Darko Lađević

Bor, mali rudarski grad u Srbiji je dao puno. Oblast u kojoj nije oskudevao je sport. Velika imena su svoje prve korake i rezultate napravila baš ovde izmedju velikih rudničkih dimnjaka, izuzetne prirodne okoline i klime  koja pruža prvoklasne uslove za pripreme sortista. Jedan od budućih velikana koji je, nadamo se, svetsku slavu započeo baš u ovom malom gradu je i Marko Krtinić.

O malom Marku Krtiniću, slodobno možemo reći budućem šampionu  iz Bora, njegov trener, Aneta Arifi  kaže: „Marko je počeo da trenira sa sedam godina i na početku sam primetila veliki talenat, i iako nije trenirao u kontinuitetu, dobri rezultati nisu izostali. Njegovim rezultatima mogu da pozavide i nekoliko godina stariji, s obzirom da još po godinama ne spada ni u najmladju kategoriju, a bili bi možda i bolji da je  bilo boljih uslova tj. više treninga. Dakle,  u vodi je ukupno šest meseci i sve stilove plivanja je dobro savladao što je veoma veliki uspeh.Ima rezultat koji ga svrstava medju deset  najboljih u Srbiji s obzirom na svoje godište. Na takmičenjima na kojima je bio, plivao je upravo sa tri-četiri godine starijima od sebe i imao je zavidu poziciju i rezultat.

Ima dosta i fizičkih predispozicija što uz njegov talenat garantuje uspešnu budućnost , a što za ove dve godine mog rada sa preko 300 dece nisam još videla. Još uvek radi odnosno uči sve tehnike plivanja ali za sada mu najbolje ide prsno plivanje i mislim da će tu postići najviše. Mogu da prognoziram da će i u mešovitom stilu da postigne izuzetne rezultate jer je jednostavno talentovan. Svakim treningom je sve bolji i bolji.“

I Milica ima dobre rezultate

„Marko nije jedini. Tu je i Milica Marković iz Šarbanovca koja je takodje veliki talenat kao i Marko i ima rezultate slične njegovim.Imamo mnogo druge dece koji možda još nisu pokazali šta znaju, ali uslovi su teški i nadam se da će se jednog dana pozitivno rešiti.“ – dodaje Aneta

Gordana Krtinić, majka ovog talentovanog dečaka, o svom trećem, najmladjem detetu nam je rekla: „Maki  će 27. maja će napuniti  deset godina, i od malena je prilično dobro dete i uopšte nije težak za saradnju. Naučio je da pliva sa 4 godine, a početkom 2008. godine smo došli kod Anete i počeo je da se ozbiljnije bavi plivanjem, kada je ona i primetila njegov talenat. Rekla je da baš ima konstituciju dobrog plivača, pa su ga kasnije i prozvali „Mali Felps“ s obzirom da i fizički liči na ovog šampiona  iz mladjih dana. Pored taletna bitno je i to da baš voli da pliva. Problemi sa radom borskih bazena su uticali na to da za ove dve godine ima samo 6 meseci  treninga, ali i dalje je uporan, kako on tako i Aneta, i nadamo se da neće izostati dobri  rezultati.“

Skroman ali vredan

Posle treninga, čekamo da se Marko obuče i konačno mu postavljamo  pitanje odakle ljubav prema plivanju. Skromno, ovaj učenik trećeg razreda osnovne skole „Dušan Radović“ iz Bora,  odgovara da mu se jednostavno ovaj sport svidja, da se već dve godine bavi plivanjem i da svaki trening isčekuje sa nestrpljenjem.  Jednostavno želi da bude dobar plivač. Bez mnogo reči odgovara u maniru velikih i mnogo starijih kolega šampiona. Uverili smo se da je u bazenu sasvim druga priča i da daje sve od sebe, dok pliva i sluša savete trenera. Od rezultata nam je napomenuo osvojene medalje u Kruševcu u Jagodini, prvo i treće  mesto u disciplini prsno odnosno kraul.

I Sportski centar Bor ima svetlu budućnost

Po rečima Anete Arifi , trenutni uslovi za rad u Boru nisu sjajni:„Imamo dosta problema koji će se vremenom rešiti, s obzirom da postoji volja uprave Sportskog centra ali i Plivačkog saveza Srbije da bazeni pruže pun kapacitet. Samim tim i ova ustanova može poslovati izuzetno dobro jer, poredjenja radi, želim da napomenem da jedan dan takmičenja može doneti oko 200.000, da mesečni prihod od treninga klubova garantuje preko 600.000 dinara u kasi ustanove. Kada se tome dodaju prateće aktivnosti, milionski iznosi su garantovani što bi ovu jedinstvenu ustanovu u Srbiji dovelo na zavodno mesto čime bi se  pružiili maksimalno dobri uslovi našoj deci, takmičarima i klubovima koji bi uzvratili vrhunskim rezultatima. Samim tim bi i Marko i Milica bili medju najboljima u Srbiji. Za Marka već mogu da tvrdim, pošto trenutno, više radim sa njim, da  bi bio medju prva tri-četiri juniora u Srbiji.“

Nadamo se da će ustanova Sportski centar Bor imati snage da izdrži ova teška vremena i pruži svoj maksimum kako u delu koji najviše zanima malog šampiona i njegovog trenera, tako i generalno kako bi ovaj kompleks, jedinstven u Srbiji vratio stari sjaj. Svima želimo puno uspeha.

Pogledaj video>>>

Ma koji će nam q…  i internet kad  i to više nije ono što treba da bude. Ili će za neku sitnu kintu i to da okupiraju ili će za dž da nam brišu stranice i naloge.

Šta se sve dešava, u Boru posebno, nije ni čudo ako neko dokaže da nismo baš sasvim čisti, iz jednog vrlo prostog razloga. Od raznih zajebancija i uticaja iz svemira itd… itž… moglo je doći do raznih genotipskih promena u evoluciji koja traje milione i milone godina. Zemaljskih.

Ona stara “Kasno Marko stiže…” tamo  gde je trebao da stigne, al’ se zapio, Srbenda  i totalno zaboravio, nije promašila ni za mikron, kao i (da se malo uozbiljim) dr Rajs (a o tome ću pisati za neki dan opširnije)  kada  je  “otkinuo” kako nas je procenio još pre sto godina.

Dakle, sve ovo u Boru što se dešava je divan scenario kakav ni najbolji marketing stručnjaci nisu mogli da smisle. Čak ni famozni Skot Bedberi.  Jednostavno snimili ljudi situaciju i u prvoj varijatni, rade šta hoće jer su sigurni da mahovina sa naših očiju i ušiju nikada neće otpasti a ni mi nećemo da se umivamo – otreznimo. Okrećemo i drugi obraz ili bulju kako im odgovara i lepo im se nameštamo. Da se mnogo ne muče, paćenici. Odavno se kupamo u Vazelinu, i ulicama našeg grada jednog dana će osvanuti najveće klizalište na svetu.

U drugoj varijanti koju pozdravljam, pod uslovom da se nastavi  na pravi  način, neko je konačno ukapirao da nam ne treba dati da mnogo filozofiramo i pametujemo i doveo nas pred svršen čin. Od sada će biti tako i tako, i gotovo. “Ko hoće ‘ajde, a ko će i dalje da pametuje i ispravlja krivine, ćao!” – tako sam shvatio i kažem, da bude do kraja sve kako treba, da pravi ljudi (nikako po sektaškoj pripadnosti) dođu na prava mesta, da rade pravi posao i da primaju pravu platu. Veću. Redovniju i da ne zarađuju kintu i za zabušante. Međutim nisu krivi ni oni a ni ja kada u sve to posumnjamo. Nekako nam iskustvo ćutat ne da…

Mnogi će osuditi ovo što kenjam, ali ‘ajde realno da sagledamo stvar. Nismo niti spremni niti sposobni, a posebno hrabri da uzmemo stvar u svoje ruke. Bilo je milion prilika i ništa. Budale su istrčavale. Pisali i pisali … Ismejavani su i kritikovani. Mnogi su promenili gaće, mada neće da priznaju.Toliko su po difoltu zadojeni glupostima da se uvek provali šta i kako misle, bez obzira što uporno pokušavaju da budu pametni, hrabri, pošteni, pismeni … I dalje filozofiraju i kao oni nešto znaju da je ovo ili ono sramota itd … itž …

Jednostavno ja sam samo za rad i red, a ako bi mogao nešto da promenim, samo bih zabranio politiku, odn. ovu silnu demokratiju i volju naroda koju ni sam narod ne može da shvati. I verovatno neće nikada. Ja sigurno neću. Previše nam je u tom demokratskom šoku i talasa novih i mladih stručnjaka, koji ne prezaju da javno dokazuju svoju glupost, a sve naravno pokriveno raznim pričama. “Ja sam to znao, to je inače moja stara ideja, samo sam čekao pravo vreme, biće, naravno, sigurno, pošteno, demokratski, evropski, srpski, otadžbinski, rodoljubivo, pismeno …. ”

Verovatno će trebati još koji miliončić godina da se opametimo. Ne znam u međuvremenu o čega ćemo da živimo i koje će’ da je’mo i rešavamo svoje tragično naišle probleme, ali razmišljam i ja:  Za koliko pezosa ću da promenim gaće? Mada, uslov koji je u svemu tome najbitniji, ne mogu da ispunim. Ono ljigavo parče što mi klapara između ušiju još po nekad da neke znake života…

I evo stvarno ću da se uozbiljim (a dok ovo pročitate idem nekog da zajebem za 100 dinara i o’ma dođem) jer stručnjaci to objašnjavaju ovako:

Preuzeto: Sve vesti

Tragovi aminokiseline glicin prvi put su otkriveni na jednoj kometi, saopštili su naucnici americke svemirske agencije NASA, isticuci da to otkrice potkrepljuje hipotezu po kojoj bi život na našoj planeti mogao imati vanzemaljsko poreklo.

Aminokiseline su konstitutivni elementi proteina, a glicin je najcešci od dvadeset postojecih.

Tragovi glicina pronadeni su na uzorcima koje je sonda “Stardast”, koju je lansirala NASA, uzela u januaru 2004. sa repa komete “Vajld 2″ na udaljenosti od 390 miliona kilometara od Zemlje. Uzorci su u specijalnom automatizovanom kesonu stigli na Zemlju dve godine kasnije.

Prisustvo glicina primeceno je još prošle godine, ali je istraživacima trebalo puno vremena da bi utvrdili da on ne potice od neke kontaminacije i da zaista nije zemaljskog porekla.

“Dugo nismo bili sigurni da se glicin nije pojavio tokom izgradnje ili rukovanja sondom”, izjavila je tim povodom Džejmi Elsila, astrobiolog iz NASA svemirskog centra Godar u Merilendu.

“Aminokiseline smo vec otkrili na meteoritima, ali ovo je prvi put da je neka pronadena na kometi”, navela je ona.

Mnogi naucnici smatraju da su prve aminokiseline mogle da stignu na Zemlju meteoritima ili kometama i da su na isti nacin mogle da budu “zasejane” i na drugim planetama u svemiru, prenela je agencije Rojters.

Otkrice glicina na nekoj kometi potkrepljuje ideju po kojoj su fundamentalni elementi života rasuti u svemiru i podupire argument da bi život mogao da bude rasprostranjeniji u svemiru nego što se veruje”, ocenio je Karl Pilcer, direktor NASA instituta za astrobiologiju u Kaliforniji.

Zanimljiv tekst na opštini me je baš  “povukao” da dam komentar. Ali eto odgovaram ovde. Naravno prvo pozdravljam novog blogera i želim mu puno dobrih postova i posete. A sad odgovor:

Tek, ja nemam šta da kažem. Ali kako ste nas – vas nekoliko – zarazili sa ovim, mislim da upravo i vi treba da date odgovor na ovo pitanje.

Zašto sam se ja primio? – Pa eto, sad sam kao, pametan, imam neke stranice gde pišem i trabunjam svašta – I jeste nekako sve kao relaksacija. Malo lečimo neke svoje gluposti u glavi, malo se zabavljamo, ali definitivno dobro obaveštavamo.

E, inače – nije mi ništa! Kad ujutru perem zube, na četkici tražim desni klik. U kafani često zaustim konobaru da linkuje jedno pivo ovamo. Kad se brijem, na ogledalu tražim ikonicu od foto-šopa. A kad u onoj prostoriji za inspiraciju, pogledam proizvode svog naprezanja, o’ma mi padne na pamet koliki mu je </object> …. i da li da ga uploadujem ili da pustim da ga voda nosi …

Na stranu šala.  Internet raste dok  ostali mediji stagniraju i opadaju. Oglašavanje u novinama je palo za čak deset odsto a internet oglašavanje je poraslo za sedam. Ako se u Srbiji uložilo 2,5 miliona evra u internet oglašavanje, što je pet puta manje nego u Hrvatskoj i Sloveniji, može se očekivati da u nekom periodu kolač od internet oglašavanja bude oko desetak miliona. Evra  naravno. Pa zašto ne probati da neka suma od toga dođe u Bor. Ima mnogo kvalietnih borskih blogova koji će sigurno privući mušterije. Kada kažem kvalitetnih ne mislim na kvalitet izrade i slično, jer sam najmanje merodavan za tako nešto, nego na sadržaje. Posećujem dosta stranica i uvek negde nešto lepo pročitam.

Dakle nije preterano da neko, umesto deset sekundi na televiziji plati jednogodišnje pozicioniranje na nekoj od internet stranica. Pogotovo ako su dosta posećene.

Tako da je moj odgovor: Prvi razlog odnosno uzrok otvaranja internet stranice je zabava. E kasnije kada se primiš, otvaraju se nove mogućnosti padaju svakave ideje na pamet i ako bude sreće neko će lepo živeti od ovog kuckanja.

Eto. Da je lepo i zanimljivo – jeste. Da može da smiruje živce – može. Da se nauči svašta – sigurno. Evo i ovo gore što sam pisao o internetu sam naučio upravo na interenu i literaturi koja se bavi tim stvarima.

Bor, 18.maj 2009. Preuzeto Bor grad INFO

Podhitno Okrugli sto o Boru

Kako nam je rekao naš poznati ekonomista Branko Dragaš, još jedna neuspela strateška privatizacija RTB-a Bor pomoći će da se konačno smeni neuspešna Vlada i resorni ministar Dinkić. Neophodno je, naglasio je Dragaš, da se razgovara sa ozbiljnim biznismenima u svetu. Takvih ljudi ima i oni su zainteresovani za RTB. Ali, njih ne zanimaju razgovori sa diletantima u državnoj vlasti. Rečju, neophodna je najhitnija smena cele Vlade i Mladjana Dinkića. Jer, očigledno je da Vlada nema koncepciju. RTB nije privatizovan pre dve godine kada je cena bakra na svetskoj berzi bila oko 9.000 dolara za tonu. Predlažem, zajljučio je Dragaš, hitan Okrugli sto u Boru kako bi se videlo gde je izlaz. Najbolje je rešenje koje je ekipa stručnjaka na čelu sa mnom predlagala u oktobru 2006. godine. U toj novoj strategiji stoji da 51 odsto kapitala ostane u državnom vlasništvu, 15 odsto pripalo bi bivšim radnicima i penzionerima, isto toliko činilo bi privatitacioni fond, a 19 odsto bilo bi vlasništvo strateškog partnera.

Sindikati

„Vidimo još jednu lošu epizodu filma zvanog „Drugi tender za prodaju RTB-a Bor“ i kako žele da ga repriziraju, ali sada na „mala vrata“, za malo novca, netransparentno i dogovorno omoguće firmi „A-tek“ većinsko vlasništvo kapitala RTB-a Bor. Pominju i višak radnika i brigu za „državne novce“ i da je „A-tek“ naš jedini spasilac.
-Ako se robni kredit za izgradnju nove topionice prenese na kompaniju „A-tek“, izgradnja nove Topionice biće samo iluzija! – rečeno je počektom ovog meseca u JSO RTB-a uz napomenu „da se sada, kada je izgubljeno pet godina oko tenderskih „zavrzlama“, kada se cena bakra oporavlja, kada se štedi na svim nivoima, kada RTB Bor polako vraća nekadašnji sjaj, javljaju oni kojima to ne odgovara i žele da od ove kompanije, Timočke krajine i Srbije, stvore ekonomske zavisnike.“
Drugi većinski sindikat u kombinatu bakra, Nezavisnost, nedavno je saopštio da su sindikati, nažalost, razjedinjeni i nemoćni, što potpuno odgovara Dinkićevim zamislima. Radnici se gotovo i ne suprostavljaju takvim stavovima vrha vlasti i na taj način najdirektnije pomažu ostvarenje cilja koji im ni u kom slučaju ne odgovora. Sindikat Nezavisnost, ali i ostali sindikati, zahtevaju od Mlađana Dinkića da se ne „igra vatrom“ i ne otpušta radnike protiv njihove volje.
U sindikatima i celoj borskoj javnosti, i danas i ranije, veruju da je najbolja opcija za državu, kao i Bor i Timočku krajinu, da RTB ostane u većinskom vlasništvu Srbije, jer i naši zakoni zabranjuju privatitaciju prirodnih bogatstava i dobara od opšteg interesa. Pozitivno se ocenjuje spremnost države (ukoliko i to nije još jedna marketinška igra ministra Dinkića) da se uloži u proizvodnju i novu Topionicu bakra. Krajnje je vreme, opšte je mišljenje, da stanovnici Bora i okoline ne udišu sumpor-dioksid i ne budu podložni najtežim posledicama po zdravlje. Podseća se da je u Boru prosečno najveća smrtnost dece u Evropi i da su u stalnom porastu kancerogena oboljenja.

Dinkić kriv za agoniju RTB-a
-Sindikati nisu krivi za privatizacionu agoniju RTB-a. U kupoprodajnom ugovoru sa ATEK-om ne postoje odlaganja, niti uplate na rate. Nema ni aneksa ugovora. Tamo lepo stoji da do 29. februara mora da se isplati celokupna suma od 466 miliona dolara. I to u kešu. Neko je, najverovatnije u dogovoru sa ministrom Dinkićem, prolongirao taj rok do 4.aprila. Kao da se zaboravilo da je ugovor zakon i da nema odstupanja. Uostalom, RTB-e niko ne može da kupuje na rate – rekao je 4 janura 2008, na sastanku Odbora Samostalnog sindikata RTB-a, predsednik te radničke organizacije Dragan Aleksić.

Dragaš za Bor grad INFO from Borsky on Vimeo.

U Boru je, 17. marta 2009. godine,  otvoren Medijacentar. Pravo mesto za Vašu reklamu i promociju. Ne samo to. Plan je da  Medijacentar preraste u pravi medij koji će svojim kvalitetom ravnopravno konkurisati ostalima.U cilju digitalizacije, koja će se završiti do 2015. godine,  Medijacentar lagano traži svoje mesto u informativnom delu.

Medijacenar je praktično otvoren tribinom “Digitalizacija medija u Srbiji” u kojoj je jedan od  gostiju  bio i  Nino Brajović, predsednik UNS-a, koji je u svom uvodu napomenuo koliko je bitan faktor interneta u celokupnom informisanju.  Tada je i pohvalio borske blogere kao važne činioce celog internet informacionog sistema.

Upravo zbog toga,  u stvaranju jednog ovakvog informativnog sistema, učestvuje uglavnom grupa ljudi kojima je internet osnovni “alat”. Informacione tehnologije im nisu strane. U svom delovanju će se osloniti i na štampane medije (za sada su to samo Borske novine i Timočki borac), te će emitovanjem programa dve internet radio stanice (Radio MISH i Bor grad RADIO) upotpuniti informativu do početka Videostream-a.

Tekstovi i video materijal ovog sistema koji okuplja desetine internet stranica, doprineće boljem informisanju i stvaranju bolje slike našeg grada i samim tim i regiona, pa i cele Srbije, jer sadržaji i materijali koji se proizvode, čitaju i koriste korisnici celom svetu.

Medijacentar Bor organizuje konferencije, predavanja, tribine itd i otvoren je za saradnju sa svima koji žele dati svoj doprinos u boljem informisanju i prezentaciji. Pored sale za konferencije u sastavu Medijacentra je i banket sala. U izradi je studijski deo a administrativni deo već ima nekoliko računara. Za korisnike i goste obezbedjen je slobodan pristup inetrnetu.

Već je održano puno manifestacija (Digitalizacija medija u Srbiji,   Žene u medijima … itd ) a poslednja je osnivanje “Udruženja domaćina u seoskom turizmu”.

Nosilac celog projekta je gdin Zvonko Damnjanović (Kompjuter Centar Bor) uz  podršku Siniše Ladjevića (Bor-grad INFO, Krajina INFO, Borsky ONLINE … ) koji je i koordinator za inostranstvo.

Medijacentar je pravo mesto za Vašu promociju i reklamu – Neka ceo svet čuje za Vas.

Tel: +381 30 444 280

Mob: 060/422-386-0; 060/422-386-3

E-mail: medijacentarbor@gmail.com

Web: www.mediacentar.kcbor.net (stranica je još u izradi)

Jedna  devojčica je ovom pesmom izazvala toliko emocija u meni da ne znam da li sam više trljao celo telo koje je obuzeo neki elektro-šok, ne znam da li sam i koliko uspeo da zaustavim bujicu suza koje koje su navirale u ternutku čitanja, i ne znam … u stvari ništa više ne znam.

Znam samo da je krajnje vreme da se opametimo i počnemo svi polako da učimo od svoje dece. Da se svi ugledamo upravo na svoju decu, i da iskoristimo to bogatstvo koje nam svakodnevno daju. Svako od nas ima neku svoju Anu, ali imamo samo jedan grad, koji je, kakav takav,  ipak naš. Bolji nemamo. Bar ja nemam.

Volim svoj grad

Rekli su: ”Idemo, moramo, zavolećeš plavetnilo drugog neba”.
Rekla sam: ”Neću, ne mogu.Znam da samo ovo mi treba.”

Rekli su: ”Hajde, daljine zovu, shvatićeš sve kada porasteš.”
Rekla sam: ”Neću, ne mogu.Ovde je najlepše proleće, laste.”

Rekli su: ”Moraš, stegni srce,jednom ćeš shvatiti da tako treba.”
Rekla sam: ”Neću, ne mogu, tamo je nečije tuđe parče neba.”

Rekli su: ”Znamo da ti je teško ali za tebe je najbolje tako”
Rekla sam: ”Neću, ne mogu.Zaboraviti-zar je to lako?”

Rekli su: ”Shvati, preboli, moraš za to pronaći snage.”
Rekla sam: ”Neću, ne mogu.Kako ostaviti pločnike drage?

Kako da gledam u drugi izlog, ulice, zgrade i trotoare?
Kako zaboraviti svoju školu, učitelje, nastavnike i drugare?

Kako zaboraviti parkove, zgrade pa čak i ovaj čuveni dim?
Kako zaboraviti svoje detinjstvo i svoje najdraže uspomene s njim?

Kako ću sutra sakriti suze jer za mnom ostavljam kućni prag?
Ne, ja to stvarno ne mogu.Kako da ostavim VOLJENI GRAD?”

Ana Jovanović

U SVOM BORU 01.02.2002g.

… pošto sam stvarno veoma lenj – a mogu samo malo da se opravdam jer nemam puno vremena – odlučio sam da uvedem novinu… pisaću ovako… periodično:  šta mi se desilo, na primer, zadnjih nedelju dana… gde sam bio, šta sam radio, šta je bilo lepo?

Počeću od Drugog sajma seoskog turizma , koji je održan u Boru, od 12 – 14 februara ove godiine. Zahvaljujući Kompjuter centru Bor, učestvovao sam u ovoj manifestaciji kao tehnička podrška. Naravno nisam bio tamo kao Darko Lađević, već kao deo ekipe Bor grad INFO. Pored Kompjuter centra koji je obezbedio video-bim i time prezentaciju Lovačkog udruženja “Bakar” Bor, učinio boljom i savremenijom, redovno sam beležio kamerom i aparatom sva dešavanja i odmah ih prenosio na veliki ekran na štandu. Utisci gostiju, ostalih izlagača pa i samih lovaca su bili divni. Drugog dana sam odlučio da emitujemo program internet radija Bor-grad RADIO direktno sa sajma. Efekat je bio više nego dobar jer je ceo Svet mogao da sluša šta se dešava u jednom malom gradu u Srbiji. Baš takve komentare smo i dobili putem msn-a, od slušalaca iz inostranstva.  Bilo je puno zanimljivih sagovornika i čuli smo zanimljive lovačke priče. Više o tome možete pročitati OVDE. Jedino što mi je ostavilo malu tugu u srcu je to što se Deda nije pojavio, iako je obećao da će biti i on jedan od sagovornika. Međutim verujem da je njegov izostanak bio opravdan.

To što ja pokušavam da radim kao novinar ne želim da stavim u prvi plan. Jednostavno, daleko sam od te profesije i samo pokušavam na svaki način pa postavim što više informacija o svim stvarima vezanim za naš grad Bor. Tako sam proveo jedno divno popodne uz dečicu, uzrasta od 3 do 6 godina, na Dečijem odeljenju, Narodne biblioteke Bor. Video sam kako se deca divno igraju uz mali edukativni program. Napravili smo i mali video koji možete pogledati OVDE.

Još jedna lepa stvar se dogodila. Dobili smo poziv da prisustvujemo prezentaciji Projketa za Bor, u organizaciji Svetske banke. Sam poziv mi je veoma imponovao jer govori da smo svojim radom zaslužili da se nadjemo na spisku medija koji treba da isprate ovakve aktivnosti. To mi daje veliki elan i zahvaljujem se Službi za odnose sa janošću RTB-a Bor i Tranzicionom centru RTB-a Bor. Inače prezentacija kao prezentacija je bila klasična. Ekipa koju ju je predstvaila profesionalna.  Novinari su učestvovali u diskusiji. Od svega toga želim da istaknem nešto što nisam očekivao, da li zbog mog ličnog neiskustva ili nečeg drugog ne znam, ali tako opušten i prisan razgovor sa predstvanicima Svetske banke baš nisam očekivao. Sa gospodjom Vesnom Kostić, smo kasnije sedeli za stolom dok smo ručali. Inače gdja Kostić je ranije, na prezentaciji, novinarima rekla da želi da se svi uključe time što će pratiti ceo projekat kada krene u realizaciju. Znači nije bilo ono puko predstavljanje i gotovo. Ostavila je i svoj e-mail i broj mobilnog telefona. Dakle, kasnije za stolom, u opuštenijoj atmosferi, otvoreno smo pričali o svemu i svačemu. Volim takve razgovore, kada sa nekim možeš o svemu da pričaš. Gdja Kostić je i iskusan novinar (iza sebe ima 20 godina novinarskog rada) i iskoristili smo je i za neki savet a ona nije štedela reči. Iskoristili smo priliku da popričamo i o zapostavljenoj temi – Turizam u našoj opštini. Obećala je da će prvom prilikom dozvoliti da joj predstavimo sve potencijale našeg grada. Jednostavno bilo mi je lepo.

… i tako.

Prelepi planovi i divne ideje su ostale na nekim davno zaboravljenim papirima, obećanjima, kampanjama…

Nadam se da nije kasno, da neko nešto uradi. Možda je krivica u nekim faktorima koje moramo zaboraviti, možda trebamo svi zajedno da učinimo nešto.

Video preuzet sa Bor grad INFO

Kapija Bora from Darko Ladjević on Vimeo.

Preuzeto Bor grad RADIO

Definitivno borani polako osvajaju internet. Onoliko koliko to može jedan mali gradić. A s obzirom da veličinu grada i na mogućnosti ovo je više nego dobar rezultat.O blogerima i njihovim velikim uspesima, već svi sve znamo. Njih ćemo, samo pozdraviti ovom prilikom.

Otvorena je još jedna internet radio stanica. Regionalna radio Teleizija Bor , je počela emitovanje radio programa i preko interneta. Ovo je verovatno samo proba. Tako da očekujemo razradu i kvalitetne emisije i muziku.  Radio Bor možete slušati  OVDE

Dakle posle pionirskog poduhvata u ovoj oblasti koji se zove Radio MISH, njegovim stopama je krenuo i Bor grad RADIO. Od skoro slušamo i Radio ISTOK, i evo od danas i Radio BOR.

Novoj radio stanici u našoj prodici, želimo puno uspeha u daljem radu. Podsećamo ih da smo uvek na raspolaganju  za bilo kakvu pomoć.

Na osnovu teksta koji je objavio Bor Grad INFO, i to pod naslovom “Racionalizacija”:

“Bor, 20.01.2009.
U trendu svetskih tokova i smanjenja ekonomske krize, svi smo prinudjeni na štednju. Ne zna se „šta nosi sutra“. Treba obratiti pažnju na smanjenje troškova i realno trošenje novca. Racionalizacija je neophodna u svim sferama života. Na primeru JP „ŠRIF“ iz Bora, vidimo kako to izgleda u praksi.
Odlukom VD direktora, od 19.01.2009. godine, a koju možete pogledati OVDE, u ovoj medijskoj kući je pojedinim radnicima, privremeno ukinuta novčana naknada za prevoz. Ostaje pitanje šta je to što će se desiti da se steknu uslovi da radnici dobiju ono što im po zakonu pripada. Nezvanično saznajemo da će sadašnji volonteri, članovi UO u ovom preduzeću, uskoro postati profesionalci koji ce početi da primaju prinadležnosti za svoj rad u ovom organu upravljanja.”

Obaveštavam da sam danas  saznao (putem SMS-a) da će članovi UO JP “ŠRIF” Bor, dobijati po 7 hiljada dinara, a predsednik UO 9 hiljada dinara mesečno, fiksno,  bez obzira da li tog meseca održavaju sednicu ili ne.

Bor grad RADIO slavi svoj prvi rodjendan 18.01.2009. Slavljeničku žurku organizujemo u subotu 17. januara.  Program će početi od ranih popodnevnih sati. Pozivamo Vas sve da se pridružite i naravno da uživate.

Biće kao i uvek dobre muzike. Očekujemo puno gostiju, a takodje Vas obaveštavamo da će stariji brat Bor-grad RADIJA i mnogo iskusniji radio, RADIO MISH podržati žurku, reemitovanjem.  Očekujemo goste sa nekoliko foruma …

Preuzeto Bor-grad INFO

Izvor: Opštinabor blog

Dakle, ovo više nije ni bezobrazluk. Nema načina da se opiše ponašanje opštinske vlasti. Vo na ražnju i doček Srpske nove godine pod njihovim pokroviteljstvom u vreme kada javna preduzeća ne primaju plate i pitanje je dana kada ćemo se probuditi u hladnim stanovima je kap koja je prelila čašu.
Liberalno demokratska partija ima obavezu da kao odgovorna stranka učini sve što je u njenoj moći da se ovo ludilo zaustavi.
Od subote LDP, Borska inicijativa i www.opstinabor.com pokreću građansku inicijativu za raspuštanje skupštine i raspisivanje novih lokalnih izbora. Cilj je da se sakupi 5000 potpisa što predstavlja oko 10% biračkog tela u našoj Opštini kako bi Skupština bila u obavezi (Zakon o lokalnoj samoupravi) da tu inicijativu stavi na dnevni red. Naravno, ne mora da je usvoji, ali ako sakupimo 5000 potpisa pokazaćemo da se raspoloženje birača promenilo u odnosu na maj prošle godine i to neće moći da se tek tako ignoriše.
Kažem od subote, jer ćemo do tada imati i letke koji će se deliti u toku prikupljanja potpisa.
Svako ko želi da se uključi u ovu akciju može da se javi meni na mail (raindog.bor[et]gmail.com) i dobiće jedan broj letaka i obrazaca na kojima će se sakupljati potpisi.
O mestima gde će biti organizovano sakupljanje potpisa obavestićemo vas najkasnije u petak, ali svakako ćemo subotom prepodne biti ispred pijace i verovatno Maxija.

прочитај све >>

Izvor: Bor-grad INFO – Pogledaj video >>

Bor – JKP “3 Oktobar” Bor,  je pre dve godine bilo sadužnik t.j. garant kredita za  JP “Toplana” Bor.
Kako nezvanično saznajemo, u  JKP po tom kreditu su blokirani, a kako je napravljen  novi aranžman za JP “Toplana”  Bor (novi kredit) blokada je skinuta. Ipak na snazi je blokada računa od oko 5 miliona dinara i pored svojih potraživanja  ( SO Bor  i Direkcija za izgradnju Bora ) u ukupnom iznosu od oko 25 miliona dinara.
Radnici ne primaju platu i nemaju više strpljenja … Dok ovo javljamo pregovori u Opštini su još u toku. Očekujemo zvanična saopštenja. .

Molimo sve naše sugrađane da pomognu Zavičajnom odeljenju Narodne biblioteke u Boru da upotpuni kolekciju serijskih publikacija koje su svojevrstan brend ovog grada i da tako pomognu da se na pravi način sačuvaju sećanja na ljude i događaje koji su obeležili vreme iza nas.
Brojevi serijskih publikacija koji nedostaju Zavičajnom odeljenju:
Jasmin – 3,4,5,9,52,63,64,69,70,71,72,73,74, od 77 do 102, od 105 do 127, 149, 161, 168, 169, 174, 175 i svi  brojevi posle 180 broja.
Kolektiv – svi brojevi od 1947. Do 1960. Godine.
Poštujuci osaćanja ljudi koji imaju neke od ovih brojeva časopisa i njihovu želju da ih sačuvaju u svojoj zbirci, Narodna biblioteka Bor se obavezuje da ce svaki doneti časopis pažljivo skenirati a original vratiti vlasniku.

S poštovanjem i unapred zahvalni
Vesna Tešović, direktor Narodne biblioteke Bor, i
Dragan Stojmenović, rukovodilac zavičajnog odeljenja.