Darko Lađević

Nađoh ovaj tekst, pa setih onih davnih vremena kada smo jurili za novim kasetama sa raznim igricama i programima. Kad se setim samo kako sam bio hepi kad sam nacrtao prvu sliku… Da i tada smo se nervirali kad se zgužva kaseta i ukaki priliku zbog koje smo bežali iz škole, kod drugara koji ima ovu ljutu mašinu, da se igramo.

Da, kasnije sam imao još jednu ljutu mašinu sa čak dva harda. Ukupna memorija im je bila 40 MB, i baš se sećam kad me je jedan prijatelj začuđeno pitao: “Šta će ti tolika memorija!?” U to vreme sam se radovao kad sam uspeo u, čini mi se d-base-u, da napravim program za neku svoju evidenciju. Kakvo čudo je to bilo kad su se prozori otvarali i zatvrali i prikazivali razne iznose … i zbirove i … čudo jedno …

Pa eto da se podsetimo…

Izvor: 24 sata, Autor: A. Pijevac, (april 2007)

U aprilu 1982, pre tačno 25 godina, mala britanska kompanija kojom je rukovodio ser Klajv Sinkler, lansirala je kompjuter pod nazivom „ZX spektrum”. To je, jednostavno, bio početak revolucije! Majušni crni kompjuter s gumenim tasterima svojom pojavom je najavio dolazak računarske ere, ali i izazvao pravu eksploziju u proizvodnji računara i razvoju programiranja.

„ZX spektrum” u svoje vreme smatran čudom tehnike, bio je plod inovatorskog rada ser Klajva Sinklera, koji je još davne 1972. godine razvio jedan od prvih jeftinih džepnih digitrona!
„Spektrum” je bio treći u seriji Sinklerovih kućnih računara – prethodili su mu modeli ZX80 i ZX81, ali i ubedljivo prvi kad je reč o epitetu „kućni”. Za razliku od prethodnika, bio je namenjen isključivo kućnoj upotrebi.

Ova „ljuta mašina” proizvodila se u dve verzije, a prva od 16 KB u to vreme koštala je 125 funti. Jači model, od 48 KB, koštao je 175 funti. Za tadašnje korisnike bila je to relativno prihvatljiva cena pa će „spektrum” ostati upamćen i kao prvi kompjuter koji je sebi mogao da priušti dobar deo Britanaca. Štaviše, reč je i o računaru koji je većini bio prva ljubav. Pre toga samo su retki imali privilegiju da dođu u dodir s mašinama ove vrste.
„Spektrumu” je u to vreme glavni takmac bio kompjuter „BBC mikro”, na tržište izbačen godinu dana ranije, koji je bio izuzetno popularan u školama, ali za većinu preskup. Početna cena bila mu je, za to vreme veoma visokih 235 funti. Posle „mikra” takmaci su se samo ređali – „jupiter ejs”, „dregon 32″ i „orik atmos” – ali vreme je, čini se, pokazalo da je „spektrum” bio neprikosnoven. Osim možda u poređenju s pet meseci mlađim Amerikancem „komodorom 64″.
Rik Dikinson, svojevremeno zadužen za izgled i oblik „spektruma”, kaže da niko u firmi nije ni sanjao da će napraviti takav bum.
- Počeli smo da prodajemo računar ljudima kojima je to bio hobi i mislili smo biće to najviše 1.000 mašina mesečno. Ali, prodaja je skočila na 200.000 mesečno, a mi smo se našli u problemu – nismo stizali da ih proizvedemo toliko – priseća se Dikinson, koji Sinklera opisuje kao „nacionalnog heroja”.
Inače, s početka 1980-tih Sinkler je proizvodio džepne digitrone, satove „digitronce” i minijaturne TV prijemnike koji pre toga nisu ni postojali na tržištu. Svi njegovi proizvodi, kao i sam „spektrum”, imali su veoma minimalistički izgled – veoma elegantni i bez nepotrebnih detalja – pošto je na prvom mestu bila funkcija, a ne dizajn.
Mnogi od danas planetarno poznatih programera, koji su zgrnuli milione na video-igricama, kažu da su još kao osnovci zanat pekli upravo na Sinklerovom „spektrumu”, kojem i duguju zahvalnost za svoje veoma uspešne karijere. Većini je baš to bio prvi računar.

„ZX spektrum” zvanično je prestao da se proizvodi 1992. godine.
Ako želite da se podsetite na stari, dobri gumeni „spektrum”, savetujemo vam da posetite neke od sajtova na kojima zahvaljujući emulatorima možete da odigrate „invaders” ili „manic miner”.

„Mozak” od 48 kilobajta
ČUDO – Jedan od najpopularnijih računara osamdesetih godina prošlog veka imao je sledeće performanse: 8-bitni procesor Z80, 16 KB ili 48 KB RAM memorije, 16 KB ROM memorije, rezoluciju 256×192, a mogao je da prikaže čak osam boja.