Darko Lađević

Mislim da upravo u autoru ovog teksta čuči jedan Putin, i to moj je odgovor na pitanje koje je popstavio na kraju teksta … Mislim da će se mnogi složiti sa tom ocenom… U odnosu na “ove dežurne”, Branko je Super-Putin. Siguran sam da bi sredio situaciju u Srbiji za godinu dana ako ne i brže … mnogo brže.

A sad pročitajte tekst i pogledajte video, ako ni zbog čega drugog a ono da čujete, samo zujenje kamere i ruske mušice u pratnji arije šuškanja papirića. Brate, šta ti je red i disciplina!!!

“Putin i tajkuni”

Putin je bio besan. To se videlo na videosnimku. I svoj bes je iskalio na tajkunima. Tačnije, na svom ljubimcu – Deripaski. Koji je stajao, kao đačić koji odgovara lekciju koju nije naučio, pred strogim učiteljem. Čitava ta scena, koju smo imali prilike da vidimo na video zapisu, samo je pokazala ko je Gazda u kući i ko mora da sluša i potpisuje. Nakon potpisa, tajkun je morao da vrati i pero. Pored kompanije koja mu je, takođe, novim državnim nametima praktično oduzeta.

Ove scene su pokazale da Putin ide u završnu fazu obračuna sa tajkunima. U ranoj fazi, kada je tek preuzeo vlast, bio je vrlo oprezan Kao što je priznao, u njegovom dvorištu, gde je odrastao sa ostalom komšijskom decom, kada bi jurili pacove po zajedničkom dvorištu, vodio je računa da ne dovede pacova u tesnac, da ga ne sabije u ćošak jer onda, nemajući drugog izbora, u očaju, pacov bi skočio na njega. Putin to nikako nije smeo sebi da dozvoli. Zbog toga je vodio računa da oligarhe i tajkune ne sabije u ćošak jer bi onda, na početku svoje vladavine, kada još nije očistio i preuzeo institucije, postojala realna opasnost da tajkuni skoče na njega.

Zbog toga je prvo odlučio da razbije monolitnu grupaciju oligarha, stvorenih u nekoliko godina Jeljcinove pijane vladavine, kada su preko noći pokradene stotine milijardi dolara državnih resursa i prebačene u privatne ruke stotinak najbližih saradnika režima. Jedna grupa na čelu sa Berezovskim i Gusinskim je pobegla iz zemlje, jednu grupu je morao da uhapsi jer su bili ostrašćeni, nepokorni i nisu shvatali da se sistem u Rusiji promenio i da moraju da se ponašaju na drugačiji način, njihov predstavnik je bio neposlušni Hodorkovski. Njegovo hapšenje, uzimanje imovine i progon je bio dobar primer za ostale tajkune. Poslednja grupa je bila spremna da sarađuje sa novim režimom. Oni su postali Putinovi oligarsi.

Putin je imao strpljenja da čeka svoj trenutak. Njegovi omiljeni oligarsi su zadržali opljačkano bogatstvo i ništa se nije promenilo u njihovom raskalašnom životu, osim što je u svakoj od njihovih kompanija bilo zaposleno po tri oficira KGB, radi kontrole praćenja njihovog poslovanja. Neki od njih su, poput blentavog plejboja Abramoviča, morali da prihvate, uprkos tome što su živeli u Londonu, da budu gubernatori dalekih sibirskih gubernija, odakle su oteli kapital koji se nalazio kod njih.

Putinovi oligarsi su shvatili da je bolje da sarađuju, nego da završe u sibirskim tamnicama ili da leže smrtno otrovani u nekoj londonskoj bolnici. Njihov oteti kapital je stavljen pod kontrolu i čekala se prilika da se taj kapital, na najelegantniji način, ponovo vrati državi. I to se 2008 desilo. Izbijanjem velike ekonomske krize, ruski oligarsi su dospeli pred bankrot. Stajali su u redu i molili da ih država spasi i nudili su svoj oteti kapital koji se naglo topio. Putin nije propustio ovu priliku da nacionalizuje veliki deo imovine ruskih oligarha.

A onda je krenula završna faza. Premijer Putin je sav svoj lični bes iskalio na tajkunima.

Naime, moram to da priznam, mada sam još od 1999 godine, videvši odlučnost i disciplinu na licu Putina, tačno prorekao da je Putin veliki državnik, što je i pokazao spasavanjem Rusije od propasti, ali njegovo premijersko upravljanje državom je, nažalost, katastrofalno. Razlog tome trebamo tražiti u činjenici da je Putin, ipak,samo obaveštajac, da odlično zna kako funkcioniše država i administracija, ali, na nesreću privrede i stanovništva, Putin ne zna ekonomiju i njegov ekonomski tim je sastavljen od nesposobnih poltrona koji nisu smeli da se zamere velikom predsedniku.

Premijer Putin je propustio životnu priliku da, izbijanjem velike ekonomske krize, Rusiju za vrlo kratko vreme podigne do najmoćnije svetske ekonomske sile, već je dozvolio da ga zamajavaju nestručni ekonomski savetnici i da se iz zemlje odlije skoro 300 milijardi dolara investicija, da rublja doživi krah, nezaposlenost se drastično uveća i da dođe do takvog pada životnog standarda koji će, po prvi put u istoriji Rusije, izvesti nezadovoljnu radničku klasu na ulice.

Umesto,dakle, da Putin, na osnovu prirodnih resursa koje Rusija ima: nafte, gasa, zlata, rude i minerala, bude epicentar svetskih finansijskih kretanja, umesto da privuče sve investitore da svoje kapitale prebace u sigurnu Rusiju, on je nesmotreno dozvolio da izgubi dragocenih godinu dana i da ništa ne uradi i time dovede do stampeda odliva kapitala iz Rusije.

Bila je to stravična greška premijera Putina.

I on je toga tek danas svestan.

Zato je besan i zato moraju da plate oligarsi.

I to je ta, iznuđena, nova faza u obračunu sa njima.

Videli smo kako je, cven u licu i izbezumljenog pogleda, da nije mogao da čita ugovor koji mu je dat na potpis,nego ga je nervozno okretao, ne znajući šta da radi, nekada svemoćni Deripaska stajao kao klinac iz osnovne škole pred svojim strogim učiteljem i drhtao, ponizno moleći da se to javno mučenje što pre završi.

Ova scena državnika i tajkuna je jasno pokazala, onima koji misle da je novac najveća snaga u životu, gde se nalazi, zapravo, prava moć i ko upravlja državom. Politika može, kako je to balkanski egzotično opisao jedan naš tajkun primitivac, da te savije kao prase i ispeče u rerni, uprkos svim ukradenim milionima i milijardama kapitala.

Premijer Putin se suočio sa demonstracijama na ulicama radnika iz preduzeća koja su bila u privatizaciji. Između mase nezadovoljnih ljudi i uskog kruga privilegovanih oligarha, Putin će se okomiti na tajkune.

On sada ima svu moć i oni ne mogu da ga, sabijeni u ćošak kao pacovi iz njegovog dvorišta, iznenada napadnu. Tajkuni će biti presrećni ako sačuvaju glave pred besom opljačkanog naoda. Putin to dobro zna i igra na tu kartu kako bi tajkunima uzeo celokupan kapital i stavio ga pod kontrolu države.

Zašto je ovaj snimak Putina i Deripaske važan za nas u Srbiji?

Zato, gospodo drugovi, što pokauje ŠTA i KAKO treba raditi sa srpskim tajkunima.

Zalagao sam se posle petooktobarskog prevrata da se odmah uhapse Despotovi tajkuni i da se oni sami dobrovojno odreknu otetog kapitala u korist države. Poznajem, nažalost, odlično srpske tajkune i tvrdim da su oni: ološ, jajare, kokošari, prevaranti i mekušci koji se samo plaše mase na ulicama i zatvora. Tvrdim da su srpski tajkuni bili spremni na tu pogodbu. Mnogi su mene zvali da im pomognem i da postignu dogovor sa novom vlašću. Smatrao sam da treba doneti zakon o nacionalizaciji njihove imovine i usmerio sam ih i povezao sa Đinđićem. Odbio sam da učestvujem u bilo kakvim pregovorima.

Zakon, nažalost, nije donet ni do današnjeg dana . Tajkuni su ojačali. A Đinđića su izveli na streljanje.

Đinđić je ima istorijsku priliku da postane naš Putin. Ali on nije razumeo istoriju. U svom makijavelističkom pragmatizmu, okružen ulizicama ,poltronima i neznalicama, nije ni primetio da je uhvaćen u klopku. Pacovi su skočili na njega

Tako smo svi izgubili.

Deveta godina je našeg tumaranja i propadanja. I nikako da dodirnemo dno.

Srbiji treba Putin.

Konkurs je otvoren.

Ali kandidata nema.

Zašto?

Branko Dragaš, Beograd, 07.06.2009.

“….Da li je naš narod najgori narod na svetu? Da li su Srbi stoka? Da li su Srbi marva bez repa? Rajetina? Da li se samo kandžijom mogu uterati u torove? Da li smo divljaci koji ništa ne poštuju i koji i Boga psuju i vređaju? Da li smo spremni da prodamo veru za večeru? Da li je baš sve to tako?

Pre nego što odgovorim na sva ova pitanja, hteo bih da napravim jednu kratku istorijsku analogiju. Podsetiću na ono što se često zaboravlja. Izneću samo ono što je već napisano u drevnim knjigama.

Dakle, pogledajmo kako se ponašao jedan drugi narod u trenucima svog iskušavanja. Reč je o jevrejskom narodu. O Jevrejima i njihovoj sudbini. O Jevrejima koji su najorganizovaniji narod kroz istoriju, koji su opstali i traju, uprkos svim stradanjima, i koji su svetu podarili čak dve religije. Reč je o Jevrejima od kojih moramo da učimo kako se brani vera i tradicija i kako se organizuje narod da istorijski traje. Izučavajući istoriju Jevreja, shvatio sam da je to narod kome treba da se divimo, koga treba da visoko poštujemo i od koga moramo neprekidno da učimo. Današnji pokušaji srpske malograđanske inteligencije, onih koji decenijama presipaju šuplje reči u prazne govore o trošku poreskih obveznika, da optuže za sve Jevreje i da traže njihovo odstranjivanje, samo je opasan salonski egzibicionizam ljudi koji parazitiraju u svakoj vlasti i koji, zbog odsustva morala i znanja, ubijajući dosadu, pokušavaju da budu interesantni na slavama i večerinkama….”

KOMPLETAN TEKST>>>

Ako opet počnem o mom prijatelju Branku, krenuće opasne strelice (doduše, nema ih toliko u zadnje vreme – a  i primetno je da svi polako shvataju o čemu on to godinama “trabunja”). Jednostavno to je tako kako je. Definitivno je čovek u pravu. I bio i jeste. Kako stvari stoje i biće. Tu neki koji se u zadnje vreme lomataju oko njega (ne mislim naravno na saradnike – nikako, sve su to pravi magovi u svom poslu i veliki, iskreni i pošteni ljudi – pravi tim za najjaču Svetsku ligu)  pokušavaju da mu pridju na razne načine a nemaju ni pola “onoga”  jer su se toliko ogrešili i  nemaju obraza da stanu i priznaju grešku a što bi ovaj i prihvatio jer mu je najmanje stalo da se nešto dokazuje ponovo ili da se sveti.

Milijardu je primera kad je “zabranjeni i nepodobni Branko” najbezobraznije širakiran i kritikovan. U zadnje, a veoma kratko vreme milion primera imamo gde se sve ono što je “lupetao” po raznim tribinama i slobodnim ali malim medijima, polako, možda je suviše grubo reći, prepisuje i prepričava. Nikako ne želim da umanjim prognoze i pamet ostalih ekonomista i analitičara koji su istog mišljenja, jer naravno, Branko jeste najveći medju njima (ima ga dva metra i 120 kg) ali gospodo ja se Vama javno i unapred izvinjavam ali uglavnom ste svi imali veću medijsku pažnju tako da mi je Branko ipak na prvom mestu. Pristrasan sam. Da. Šta da radim kad sam sa Brankom proveo više vremena nego sa Vama. Znam kakav je u poslu i kako munjevito i brzo vadi kombinacije i cifre iz malog mozga. Ko zna šta još ima u velikom. Znam kakav je i kad je situacija “opuštenija”. Njegove anegdote i iskustva sa raznim, kako svetskim tako i domaćim politčarima, bankarima, pa čak i kancelarima, šeicima, premijerima, predsednicima svih režima i perioda,  duboko su urezale jednu sliku u mojoj glavi koju neću nikada izbrisati. To se ne može prepričati. To sve treba doživeti.

Sad se ja kao neki faktor razumem i u politiku, ekonomiju ili svetsku krizu. Inače u domaću se baš super razumem i uklapam se u sisteme mada sam večito nešto bio nepodoban. Baš sam talentovan da napravim neko sranje. I što reče jedan običan radnik (a posle jedne emisije Branka Dragaša na lokalnoj privatnoj TV Sezam) koji ne samo da je žrtva celog ovog sranja nego je isto tako neobrazovan kao i ja: “Sve je to za mene  stručno, nejasno. Komplkovano. Ali njega kad slušam (Branka) sve ga razumem – kao Tita što sam nekada razumeo!”  Dakle ja se kao nešto razumem i malo čitam i gledam. Pratim. Brankovi stavovi u zadnjih desetak godina su poznati. Onaj ko ne zna o čemu pričam  – i ne treba da se sekira što ovo pišem. Evo nekoliko svežih primera koje sada čitam a već  sam sve to davno čuo baš od ovog mog prijatelja. Budite vredni pa potražite njegove tekstove i video materijale na internetu. I da krenemo konkretno:

“…Pa zar na novčanici od jednog dolara već decenijama ne stoji “novus ordo seklorum” ili “novi svetski poredak”?
Odgovor na ova pitanja ovih dana je “dopričan” u predgrađu Atine – Vuljagmeniju, u luksuznom hotelu “Astir”, gde je okončan 57. sastanak grupe “Bilderberg”, po svemu sudeći najuticajnije grupe moćnika na svetu, koji se okupljaju jednom godišnje. “Bilderberg” je organizovao nezvaničnu godišnju konferenciju na kojoj se prisustvuje po pozivu, a neko bi mogao da ih nazove i najvećom nevladinom organizacijom na planeti….”

“…U najužim krugovima “Bilderberga”, prema Lučićevim rečima, razmišlja se o tome kako da se ekonomska kriza prevaziđe i tu su trenutno aktuelna dva scenarija.
- Prema prvom, dolar treba zameniti za “amero”, valutu koja će da “pokriva” SAD, Kanadu i Meksiko – dodaje Lučić. – Ogromna količina dolara treba da bude uništena i zamenjena za novu valutu, u kojoj bi “štampari” (bankari) zaradili enormne količine novca. Taj trik se pokazao vrlo uspešnim i pljačkom Evrope i zamenom lokalnih valuta za evro.
Druga opcija, kako objašnjava naš sagovornik, jeste ona kojoj se često pribegavalo u doba krize – rat….” – KOMPLETAN TEKST

Na istoj internet stranici ćete i naći slične tekstove koji govore u prilog ovome što i sada pričam. Na primer:

Za večernje novosti govori Džerald Selente

“… – Amerika je i početkom devedesetih godina prošlog veka ušla u recesiju, ali se tada pojavio Internet. Upravo je Internet revolucija donela nov i jedinstven proizvodni kapacitet. Izmišljeni su novi proizvodi, krenula je velika prodaja, marketing… Od Interneta i novih tehnologija sa mrtve tačke su pokrenute i mnoge druge industrije. Da bi zaustavili aktuelnu ekonomsku krizu, svetu je i sada potreban neki „novi Internet“, kao novi motor za privredu. To mora da bude nešto revolucionarno, poput otkrića vatre, ili pronalaska točka…” - KOMPLETAN TEKST

A što se tiče frke u Srbiji, Miloš Bugarin, predsednik PKS

“…Ekonomska kriza još ne jenjava ni u Sjedinjenim Američkim Državama gde je i nastala, a kamoli kod nas. Koliko god stižu optimističke poruke iz vrha države, činjenice neumoljivo pokazuju da još nismo dotakli dno….

Na pitanje redakcije da Mlađan Dinkić, ministar ekonomije, tvrdi da počinje oporavak, Bugarin odgovara:

“Nisam pesimista koji sve farba u crno i želeo bih da delim mišljenje sa Dinkićem. Ali, nažalost, više verujem pokazateljima stanja u srpskoj privredi i ekonomskim pokazateljima na Zapadu.” - KOMPLETAN TEKST

Gospodo sve je ovo objavljeno 17.05.2009. u Večernjim novostima. Da li sam kriv što ovako zaključujem? Neka sam. Ali poenta je da se konačno postave pravi ljudi na prava mesta. Kada ih posadimo na ta prava mesta – dajte im da rade svoj posao. Samo to. Neću ništa više. Jel mnogo?

Nije naravno. E baš zbog svega podsećam “velike” demokrate i patriote, kojima je cilj da, kako kažu, “jednu viziju sprovedu u delo” (a to inače vrlo dobro koriste u marketinške svrhe) i molim ih da pročitaju naredni tekst, koji je objavljen davne 2006. godine. Ne budite lenji. A ako niste do sada, sigurno ćete mnogo naučiti. A ostali koji čitaju i ne spadaju navedenu kategoriju neka pročitaju ovaj tekst o tragediji Srbije i jednoj tužnoj epizodi – Ubistvo premijera.

Streljanje pameti

Autor: Branko Dragaš, 11.09. 2006.

Nakon petooktobarskog prevrata nije došlo do ocekivane katarze u našem društvu. Nakon trinestogodišnje opozicione borbe protiv omraženog despota, umesto razvoja gradanskih institucija i demokratizacije društva dobili smo takvu feudalizaciju države u kojoj tajkuni i politicka oligarhija nastavljaju ubrzano da pljackaju preostalo nacionalno bogatstvo. Zašto je to tako? Zašto se ništa nije promenilo u strukturi društva? Vec sam više puta isticao da razloge treba tražiti u tome što nakon istorijsko gradanskog protesta, kada je srušen despot, nije, nažalost, srušena despotija. Odmah nakon gradanskog prevrata na ulicama došlo je do zlokobnog saveza izmedu vrha državne bezbednosti, vrha krupnog kapitala, vrha kriminala i vrha DOS-a. Tako su cementirane despotske institucije. Umrla je demokratija na ulicama dok su oktobarske vatre još gorele. Licni i partijski interesi su pobedili istoriju. Velika prevara se spremala. Prevara koju su nazvali – reforme.

Gradani Srbije su, po ko zna koji put, naivno poverovali u marketinšku propagandu tržišnih fundamentalista. Svaka strucna kritika je proglašena za jeres. Tako je otvoren prostor za najvecu pljacku države. Tajkuni i kriminalci su kontrolisali politicke oligarhije. Svaka politicka stranka imala je svoje tajkune i nijedna nije bila zainteresovana za demokratizaciju društva.

Zlokobni savez doveo je do streljanja premijera. Ni danas se ne zna ko je nalogodavac ubistva. Opstrukcija se permanentno vrši na sve strane. Iznenadna ostavka specijalnog sudije samo je dokaz koliko je duboka kriminalizacija društva. Zašto je sudija dao ostavku na samom kraju sudenja? Ko mu je pretio? Kako je moguce da sudi tako neiskusan sudija? Kako je moguce da nastavi sudenje sudija koji nema srpsko državljanstvo? Kako je moguce da nastavi sudenje sudija ciji je rodeni brat uhapšen i optužen za organizovani kriminal ? Kome odgovara odugovlacenje procesa? Kome odgovara obesmišljavanje procesa? Ko se na jedan pervezan nacin sveti pokojnom premijeru? Kome je odgovarala njegova likvidacija? Ko je profitirao nakon njegovog streljanja?

Svako ko je pratio rad sivih celija Hektora Puaroa ostaje potpuno zbunjen. Zašto hoce da nas slude? Zašto hoce da nam streljaju zdravu pamet? Zašto nije postavljeno nijedno kljucno pitanje u vezi streljanja premijera? Recimo, niko još nije postavio pitanje ko je bio insajder u ovom atentatu? Ili ko su bili insajderi? Ko je javio atentatoru da je premijer promenio pravac kretanja? Ko? Ko je bio toliko blizu njega da hitno, za nekoliko minuta, javi da se menja pravac kretanja i da meta mnogo ranije stiže na mesto zlocina.? Ko je taj zlikovac? Zašto se njegovo ime krije? Kome je on javio? Na koji nacin? Kako je taj obavestio atentatora? Dalje, ostaje potpuno nerazjašnjeno kako je premijer povredio nogu? Objašnjenje da je to bilo na fudbalu ne mogu da prihvatim, pošto sam ga dobro poznavao tvrdim da nikada nije igrao fudbal i da je ta sportska povreda krajnje sumnjiva. Ko ga je namerno povredio? Kada? Kako? Zašto se o tome ne govori? Ta povreda je deo atentata kako bi se meta što više usporila i kako bi se izbegao promašaj. Potrebmo je detaljno ispitati nastanak te povrede jer je tu pocetak atentata.

Zašto policijske motorole nisu radile citavih pet minuta? Ko je iskljucio motorole? Kako se taj skot zove? Zašto su vrata na ulazu bila zakljucana? Zašto je premijer sam otvarao ta vrata? Zašto je bio iznenaden kada je zatekao zakljucana vrata? Ko je zakljucao vrata? Ima li taj zlikovac ime? Zašto se premijer bespomocno okrenuo i izložio dejstvu strelca? Zašto oko njega nije bilo ostalih clanova obezbedenja? Zašto je obezbedenje bilo tako loše? Ko je za to kriv? Zašto dva dana pred atentat šef obezbedenja, muž aktuelne ministarke, daje ostavku? Zašto baš uoci atentata? Da li je on nešto naslucivao?

Gde su bili uoci atentata premijerovi najbliži saradnici? Koji clanovi obezbedenja premijera imaju policijski dosije?Ko ih je doveo? Ko? Kada? Kakva je njihova povezanost sa optuženim kriminalnim grupama? Dalje, da li je policija znala da nekoliko meseci pre atentata pripadnici zemunskog klana organizuju internu kladionicu o datumu ubistva premijera? Ako nisu znali, zašto nisu znali? Ako su znali, zašto nešto nisu preduzeli? Ko ih je sprecio u tome? Kako se on zove? Da li je tacno da je jedan od optuženih nekoliko meseci pre ubistva ušetao u rezidenciju premijera pred samu ponoc i zapretio mu? Da li je policija znala o tom incidentu? Da li je ministar policije nešto znao? Zašto nije znao?

Šta je u svemu ovome radila državna bezbednost? Da li su oni imali neka saznanja o atentatu? Zašto nisu imali saznanja? Zašto je premijer otvoreno govorio o njegovom ubistvu? Da li mu je neko pretio? Da li je policija i državna bezbednost to znala? Zašto nisu znali? Zašto nešto nisu preduzeli? Cega su se plašili? Zašto nakon atentata niko nije dao ostavku? Zašto niko nije smenjen? Zašto je istraga tako aljkavo i nestrucno vodena? I zašto baš sada i na ovakav nacin odlazi sudija?

Na sva ova i mnoga druga pitanja gradani Srbije moraju da dobiju odgovore. To je istorijska obaveza današnjih politicara zbog zlocina koji je ucinjen. Bez obzira kojoj stranci pripadali. Ubistvo premijera je ubistvo institucija sistema. Ako se to ubistvo ne reši, onda ne možamo ocekivati nikakvu modernizaciju i napredak u društvu.

Zlokobni savez je još uvek na delu i zato nema pomaka u sudenju. Oni koji su bili politicki saveznici premijera su zaokupljeni svojim privatnim biznisom i potpuno su zaboravili na onoga koji ih je stvorio i omogucio da se obogate. Slike njegovih ugojenih i nasmejanih ministara koji igraju revijalne fudbalske utakmice u belim majicama sa njegovim likom su krajnje degutante. Njihovo glupo fraziranje je samo pokrice za njihovu politicku odgovornost zbog zlocina koji se desio. Šta su oni ucinili da deo odgovornosti za reforme preuzmu na sebe? Zašto su se sakrili iza njega? Zašto su ga pustili da strada? Zašto niko nije podneo ostavku pre atentata? Zašto ga niko nije opomenuo i uslovio? Zašto ga niko nije zaustavio u srljanju u smrt? Zašto nešto nisu preduzeli?

U februaru 2001 smo se poslednji put videli. Opomenuo sam ga da sa neznalicama i lošim ljudima pocinje da radi istorijski odgovoran posao. Tvrdio sam da nece uspeti. Tvrdio sam da je pogrešan koncepti da su u tom nakardnom konceptu pogrešni ljudi. Opominjao sam ga da ce ga ostaviti na cedilu i da ce on biti glavni krivac za neuspeh reformi. Molio sam ga da ne srlja i da bude državnicki mudar. Molio sam ga da napravimo dugorcnu viziju razvoja. Molio sam ga da napravimo pobednicki tim najboljih strucnjaka. Nažalost,tada me nije poslušao. Nekoliko meseci pred streljanje shvatio je da je pogrešio. Imao je nameru da napravi zaokret. Udaljio se od mnogih svojih dosadašnjih saradnika. Mnoge je otpustio. Hteo je da promeni koncept. Hteo je da promeni ljude. A onda su ga streljali. Zašto?

Objavljeno u listu Tabloid, 14.09.2006. pod naslovom Feudalizacija države

Na tribini u Medijacentru u Boru, 30.04.2009. gostovala je delegacija BBC (Balkan Biznis Centra). Već sam objavio detalje i postavio neki  video materijal. Ovaj sam čuvao za “malo kasnije”. Mislim da su ovde najbitniji detalji. Ko zna da gleda i sluša, shvatiće. Izdvojio sam samo diskusiju Branka Dragaša i razgovoru o raznim temama… Dosta me kritikuju što toliko favorizujem Branka. Da – on jeste moj prijatelj, ali pre svega to je tip čoveka kakav nam treba u ovakvim ludim vremenima i kamo sreće da je više takvih koji bi, siguran sam, izveli Srbiju na pravi put.

Dakle u ovom video materijalu  su primeri, predlozi… O marketingu smo mogli čuti: “Marketing je punjenje praznih glava potrošača!”. Šta imamo. Šta nudimo. Šta se traži i šta možemo. Posebno ono što u svetu ne postoji kao kod nas. (A imamo toga – toliko toga, a ne zna se). To je upravo naša prednost: “Neće bogati biznismen da ide u hotel tipa Hayat. On je oko 200 dana u godini po takvim hotelima. Njemu treba nešto drugo . Prostije, opuštenije, zanimljivije.”

Naše tržište slobodno može da se uhvati u koštac sa svetskim, u kome se sve naplaćuje. Bukvalno sve. Hajde da naplatimo gledanje “Hrama ljudske gluposti” (Hotel “Jelen” na Crnom vrhu kod Bora) kao što amerikanci naplaćuju razno kamenje, trotoare pa čak i Alkatraz.

Lično sam imao ideju i predlog (za koji ne pitajte kako je prošao) naplate razgledanja i sedenja u onom velikom kiperu u parku. Kiper nosivosti 120 tona je prava atrakcija. Bar za sve one goste  koje sam imao čast da ugostim i pokažem im malo našeg grada i okoline. Evo na primer sedenje i kobajagi vožnja – 100 dinara 10 minuta. (Naravno treba prvo da se  sredi jer sam uzaludno i apelovao da  ga ne uništavaju i da se angažuje “čuvar parka” – eto 3 radna mesta). Siguran sam da ima milion ljudi koji bi dali 100 dinara za takav doživljaj. Jer to nije atrakcija  samo u Boru ili Srbiji, nego i mnogo šire. Takodje, ukoliko nekim čudom brzo naprave novu topionicu, dimnjaci će ostati samo simboli i eto još jedne prilike. Napravimo žičaru i naplaćujmo vožnju, razgledanje i slikanje. I to može da košta 100 dinara… Ma ima milion ideja koje bi neki drugi ljudi u  nekim drugim uslovima iskoristili.

O svemu sličnom i onome što je davno zapostavljeno: Turizam – sportski, lovni, seoski… zdrava hrana….  stočarstvo…. aerodrom…. Savača…. a što može doneti profit … Pogledajte mali deo prijatne i opuštene diskusije. Pogledajte kako sve može biti prosto efikasno. VIDEO:

Potencijali from Medijacentar Bor on Vimeo.

Evo ovako. Mnogi znaju da sam imao malog učešća, ali i veliku čast da radim sa ekipom koja je radila Novu strategiju privatizacije RTB-a Bor, još 2006. na čijem čelu je bio Branko Dragaš. (Za neupućene, to nije ova “Nova strategija” koju sada pominju, mada nisam siguran da onu pravu, iz 2006. godine nisu koristili kao lektiru). Ovaj uvod moram malo da produžim samo još za toliko da bih objasnio par stvari.

I ne želim više da ponavljam šta je sve bilo, ko je šta rekao, ko je o kome svašta pričao … itd…itd… O mom prijatelju i iznad svega priznatom ekonomisti Branku Dragašu pričaju svašta. I više sam se umorio od pričanja i više nemam živaca. O popularnosti pomenutog gospodina neću pričati ni kao ekonomist (jer sam daleko od nekog stručnjaka ali ni kao prijatelj, da ne bih bio pristrasan). Jednostavno priložiću tabelu popularnosti odnosno, gledanosti njegovih emisija koje su postavljene na internetu. Napominjem da te emisije nisu kao obični klipovi od po nekoliko minuta. Svaka traje po sat vremena. Ove impozantne cifre su zbog toga još jače (Desni klik na sliku… sačuvajte je … i pogledajte pažljivo):

Takodje, molim vas da obratite pažnju na vreme postavljanja odredjene emisije da bi se uverili u popularnost. Emisije se gledaju na svim kontinentima.

E sad da objasnim – zašto u naslovu stoji “Poziv za stručnu pomoć”. Pošto ne želim da tražim pomoć od Branka, evo javno tražim da mi neko objasni, sledeće:

Prva procena vrednosti RTB-a Bor je bila da vredi 266.000.000 USD. Tada je ekipa sa Brankom na čelu napravila Novu procenu po kojoj je minimalna vrednost RTB-a Bor:

757.927.214 USD ,

a za kapital je konačno procenjeno da iznosi:

1.358.839.653 USD.

A  šta kažu sada, ministri i stručnjaci okupljeni oko njih. Ovako sam ja to shvatio. Već su ranije rekli da su dugovi RTB-a 500.000.000 USD. I sada kažu da će država konvertovati taj dug u svoj većinski kapital. Ako je većinski mora biti minimum 51%. prostom matematikom, dolazimo do zaključka da onda 100% RTB-a Bor vredi:

980.000.000 USD.

E sad država je odlučila da  uloži i 130.000.000 USD. Sada bih sabrao cifru dugova RTB-a i ovaj iznos ulaganja, tako da dobijamo zbir: 630.000.000 USD. Ako je i to većinski deo (opet minimalno 51%) onda je 100% – oko:

1.235.000.000 USD.

E sad, da li su slučajne ove sličnosti ne znam (gledaj prvu i treću, drugu i četvrtu cifru), ali sam siguran da ona priča o vrednosti od 266 miliona USD nikako nije u redu. I konačno je valjda svima sve jasno. I konačno shvatate šta bi bilo da je prvi tender počeo sa jednom od ovih cifru. I molim vas manite me komentara – “Ne bi se niko javio” (jer za razliku od mnogih lično sam sedeo sa jednim veoma ozbiljnim čovekom koji je bio zainteresovan za RTB, a razloge njegovog neučešća na tenderima ne smem ovako izložiti) ili ono “Država je loš vlasnik” … I zašto se sada tri godine posle svega radi ono je trebalo odmah. Posebno što je i cena bakra bila daleko povoljnija – oko 8.000 USD/t.  Jer evo za ove tri godine , nova topionica, koju sada najavljuju, bi već bila izgradjena.

I još samo ovo. Pomenuta Nova strategija koju je radio tim predvodjen Brankom, se bazirala na  cenu bakra od 3.500 USD/t. Dok ovo kucam cena za bakar na LME iznosi 3.406,00 USD (Cash buyer).

U pomoć, objasnite mi ….

Preuzeto Ekonomski Pokret Bor

Ova slika sve govori. Novine su pune naslova koji veličaju državni aparat koji tek sada spašava RTB Bor. Ovaj potez pozdravljamo. Bolje ikad nego nikad. Ali, nekad ni to nije dovoljno da mirno spavamo… Privatizacija RTB-a Bor, je privukla mnogo pažnje i različitih komentara. Počev od prvog tendera, čiju hronologiju možete pregledati na ova tri mesta VIDEO1, VIDEO2 i VIDEO3. Drugi i treći tender su bile čiste farse i tačno se moglo predpostaviti šta će se desiti.Ovih dana je dostnut vrhunac. Da je država samo pre tri godine odlučila da uradi ovo što sada radi,a bilo je zahteva i ranije,  situacija bi bila mnogo bolja i po državu i po grad Bor i sadašnje i bivše radnike ovog stuba srpske privrede. Već smo objavili neka uporedjenja gde se vidi, ne zamerite ali moramo upotrebiti  prostu reč – prepisivanje. Oni koji su bili osudjivani i proglašavani državnim neprijateljima, izlaze kao, ako ništa drugo, a ono kao moralni pobednici. Ako bi se konačno u Srbiji udružile prave snage koje žele dobro i koje su stručne da izvedu  Srbiju iz krize, sve bi bilo bolje. Politika se meša tamo gde ne treba. U ekonomiji nema politike i sva ova dešavanja govore u prilog tome. Ovaj video je samo mali deo kojim želimo da dokažemo gore navedeno. Inače primera ima mnogo, ali nije vreme za „pametovanje“ nego je krajnji rok da se „uzmemo u pamet“ . Ne želimo da nikoga osudjujemo ali gospodo političari i ostali, Srbija traži prave poteze i prave ljude na pravim mestima. Pogledajte VIDEO u kome smo uzeli detalje sa prezentacije Nove strategije u Medija centru u Beogradu gde govori Branko Dragaš i uporedili ih sa jučerašnjim aktuelnim izjavama objavljenim na RTS-u i TV Bor.

Zahvaljujem se prijateljima iz TV5  Niš, na ustupljenom materijalu. S obzirom da imam dosta kritika, ovoga puta prvo objavljujem kratak rezime cele emisije  kako bi se pre gledanja upoznali sa sadržajem.

Emisija „Gradski rebus” – TV5 Niš. Gost  ekonomista Branko Dragaš, savetnik u Vladi Ante Markovića, jedan od osnivača Beogradske berze, itd  …  objašnjava svetsku ekonomsku krizu, od početka do danas uz detaljnu analizu i činjenice…

„Glavna greška je bila kada su, 1979. Godine, SAD, umesto „zlatnog standarda” uvele dolar kao platežno sredstvo u celom Svetu. Naravno sada dolazi do zasićenja … Jedini pravi i realni novac je zlato. Svakoga dana u Svetu se iskopa 7 tona zlata. Na godišnjem nivou to je oko 2.300 tona. Od početka civilizacije pa do danas, u Svetu je iskopano oko 150.000 tona zlata. Ako jedna  tona zlata košta oko 30.000.000 USD to je ukupno 4.500 MLRD USD. BDP cele naše planete, odnosno vrednost koju privreda cele planete proizvede za godinu dana  je 50.000 MLRD USD. Vidimo da je ova cifra 12 puta veća od vrednosti zlata u dolarima. Sada dolazimo do stravične informacije: Vrednost hartija od vrednosti koje se okreću na svetskim berzama iznosi 500.000 MLRD USD. Znači ovih hartija od vrednosti, kao nekog virtuelnog novca, ima 100 puta više nego zlata. I šta će se sada desiti? Višestruko će skočiti cena zlata kako bi se ta razlika smanjila. Brokeri već povlače svoj novac i kupuju zlato, rudnike itd.”

„Primera radi Kina ima 1.600 MLRD USD u dolarima, Rusija 700, Saudijska Arabija 900, Emirati 500 … i svi oni sada imaju problem…”

Malo statistike – „Od 303 miliona Amerikanaca, 46 miliona nema socijalno i zdravstveno osiguranje, 20 miliona živi na ulici. 10% čovečanstva raspolaže sa 85% planete, 1% Amerikanaca raspolaže sa 56% Amerike. 1974. Godine, plata menadžera u Americi je bila 7 puta većaod plate radnika. Sada je 1.500, a u nekim firmama i 4.000 puta veća.”

Srbija – „Za predhodnih 8 godina, produktivnost je porasla za 27% a plate za 172%. Čim produktivnost zaostaje za platama, i to 6 puta, bankrot sledi. Za puteve u Srbiji treba 600 miliiona evra, a gradjani na štednji imaju 5,7 MLRD evra.  600.000 gradjana Srbije su u kreditima zaduženi oko 4 MLRD evra. 4 miliona Srba iz dijaspore šalje godišnje oko 5 MLRD evra. Štednja u Srbiji je 5,7 MLRD evra. Procene su da u  „slamaricama” postoji još oko 5 MLRD evra. U robi po raznim osnovama u Srbiji ima oko 7 MLRD evra. Eto preko 20 MLRD evra koje bi pametna menadžerska Vlada znala dobro i na zadovoljstvo svih gradjana da iskoristi.”

Dugovanja Srbije – „Kada je svrgnut Milošević, Srbija je bila dužna 10 MLRD USD. Sada je taj dug preko 30 MLRD USD.”

„Od januara 2001. Godine pa do septembra 2008. Godine, pogrešnom ekonomskom politikom, Srbija je izgubila  100 MLRD USD.”

„I da nema ovog ekonomskog potresa u Svetu, Srbija već  ima svoj unutrašnji problem nepokrenute privrede, proizvodnje, mnogo veći uvoz od izvoza, itd…”

„Jednostavno, sistem ne valja. Zovite ga kako hoćete, ali ne valja. Nama treba Vlada koja će da pravi pare. Ne može Srbija da izdrži ovakav državni aparat, sa 450.000 činovnika, sa velikim  platama u JP i UO. Šta će Srbiji 250 poslanika, koji imaju još neke „tezge sa strane” i imaju dobre plate, i naravno oni kažu da nema krize u Srbiji.”

„Gospodo Ministri i ostali, izadjite iz svojih Audija, napravite pare i gradjani Srbije ća vam dati procenat.”

Zakon isti za sve – „Kontaktirali su nas ljudi iz BIA-e, i to nas posebno raduje, da pripremimo sve privatizacije, jer je 95% privatizacija problematično. Isti zakon mora da važi za sve. Ako si prošao „kroz crveno”, nema veze da li si Predsednik države ili običan gradjanin, kaznu moraš da platiš.”

Kako banke plačkaju – „Banka uzme kredit, od svoje svoje centrale iz inostranstva od 3 MLRD evra a uz kamatu od 4,2%. Te evre pretvaraju u dinare i po kamati od 15,75% plasiraju Narodnoj banci Srbije. Razlika odn. zarada je 10% tj. 300 miliona evra godišnje. Eto dobrog biznisa.Obezbedjeni su Narodnom bankom koja ima devizne rezerve..”

Devizne rezerve Srbije - „Ove rezerve iznose 15 MLRD USD  i da su one u zlatu je se ne bih sekirao. Medjutim samo 2,4% tih rezervi je u zlatu, a ostatak je kod „prvoklasnih svetskih banaka”. Moje pitanje je: A gde su te banke? Odgovor sledi – U EU i Americi. Drugo pitanje je: A gde je najdublja kriza? Naravno upravo u Americi i EU. Medjutim niko ne daje odgovor na sledeće pitanje: Šta će se desiti ako sve te banke propadnu? Da su devizne rezerve Srbije 50% u zlatu a 50% u putevima, rudnicima i uopšte u domaćoj proizvodnji bilo bi dobro.”

Srbija u EU – „Srbija treba  i mora u EU, ali tek kada privreda ojača, kada izgradimo infrastrukturu, kada gradjanima napunimo novčanike da mogu da putuju kada dobiju vizu.”

Kompletnu emisiju pogledajte OVDE>>>

Emisija “Ćirilca” na TV košava -  Gosti Radmila Vojnović, Srđa Trifković i Branko Dragaš. Voditelj Milomir Marić. Tema – “Srbija – ekonomski, kulturni i duhovni preporod!”

Voditelj: “Branko, ti pričaš istinu. Takav čovek kao ti, ne bi imao šanse da pobedi na izborima!”

Branko Dragaš: “Hvala što imate hrabrosti da me pozovete, jer grad u kome sam rođen – Beograd, nema prilike da čuje sve što ja pričam!“

“… Srbija mora da zna šta je njen interes …  Parlament ne može da ima 250 poslanika … Srbija mora da promeni odnos prema dijaspori … Program za spas Srbije, koji smo radili sa preko 500 stručnjaka, na žalost, nije prihvaćen…”

O svemu ćete dobiti odgovor ako pogledate ovu emisiju OVDE>>>. Ovom prilikom se zahvaljujemo prijateljima sa TV košava na ustupljenom materijalu.

“… U ovom trenutku svetske ekonomske krize, krupan kapital “beži tamo gde nema požara”. Trenutno ga nema u Africi. Pa zar nije naša Vlada to mogla da iskoristi i kaže: “Evo mi smo stabilni, evo mi imamo devizne rezerve, evo mi imamo preko 14 miliona kvadratnih metara slobodnog poslovnog prostora. Evo izvolite dodjite ovde…” (Branko Dragaš)

Tema emisije je svetska ekonomska kriza i njen uticaj na Srbiju. Čućete sažete komentare i ocene preko 500 svetskih stručnjaka – saradnika Branka Dragaša.

“… u oktobru 2000. godine je bilo 8.250 činovnika Vlade Srbije. Danas je taj broj oko 28.000…” (Branko Dragaš)

U emisiji je pomenuto i sledeće: Krediti, štednja, energetski ugovor sa Rusijom, privatizacija RTB-a Bor i besplatne akcije. Dati su odgovori na pitanja gledalaca a u vezi akcija “22. Decembra”, “Borprometa”, “Centroistoka”, “Imleka”, “Beopetrola”, “Jedinsva” Bač… Pogledajte OVDE>>>

….. Srbija je zemlja dembelija. Svetski finansijski sistem se raspada, propadaju bankarski giganti, dok u Srbiji guverner Jelašić poručuje: MIRNO SPAVAJTE! Nas se to ništa ne tiče. Titanik tone, Srbija se nalazi u potpalublju, voda samo što nije prodrla u kabine, a guverner brodolomnike poziva da mirno spavaju. Sve je pod kontrolom! Putuj igumane i ne brini za manastir! Ništa nas ne može iznenaditi! Srbija je otporna. Nema finansijske propasti. Na RTS-u nema nijedne stručne emisije koja će probuditi usnule spavače. Namerno se građani drže u neznanju. Namerno se prikriva prevara.

Njujorška berza za jednu noć izgubi 1.200 milijardi dolara. Srbiju to ne brine. Srbija peva sa Grand zvezdama….

Autor: Branko Dragaš, oktobar 2008, Tabloid

KOMPLETAN TEKST>>>

National Debt Clocks

Preuzeto: Ekonomski pokret Bor

Ovo je prvi intervju koji možete, ne – citati, nego pogledati i što je posebno zanimljivo, sirovo i nemontirano. Dakle – realno.

U zadnje dve godine jedna od najpopularnijih licnosti u Srbiji. Iako ružno olajavan, zabranjivan, ostao je istrajan, dosledan a što je najbitnije normalan. Ovo je samo pokušaj da se odgovori na najcešce postavljano pitanje, Ko je Branko Dragaš, a da se ne cita biografija, da se ne citaju njegovi odlicni, ali za mnoge, predugacki tekstovi.

“Pravdu” ne možete naci na internetu pa ni ovakve tekstove. Tekst kao i svaki drugi. Novina kao i svaka druga – malo zanimljivija jer nije po svim ukusima ali … Mislim u ova vremena ništa cudno. Cudno je samo to što se u ovom slucaju covek licno pojavljuje i potpisuje i otvoreno prica ko, šta, kako … A ne kao ostali, neko je nekad, nekome, mi znamo, ali … itd.. kao i uvek Brankovi komentari su za respekt. Tacno se zna ko piše, kome se obraca i šta traži. Glasno jasno, ne skrivajuci se iza raznih imena, funkcija i slicno.

Na naslovnoj strani današnje “Pravde” stoji ovako: “ONI SU OTELI 20 MILIJARDI”, a na trecoj stranici “PLJACKA VREDNA 20 MILIJARDI EVRA”.

Srbija je u procesu privatizacije oštecena za 20 milijardi evra. Kljucni ljudi privatizacione mafije su visoki funkcioneri DS i G 17 plus, od Zorana Djindjica, Zorana Živkovica do Mladjana Dinkica.

“Ekonomista Branko Dragaš tvrdi da je najveca mafija na ovim prostorima privatizaciona mafija, kojom se niko ne bavi a koja je oštetila zemlju za cak 20 milijardi evra. – Kljucni ljudi ove mafije su visoki funkcioneri DS i G17+. Novac koji su kao cast dobijali od tajkuna, prebacivan je na njihove racune u inostranstvu – kaže Dragaš. Prema njegovoj oceni najvecu pljacku u istoriji Srbije izvela je privatizaciona mafija. – Cak 20 milijardi evra otišlo je u ruke politicara iz vrha države koji su ppihvatili taj zakon o privatizaciji. I premijeri i ministri privrede, ekonomije. Od Zorana Djindjica, Zorana Živkovica, Koštunice pa do Dinkica i svih njegovih zamenika pomocnika – navodi Dragaš. Prema njegovim recima pomenuti funkcioneri su ucestvovali u smišljenoj pljacki države, a sada je na istražnim organima i policiji da istraži gde su sklonili novac. – To nije nemoguce, dovoljno je pratiti tok novca. Uostalom treba da se utvrdi od cega danas žive bivši premijeri i funkcioneri. Pa vecina njih ili radi kod tajkuna kojima su omogucili da kupe velika preduzeca za male pare, ili u stranim kompanijama ciji su vlasnici ojadili zemlju. Pogledajte ko finansira kampanje, ko živi u vilama na Dedinju, a do juce nije imao ništa – istice Dragaš.”

Ja kao obican mali gradjanin možda nikad necu saznati šta je i koliko istina. Medjutim znam samo da su ovakvi ljudi potrebni Srbiji baš u ovom trenutku. Hrabri, pre svega, spremni da se upuste u ovakvu borbu, Bravo Branko.

Piše: Branko Dragaš - Upravljaci sveta doneli su odluku da Srbija više nikada ne bude nikakav remetilacki faktor u Evropi i na Balkanu, pa su zbog toga preventivno delovali tako što su nametnuli koncept banditskog kapitalizma koji Srbiji treba potpuno da slomi kicmu. I to se dešava. Primitivci i malogradjani na vlasti rade za interese stranih država, vlada i obaveštajnih službi, rade na ekonomskom porobljavanju i uništavanju nacionalnih resursa, kako bi sprecili Srbe da se prvi pobune protiv Velikog brata. U toj prevari i podvali gradjanima se servira kolektivno ludilo kao bekstvo od slobode. Kolektivnim ludilom pokušavaju se opravdati sve naše mane, slabosti i nedoslednosti. Kolektivnim ludilom pokušava se spreciti pobuna.

…. Kako je sa najvišeg nivoa vlasti objavljeno da morala nema u politici i da je sve dozvoljeno da bi se ostvarili licni i partijski interesi, onda politicka oligarhija ima dovoljno otvorenog prostora da pravi trule i nemoguce kompromise, sve kombinacije su moguce. Samo da se po svaku cenu ostane na vlasti. Koalicija može i sa crnim djavolom. Koalicija najljucih neprijatelja. Koalicija svega i svacega. Koalicija koja ce biti na vlasti. Iza toga sledi – silovanje javnosti i širenje kolektivnog ludila….

… Ukoliko želimo da pobedimo atmosferu kolektivnog ludila, onda je sasvim dovoljno da se akteri ovakvog kolektivnog ludila smeste tamo gde im je mesto, dakle, u ludnicu, jer je to jedini nacin da se hospitalizuje njihovo ludilo kako bi se otpocelo sa lecenjem. Svi koji su profesionalno živeli od politike zaraženi su tim ludackim virusom i jedini nacin da se odbranimo od njihove zarazne bolesti jeste razvoj gradjanskih institucija, razvoj demokratije i slobodnog tržišta i ucestali izbori u državi. Jedini nacin da ih izolujemo je da gradjani ne glasaju na izborima za njih. To je pravi lek. Pozivam sve gradjane Srbije da na sledecim izborima ne glasaju za kolektivno ludilo, bez obzira na to kako ideološki bilo obojeno, nego da svoj glas daju onima koji nisu zaraženi tim politickim ludackim virusom. Nemojte se plašiti, vec se slobodno pobunite. Otkažite poslušnost politickim strankama i glasajte za sebe.

KOMPLETAN TEKST>>

Ekonomista Branko Dragaš poziva u odbranu državnih interesa.

Svedoci smo ekonomske veleizdaje najgore ekipe u istoriji, tvrdi naš poznati ekonomski strucnjak, koji je zbog toga odlucio da osnuje Ekonomski pokret

….. Svedoci smo ekonomske veleizdaje najgore ekipe u istoriji i pljacke gradjana Srbije jer sve rasprodaju. Pa, to ni Miloševic, protiv koga sam se borio trinaest godina nikada ne bi uradio. Lažni strucnjaci, reformatori i foliranti prodaju u bescenje naše nacionalne strateške interese, a otimacinu pokrivaju marketinškom dogmom o evropskim integracijama o kojima ništa ne znaju. Ništa ne znaju ni o tržištu, proizvodnji, izvozu, ili brendiranju, nikada nisu nijedan evro zaradili na tržištu, niti su isplatili plate radnicima. „Boris strašni“, covek koji je pobedio na predsednickim izborima plašeci narod, i šifrovana G17 plus, na celu sa Mladjanom Dinkicem, zatim Božidar Djelic, Radovan Jelašic, Aleksandar Vlahovic, Slobodan Milosavljevic… Sve ekspert do eksperta, bez ijednog dana ozbiljne struke, kaže Dragaš koji smatra da se svi oni bore samo za svoje interese. I za to da – ostanu na vlasti.

- Ideolog neoliberalnog koncepta koji se sprovodi kod nas je, medjutim, americko ministarstvo finansija, Trezor, a taj koncept je, navodno, namenjen ubrzanom razvoju trecih zemalja. Tvorac tog modela, nobelovac Fridman, posle deset godina primene, kada je usledio krah (1999), priznao je da je koncept koji se zasniva na tome da bogati budu još bogatiji, a siromašni još siromašniji, potpuno pogrešan. Taj koncept su odbile sve zemlje, cak i mala Bocvana, da bi ga 2001. prihvatili naši tržišni fundamentalisti, japijevci i lažni reformatori. Nametnuli su taj strašan model pokojnom premijeru Djindjicu i obmanuli ga. On nije odmah shvatio da su ti kvaziekonomski strucnjaci u stvari konsultanti multinacionalnih kompanija na privremenom radu u Vladi Republike Srbije, ali je kasnije uvideo da je pogrešio.

- Znam da je hteo da me zove da primenimo novi, moj koncept. Djindjica su izveli na streljanje jer je hteo da promeni pogrešnu politiku koja je vodjena – tvrdi Branko Dragaš, koji je, kako kaže, 14 godina radio zajedno sa pokojnim premijerom i bio jedan od glavnih finansijera Demokratske stranke devedesetih godina.

Tri poluge za katastrofu
Postoje tri osnovne poluge tog katastrofalnog, neoliberalnog koncepta……..

Kompletan Tekst i Komentari>>>>>

“…Mi, dakle, Srbi, pokazali smo se ponovo kao istorijski gubitnici. Srpski politicari su naneli novi poraz svojoj državi i naciji. Srpski politicari su, po ko zna koji put, dokazali da su neopisani dilenatni, da su istorijski ponavljaci, neotesane neznalice, da ne razumeju globalnu svetsku politiku, da su obicni luzeri i cirkuski šarlatani, ulicni šibicari, skorojevici i foliranti koje niko u svetu ne poštuje, koji služe svetskim politicarima za ismejavanje i koji, osim organizovanih kradja državne imovine u procesu privatizacije i uzimanju provizija, ne umeju ništa korisno da urade…” kompletan tekst procitajte OVDE>>