Klarkovom orbitom.

Godine 1951. napisao je kratku pricu “Stražar” (The Sentinel) koju je poslao na jedno Bi-Bi-Si-jevo takmicenje. Prica je odbijena na tom takmicenju i komisija ju je ocenila veoma lošom. Medjutim, 1964, ce ta prica postati glavna inspiracija za njegovo verovatno najpoznatije delo i film koje je napisao zajedno sa Stenlijem Kjubrikom “Odiseja u svemiru 2001″, koji je premijerno prikazan 1968. godine. Od 1956. godine živi u Kolombu u Šri Lanki. Lekari su 1988. konstantovali da boluje od post poli sindroma i od tada je vezan za invalidska kolica. Britanska kraljica ga je 2000. godine proglasila vitezom.

Poznatija Klarkova dela su “S druge strane trane neba”, “Pad meseceve prašine”, zbirka pripovedaka “Sastanak sa Ramom”, zatim “2010: Druga odiseja”, zbirka pripovedaka “Pesme daleke zemlje”, ” 2061: Treca odiseja”, i “Susret sa meduzom”. (Krstarica)

Radio mish je ponovo poceo sa radom.

Novi   Bor-grad internet radio

je u eksperimentalnoj fazi, i nece raditi puno radno vreme. Molimo za strpljenje…

Uglavnom uvek režim na režim, i kritikujem sve bez obzira ko je ko, i kome ko pripada i zasto ko kome pripada itd…Kritikujem sto nije dobro ali kad je nesto dobro, hvalim i pozdravljam.

Ovoga puta ne mogu, a da ne pomenem bunt i neslaganje ministra Dinkica, sa ponudjenom cenom za NIS, koja je, ako sam dobro procitao negde oko 400 miliona dolara. Ministar kaze da vredi bar 5 puta vise.Bravo.Da je srece i da je vise takvih, koji pokusavaju da postignu pravu cenu za sva nasa dobra koja smo prinudjeni da prodamo, jer je to neminovnost.

Samo imam jednu nedoumicu i ako je neko u mogucnosti, molim da mi objasni. Slazem se da NIS vredi bar 2 milijarde dolara. Ne slazem se samo sa procenom za RTB Bor, a koja bi trebala biti bar priblizno ceni NIS-a, ako ne i vise. Mislim da je za rafineriju  potrebno samo nesto hektara i nista vise.Moze se napraviti bilo gde. Sirovine se uvoze i prodaju.

Medjutim za rudnik treba mnogo, mnogo vise. I ne moze se praviti “bilo gde”, nego bas tamo gde ima rude.Ako se zna da je za otvaranje rudnika kao sto je RTB Bor potrebno par milijardi dolara da bi se pocelo sa eksploatacijom, i jos ako se zna da moze praviti promet od nekoliko stotina miliona dolara, a procentualno sigurno vise ostvaruje dobit nego rafinerija, kako to da je cena bila takva kakva jeste.

Ne zelim da umanjim vrednost NIS-a jer evidentno pravi dobar promet, ali nesto mi ovde nije jasno pa molim za objasnjenje.

Srecni praznici … Zelim Vam puno zdravlja,  smeha, srece, blagostanja i mira! 

Po prvi put posle sedam decenija Srbija ?e dobiti investicione fondove koji su, potrebno je da to istaknem, prvi igra?i na berzi i glavni pokreta?i razvoja finansijskog tržišta. Kada poredite sa kamatama u banci, prinosi na investicionim fondovima su mnogo ve?i.

Dinami?nim razvojem finansijskog tržišta pospešuje se i ubrzava privredni razvoj i zemlja koracima od sedam milja izlazi iz zaostalosti i siromaštva.

Najzna?ajnija finansijska institucija koja je motor privrednog razvoja je – investicioni fond.

Danas se u bankama nalazi nova štednja u iznosu od 2,26 milijardi evra, ali uprkos napadnim reklamama, još 4 milijarde evra se nalazi u slamaricama. Banke mese?no zara?uju, prema nehoti?nom priznanju jednog novope?enog bankara, nekada ministra i politi?ara, preko 1% i to je glavno objašnjenje otkud toliko filijala banaka u Srbiji po sve siromašnijim gradovima.

Banke uzimaju novac od gra?ana po stopi od 3 – 5 % godišnje, a taj novac preprodaju po stopama od 20 – 40 %, kada se uklju?i devizna klauzula, marža, provizija i neizbežna kamata. Sa takvim finansijskim optere?enjima nema privrednog razvoja.

Investicioni fondovi ?e razbiti parazitske banke, done?e toliko potrebnu dinami?nost na finansijskom tržištu i razori?e finansijske monopoliste koji su nau?ili da budu uspešni služe?i svakoj vlasti.

Investicioni fondovi donose po prvi put demokratiju u monopolizovani bankarski sistem, ruše berlinske zidove bankarskog jednoumlja, pomeraju granice prema rizi?nijim finansijskim grupacijama, šire slobodu preduzetništva, privatne inicijative i stvaraju pretpostavke za brz privredni razvoj koji je nama preko potreban.

Bil Gejts danas ne bi imao 42 milijarde dolara i o?ajavao bi u svojoj garaži, ?ekaju?i da ga neki referent iz banke pozove na razgovor i ponudi kredit u iznosu od tre?ine vrednosti garaže. Informati?ka revolucija se nikad ne bi desila da su se pitali bankari. Investicioni fondovi su okupili hrabre i odlu?ne ljude koji su spremni da rizikuju. Bez rizika nema uspeha. Bez rizika nema napretka. Investicioni fondovi pomažu ljudima koji žele da se iskažu i da ostvare svoju ideju tako što prihvataju finansiranje posla. Nema garancije uspeha. Sve je u poverenju. Ili verujete ili ne verujete. Ili ho?ete da uspete ili ne?ete. Investicioni fondovi pružaju priliku dobrim idejama i upornim ljudima da se iskažu. Investicioni fondovi okupljaju ulaga?e koji nisu zadovoljni bankarskim kamatama. Zašto da nosite novac u banku po godišnjim kakatama od 3 – 5 % , kad preko investicionih fondova možete da zara?ujete mnogo više.

Koliko? Zavisi od toga koliko ste spremni da rizikujete. Vi ste ti koji odlu?ujete. Pregled poslovanja investicionih fondova u poslednjih pet godina u regionu pokazuje njihov dinami?an razvoj. Kada su pale kamate na depozite u bankama, došlo je do buma u razvoju investicionih fondova. Ulaganje u investicione fondove, recimo u Sloveniji, na godišnjem nivou donosi godišnju zaradu od skoro 20%, na uložena sredstva u Ma?arskoj je ta zarada prošle godine bila 32%, u ?eškoj 28%, dok je u Poljskoj dostigla ?itavih 44%. Šta kažete? Privla?i vas ova zarada? Naravno, potpuno vas razumem. Kada poredite sa kamatama u banci, prinosi na investicionim fondovima su mnogo ve?i.

Ali i rizici su ve?i. Nema zarade bez rizika. Gra?ani koji ho?e bolje da plasiraju svoj novac, treba da na?u dobrog investicionog savetnika. Vama treba portfolio menadžer koji ?e pametno rasporediti vaš novac. Ne?e sva jaja držati u jednoj korpi. Vodi?e ra?una da ulaganja u zbiru donose dobru zaradu. Portfolio menadžere ne bira politi?ka stranka. Oni se biraju na berzi. Oni koji donose dobre rezultate i koji dobro tr?e na berzi privla?e ulaga?e. Prolazna vremena se mere koli?inom novca koji vam donose. Nema milosti. Interesi pobe?uju šuplje kompromise. Pobeda ili poraz. Nema nerešenog rezultata.

Investicioni fondovi donose slobodu na tržište. Bez slobode nema privrednog života. Nema razvoja. Investicioni fondovi zapo?inju trku na tržištu. Gra?ani Srbije, pripremite se za trku. Kla?enje po?inje. Izaberite pobednike. Na vreme. Sve je u poverenju. Ne ?ekajte. Daleko je Sunce.

Branko Dragaš, 06.01.2007.