Darko Lađević

Na tribini u Medijacentru u Boru, 30.04.2009. gostovala je delegacija BBC (Balkan Biznis Centra). Već sam objavio detalje i postavio neki  video materijal. Ovaj sam čuvao za “malo kasnije”. Mislim da su ovde najbitniji detalji. Ko zna da gleda i sluša, shvatiće. Izdvojio sam samo diskusiju Branka Dragaša i razgovoru o raznim temama… Dosta me kritikuju što toliko favorizujem Branka. Da – on jeste moj prijatelj, ali pre svega to je tip čoveka kakav nam treba u ovakvim ludim vremenima i kamo sreće da je više takvih koji bi, siguran sam, izveli Srbiju na pravi put.

Dakle u ovom video materijalu  su primeri, predlozi… O marketingu smo mogli čuti: “Marketing je punjenje praznih glava potrošača!”. Šta imamo. Šta nudimo. Šta se traži i šta možemo. Posebno ono što u svetu ne postoji kao kod nas. (A imamo toga – toliko toga, a ne zna se). To je upravo naša prednost: “Neće bogati biznismen da ide u hotel tipa Hayat. On je oko 200 dana u godini po takvim hotelima. Njemu treba nešto drugo . Prostije, opuštenije, zanimljivije.”

Naše tržište slobodno može da se uhvati u koštac sa svetskim, u kome se sve naplaćuje. Bukvalno sve. Hajde da naplatimo gledanje “Hrama ljudske gluposti” (Hotel “Jelen” na Crnom vrhu kod Bora) kao što amerikanci naplaćuju razno kamenje, trotoare pa čak i Alkatraz.

Lično sam imao ideju i predlog (za koji ne pitajte kako je prošao) naplate razgledanja i sedenja u onom velikom kiperu u parku. Kiper nosivosti 120 tona je prava atrakcija. Bar za sve one goste  koje sam imao čast da ugostim i pokažem im malo našeg grada i okoline. Evo na primer sedenje i kobajagi vožnja – 100 dinara 10 minuta. (Naravno treba prvo da se  sredi jer sam uzaludno i apelovao da  ga ne uništavaju i da se angažuje “čuvar parka” – eto 3 radna mesta). Siguran sam da ima milion ljudi koji bi dali 100 dinara za takav doživljaj. Jer to nije atrakcija  samo u Boru ili Srbiji, nego i mnogo šire. Takodje, ukoliko nekim čudom brzo naprave novu topionicu, dimnjaci će ostati samo simboli i eto još jedne prilike. Napravimo žičaru i naplaćujmo vožnju, razgledanje i slikanje. I to može da košta 100 dinara… Ma ima milion ideja koje bi neki drugi ljudi u  nekim drugim uslovima iskoristili.

O svemu sličnom i onome što je davno zapostavljeno: Turizam – sportski, lovni, seoski… zdrava hrana….  stočarstvo…. aerodrom…. Savača…. a što može doneti profit … Pogledajte mali deo prijatne i opuštene diskusije. Pogledajte kako sve može biti prosto efikasno. VIDEO:

Potencijali from Medijacentar Bor on Vimeo.

Preuzeto Bor grad RADIO

Kao što smo ranije objavili Bor grad radio, je bio na Drugom sajmu seoskog turizma, koji se održavao u Boru od 12 do 14 februara 2009. Sajam je organizovao Resurs centar Bor u saradnji sa Turističkom organizacijom grada Bora. Podršku sajmu su dali Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Opština Bor.

Pored Kompjuter centra iz Bora, kao tehnička podrška na štandu Lovačkog udruženja “Bakar” Bor bila je i redakcija Bor grad INFO. U okviru te podrške Bor grad radio je u petak 13. februara 2009, od 10 do 18 časova emitovao program uživo sa sajma. Putem interneta smo preneli atmosferu i zanimljivosti sa ove manifstacije.

Oni koji su prospustili ovu specijalnu emisiju, imaće prilike da je poslušaju u repriznom terminu koji ćemo naknadno objaviti. Inače o programu emisije želimo da Vas upoznamo i na ovaj način. Pored kvalitetne muzike imali smo puno gostiju. Tako su u programu uzeli učešće: Milošević Miloš – lovac veteran koji nam je pričao o Lovačkom udruženju Bakar Bor i o uzgoju pečuraka, koje su inače bile i izložene. Naredni sagovornik je bio Slaviša Stanković, predsednik ovog udruženja. Zanimljivo gostovanje je bilo gospodina Brnzanović Bobana, koji je inače povratnik iz Nemačke, a koji je dao paralelu seoskog turizma u Evropi i kod nas u Srbiji. Gosti su bili i izlagači, tako da je Mirjana Žikić, predsednik udruženja “Pupoljak” Bor sa nama podelila utiske. Program je uveličala i Danijela Krnić, iz Resurs centra Bor. Božica Milošević je prenela svoje utiske i upoznala nas sa Rukotvorinama “Arhaik”-a. Gospodin Časlav Nikolić, proizvodjač meda, je pričao o sajmu uopšte i o medu kao zdravoj hrani. Naš program je uveličao i slavni Pidža – legenda Borske košarke. Kao kuvar , preneo je svoje utiske sa sajma, a kao košarkaš sa nama je vodio razgovom o “Malom stadionu” mestu gde smo se svi okupljali i koje je iznedrilo puno talentovanih igrača. Inače mogli ste čuti i dve zanimljive lovačke priče. Prva je govorila o tome kako su jednim metkom ubijene dve divlje svinje, a druga o slučaju kada je ustreljena divlja svinja, i posle 45 minuta oprasila 13 prasića. Takodje, zanimljivo je to da je jedan od posetilaca bio i Bićko iz Indexovaca, koji je posetio i štand Lovačkog udruženja “Bakar” Bor.

Posebno zanimljiv deo je kada je gostovala ekipa Radio Bora, koji su podelili sa nama utiske sa sajma a pričali smo o internet radio stanicama, pošto je Radio Bor od skoro počeo emitovanje preko ovog sve popularnijeg medija. Gostovali su Goga Milovanović (novinar) i Dejan Đorđević (urednik Radio Bora). Taj deo emisije je Radio Bor direktno reemitovao. U tom terminu zajedno smo vodili razgovor sa Borom Stankovićem iz Turističke organizacije Bora.

Kako su nam svi sagovornici rekli, utisci sa ovakvog načina rada su veoma pozitivni i svi su pozdravili akciju Bor grad Radija, koji će se uvek uključiti u ovakve manifestacije ukoliko tehnički uslovi to budu dozvoljavali.

” … Četeri od devet finalista bilo iz Rumunije a od pet nagrada, tri su isto upućeni rumunskim predstavnicima. Mnogo kvalitetnija izvodjenja bila su od strane australijanskep pevačice Sarah Reve, norvežanskog rock benda Crash!, zatim učesnika Evroviije 2008 u Beogradu, benda iz San Marina- Miodio, argentinski pevač Nicolas Cantoro, turčin Deniz, izraelci Tamir & Nir, pa čak i Biondo i 3Nity koji su mnogo bolje mogli da prodju.
U svakom slučaju, provod je bio fenomenalan, kako za pevače radi promovisanja tako i za mene zbog upoznavanja i kontakata.

Takodje gosti koji su nastupali bili su :Ruslana, Simply Red, Stefan Banica, kao i grupa poznatih rumunskih pevača koji su nastupali na vaznim takmičenjima širom sveta, a sad,samo za Cerbul de aur pod nazivom “All stars”.

Moram ovom prilikom da se zahvalim prvo Radio Mishu zatim novinarima sa TVRO i divnoj zeni sa Radia Bukurest Olivia Sima, koja mi je izašla u susret pokazivajuci mi grad i pružajuci mi priliku da upoznam i stupim u kontakt sa mnogim rumunskim pevačima,kao i  da se uživo uključim u radio Bukurešt, samim tim davala sam moje utiske o celokupnoj organizaciji, državi i naravno reklamirala internet radio Mish, iz Srbije.

Autor: Milica Fajgelj

KOMPLETAN TEKST>>>

Podržavajući ideju neprestane promocije grada Bora, jedan od naših doprinosa (izmedju ostalih) je taj da se setimo i podsetimo ovaj naš grad na sve bisere koje ima a na koje ni malo ne obraća pažnju. Ovo je još jedna borska priča a za koju verovatno velika većina i ne zna.

Ekskluzivno za “Bor-grad INFO”, Dragan Jeremić, čovek koji je proneo ime našeg grada od Kanade do Japana, a dan danas nema razumevanja za njegove ideje i rezultate, iznosi neke detalje iz bogate sportske istorije:

U periodu od 1974. do 1980 god. na teritoriji bivše Jugoslavije formirano je više klubova Uechi karate sistema borenja, u Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji. Klubove je formirao g.din Mario Topolšek koji se poslednjih devet godina nalazi na čelu Evropske Uechi Karate Federacije čije je sedište u Pragu. G.din Topolšek je dugi niz godina, pre dolaska u Jugoslaviju, živeo u Francuskoj odakle je i započeo početkom 60-tih svoje studiranje karatea kod Master Kanei Uechia, često odlazeći za Japan (Okinawa). Obzirom da je Francuska prva zemlja u Evropi u koju je “donešen” karate kao i činjenica da je u to vreme u Francuskoj živelo nekoliko vrhunskih majstora karatea iz Japana, (poznat je dojo g.dina Henri Plea koji i danas radi i u kome su vežbali čuveni majstori kao sto su: Valera, Taidji Kaze, Joshinan Nanbu i mnogi drugi-dojo postoji od 1950god), g.din Toplošek je želeo da to iskoristi kao prednost da i naša zemlja bude medju prvima u kojoj će se karate vežbati.

BOR

-Karate klub “ARENA” trener Dragan Jeremić (03.02.1962.) – Sertifikat Evropske Uechi Karate Do Federacije (EUKF) sa sedištem u Pragu. Zvanje karate majstora.

-Klub postoji od 1975god. zvanično registrovan u oktobru 1976 god. pod imenom karate klub “RUDAR”.

-Prvi trener je bio g.din Nebojša Stevanović.

-Nakon dvadesetak godina rada klub privremeno prestaje sa radom, nakon šega Dragan Jeremić formira novi klub (dojo), pod novim imenom.

-1996. god. u organizaciji “Društva Kinesko-Srpskog prijateljstva”, a na poziv tadašnjeg Ministarstva za sport naše zemlje Dragan Jeremić kao predstavnik grada Bora i prof. Mario Topolšek demonstriraju karate veštinu u Beogradu pred ambasadorom N.R.Kine i više visokih predstavnika tadašnje Vlade naše zemlje.

-Kao bivši član Uechi Karate reprezentacije Dragan Jeremić dobija poziv od strane g.dina Maria Topolšeka za učešće na šamionatu Okinawe (Japan) kao jedan od predstavnika naše zemlje, ali u sredini u kojoj živi ne nailazi na razumevanje i podršku, nakon čega odustaje od daljeg angažovanja.

-Obzirom da je Dragan Jeremić evidentiran u Uechi karate Asocijaciji Okinawe (Japan), do sada je nekoliko puta dobijao pozive za dalje usavršavanje ove veštine na Okinawi.

-U sastavu kluba koji vodi Dragan Jeremić postoji mogućnost organizovanja kratkih kurseva samoodbrane kako za pripadnike ministarstva unutrašnjih poslova, tako i za ostalo gradjanstvo.

-Zbog nedostatka razumevanja odredjenih službi u gradu Dragan Jeremić u poslednje dve godine nije u mogućnosti da drži predavanja i pored činjenice da ima puno onih koji bi želeli da nauče nešto o ovoj lepoj veštini borenja.

Nakon demonstriranja karate veštine u Beogradu, u martu 1996god. pred Ambasadorom N.R.Kine i visokim predstavnicima tadašnje Vlade Srbije, organizovana je i izložba Kineske umetnosti i civilizacije u Boru.

Pored Prvog sekretara i savetnika ambasadora N.R.Kine i atašea za kulturu N.R.Kine, na slici se s leva u desno nalaze i Dragan Jeremić, pored njega stoji Predsednik Evropske Uechi Karate Federacije prof. Mario Topolšek i grupa gradjana Bora.

Ovo je samo deo bogate reportaže koju će Bor grad INFO uraditi i početak podsećanja na one koje je njihov grad zaboravio. Preuzeto Bor-grad INFO>>

Po recima prof. dr Zorana Petkovica, inženjera rudarstva i bivšeg dekana geološkog fakulteta, stare gume od teških rudarskih kamiona …(Dartova, koji su nosivosti i do 150 tona, a gume dosežu i do 3-4 metra u visinu)

“…se ne prodaju jer je skupo da ih odvoje od ulivenih celicnih koje su u njoj. One se u inostranstvu koriste za medjusobno povezivanje i spuštanje niz kosine površinskih kopova kako bi se ocuvale kosine od zarušavanja i opasnosti od kotrljajucih stena...”

Medjutim situacija na terenu ne pokazuje da su iskorišcene u tu svrhu.Vidimo ih u sasvim drugacijem ambijentu. Zato je potrebno reciklirati ih i zaštititi ovu vec previše zagadjenu životnu sredinu. Tu nastupaju ovlašcene firme koje se bave reciklažom. Jedna od njih je i „ECO-RECYCLING“ i to je prva fabrika u Srbiji koja se bavi reciklažom auto i teretnih guma, koje se godinama nagomilavaju na našim deponijama bez mogucnosti njihove dalje prerade, odnosno, reciklaže. U želji da doprinesemo održivom razvoju i zaštiti životne sredine napominjemo tehnologiju ove firme, uz napomenu da je u njihovoj ponudi dolazak na lice mesta, secenje guma i transport do reciklažnog centra. Uz to daju odredjenu nadoknadu po kilogramu preuzetih guma. Nadoknada je simbolicna ali ako se uzme u obzir da se oslobadjate otpada i još Vam neko

“Produkti procesa reciklaže

Primarni produkt procesa reciklaže je gumeni granulat, pa se cesto ovakav process naziva procesom granulacije. Velicina granula se standardno krece u rasponu od 1 mm do 4 mm. Velicina granula je uslovljena podešavanjima na opremi te je moguce proizvoditi granule dimenzija razlicitih od navedenih. Cistoca dobijenog granulata je 99.9%, tj. dobijeni gumeni granulat je 99,9 posto ocišcen od oslobo?enog celika i tekstila. Masa dobijenih granula predstavlja 55 do 65% mase ulaznih pneumatika.

Sekundarni proizvod ovog procesa je celicna žica koja cini 25-30% mase pneumatika. Separacija se vrši putem magneta koji izdvaja kratke komade žice koji nastaju secenjem i daljim usitnjavanjem pneumatika tokom procesa.

Tercijalni produkt procesa su tekstilna vlakna koja cine oko 10% mase pneumatika. Separacija tekstilnih vlakana se vrši pomocu snažnih aspiratora. Filtracija vazduha aspiratorskog sistema je izvedena sa vrecastim filterima i podsistemom za samo-cišcenje filtera pa je kvalitet vazduha koji se ispušta u atmosferu (maksimalno 10mg/m³ prašine) u skladu sa važecim EU direktivama…”

…ostalo možete procitati na ECO-RECYCLING>>>

ECO-RECYCLING je imao kontakte u RTB-u Bor, kako nezvanicno saznajemo, a kada su ponudili saradnju raceno im je da ce se gume “zakopavati”. Eto, toliko o savesnom staranju i o zaštiti životne sredine. Šta se dalje dogadjalo i dokle se stalo jos nismo saznali.