Darko Lađević

Odavno ne pročitah neki tekst nekoliko puta po nekoliko. E to je ovaj dole. Pa dragi naši Maliji, Kockalonci, Koferčići, Vitezovi i ostali Pičkousci … (kako ih dobro pronađe, bravo SR)

Preuzeto: Nema cenzure

Upustvo za primenu novog Zakon o informisanju – Piši propalo!

Postavlja se opravdano pitanje kako neko ortodoksno đubre, lopinu, skota ili kretena, nazvati njegovim prirodnim koloritnim imenom, a izbeći tužbu za uvredu časti, klevetu i slično.

Ništa lakše. Znate li nekog javnog tužioca koji bi se usudio da službeno identifikuje objekat napada kodnog imena: Ljubin Mali, Kockalone, Grobar, Pičkousti, Koferče, Kalašnjikov ili Vitez Od Srebrenice..?

Samo bez panike, drugarice i drugovi. Predlažem da stvar sagledamo iz pozitivnog ugla. Ako pažljivo pročitate kaznene odredbe aktuelnog međustranačkog trgovinskog sporazuma, poznatog pod imenom Zakon o javnom informisanju, primetićete da se u njemu nigde ne pominju sačmare, utoke, snajperi, kamenovanja, odsecanja ruku ili bojni otrovi za neutralisanje režimu nepoćudnih novinara, što je praksa u nekim, nama izrazito prijateljskim zemljama. Dakle, poštedeli su nam živote. Zasad. Možemo da slobodno dišemo, jedemo, pijemo i seksamo se ako imamo s kim. Malo li je?

E, sad… Ako ste jedan od onih žurnalističkih osobenjaka koji su zapeli da se pošto-poto ozbiljno i pošteno bave svojim poslom, sami ste krivi. Da ste malo skromniji, ne bi vam falila dlaka s glave. Ko vas tera da čačkate po ratnim stratištima i prozivate osvedocene patriJote za ratne grehe, zavirujete pod mantiju svete matere Crkve ili se bavite mentalnim poremećajima najviših državnih dužnosnika? Umesto da istražujete kojoj su se pevaljki ovlažile gaćice, brinete o komforu i dobrom raspoloženju VIP- ova u Centralnom zatvoru, širite istinu o Srebrenici u kojoj se ništa važno nije dogodilo, povedete akciju za dodelu plakete „Zlatni ašov“ najagilnijim udarnicima na iskopavanju mrtvog Ðenerala ili do mile volje pljujete po NGO narodnim izdajnicima, gejevima, NATO-u, Novom svetskom poretku, a naročito komunistima koji su, zna se, krivi za sve nedaće koje su ikada zadesile napaćeni narod, još od stadijuma amebe.
A ako vam se ne dopadaju te domoljubne teme, opet ima izlaza. Kao u onom vicu o fekalijama i fiziologiji metaboličkog procesa.

Eto, kažite pošteno, zar vam neko brani da lajete na zvezde? Ne brani. Razume se, ukoliko ne previdite galaksiju, pa zapljunete one s imunitetom najšireg spektra dejstva. Ali ako vam se i desi takva profesionalna nesmotrenost, nemojte gubiti glavu i bespotrebno rizikovati cunami monetarni udar na vaš sirotinjski džep, već pokažite blagorodnu kooperativnost. Recimo, ako vam izvesni ministar, koji se u slobodno vreme bavi ovčarstvom i kajakarenjem u kućnom bazenu, ponudi da mu učinite felacio, nemojte odmah dizati dreku, tražiti njegovu smenu ili ga nazivati bahatom bitangom, već to shvatite kao izraz osobite naklonosti i časti koja se ne ukazuje svakome. Vaša mudrost i strpljenje biće kad-tad nagrađeni, jer neko to „od gore“ vidi sve, prati, beleži i – pozlati kad za to dode vreme. Pored toga, taj će vam karakterni detalj u vašem CV-ju jednog dana više koristiti nego da ste ponikli u siromašnoj zemljoradničkoj porodici, bili đak pešak ili završili fakultet s najvišim prosekom. Istovetna budistička smirenost se preporučuje i ako vas dotični udari u cevanicu, nazove majmunom, kretenom ili nekim drugim popularnim terminom iz udžbenika zoologije.

A ako ste baš od onih koji bi progovorili na lakat, nemojte nipošto da se zalećete argumentom da, recimo, i ptice na grani pevaju kako neki tajkun drži na svom valovu celu Vladu, jer će zakonodavac od vas odmah zatražiti da dokažete koje ptice, gde su to pevale, kada, imaju li radnu dozvolu, jesu li za pevanje uredno plaćeni svi porezi i doprinosi, tantijeme SOKOJ-u i ostalo što sleduje. U protivnom, neće se smatrati kredibilnim svedocima, a vi ćete biti okvalifikovani kao klevetnik.

Ni to što ste nečiju nepodopštinu videli rodenim očima i snimili kamerom, neće vam mnogo pomoći da je na sudu dokažete. Snimali ste neovlašteno, je li tako? Narušili nečiju privatnost? Eto, načinili ste već dva prekršaja. Ili – videli ste lično kad je neko, u alkoholisanom stanju, vozeći nepropisno, nekoga pregazio kolima? Žurnalisticki amater u vama bi dotično lice odmah nazvao ubicom, odnosno osobom koja je nekoj drugoj osobi oduzela život. Ne, ni slučajno to ne cinite, dok ne vidite pravosnažno sudsko rešenje o doticnom slučaju, makar proces trajao godinama.

A propo svete prezumpcije nevinosti treba biti naročito oprezan. Ako vam se, recimo, slučajno omakne da upotrebite kvalifikaciju „ratni zlocinac“ pri pominjanju lika i dela slavnog bavarskog neostvarenog slikara Adolfa Hitlera, postoji realna opasnost da budete suočeni sa tužbom Firera Iz Našeg Sokaka radi uvrede ličnosti njegovog, pravosnažno neosuđenog, idola. Mislite o tome.

Ne bih vam savetovala ni da se uzaludno upuštate u prozivke za ratno huškanje, pretnje smrću i slična dela, jer se ista, kako nam pravosudno iskustvo govori, najčešce kreativno tumače kao verbalni delikt. Ni negiranje genocida u Srebrenici, uprkos presudi međunarodnog suda, nije kažnjivo delo, već se smatra slobodom javne reči, dok rasizam u literarnom delu spada u domen umetničkih sloboda, ukoliko se odnosi na nama neprijateljske narode. A to su uglavnom svi nepravoslavni.

S obzirom na prethodno, postavlja se opravdano pitanje kako neko ortodoksno đubre, lopinu, skota ili kretena, nazvati njegovim prirodnim koloritnim imenom, a izbeći tužbu za uvredu časti, klevetu i slično. Ništa lakše. Znate li nekog javnog tužioca koji bi se usudio da službeno identifikuje objekat napada kodnog imena: Ljubin Mali, Kockalone, Grobar, Pičkousti, Koferče, Kalašnjikov ili Vitez Od Srebrenice..?

A ako se plašite da upadnete u zamku sudsko-pravnog tumačenja šta je vrednosni sud, šta kritičko mišljenje, a šta činjenica, najzgodnije vam je da pribegnete korišćenju odgovarajuće stilske figure i kroz nju afirmišete pozitivne vrednosti vaših omiljenih junaka s javne scene. Evo nekoliko primera: skromnost i smernost Borisa Tadića, vizionarstvo i učinkovitost Vuka Jeremića, empatičnost Tome Nikolića, poštenje Mlađana Dinkića, taktičnost Velje Ilića, produhovljenost Gordane Pop Lazić..

Eto, ako sam vam šta pomogla…

Svjetlana Rašić

Verovatno nema onog ko nije gledao “otvoreni studio” pre neki dan. (TV Bor). Revolucionare su udostojili  gosti iz Udruženja novinara. I nemam puno prava da sudim o novinarstvu i slično (mada, kada vidim neke stvarčice duboko se zamislim) ali za klasične, a posebno bolne teme, jednostavno treba biti – samo normalan čovek.

Dakle odložena revolucija u ŠRIF-u se zahuktala. (Čast izuzecima koji su i ranije dizali glas, ali samo malo im se digao … i posle toga … ništa više). Otupesmo svi koji su pričali mnogo ranije da treba da jače dignu svoj glas, da ćemo ih jače podržati samo da jednom odluče da pozovu građane u pomoć. Bilo kako bilo, promocija borbe za istinu i pravdu i bila nije tako loša. (U zavisnosti od ciljne grupe). Mislim da je svima sve jasno. Gospoda gosti su pričali kako su pričali i nemam ni jednu zamerku. Klasika. Mada mislim da im nije bilo ni malo prijatno s obzirom na celokupnu situaciju.

Htedoh da su “uključim” u program. Nisam uspeo, tako da ovom prilikom želim da iznesem svoj stav odn. da postavim neko pitanje.

Prvo, interesuje me da se konkretno kaže ko je i kada i kako grubo kršio prava novinara na slobodu svega što pruža mučni novinarski zanat. U diskusiji sam čuo samo klasičan politički govor. Neki tamo, nekad … ništa konkretno. Smatrao sam da  bar u sadašnjoj situaciji mogu to da prelome preko jezika i da budu pravi novinari i “revolucionari”.

Drugo, i najvažnije, zašto se sve dešava sada kada je jasno da je i suviše kasno. I da li bi ovakva reakcija izostala da nije odlučeno da se firma likvidira.

Nikako ne želim da sudim o gospodi borskim novinarima u studiju, za koje nisam siguran koji je bio u ulozi voditelja a koji u ulozi gosta. Samo želim da mi se objasni koji je cilj bio ovakve emisije. Zaključak mi nije bio jasan, ako ga je uopšte i bilo. Iako sam, baš davno predlagao da se održi jedna maratonska emisija posvećena samo ŠRIF-u i borskim novinarima (a nisam bio jedini), pozdravljam i ovakav pokušaj. Opet se nameće pitanje – zašto sada i koja je svrha.

Jedina stvar koja mi se svidela je ta da je nakon emisije emitovana pesma pokojnog legendarnog pevača, koja nosi naziv – “Čija si?”. Slučajno – verovatno. Ako je namerno, svaka čast. Čija li si televizijo. Čije će biti pare koje smo svi davali i koje ćemo da dajemo. Jer ipak, kako stvari stoje, izgleda da se najviše  za sve to sekiraju oni koji i ne mogu tu ništa da urade … Samo možemo da “pevamo”. (Dok ne kupe sve ove stranice ili ih blokiraju kao što se već i dešava …)

Twitter je počeo kao eksperiment u 2006. Osnovan je 2007, a finansira  ga privatna firma sa sedištem u San Francisco, CA.
Ukratko  želim da “predstavim” Twiter,  ali pre svega da proverim da li sam dobro naučio i zatražim pomoć od onih koji bolje poznaju materiju …. Pa izvolite pomažite nama koji smo malo kasno upali u ove internet vode, slabiji smo sa obrazovanjem na tom polju, jer malo smo naporni i treba nam više crtati nego objašnjavati.

Na ovim stranicama (http://business.twitter.com/twitter101) možete otkriti  šta je Twitter i kako vam može pomoći u poslovanju. Ja sam malko čitao i pokušao nešto da naučim. Ono što sam skapirao (pošto sam više kao Tarzan nego Englez pa mejbi nešto missinguje…) je ovo što ćete možda pročitati dalje…  pa ako je dobro – ok i kažite nam šta bi trebalo još da znamo …

Pa  ‘vako:

Svakog dana, milioni ljudi koriste Twitter kako bi stvorili, otkrili  ili delili ideje sa drugima. Velike mogućnosti  koje nudi Twitter se koriste u svim prilikama.
Twitter je komunikacijska platforma koja pomaže preduzećima i njihovim klijentima da učine niz korisnih stvari. Možete ga koristiti za brzu razmenu, okupiti u realnom vremenu  i sve informacije sa tržišta, i izgraditi odnos sa kupcima, partnerima i drugim ljudima.
Twitter Vam omogućava pisanje i čitanje poruka do 140 karaktera, uključujući sve interpunkcije i razmake. Poruke su javne, a vi odlučite kakve poruke želite da primate. Osim toga, možete da šaljete i primate Twitter poruke ili tweets, jednako dobro na računaru ili mobilnom telefonu.

Jedna od ključnih pogodnosti Twitter-a je da vam pruža  priliku da opušteno komunicirate sa kupcima o njihovim uslovima, ali i da stvarate prijateljske odnose. Jer, ovakva diskusija omogućava vam da izgradite odnos sa svojim klijentima, partnerima i drugim licima važim za Vaše poslovanje.
Na primer, recimo da ste pokrenuli veliki maloprodajni website. Osim za upoznavanje  klijentata sa vašom ponudom, možete  omogućiti komunikaciju, raspravu, ili  deliti savete za online kupovinu …

Zašto 140 znakova? – SMS  (tj. teksting na telefonu) ograničava svaku poruku na 160 znakova. Twitter uzima da ograničenje i rezerve 20 znakova za vaše korisničko ime, ostavljajući vam 140 znakova.
Ako ste debitnat (da ne kažem diletant) kao ja, pitajte nekog ko ga već koristi i zna sve cake. Nadam se da će neko da se javi  i da mi/nam sve objasni onako kako treba …

Međutim,  skoro sam pročitao i ovo:

Sve vesti prenose da je jedna studija, koju su sproveli američki istraživači, pokazala da je 40 odsto poruka koje se ostavljaju na društvenoj internet-mreži “Tviter” – “besmisleno brbljanje”.

Cilj studije, koju je sprovela američka agencija za istraživanje tržišta “Pear analitiks”, bila je da pokaže za šta posetioci “Tvitera” koriste taj servis.
Kako je preneo BBC, za svega 8,7 odsto poruka na “Tviteru” moglo bi se reći da imaju neku “vrednost”, odnosno na prenose nekakvu informaciju od opšteg interesa, što je namena servisa.
Koliko i “besmislenih brbljača” ima i onih koji “Tviter” koriste kao mesto ka “konverzaciju”, odnosno kao surogat za sistem za ostavljanje instant poruka. Kako bi shvatili za šta se “Tviter” koristi, istraživači su “upadali” na servis svakih 30 minuta između 11:00 i 17:00 časova svakoga radnog dana tokom dve sedmice.
“Uhvatili” su ukupno 2.000 poruka i svrstali ih u jednu šest od kategorija: vesti, spam, lična promocija, besmisleno brbljanje, konverzacija i vesti od opšteg interesa. U “konverzacione tvitove” svrstavani su oni koje su razmenjivala dva korisnika, dok su u kategoriju “besmislenog brbljanja” stavljanje poruke tipa “Sad jedem sendvič”.
Kada su otpočeli posao, istraživači su očekivali da će uglavnom nailaziti na spamove i ličnu promociju. Prevarili su se. Čak 40,5 odsto poruka moglo se klasifikovati u brbljanje, 37,5 bilo je konverzacijskog tipa, dok je svega 8,7 odsto imalo neku opštu vrednost.
Lična promocija i spamovi zauzeli su 5,85 i 3,75 odsto prostora.

E, pa sad….

Ovih meseci, posebno zadnjih dana, u Boru je opet ponovo i po ko zna koji put opet i ponovo, i ako nisam rekao:  opet i pon …. A? Jesam!Dobro. Onda ovako. Da. Velika borba za profesiju se ponovo vodi. Stručnjaci sa svih strana i na sve načine upućuju, kritikuju, spašavaju, podučavaju, objašnjavaju… A kakvih stručnjaka i tekstova možete naći – to je više nego čudo prirode (čast izuzecima). Dnevnim novinama, naravno, da Bor nije zanimljiv. Posebno njihovim dopisnicima. Bar neke teme. Uopšte nema politike i izveštavanju. Ma jok. Ali zato je tu internet. I naravno lokalne televizije.

Za one što ne znaju o čemu trabunjam, evo malog uvoda. JP “ŠRIF” Bor (Štampa radio i film) odn. Borska Radio Televizija, se, koliko ja znam, godinama bori za novinarstvo kao časnu profesiju, redovna primanja, i malo normalnosti i moralnosti u radu.

Moji komentari i na drugim mestima su uglavnom poznati. Prvo krivim same radnike, jer nisu jedinstveni i složni. Većina ih je kukavica koji se zadovoljavaju mrvicama. Već ubuđalim, ali dobro osušenim. Bio sam u toj kući neko vreme i za vreme mog  “mandata” bilo je više protesta. I sve, ako je i počelo,  završavalo i više nego smešno. I da ne dužim puno. Otišao sam iz te firme jer sam znao da neće biti dobro. Na žalost bio sam u pravu. Međutim zjbo sam se. Ne da nije bilo dobro, kasnije, nego je bilo katastrofalno. O radu pomenute kuće ne želim mnogo da pričam. O tome kakvi su prilozi, vesti, a posebno loše montirane emisije, koje su trebale biti nečija reklama, koje su puštane kao program “uživo”, pa sve do raznih nebuloza- diktiranja vesti, foliranja oko uključenja u program, beskonačnog repriziranja, gostovanja, uređivanja dnevnika i ku ku le le …. moraćete da pitate novinare. One prave. Ima ih još tamo. Na svu sreću. I dovoljno je, nadam se da naslutite samo šta se tamo događalo, a ni sada im nije mnogo bolje, ali iz drugih razloga (pored finansija).

Bilo kako bilo, borba za profesiju je obnovljena. Opet sevaju dopisi, otvorena pisma. Ma čitava buka se digla, onako kao to samo “novinari u filmovima mogu”. Sigurno su ponosni na sebe što su “digli buku” i to tako zvanično. K’o Votergejt. Predsednik opštine sinoć nabruka jednog borca za novinarsku profesiju. Nemam pojma zašto! Inače kažu mi da je on upravo bio poslušni urednik ovih predhodnih protiv kojih se  sada bune i okrivljuju ih za sve i svašta. Ko sutra neće na ulicu – videćemo.

Inače struktura radnika u ŠRIF-u je veoma zanimljiva. Ovom prilikom samo želim da ukažem na trojicu  u toj firmi i da podsetim najnovije borce za profesiju na jedan detalj od pre 5-6 meseci. Kada je bilo opasno, kada su, sada glavni okrivljeni harali ovom jadnom kućom, ova trojica stisnuše međunožje, i to je bilo OVAKO:

Sada je ta firma baš ono, “do guše”. (Lično mislim da nije toliko strašno kao što izgleda). Ima eksperata koji znaju i verovatno mogu da reše situaciju, tako da ja neću da iznesem svoje mišljenje. Ipak nemam školu i nisam mnogo pametan. Znam samo da može. Samo da bude jedinstva i dobre volje. Ako nema toga ne ginu im pomenuti novi stručnjaci. U bilo kojoj kombinaciji. Da li idu u stečaj ili ne, da li će se privremeno ugastiti pa ponovo upaliti – nebitno je. Dok je one trojice musketara, mislim da neće da dozvole da  dođu novi stručnjaci. Ako ih pak, neko “slučajno” pazari baš posle ove ili stečajne igranke,  onda će to stvarno biti šlag na tortu i šljaga na novinarstvo.

Ma, da. Ipak novinarstvo nije ni doraslo marketingu i menadžmentu…

Uf, zamalo da zaboravim i onu drugu stranu u epizodi od pre 5-6 meseci. Musketarima je tadašnje rukovodstvo brzo odgovorilo – VIDEO

On line čitanje sve više ubija klasične medije. Čini mi se da je i veliki Vašington Post, zbog opšte finansijske frke, odlučio da prodaje naslovnu stranu za oglašavanje, mada to nije bio slučaj u ranijem periodu. Tiraži dnevnih listova se smanjuju. Ima i kod nas onih što “skupljaju” najvažnije vesti na jedno mesto. Ovo je nekako bolje. Baš pravi ON Line kiosk …

Preuzeto: Svakodnevnica Autor: Goran Aničić

PageSuite Limited, online servis kompanija koja se u Engleskoj ali i globalno bavi održavanjem velikog broja novinskih i medijskih sajtova,  pre svega lokalnih štampanih medija kreirala je novu web lokaciju koju je nazvala “Mydigitalnewspaper” kao svojevrsni pretraživački agregator.

Na ovoj adresi korisnici će moći ubuduće da pronađu ni manje ni više nego 5.000 onlajn novinskih izdanja izdavača iz Velike Britanije i SAD. PageSuite je svoj projekat lansirala pod parolom da je reč o prvom pretraživačkom i interaktivnom novinskom kiosku. Inače PageSuite

Zahuktava se … Koje li će da bude, tamo krajem avgusta meseca? Hoće li razni prstići  dostići nebeske visine? U ovom ili onom smislu!  Uzdržani i neodlučni će imati svoj principijelni stav sigurno već početkom devetog meseca. Ako se ne probije termin!

Samo bih još da pitam nešto pa čitajte. Ima li  negde “kodeksa političara & ostalih”? Baš me interesuje, pa ako neko zna nek’  javne! Mislim, svuda ima pravila, kodeksa itd… itž… Iako sam protiv svake politike, jednostavno bih zabranio da se u Srbiji ljudi bave politikom. Nismo mi za to. Bilo je, čini mi se lakše i lepše kad je jedan vodio “celu stvar”. Bilo onaj pre 50 bilo onaj od pre 100 godina. Nekako mi se više sviđa ovaj stariji. Jer kad nema nikog pravog i kad ne daju drugima (posebno nestranačkim i “nepogodnim”) da vode onu istu “celu stvar”, mislim da je bolje tako …

Preuzeto: UNS

>>>Advokat B92, Slobodan Kremenjak: Zakon je krajnje problematičan (utorak, 18. avgust 2009. )

- Predlog zakona, na primer, zabranjuje prenos osnivačkih prava. Zašto?! Zato što je bilo jedan ili dva slučaja u kojima su izigrani poverioci. Pa, onda jurite te koji su to učinili, a nemojte onemogućavati ostalim glasilima da rade svoj posao. Uvedena je zabrana distribucije ako glasilo nije upisano u registar. Zašto zabrana?! Zašto ne kazna?! Problematično je i zatvaranje medija ako je račun u blokadi 90 dana. Šta ako se izađe iz blokade 91. dan?! Kazne su previsoke, sedam puta više za štampane medije ako je informacija na naslovnoj strani ili za elektronske ako je u informativnom programu. Šta ćemo s kanalima koji imaju samo informativni program?! – nabraja Kremenjak.

On ukazuje na činjenicu da političari ovih dana pokušavaju da insceniraju dogovor s novinarskim udruženjima iako više ne postoji mogućnost za izmene Predloga zakona.<<<

Kompletnu izjavu pročitajte OVDE>>>

Press prenosi izjave Dragana Kojadinovića, bivšeg ministra kulture i informisanja…

>>>”Građani Srbije će 31. avgusta, posle glasanja o Predlogu zakona o informisanju, jasno videti kakva im je zapravo vlast. Demokratska ili antidemokratska. Evropska ili antievropska. Civilizovana ili anticivilizacijska.- Svi ćemo mi 31. avgusta znati na čemu smo. Videćemo da li naši političari imaju sluha za jasno izražen stav domaće i strane stručne javnosti da je taj predlog zakona u direktnoj suprotnosti sa Ustavom i evropskom Konvencijom o ljudskim pravima. Ponedeljak, 31. avgust, zapravo je ispit zrelosti za srpske političare”

… Gordane Suše…

“Ne verujem da je iko od političara lud da radi direktno protiv javnosti i strukovnih udruženja. Napravljena je greška u startu, zakon je menjan bez javne rasprave i konsultacija s novinskim udruženjima, a poslat je na usvajanje po hitnoj proceduri. I šta sad znače te nekakve naknadne konsultacije?! Znate, dovedeni smo do apsurda, da profesionalni mediji brane od zakona one koji su sve vreme kršili zakon.”

…Slobodana Reljića, urednika NIN-a…

“Pa, g. Dinkić će, sudeći po logici kojoj je sklon, od parlamenta zatražiti da ukine inspekcije koje ometaju kulturne radove od regionalnog značaja. Biće koje drži do zdravog razuma odmah bi reklo da je to – nemoguće. Ali, što se ne bi ukinula neka kilava inspekcija kad frontmen „Monetarnog udara” izgleda može da donese zakon kojim bi javnost jedne zemlje bila svedena na razmenu poruka preplašenih miševa koje spremaju za velike eksperimente? I sve u ime demokratije i navodnog nespornog prava novinara da budu watch dog u društvu u kojem ozbiljne razmere korupcije ne spori niko, od predsednika države, do brižne majke iz romskog naselja s leve obale Save, tamo ispod „Hajata” i starog „Interkontinentala”.

I gotovo da je do suza dirljiva ideja dela javnih delatnika kako bi predlog novog zakona o informisanju trebalo popraviti, pa – usvojiti. Da parafraziramo čuvenog pravnog mislioca: ono što se grbo začne, vreme ne ispravi!

Ono što je Mlađa zamislio kao kolac za Raju Rodića i njegov „Kurir” ne može biti okvir za rad srpskih novinara i medija, ma šta ko o njima mislio. Ne bi trebalo da može iko – pa makar on i čitavu deceniju kontrolisao tokove novca – u zemlji koja je sebi demokratiju postavila kao cilj da donese zakon na kome bi mu i Koba i Mekrati pozavideli odozgo iz tišine plavih prostranstava.”

…Željka Cvijanovića, urednika Standarda…

“Ovaj zakon postao je najveći test političke pristojnosti predsednika Borisa Tadića

Usvoje li ga, Dinkićev zakon će biti taj koji će zatvarati novine i postati koliko nepotrebno, toliko dominantno obeležje Tadićeve vladavine. Iz toga povratka nema, to je ona suvišna legitimacija koja se nosi ceo život i, sve i da vam u nekom momentu na leđima izrastu krila anđela, ostaje vam nadimak, recimo, nosati.”<<<

…I Dačić je nešto prozborio, ali kao i uvek, o njegovom (njihovom) preterano uzdržavajućem stavu ćemo sve saznati kad “bitka bude gotova” i kad “hrabri generali”  sednu pred kamere

Kompletne izjave pročitajte OVE>>>

A kako bi izgledalo glasanje, govori sledeća grafika:

*Vesna Pešić i Žarko Korać (LDP) su protiv Predloga zakona o informisanju

Još neki srpski brendovi. Za srpskog političara znamo da je mnogo dobro zanimanje, a tek telohranitelja! I sam Kevin Kostner bi pozavideo – sa sve Vitni.

Ovih dana će verovatno, u stilu prave berzanske ludnice, pregoreti mnogi semafori odn. monitori koji objavljuju trenutno postignute vrednosti. Opet je najtraženija roba kvorum- glas-dva prsta. Znate onaj ekonomski fazon. Kad nešto fali, cena mu bije u plafon i čuka  na sledeći sprat. Ako se 31. avgusta obezbedi potrebna većina za usvajanje novog zakona o informisanju, a kasnije će ga verovatno malko reglirati i izmeniti (sve u skladu sa majkom jevropoom),  nepodobni mediji će biti pogašeni.

Dakle, ovaj prelaz nije u skladu sa svetskim demokratskim normama ali će velike gazde zažmuriti dok se napravi čišćenje od nepoželjnih koji tako bezobrazno kritikuju. I baš su bezobrazni ti neposlušni mediji. I glupi. Čak razmišljaju, istražuju, objavljuju razna dokumenta. Umesto da lepo pitaju šta ima novo. Dođu na šalter neke od milion agencija. Plate simboličnu taksu, više kao dobrovoljni prilog. Dobiju tekst. Objave. I gotovo. Mi građani smo lepo informisani. Sve po zakonu i evropski. A i svetski.

I verovatno će ta prikupljena lova, zbog koje će pregoreti pomenuti monitori, i bez monitoringa specijalizovanih agencija za “ono” javnosti,  biti humano vraćena poreskim obveznicima, koji kao i uvek moraju da pametno potroše svoj novac, a na veliki projekat letnjih javnih radova. Eto obrta zdravog kapitala. I sve nam se onda diže. I BDP (jel se tako kaže), i kosa i još svašta nešto …

Građani Srbije će platiti ovog leta puno džakova dinara za obezbeđenje državnih funkcionera i ostalih „ugroženih lica” tokom letovanja u inostranstvu – čitam u novinama, i ne sećam se da je neko pomenuo ovaj veliki projekat koji će angažovati celokupno stanovništvo. Kakav uspeh!  Svi angažovani. Projekat koji je uposlio oko 6 miliona ljudi. Ne znam tačno koliko nas je ostalo.

Kako navodi Press: “Srpski poreski obveznici platiće ove godine čak 100.000 evra za letovanje telohranitelja u luksuznim hotelima u Grčkoj, Turskoj, Crnoj Gori, Egiptu i ostalim destinacijama! Država, naime, plaća sve troškove telohranitelja koji na odmoru, u skladu sa zakonom, prate  funkcionere, ali i „lica” kojima je dodeljena zaštita! Iz budžeta se plaćaju i prevoz i hotel i dnevnice i svi ostali troškovi.”

Ni majka Amerika, proleterska, neće se puno mešati, u onaj gore napomenuti nedorađen zakon za jednu upotrebu, jer i oni imaju jednu, još veću, humanitranu akciju skupljanja novca.

Kažu da je tamo došlo do masovnog proglašavanja bankrota, i da to čine uglavnom građani srednjeg sloja. Zato ovi naši hoće da nas spasu budućeg rizika, pa i nemamo taj sloj u sredini.

Pravda se pozabavila time i objavila:  “Uz stvoreni finansijski dug, do bankrota najčešće dolazi zbog zdravstvenih problema, razvoda ili gubitka posla. Pad vrednosti nekretnina takođe je doprineo većem broju bankrotiranja građana.
Zbog promena u zakonu o bankrotu iz 2005. godine, oni koji proglase bankrot moraju da pohađaju dvočasovni kurs o finansijama. Vlast veruje da dugoročno nijedan građanin neće morati da proglasi bankrot više od jednog puta, što uopšte ne deluje optimistički. Interesantno je da analitičari ne objašnjavaju kakav je život ljudi koji su morali da pribegnu tom strašnom potezu i proglase bankrot.”

(Uf, ovo je mnogo dobro – za dva sata sve saznaš i naučiš. Baš će milion ljudi biti psihički spremno da pored svih problema zapišu neku definiciju, čak i ako je kurs besplatan, a verovatno nije. Ameri su maheri.)

Eto tako. I bolje da se pogase svi mediji. Bolje da ne nemam pojma. I uživam. Bem ti, fali mi 25 dindži za cigare. Hleb imam od prekjuče. I da juče nisam dao 25 komada na novine, sad mi mogao da pušim. A još nisam ispušio. Valjda.

I ovo ima veze i sa marketingom i sa poslom koji radite (posebno ako ste u nekom mediju) ali i sa načinom na koji funkcionišete i živite. Bukvalno sve utiče na nas i prenosi se dalje. Najveća nesreća su negativni i dosadni ljudi. Nekima se to i može oprostiti, ali onima upornim smaračima nema opravdanja.

Za sebe mogu da kažem da nisam baš prijatan za društvo. Znam da se otkačim i dobro zabavim i sebe i one oko sebe. Na žalost, sve je manje takvih trenutaka. Jednostavno izbegavam ili napustim društvo. Lakše je. Jbg ako loše utičem na sebe ne moram i na druge. E sad, i meni se dešava da budem smoren i bmti nekako mi se u zadnje vreme lepe za mene i vrlo često se osvrćem i gledam da mi ne visi neka tabla na leđima i slično.

Pokušaću da podelim sa vama nekoliko saveta koje sam pročitao. Takođe, u svemu je bitan i tzv badi-lengvidž, pa da vidimo kome će i koliko da pomogne nešto od ovoga. Čak i ako vas možda budem gnjavio na ulici iskoristite sve adute i alate …

Protiv  “neprijatnih”, u Blicu sam pročitao tekst autora E.B:

-Nekome ko se neprestano žali na sve i svakoga ne postavljajte pitanja tipa „kako si?“, nemojte ga kritikovati, nemojte reagovati na paćeničko držanje i uzdahe, nego stalno budite zaposleni i najbolje mu recite da vam je žao, ali da nemate vremena za razgovor.

-Nemojte ogovarati druge i nemojte se uključivati u takve razgovore, čak ni odmahivanjem rukom ili kolutanjem očima, nego pokažite nezainteresovanost i promenite temu.

-Suočite se s nekim ko urla ili vređa bez straha i snishodljivosti, ali nemojte ga nazivati grubim, bezobraznim i sličnim izrazima. Jednostavno mu recite da takvo ponašanje otežava razumevanje i rešavanje problema.

-Nemojte otvoreno pokazivati da ste povređeni ili ljuti, jer onaj ko vas izaziva – upravo to očekuje. Ne podižite glas, pokušajte normalno da dišete i mirno sedite ili stojite.

-Negujte dobre odnose sa svim saradnicima uz pomoć neobaveznog čavrljanja o stvarima koje vole (muzika, filmovi, sport, hrana, hobiji…). Pokušajte da se usmerite na njihove pozitivne osobine i pohvalite ih kad nešto dobro naprave.

-Imajte na umu da ni vi niste savršeni i budite otvoreni za primedbe na vaš rad i ponašanje!

… a badi lengvidž,  isti autor objašnjava ‘vako:

Setite se samo profesora ili nastavnika koji su na vas ostavili utisak. Da li su bili zabavni i pokušavali da vas animiraju ili su suvoparno iznosili činjenice? To ne znači da bi trebalo da zabavljate onoga ko vas intervjuiše (izbegavajte viceve!), ali uspešan intervju bi trebalo da bude dvosmerna interesantna komunikacija. Ako tvrdite da zaista želite posao za koji ste konkurisali, a pri tome ne pokazujete nikakav entuzijazam, verbalno izrečena poruka neće pogoditi cilj. Tokom intervjua ocenjuje se i vaša neverbalna komunikacija. Govor tela ima veliki uticaj na prenošenje informacija i stvaranje slike o osobi, zato vodite računa o sledećem:

-Rukovanje je prvi kontakt. Ako vam onaj ko vas intervjuiše pruži ruku i vi mu uzvratite mlakim stiskom, verovatno nećete ostaviti najbolji utisak. Čvrsti stisak (ne onaj koji lomi ruku!) suve ruke sasvim je druga stvar. Ako su vam ruke kad ste uzbuđeni hladne, operite ih pre intervjua toplom vodom, a ako su vam tople, prođite kroz hladnu. Možda vam se čini nebitnim, ali zamislite kakav to utisak ostavlja na onoga s kim se rukujete.

-Sedite uspravno (prirodno uspravno). Iskrivljeno sedenje odaje utisak umorne osobe, ili nekoga koga nije briga. Uspravno sedenje poručuje energiju i entuzijazam. Prekrštene ruke poručuju odbrambeni stav i sumnjičavost. Ruke držite pored sebe ili opuštene u krilu. Tako ćete delovati otvoreno i prijateljski.

-Gledajte u oči osobu s kojom razgovarate. Nemojte buljiti, jer će to verovatno biti neugodno, ali ako vaš pogled stalno kruži oko sagovornika delovaćete nesigurno i kao da vam je neugodno da odgovarate na postavljena pitanja. Direktan kontakt očima govori o iskrenosti vaših odgovora.

-Nagnite se lagano prema osobi s kojom razgovarate. Tako odajete utisak aktivnog slušanja. Kada ste nagnuti unazad ili niste okrenuti prema sagovorniku šaljete poruku pasivnog slušanja ili ignorisanja sagovornika.

-Držanje ruke na ustima, dodirivanje lica ili ušiju, gledanje u pod ili nemirno sedenje odaju utisak osobe koja pokušava da prikrije istinu.

-Ton kojim komunicirate uveliko određuje značaj izgovorenog. Na pitanja odgovarajte jasno i glasno. Neka ton vašeg glasa naglašava vaše najjače strane i važna dostignuća.

-Korišćenje ruku u komunikaciji je normalno, ali preterano gestikuliranje ometaće sagovornika.

-Nemojte lomiti prste, igrati se olovkom ili čašom. Ako vam je teško da se kontrolišete, nemojte sa sobom da nosite ništa čime ćete se moći igrati! Izbegavajte preterano gestikuliranje ili poigravanje nogu ispod stola! S druge strane, procenite govor tela onoga koji vas intervjuiše. Razumeti znakove koje sagovornik šalje korisna je veština u komunikaciji.

Jednako je korisno znati koristiti govor tela u efikasnijem razumevanju poruke:

-Ako vaš sugovornik drži levu ruku položenu preko desne s dlanovima okrenutim prema dole, njegov govor tela poručuje pažljivo slušanje.

-Ako je desna ruka postavljena preko leve, osoba se verovatno ne slaže s nekom vašom izjavom i čeka priliku da vas prekine.

-Osoba koja sedi s prekrštenim rukama i nogama pokazuje svojim držanjem udaljenost i otpor prema predmetu razgovora.

-Neprirodno retko treptanje očima, pogled koji fiksira, stopala ravno položena na pod ili napeto uspravno telo tipični su znaci nekoncentrisanog slušaoca koji pokušava da odglumi pažljivo slušanje.

-Trljanje iza uha ili lagano dodirivanje nosa kažiprstom ukazuje na odbojnost, sumnju, nesigurnost ili nemogućnost izbegavanja pitanja ili odgovora.

-Klimanjem glavom slušalac poručuje da pažljivo prati sagovornika i time ga ohrabruje da nastavi s izlaganjem.

-Brzim klimanjem glavom ili tapkanjem ruku slušalac sugeriše sagovorniku da požuri sa svojim izlaganjem.

-Glađenje ili povlačenje brade ili nosa i sužavanje očiju kao da usmeravaju pogled u daljinu tipični su znaci koji sugerišu da sagovornik procenjuje situaciju i da se sprema da donese odluku.

Izvršni odbor Nezavisnog udruženja novinara Srbije smatra da Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju, koji je po hitnom postupku upućen u skupštinsku proceduru, mora pretrpeti značajne izmene da bi odgovorio nameri zakonodavca da se uredi medijska sfera.

Uvereni smo da bi Predlog zakona bio mnogo primereniji da je kreiran u otvorenim konsultacijama sa novinarskim udruženjima, medijskim asocijacijama i ekspertima za javno informisanje. Pošto je javna rasprava pre uobličavanja Predloga zakona izostala, NUNS primedbama na taj tekst želi da učestvuje u njegovom poboljšavanju.

1)    Smatramo nedopustivim različit tretman medijskih kuća od drugih privrednih društava uvodjenjem obaveznog osnivačkog kapitala. Sledstveno tome, nepotrebne su i kazne predvidjene u slučaju da se taj kapital umanji (u Predlogu kao članovi 1, 4 i 7);

2)    Zakonom o javnom informisanju uredjuju se obaveze i prava svih subjekata koji učestvuju u ovoj delatnosti, a ne uslovi privredjivanja. Stoga smatramo da treba preispitati osnovanost odredaba koje se odnose na rad medija ukoliko dođe do blokade računa, kao i predviđenih sankcija u slučaju blokade (član 4 Predloga);

3)    Neopravdano je da se osnivačima javnog glasila zabranjuje prenošenje i drugi način raspolaganja pravom na javno glasilo ili pravo na izdavanje javnog glasila, jer to praktično onemogućava promet svojine (član 2 Predloga);

4)    Saglasni smo da kazne za nepoštovanje zakonskih odredaba kojima se precizira obavljanje novinarske profesije treba pooštriti u odnosu na postojeće, ali predložene novčane kazne za te prekršaje smatramo neprimereno visokim, i da treba utvrditi iznose koji će uticati na pojačanu odgovornost medija, ali neće ugrožavati istraživačko novinarstvo i opstanak javnih glasila (član 4 Predloga);

1)    Saglasni smo sa namerom da se sačini registar štampanih glasila kojim će se obezbediti transparentnost vlasništva i smanjiti rizik zloupotrebe medija. Istovremeno, ostajemo pri ranijem stavu da se transparentnost vlasništva mora regulisati već najavljenim posebnim zakonom o nedozvoljenoj medijskoj koncentraciji;

2)    Podržavamo odredbe Predloga koje se odnose na distribuciju, odnosno obustavljanje distribicije i prava osnivača javnog glasila ukoliko je distributer obustavio distribuciju glasila iz neekonomskih razloga (član 3 Predloga).

Izvršni odbor NUNS-a poziva Ministarstvo kulture kao resorno zaduženo za medije, Vladu Srbije kao predlagača zakona, Odbor Skupštine Srbije za informisanje i kulturu, sve poslaničke grupe i poslanike da uvaže primedbe i amandmane ili na drugi način doprinesu da Predlog zakona bude prihvatljiv za javnost i medije.

U Beogradu: 15. 07. 2009.
Izvršni odbor NUNS-a

Da. I ovo mu takođe dođe marketing. Na žalost. Nisam pristalica ove nove, ne znam kako da je nazovem, parajuće ispiračke audio i video situacije.  Ma, da  je sve kao Cecina muzika još bi i moglo da nešto “prođe”. Ovi dole napomenuti istraživači su baš promašili neke “hitove” kao na primer  “o teškim i tužnim švaleracijama na vrelom asfaltu uz umiranje i seckanje vena dok ljubav mi srce cepa a ti umri izdajice a možeš da mi kupiš i kavasaki o prokletinjo kuku lele….”  ali bar napisaše nešto. Bila je skoro i dobra emisija na B92, o svemu ovome, ali sve mi je više politički nego umetnički. Od kada su kvalitetni rokeri, srpski muzičari i legende najavili borbu protiv  svega ovoga i muzičku policiju i ne vredi. Na sreću sve ovo je nekako zaobišlo moju porodicu. Moja deca, Bogu hvala, slušaju normalno – čak sam i oduševljen što sin voli i Palmera, i Toto, i Queen itd, baš od “malih nogu”. Ćerkica je u mnogo ozbiljnijim muzičkim vodama, tako da je turbo sigurno neće zaraziti.

Neko se neće složiti sa svim ovim. Dobro, svi volimo da se i opustimo. Naravno da volim i narodnu, ali tu je Cune, Toma  i ostala “stara garda”. Ipak sve ovo što se dešava, i uz VB, 48h, Trampim ženu, i ostali trenutkovi  pred kamerama ne sluti na dobro. A kada se sve to nafiluje sa politikom u još lepšim emisijama i serijama koje su definitivno gluplje od svake latino-sapunice, ne znam ko može da odgovori na pitanje: “Gde odosmo i gde je kraj?’”

Preuzeto: ALO Autor: M.M.

„Mond“ u autorskom članku piše o fenomenu muzike „koja je proslavila Cecu Ražnatovic“

Francuski dnevnik „Mond“ bavio se ove nedelje mračnim devedesetim u Srbiji, kroz prizmu njegove blještave estrade.

Naslovom „Hej, da li si čuo za srpski turbofolk?“ i pratećom ilustracijom na kojoj je plava tabla sa imenom izmišljene ulice „Žrtava turbofolka“, ugledni list podsetio je tamošnju javnost na neke od najvećih „hitova“ ratnoprofiterskih godina.
Da bi se nekom ko nije uživao u čarima ovih zvukova docarao osecaj, novinar „Monda“ savetuje mu da zamisli „najgore tehno kompozicije ranih devedesetih, miksovane sa tradicionalnom muzikom i himnama srpskog, grčkog i romskog porekla“. Francuzi ističu socijalnu i nacionalno-političku dimenziju cele priče i podsećaju da je ova muzička tvorevina „eksplodirala dok je Srbija odbacila gotovo sve od Međunarodne zajednice u ratu. Autor teksta ističe da je turbofolk bio oružje Miloševicevog režima, a upotreba je bila najočiglednija tokom NATO bombardovanja.
„Dok su bombe padale na Beograd, veliki basovi su odjekivali televizijom, a srpska omladina je prkosila. Pristalice ovog gledišta će vam reci da je dovoljno pogledati veliku damu turbofolka da bi se stekla slika: Svetlana – Ceca Ražnatović je prodala mnogo diskova, ona voli stvari koje blješte, ali ona je takođe bila Arkanova žena, poznatog ozloglašenog nacionalističkog borca“, piše „Mond“.

„Italijani slušaju italijansku muziku, Grci grčku, a Srbi slušaju mene“, preneta je jedna od njenih izjava, uz navod da je njeno hapšenje 2007. godine bio nacionalni događaj.

Sve hit do hita

Na internet stranicu „Monda“ pored teksta postavljeni su linkovi sa pesmama koje su se tih godina orile u Srbiji, „200 na sat“ Ivana Gavrilovića iz 1994. i „Nevaljala“ Ražnatovićeve koja je, prema pisanju dnevnika, 17 nedelja bila najslušanija numera 1997. godine.

Preuzeto: TABOO Autor: Jelena Ivanović

Sandra Barjaktarović je direktorka Sektora za ljudske resurse, marketing i pi-ar kompanije MK Group. U intervjuu za Taboo nedeljnik govori o svom obrazovanju, radu u nevladinom sektoru, reputaciji MK Group, zaposlenima u ovoj kompaniji, odnosu novinara i pi-arova u Srbiji, kao i o stipendiji dobijenoj od ugledne poslovne škole.

Jelena Ivanović: Ljudski resursi predstavljaju jedan od stubova uspeha jedne kompanije.Da li menadžment kompanija u Srbiji uvek prepoznaje takav stav kao imperativ?

Sandra Barjaktarović : Za MK Group, pored izvanrednog liderstva, kvalitetni saradnici su oduvek bili važan oslonac na putu uspeha, i kao takvi su konstantan imperativ u poslovanju. Možda moja iskustva nisu najrelevantnija i ne odslikavaju pravu sliku stanja u Srbiji jer je naš poslovni sistem po mnogo čemu drugačiji od ovdašnjeg okruženja, ali sam sasvim sigurna da svaka kompanija koja sebe smatra uspešnom, ili teži da ostvari veći uspeh na tržištu, ljude mora imati kao svoj imperativ. Nema uspešne firme bez uspešnih pojedinaca. Mi smo privatna kompanija i svi zaposleni rade na istom zadatku – uspeti na tržištu, odnosno ostvariti profit. Da bismo uspeli u tim nastojanjima, oslanjamo se isključivo na zaposlene. Naša misija, kada govorimo o ljudskim resursima, jeste da od postojeće radne snage na tržištu uzmemo najbolje, one koji će se najbrže i najefikasnije uklopiti u sistem vrednosti MK Group i tako doprineti ostvarenju poslovnih ciljeva. Za svako slobodno radno mesto javno raspisujemo konkurs, organizujemo selekciju i prema svojim merilima procenjujemo potencijalne kandidate. Takav način dolaska do novih ljudi pokazao se uspešnim. Kada se neko zaposli na takav način, on počinje da radi sa pozitivnim emocijama jer zna da je do posla došao na transparentan i korektan način i da je dobio tu prvu, uslovno rečeno, bitku protiv drugih kandidata. On se oseća dobro kao pobednik, a i mi se kao kompanija osećamo dobro jer smo od ljudi koje smo imali na raspolaganju izabrali najboljeg.

KOMPLETAN TEKST>>>

Preuzeto:  NUNS

Kao rezultat saradnje IREX-a i Nezavisnog udruženja novinara Srbije članovima NUNS-a opet su dostupni besplatni pravni saveti.

Ljudska, profesionalna, zakonska i ekonomska prava medijskih profesionalaca su ugrožena i svakodnevno se  krše. Početkom 2009. godine, svetska ekonomska kriza je dramatično udarila Srbiju i počela da utiče na medije. Kao rezultat krize mediji su počeli da ostaju bez prihoda od oglašavanje i primorani su da počnu sa optuštanjem radnika. NUNS predviđa da će, kao posledica ovih uticaja, u 2009. godini prethodno procenjen broj od oko 8,000 novinara (prema istraživanju Strategic Marketing agencije 2007. godine) pasti na 6,000. Mnogi honorani saradnici su već ostali bez posla u štampanim i elektronskim medijima (B92, Radio 202, Borba itd.) dok je stalno zaposlenima smanjena plata da bi mogli da ostanu u firmi. Značajan broj medijskih profesionalaca je već kontaktiralo NUNS tražeći savete i pomoć u rešavanju svog pravnog statusa.

Zaustavljen i neadekvatno sproveden proces privatizacije dodatno je otežao položaj novinara i doprineo još većem broju kršenja prava medijskih profesionalaca. Novinari gube svoja radna mesta i trpe pritiske da odustanu od istraživanja od strane vlasnika koji medije koriste za ostvarivanje ličnih i političkih ambicija i ciljeva.

Pored toga, prošle godine je Republička radiodifuzna agencija pooštrila pravila za preraspodelu frekvencija i otpočela sprovođenje svojih odluka koje podrazumevaju zatvaranje mnogih elektronskih medija. Dok zatvaranje piratskih radio stanica predstavlja dobar korak prema suzbijanju nelojalne konkurencije legalnim radio stanicama, negativni efekat ovoga je to da će mnogi medijski profesionalci ostati bez posla i imati velike poteškoće da nađu novo zaposlenje kod legalnih emitera koji trenutno prolaze kroz finansijske probleme.

Ovaj projekat je osmišljen kako bi se pružila značajna pomoć novinarima i drugim medijskim profesionalcima, članovima NUNS-a, koji se suočavaju sa krizom i gubitkom posla.

Besplatan pravni savet podrazumeva angažovanje stručnjaka za radno pravo u oblasti medija koji će nuditi telefonske i onlajn konsultacije članovima NUNS-a, kao i dizajniranje i regularno ažuriranje web stranice sa najčešće postavljanim pitanjima na sajtu NUNS-a.

Odgovore na najčešće postavljana pitanja o pravnom statusu novinara možete pogledati na www.nuns.rs/pravni_saveti

Telefon na koji se možete obratiti za pomoć je: 064 866 0 330.

U periodu od dva meseca NUNS će prikupljati podatke o prijavljenim kršenjima prava medijskih profesionalaca i napraviti izveštaj koji će predstaviti različite aspekte ove pojave kao na primer, analiza pojava prema polnoj pripadnosti, pripadnosti manjinima, učestalosti kršenja prava u privatizovanim medijima, medijima u procesu privatizacije i državnim medijima itd. Ovaj izveštaj će biti postavljen na sajt NUNS-a i distribuiran putem mejling liste Udruženja koja, pored članstva, sadrži i domaće i međunarodne nevladine organizacije koje dele NUNS misiju i interese.

Kako bi pružio informacije novinarima, a posebno honorarcima,  o njihovim legalnim i drugim pravima NUNS će organizovati dva jednodnevna seminara na temu Radno pravo u doba ekonomske krize sa ciljem da ojača poziciju pojedinaca time što pruža osnovna znanja i oruđe koje će omogućiti prevenciju kršenja njihovih prava (pre potpisivanja ugovara), boriti se za realizaciju svojih prava (tokom trajanja ugovora) i odbranu prava u slučaju gubitka posla. Dva stručnjaka koja specijalizuju teme radna prava i zdravstveno i socijalno osiguranje će voditi seminare koji će se održati u Beogradu.

Besplatni pravni saveti su projekat Nezavisnog udruženja novinara Srbije koji je podržao IREX Serbia Media Assistance Program finansiran od strane USAID-a.

Preuzeto: HD Televizija

U ovom kratkom filmu je kroz pjesmu u osnovnim crtama objašnjen pojam HD-a i što on točno donosi. Ovaj film je izvorno bio objavljen na stranicama Toshibinog HD DVD standarda sve do njegovog poraza u veljači 2008. godine kada je izgubio tržišnu utrku od Sonyjevog Blu-ray standarda koji je postao nasljenik DVD formata.

What is HD? Music Video from Darco on Vimeo.

Preuzeto: NUNS Autor: N.N.

Sindikat novinara Srbije pozvao je juče vladu da povuče iz skupštinske procedure izmene Zakona o javnom informisanju, jer su one „protivne evropskim standardima“ i vraćaju Srbiju u devedesete godine.

Sindikat je kritikovao predloženo rešenje kojim se javno glasilo gasi nakon blokade računa od 90 dana, kao i predviđenu zabranu prenosa vlasništva, navodeći da su te odredbe u suprotnosti sa Ustavom Srbije i da predstavljaju „direktan pokušaj disciplinovanja medija“, prenele su agencije. „Nismo protiv odgovornosti za izgovorenu reč ali ponovno uvođenje drakonskih kazni za novinare i medije vraća nas u devedesete godine, u deceniju koja je bila jedna od najcrnjih u istoriji srpskog žurnalizma“, navedeno je u saopštenju Sindikata novinara Srbije.

Dodaje se da suspendovanje demokratskih tekovina predstavlja samo prvu stepnicu ka „disciplinovanju medija, koje se, vrlo često, završava uvođenjem diktature“. Sindikat novinara Srbije pozvao je poslanike da se „izdignu iznad stranačkih interesa“ i da ne dozvole da „srpsko novinarstvo bude u službi moćnika ove zemlje“. I Asocijacija medija i novinarska udruženja zatražila su juče od vlade i parlamentarnih stranaka da još jednom razmotre njihove primedbe na predložene izmene Zakona o informisanju.

Asocijacija medija, NUNS i UNS saglasni su da visina kazni koje bi se izricale javnim glasilima ne mogu biti vezivane za prihode od prodatog tiraža i oglasnog prostora. Visina kazni ne bi smela da pređe zakonski maksimum predviđ en Zakonom o privrednim prestupima i Zakonom o prekršajima, navodi se u saopštenju i dodaje da bi prenos i raspolaganje pravima na javnom glasilu moralo da bude regulisano u skladu sa zakonskim odredbama koje se odnose na načelo solidarne odgovornosti saugovarača.

Skupština Srbije razmotrila je predložene izmene i dopune Zakona o javnom informisanju u načelu, a rasprava o amandmanima bi trebalo da počne danas.

Izvor: E-mail

Mediji i dalje brži od blogera

Istraživanje provedeno na sveučilištu Cornell opovrglo je tvrdnje prema kojima blogeri objavljuju vijesti brže od tradicionalnih medija. Zaključci pokazuju da su tradicionalni mediji u prosjeku brži od blogera za 2 i pol sata. U većini slučajeva se tako ideje, fraze i memorandumi prvo pojavljuju u tradicionalnim medijima, a potom se šire na blogove. Blogeri su brži u samo 3,5 posto slučajeva. Ako malo bolje promislite – nije to tako ni nelogično. Ipak su ljudi koji su zaposleni u medijima plaćeni za ono što rade, dok su blogeri ipak samo entuzijasti s viškom slobodnog vremena…
http://www.vidi.hr/slike/prozirni.gif – objavljeno u 14:13;
16. srpnja 2009 / tr

Pamela Anderson ulaže u Crnoj Gori

42-godišnja Pamela Anderson posjetila je Crnu Goru, u kojoj planira uložiti novce. U Crnoj Gori je od ponedjeljka boravila s dečkom Jamiem Padgettom, te je izjavila kako razmišlja o ulaganju u ekološke hotele u Crnoj Gori. Za Crnu Goru na svojem je blogu zvijezda Spasilačke službe napisala kako joj se Crna Gora čini lijepom zemljom, s malim selima i odličnim plažama. Za vrijeme boravka Pamela je isprobala bokeljsku balancanu (odnosno plavi patlidžan), a posjetila je i Titovu vilu u Meljinama.
http://www.vidi.hr/slike/prozirni.gif – objavljeno u 19:04;
15. srpnja 2009 / kć

12 neprijatelja interneta

Organizacija Reporteri bez granica objavila je popis “neprijatelja interneta”, na kojem su navedene države koje ograničavaju slobodu izražavanja na internetu. Navedene države zatvaraju disidente, cenzuriraju vijesti i informacije te ometaju ili mijenjaju internetske sadržaje. Na popisu je dvanaest država – Burma, Kina, Kuba, Egipat, Iran, Sjeverna Koreja, Saudijska Arabija, Sirija, Tunis, Turkmenistan, Uzbekistan i Vijetnam. Prema mišljenju te organizacije, te su države od interneta napravile intranet da bi spriječile pristup “neželjenim” informacijama.
http://www.vidi.hr/slike/prozirni.gif – objavljeno u 16:00;
17. ožujka 2009 / tr