Zadnje kuckano

Subskrajb tu d fid

Abaut mi

ChiQ Montes
Kad sam sredinom 2006 -te prvi put “ozbiljno” seo pred tastaturu,a onaj moj bate nagovorio, mislio sam da se nikad neću prilagoditi... (bre, zavoleo sam sve vezano za video, a pisanje mi nije najbolja strana...)... Udario sam ono dugme dole “Power ON”… I sve ostalo vise nije zanimljivo. (...cenzura...)

Izvor Svakodnevnica

Future Perspective, kvartalni newsletter odeljenja za strateška istraživanja i analize Burson-Marsteller EMEA navodi 100 najvećih trendova koje treba pratiti u 2011.godini, iz oblasti tehnologije, mobilnih komunikacija, prehrambene industrije, turizma, i dr.

JWT: 100 Things to Watch in 2011

Evo dobrog recepta za krizu, nezaposlenost, višak radnika …

Ulaganje  za nezaposlene koji mogu obaviti određene poslove je zanemarljivo i ne treba ih nutkati “samozapošljavanjem” jer niko ne zna šta i kako da radi a posebno kako da od dobijene crkavice počne redovno da namiruje državu, nego im treba odmah naći i “tezgu”.  Ovim pitanjem se trebaju pozabaviti stručniji ljudi ali mislim da ideja nije loša. Smanjivanje broja nezaposlenih ili rešavanje viška radnika je jedan od glavnih problema i ako se nađe prava kombinacija eto dobrog recepta za dalje. Veliki ekonomisti kažu da za ostvarivanje dobiti nije potrebno povećavati cenu (a u konkretnom primeru mislim na budžet, zahvatanja budžeta, takse, poreze …), nego smanjivati troškove.

U najgorem slučaju ušteda je moguća, bar za prevoz, topli obrok,   minimum oko 65.000 dinara godišnje, po jednom radniku. Troškovi struje će se smanjiti a osetno će se uštedeti i na telefonskim računima, kako za fiksnu tako i za mobilnu mrežu. Ni to nisu zanemarljivi iznosi na godišnjem nivou – na primer minimum je bar 30-ak hiljada dinara. Jedna mašina/radnik će obavljati dva i možda i više poslova. Bolovanja će se smanjiti a u slučaju lakše bolesti posao ne bi trebao da trpi. Za ostalo, podrška kroz umrežavanje rešava sve.Veća bi bila i produktivnost ali i razvoj i edukacija na ovom polju.

Ima već ovakvih, ali malobrojnih, primera kod nas i nije loše razmotriti kako dalje. U našim uslovima ne verujem da bi bilo potrebno izdvojiti par hiljada dolara za mašinu, nego mnogo manje …  Neće biti bitno ko koliko godina ima i koju školu je završio, što je veliki problem nezaposlenih ili viškova koji su u nekim nezgodnim godinama za državne projekte zapošljavanja ili usavršavanja. Jednostavno, bitno je šta zna da radi, a opseg poslova koji se mogu obavljati je veoma veliki. Korist bi imali svi. I građani, i privreda, i mediji, lokalna samouprava …  Pa, tamo gde je to omoguće, zašto da ne?

jedankompjuterdvamestaPreuzeto:  Sve vesti

EMC gigant u oblasti visoke tehnologije, svojim zaposlenima ne samo da dozvoljava da za posao koriste privatni kompjuter, već to i podržava – finansijski. EMC nije jedina firma koja to radi, a sve više firmi traži načina kako da uradi nešto slično. Od prošle godine se govori o Employee-Computer ili „Bring-your-PC-to work. U principu, radnik sam kupuje svoj kompjuter (laptop) koji može da koristi na poslu i kod kuće.

Naravno da su poslovno i privatno striktno odvojeni – tako da mogu potpuno odvojeno da se koriste – za to su zaduženi stručnjaci iz firme u kojoj je osoba zaposlena. Isto tako specijalnim softverom garantuju su maksimalna umreženost i bezbednost.

Iskustva su veoma pozitivna, kako za firme tako i za zaposlene. U društvu individualaca, svako voli da radi na kompjuteru po meri, a ako recimo firma odredi cenu od 2100 dolara za kompjuter, radnik može da doda koliko hoće i ima pravu „zverku“ na svom radnom stolu – kod kuće i na poslu.

Besplatne akcije?

Posted on August 22, 2009

(11) Comments

Već sam pisao o tome OVDE kada sam prekstio ove Besplatne u Besne (bez onoga “plat”) akcije – decembar  2007, malko i OVDE – januar 2008.  Dakle, ekonomisti verovatno “lupaju gluposti” i ko zna koliko će vremena proći da se neko uzme u pamet i posluša šta stručnjaci pričaju. Vreme prolazi, prilike se propuštaju. Evo, dovoljan je primer RTB-a Bor. Sve što su stručnjaci (oni nepodobni) pričali pre tri godine, sada se radi u na sva zvona se priča o tome i postupa. Sve je moglo biti gotovo mnogo ranije. I bolje po građane.I nova topionica bi već bila gotova.

Iz dobro obaveštenih izvora sam saznao da je jedan (neću da kažem ime, ali znam o kome se radi, i lično sam ga upoznao kada je pre dve godine bio u Boru) investitor-kupac posetio borski kombinat i ponudio 1,2 mlrd zelenih novčanica za ceo RTB Bor. Nije, međutim, sada to bitno jer  je RTB u državnom vlasništvu i mislim da treba da ostane . Bar većinski deo. Stvar je u tome da ga jedan strani investitor ceni toliko i u ovoj novoj matematici, za 49% bi cifra bila nešto ispod 600 miliona dolara. Eto para i akcija za sve građane, zaposlene, penzionere RTB-a Bor.

Dakle RTB definitivno ne može da vredi onoliko malo koliko ga je država svojevremeno procenila. Dokazano je i da su komercijalni dugovi mnogo manji (trenutno oko 130 miliona dolara). A po predlogu onih nepodobnih stručnjaka, ostala potraživanja država bi  pretvorila u svoj kapital, što se sada i dešava. Evo skorašnjeg primera sa EPS-om. I kada se matematika postavi pravilno i proveri, kada se vidi da cena bakra već nedeljama ne pada ispod 6.000 dolara po toni (procena je da dugo neće biti ispod te cifre) i kada se sagledaju rudne rzerve (jer evo i ovi sada pričaju da ima rude za narednih 100 godina) lako se može zaključiti da RTB Bor ima perspektivu a samim tim ima koristi i  za državu, radnike, strane investitore, građane, radnike, penzionere …

E sad ono o akcijama, malo svežije … ili što bi rekli “Di se dadoše onih 1000 evra?”

Preuzeto: Sve vesti, Autor: Dnevnik On line

Skupština akcionara Naftne industrije Srbije (NIS) donela je juče odluku o podeli akcija među zaposlenima u NIS-u i građanima Republike Srbije, prema kojoj je broj tih hartija od vrednosti povećan na 163.060.400 komada, pri čemu je smanjena cene jedne akcije do minimalnog nivoa koji predviđa zakon, odnosno, na 500 dinara.

Iako izgleda zbunjujuće, posebno nakon prekjučerašnje izjave generalnog direktora Naftne industrije Srbije Kirila Kravčenka da će jedna akcija NIS-a vredeti oko 96 evra, u suštrini za pet miliona građana Srbije koji čekaju besplatne akcije ove kompanije ništa se neće promeniti, jer će oni, kako sada stvari stoje, moći da računaju na to da će vrednost njihove besplatne akcije na kraju biti oko 25 evra…

KOMPLETAN TEKST

Dame u marketingu

Posted on July 28, 2009

(0) Comments

Sandra BarjaktarovicPreuzeto: TABOO Autor: Jelena Ivanović

Sandra Barjaktarović je direktorka Sektora za ljudske resurse, marketing i pi-ar kompanije MK Group. U intervjuu za Taboo nedeljnik govori o svom obrazovanju, radu u nevladinom sektoru, reputaciji MK Group, zaposlenima u ovoj kompaniji, odnosu novinara i pi-arova u Srbiji, kao i o stipendiji dobijenoj od ugledne poslovne škole.

Jelena Ivanović: Ljudski resursi predstavljaju jedan od stubova uspeha jedne kompanije.Da li menadžment kompanija u Srbiji uvek prepoznaje takav stav kao imperativ?

Sandra Barjaktarović : Za MK Group, pored izvanrednog liderstva, kvalitetni saradnici su oduvek bili važan oslonac na putu uspeha, i kao takvi su konstantan imperativ u poslovanju. Možda moja iskustva nisu najrelevantnija i ne odslikavaju pravu sliku stanja u Srbiji jer je naš poslovni sistem po mnogo čemu drugačiji od ovdašnjeg okruženja, ali sam sasvim sigurna da svaka kompanija koja sebe smatra uspešnom, ili teži da ostvari veći uspeh na tržištu, ljude mora imati kao svoj imperativ. Nema uspešne firme bez uspešnih pojedinaca. Mi smo privatna kompanija i svi zaposleni rade na istom zadatku – uspeti na tržištu, odnosno ostvariti profit. Da bismo uspeli u tim nastojanjima, oslanjamo se isključivo na zaposlene. Naša misija, kada govorimo o ljudskim resursima, jeste da od postojeće radne snage na tržištu uzmemo najbolje, one koji će se najbrže i najefikasnije uklopiti u sistem vrednosti MK Group i tako doprineti ostvarenju poslovnih ciljeva. Za svako slobodno radno mesto javno raspisujemo konkurs, organizujemo selekciju i prema svojim merilima procenjujemo potencijalne kandidate. Takav način dolaska do novih ljudi pokazao se uspešnim. Kada se neko zaposli na takav način, on počinje da radi sa pozitivnim emocijama jer zna da je do posla došao na transparentan i korektan način i da je dobio tu prvu, uslovno rečeno, bitku protiv drugih kandidata. On se oseća dobro kao pobednik, a i mi se kao kompanija osećamo dobro jer smo od ljudi koje smo imali na raspolaganju izabrali najboljeg.

KOMPLETAN TEKST>>>

“Zaradite” kroz zabavu

Posted on July 22, 2009

(0) Comments

BerzaKorisno ali pre svega zabavano. Ova on-line igra je posvećena simulaciji realnog berzanskog trgovanja hartijama od vrednosti. Namenjena svima koji žele da nauče nešto više o berzanskom radu.

Besplatna platforma za trgovanje  akcijama, prijavom dobijate 100.000 virtuelnih dolara za trgovanje. Uputstvo za trgovanje i platformu mozete pronaci na adresi: http://www.test.en.st

Uživajte i učite!

Najmoćniji brendovi

Posted on June 9, 2009

(0) Comments

“Trenutna ekonomska kriza nije kriza brendova. Korporativni brendovi ostaju jaki uprkos slabljenju globalne ekonomije. Ipak, na neke brendove kriza ima uticaj toga što oni nisu jači od osnovnih finansijskih mogućnosti same kompanije. Na primer Dženeral elektrik (General electric – pozicija 24) ima relativno jak brend ali je izuzetno finansijskiizložen zbog čega je zahvaćen krizom.” – rekao je Džjems Gregori (James Gregory), izvršni direktor CoreBrand-a.

top-brands1Koka-Kola (Coca-Cola) i Džonson i Džonson (Johnson&Johnson) su zadržali vodeće pozicije u SAD na listi 100 kompanija koje imaju najveću moć (Brand Power). Na trećem mestu je Harli Dejvidson (Harley Davidson)…

Značajniji rast u odnosu na 2007. godinu beleži Kelog Kompani (Kellog) – koji  je sa 15. mesta, u 2008. zauzeo desetu poziciju a 2005. godine je bio na 21. mestu. Takođe, na ovoj listi (CoreBrand – 100 Brandpower ranking 2008) uočavamo izrazit rast BMW-a (2007.  godine zauzimao je 16. mesto) i Bayer-a (2007.  godina – pozicija  17, a 2005. je čak bio na 45. mestu). Dve najuticajnije IT kompanije Epl (Aple) i Majkrosoft (Microsoft) beleže napredak. Iako je Majkosoft sa 26. mesta u 2005. godini pao na 59. poziciju u 2007,  prošle godine se pozicionirao na mesto broj 54. Epl je nastavio rast i sa 128. pozicije (2005. godina), danas se nalazi na 91. mestu.

“Prošlih godina, mnogo se pisalo o tome da bi Epl trebalo da bude rabgiran kao jedan od top brendova ali naša ranija istraživanja nisu svrstavala ovaj tehnološki gigant među sto najboljih” – rekao je Gregori – “Svi bi morali imati na umu da se naše istraživanje fokusira na korporativne  a ne na proizvodne brendove. Dok se neki njihovi proizvodi rangiraju veoma visoko u svesti potrošača, ima još mnogo onih koji još uvek ne osećaju da je Epl izrastao u jak korporativni brend.”

Korporejt brending indeks (Corporate Branding Index) jeste kvantitativna studija koja se sprovodi među donosiocima odluka u SAD-u u kontinuitetu od 1990. godine do danas. Njome je obuhvaćeno 1.200 kompanija iz 49 industrijskih oblasti. Istraživanje o najmoćnijim brendovima bazira se na predstavama poznatosti, omiljenosti i reputaciji kod pomenute grupe na kojoj se vrši  istraživanje. ispitanici, njih oko 400, iz gornjih su struktura menadžmenta (izvršni direktori) i posluju u 20 odsto najuspešnijih američkih kompanija u 49 različitih industrijskih oblasti.

Opširnije TABOO