Darko Lađević

Progutala je zemlja previše … i nikako da stane. Valjda i ona bira pa baksuze ostavlja da nerviraju ono malo još nesluđene populacije koja uporno odoleva svadbi velikog brata na farmi i ostalim istinitim trenucima , a sve, iz nepoznatog razloga, prećutno i zombijevski pravdajući razne uvredljive gimnastike.  Da je živ, veliki  Ljuba Moljac bi to ovako najavio: “Guščije pero u govno umoči, pa ovako pismo njemu sroči” (oni koji znaju šta je sve  pisao i radio, znaju da je to odlomak i njegovog : “Kosovskog ciklusa” odnosno pesme  “Moj na Mišaru”)

Tako se i ja odlučih i da napišem nešto posle dugo vremena. A kome bi drugo nego, dragoj mi intelektualnoj avangardi.  I  sreća je  što imam ovu stranicu pa tu mogu da iznosim moj i samo moj stav kakav god da je. Moj je i kome se ne sviđa ne mora da ga stavi … a i ja ne moram drugima da ga stavljam. Svejedno je puno stavljanja i nigde nema mesta, pa moj stav ne može da dođe do izražaja. A tako volim da moj dođe do tog, napomenutog …  izražaja.

Prvo, samo da najavim “BUKVAL” (ovo L je od R) i to će biti svojevrsno upustvo za čitanje raznih kometara, tekstova uopšte. Ne samo ovde gde se ja izglupavam. Ali o tome kasnije kada dođe vreme… samo najavljujem da će ga biti, ali još ga nema ni u štampi, a i sponzora nigde na vidiku … I dok se to ne desi, probaću da budem bukvalniji da ne izazivam razne gluposti pa da mi opet zvone telefoni sa raznim drugarskim  željama i “opomenama” (Brrr)

Dakle, ovo pismo može biti upućeno govnima ili biti napisano govnima. Stvar je stila. Sve u svemu, motke imamo (sada već treba da kažem “Imali smo!”)  ali nismo ih oplemenili svojim sredstvima i polako preti katastrofa.  Može doći do zasićenja pa ćemo morati i još dugo da plivamo i ronimo. Naravno i bukvalno.

Primetio sam da opšta inteligencija raste. To je verovatno uticaj elite i zato se valjda i pojavljuju oni  IQ testovi. I  analitičari baš kapiraju sve i iz prve. Evo na  primer ako u nekom svom stilu napišem da muškarac čije ime počinje na R, ima dobro dupe, reći će  da sam peder a uopšte nisam  mislio da pomenuti mnogo sere. A  primetio sam i da više ne mogu ni u šiframa da pišem. Provale me o’ma, kad hoću da se sakrijem iza nekog lažnog imena iliti nicka, što inače uopšte nije slučaj kod većine.

Ovih tridesestak dana sam bio član više stranaka (zanimljivo da nisam bio spy kao nekada) i toplo ušuškan u gnezdo jedne od njih, kenjam, proizvodim i uživam.  Mlatim praznu slamu, ali mi nekako ne uspeva kao eliti i baš sam ljubomoran.

Iako je elita otišla da skita, nadam se da će do nje doći vapaj. Bez obzira na trasu skitanja, bilo da je to politika, novinarstvo, more, rudarstvo, planina, koalicija, neka nova ideja, siguran sam, jednoga dana će se sve čuti i znati i biće nam lepo. Nema potrebe da mitingujemo i pravimo kolaps u gradu i paniku čak i u samom vrhu državne vlasti. Sve će se srediti.

Naša elita je i jedan političar  koji se bavi SMS šaputanjima a koji je toliko glup da ne zna ni da se sakrije kako treba, nego ga provale za 10 minuta (a nisu uključeni prisluškivači i ostale skalamerije). Naša elita je i grupa (vladina, nevladina, građanska ili ko zna čija) koja toliko zna da od puste pameti ne može ili ne stigne ništa da uradi. Jednostavno pukne od naboja i energije, te prego(vo)ri. Nesreća, velika nesreća. Da i to je naša elita.

A da li hoću da  se “elitno prodam” , što konačno kapiram kao jedino sredstvo preživljavanja, mislim da nije zločin, osim načina koji će biti kad tad objavljen, a to je samo moja  stvar. Hvala eliti! Kao što rekoh moju stvar držim sam i ne dajem je drugima da elitno mlataraju s njojze.

I još nešto, draga moja elito. To što mnogo ljudi znam i što sa svima imam kakav takav odnos, to što sa svima mogu da pričam i što većina ima poverenja da mi se izjada ili pohvali, i to što sa većinom mogu na kafu i piće,  ne treba da ti stvara  nikakav problem. Baš. A inače u zadnje vreme i izbegavam i da se viđam i da pričam sa svima.

A da li i kako elita ocenjuje? Naravno – nikako. Samo po svom sopstvenom šablonu. Nema sistema, pravila, definicije, smera, plana, prognoza, niti rezervnih varijanti za neželjene efekte. Zato sam krenuo sam. Puno šetam po gradu. Vodim i razne  evidencije. Od ponašanja, parkiranja, čistoće, stanja kontejnera, broja pasa lutalica, broja konja nelutalica, loše parkiranih automobila, onih “dobro parkiranih”,  promenu na, i u glavama običnih prolaznika, promene (ne u glavama) neobičnih i zakonom zaštićenih  za običan svet nedodirljivih prolaznika… Neke tabele sam napravio. Radim i jednu anketu. Preliminarni rezultati se mogu pretočiti (umesto jedne tabele sa milion definicija i rezultata) samo u jednu jedinu rečenicu: Kad se pojavi elita, padne mi kita! Toliko mi bude muka što jedan kitodiz tako propadne i ode u nezaborav.

(Oni koji pitaju gde su oni lepši tekstovi, moraju da shvate da i ovo jedva pišem jer mi je bukvlano muka od svega, a moram da pljunem kao što to uvek i radim. A za lepše tekstove treba lepše vreme i volja….)