Darko Lađević

Preuzeto: Bor grad INFO

Regionalni skup blogera nakon Pančeva, Novog Sada i Bora, dolazi u Niš. Ove godine BlogOpen će biti održan 4. i 5. septembra u okviru Internet festivala E-TVRDJAVA.

Očekuje se prisustvo preko 100 ljubitelja blogovanja sa Balkana, koji će moći da čuju i vide najpoznatije i najuticajnije regionalne blogere kao predavače.
Tradicionalno, ovu manifestiaciju prati i društveno odgovorni karakter, te će blogeri imati priliku da humanošću, daju podršku socjialno i zdravstveno ugroženim mališanima u Nišu.
U prijatnoj i jedinstvenoj atmosferi rovova niške tvrđave, zvanično po treći put, domaća blogosfera će biti na okupu i diskutovati o aktuelnim momentima, novim blogerima, napretku blogginga u regionu, Twitteru, Facebooku, i ostalim temama koje će prisutni moći da iniciraju u diskusionom delu BlogOpena. (Personal Magazin)

Srbija je u milion stvari specifična. Bilo da prevrnete istoriju, sport, kulturu… Društvo je samo sebi sopstvena kontra, što ne odlikuje druge sisteme. Ono što se kod nas može videti i doživeti – ne može nigde u svetu. Kako lepe, tako i ružne stvari. Ali šta je – tu je. Takvi smo mi Srbi, i što kaže Čorba, zato nas i malo više svrbi. Evo jednog lepog primera. Budućnost je znanje i nadam se da će se naš nesretno rastrojeni sistem valjda nekada probuditi i uložiti više, ako ništa drugo, pažnje kako nikada više ne bi pročitali da su talentovana deca dobila za nagardu cd sa grand šundom ili da je neko zaboravio na stipendije…

Preuzeto: Blic Online Autori: Irena Radisavljević i Natalija Živanović

Treću godinu zaredom je student generacije na prestižnom američkom univerzitetu „Jejl“, koji su pohađali mnogi predsednici SAD, Srbin – dvedesetpetogodišnji Lazar Krstić iz Niša. Pre četiri godine ovaj genijalac, inače član Mense, bio je nezanimljiv našem Ministarstvu za nauku koje mu je te godine ukinulo stipendiju. Čudna odluka, s obzirom na to da bi takvi ljudi trebalo lako da se prepoznaju među 1.350.000 nepismenih i slabo obrazovanih, koliko ih ima u Srbiji.

Lazarev slučaj nije usamljen. Veliki broj naših ljudi studira ili radi na uglednim svetskim univerzitetima poput Harvarda, Oksforda, Kembridža, Stanforda, Kolumbije, Hejdelberga ili su već na dobrim pozicijama u velikim svetskim kompanijama kao što su „Majkrosoft“, „Mek Donalds“, NASA, ARRI…
Velika većina njih danas bi bila potpuno nepoznata da je ostala u Srbiji jer naša zemlja ne samo da ne ulaže u genijalnost, već ne radi ništa da promeni sliku o nama kao nepismenoj, nerazvijenoj i neobrazovanoj naciji.

Palac umesto olovke
To potvrđuju i brojne domaće statistike prema kojima je više od polovine odraslih građana Srbije u rasponu od nepismenih do nesvršenih srednjoškolaca, tačnije 3,5 odsto je nepismeno, 6,5 odsto nikada nije išlo u školu, 22 odsto nema kompletno osnovno obrazovanje, a 24 odsto nije završilo srednju školu.
Od onih koji i upišu fakultet, oko 45 odsto studije nikad ne završi, dok broj diplomiranih na evropskim univerzitetima ide i do 80 odsto. To nas, prema istraživanjima iz 2007. godine, stavlja na začelje evropske liste.
Koren svega toga leži još u osnovnom obrazovanju, što pokazuju rezultati PISA testova, programa koji meri koliko su učenici na kraju opšteg obrazovanja (15 godina) pripremljeni za nastavak školovanja i snalaženje u savremenom tehnološkom društvu. Rezultati sa poslednjeg testiranja iz 2006. godine svrstali su nas pred kraj liste u sve tri kategorije – prosečna postignuća u oblasti prirodnih nauka, matematike i razumevanja pročitanog teksta. Definitivno nam najteže ide treća kategorija, a stručnjaci smatraju da će ovogodišnje istraživanje na tom polju pokazati još gore rezultate.
– Na osnovu trenda iz 2003. i 2006. godine od kada se PISA testovi rade kod nas, a budući da se u obrazovnom sistemu za poslednje tri godine nije ništa drastično promenilo, očekujem da će rezultati prosečnih postignuća iz prirodnih nauka i matematike ostati isti, dok će se kod razumevanja pročitanog teksta nastaviti osetni pad – smatra Dragica Pavlović-Babić, nacionalni koordinator PISA projekta.
Da je razumevanje onoga što pročitaju problem za naše đake, pokazalo je i nedavno istraživanje prema kome čak 40 do 50 odsto naših učenika izađe iz osnovne škole funkcionalno nepismeno. To praktično znači da nisu u stanju da razumeju malo duži i složeniji tekst, već samo kratke i jednostavne rečenice s jednom informacijom!

Okićeni nagradama
S druge strane, ne prođe mnogo a da u novinama ne pročitamo kako su naši učenici i studenti osvojili brojne nagrade na međunarodnim takmičenjima iz matematike, fizike, raznih prirodnih nauka. Brojni su i naši studenti koje su oberučke prihvatili prestižni svetski univerziteti dodelivši im skupe stipendije, kao i naši građani koji su na veoma dobrim pozicijama u multinacionalnim kompanijama.
Osim toga, broj članova domaće Mense poslednjih godina varira između 1.000 i 1.200, što je, kako kaže Ranko Rajović, izvršni direktor ove organizacije koja okuplja natprosečno inteligentne, iznad svetskog proseka.
Nacionalni koeficijent inteligencije (IQ) inače je nemoguće izmeriti. Kako objašnjava Rajović, računa se da je svetski prosek 100, a da je u celom svetu dva odsto stanovnika za Mensu, odnosno ima IQ veći od 148.

Sistem i motivacija
Kako smo došli do toga da je zemlja nepismenih izrodila brojne, danas svetski poznate genijalce?
Osim loše postavljenog obrazovnog sistema koji nas tera da bubamo suvoparne činjenice, a ne uči nas kako da naučeno i primenimo, jedan od razloga je i – motiv.
– To što neko ima IQ veći od 148 ne znači da je genijalac, već samo da ima potencijala da to postane. Od motivacije unutar porodice, obrazovnog sistema, društva uopšte, zavisi da li će ta osoba svoj potencijal iskoristiti ili ne – ističe Rajović, i navodi primer jednog člana Mense koji je saznavši da pripada grupi natprosečno inteligentnih, što je ga je posebno motivisalo, u 45. godini upisao Akademiju lepih umetnosti i završio u roku kao student generacije!
Profesor Beogradskog univerziteta Srbijanka Turajlić slaže se da je naš problem to što je čitav obrazovni sistem usmeren na memorisanje činjenica, a savremeno društvo, nastalo u razvoju tehnologija, ne očekuje da direktno primenjujete nabubane činjenice, već da kombinovanjem onoga što znate dođete do spoznaje kako nešto treba uraditi.
– Zato naši đaci prolaze veoma loše na PISA testovima, jer nisu naučeni da uče, već da bubaju. Kada bi ti testovi bili prilagođeni našem sistemu obrazovanja, odnosno golom nabrajanju činjenica, mi bismo verovatno bili među najboljima – smatra Turajlićeva.
Prema njenom mišljenju, situacija sa studentima je veoma slična – u svakoj generaciji postoji procenat briljantnih, koji bi to bili i bez pomoći profesora, a njen utisak je da se mnogo manje radi s onim studentima i đacima kojima je pomoć daleko potrebnija.

A ono što je nama kao zemlji najpotrebnije definitivno je pamet – mogućnost da prepoznamo, motivišemo i zadržimo svu onu inteligenciju koju druge zemlje umeju i te kako da cene, ali i iskoriste za napredak svog društva.

Preuzeto: TABOO Autor: Jelena Ivanović

Sandra Barjaktarović je direktorka Sektora za ljudske resurse, marketing i pi-ar kompanije MK Group. U intervjuu za Taboo nedeljnik govori o svom obrazovanju, radu u nevladinom sektoru, reputaciji MK Group, zaposlenima u ovoj kompaniji, odnosu novinara i pi-arova u Srbiji, kao i o stipendiji dobijenoj od ugledne poslovne škole.

Jelena Ivanović: Ljudski resursi predstavljaju jedan od stubova uspeha jedne kompanije.Da li menadžment kompanija u Srbiji uvek prepoznaje takav stav kao imperativ?

Sandra Barjaktarović : Za MK Group, pored izvanrednog liderstva, kvalitetni saradnici su oduvek bili važan oslonac na putu uspeha, i kao takvi su konstantan imperativ u poslovanju. Možda moja iskustva nisu najrelevantnija i ne odslikavaju pravu sliku stanja u Srbiji jer je naš poslovni sistem po mnogo čemu drugačiji od ovdašnjeg okruženja, ali sam sasvim sigurna da svaka kompanija koja sebe smatra uspešnom, ili teži da ostvari veći uspeh na tržištu, ljude mora imati kao svoj imperativ. Nema uspešne firme bez uspešnih pojedinaca. Mi smo privatna kompanija i svi zaposleni rade na istom zadatku – uspeti na tržištu, odnosno ostvariti profit. Da bismo uspeli u tim nastojanjima, oslanjamo se isključivo na zaposlene. Naša misija, kada govorimo o ljudskim resursima, jeste da od postojeće radne snage na tržištu uzmemo najbolje, one koji će se najbrže i najefikasnije uklopiti u sistem vrednosti MK Group i tako doprineti ostvarenju poslovnih ciljeva. Za svako slobodno radno mesto javno raspisujemo konkurs, organizujemo selekciju i prema svojim merilima procenjujemo potencijalne kandidate. Takav način dolaska do novih ljudi pokazao se uspešnim. Kada se neko zaposli na takav način, on počinje da radi sa pozitivnim emocijama jer zna da je do posla došao na transparentan i korektan način i da je dobio tu prvu, uslovno rečeno, bitku protiv drugih kandidata. On se oseća dobro kao pobednik, a i mi se kao kompanija osećamo dobro jer smo od ljudi koje smo imali na raspolaganju izabrali najboljeg.

KOMPLETAN TEKST>>>

Preuzeto:  NUNS

Kao rezultat saradnje IREX-a i Nezavisnog udruženja novinara Srbije članovima NUNS-a opet su dostupni besplatni pravni saveti.

Ljudska, profesionalna, zakonska i ekonomska prava medijskih profesionalaca su ugrožena i svakodnevno se  krše. Početkom 2009. godine, svetska ekonomska kriza je dramatično udarila Srbiju i počela da utiče na medije. Kao rezultat krize mediji su počeli da ostaju bez prihoda od oglašavanje i primorani su da počnu sa optuštanjem radnika. NUNS predviđa da će, kao posledica ovih uticaja, u 2009. godini prethodno procenjen broj od oko 8,000 novinara (prema istraživanju Strategic Marketing agencije 2007. godine) pasti na 6,000. Mnogi honorani saradnici su već ostali bez posla u štampanim i elektronskim medijima (B92, Radio 202, Borba itd.) dok je stalno zaposlenima smanjena plata da bi mogli da ostanu u firmi. Značajan broj medijskih profesionalaca je već kontaktiralo NUNS tražeći savete i pomoć u rešavanju svog pravnog statusa.

Zaustavljen i neadekvatno sproveden proces privatizacije dodatno je otežao položaj novinara i doprineo još većem broju kršenja prava medijskih profesionalaca. Novinari gube svoja radna mesta i trpe pritiske da odustanu od istraživanja od strane vlasnika koji medije koriste za ostvarivanje ličnih i političkih ambicija i ciljeva.

Pored toga, prošle godine je Republička radiodifuzna agencija pooštrila pravila za preraspodelu frekvencija i otpočela sprovođenje svojih odluka koje podrazumevaju zatvaranje mnogih elektronskih medija. Dok zatvaranje piratskih radio stanica predstavlja dobar korak prema suzbijanju nelojalne konkurencije legalnim radio stanicama, negativni efekat ovoga je to da će mnogi medijski profesionalci ostati bez posla i imati velike poteškoće da nađu novo zaposlenje kod legalnih emitera koji trenutno prolaze kroz finansijske probleme.

Ovaj projekat je osmišljen kako bi se pružila značajna pomoć novinarima i drugim medijskim profesionalcima, članovima NUNS-a, koji se suočavaju sa krizom i gubitkom posla.

Besplatan pravni savet podrazumeva angažovanje stručnjaka za radno pravo u oblasti medija koji će nuditi telefonske i onlajn konsultacije članovima NUNS-a, kao i dizajniranje i regularno ažuriranje web stranice sa najčešće postavljanim pitanjima na sajtu NUNS-a.

Odgovore na najčešće postavljana pitanja o pravnom statusu novinara možete pogledati na www.nuns.rs/pravni_saveti

Telefon na koji se možete obratiti za pomoć je: 064 866 0 330.

U periodu od dva meseca NUNS će prikupljati podatke o prijavljenim kršenjima prava medijskih profesionalaca i napraviti izveštaj koji će predstaviti različite aspekte ove pojave kao na primer, analiza pojava prema polnoj pripadnosti, pripadnosti manjinima, učestalosti kršenja prava u privatizovanim medijima, medijima u procesu privatizacije i državnim medijima itd. Ovaj izveštaj će biti postavljen na sajt NUNS-a i distribuiran putem mejling liste Udruženja koja, pored članstva, sadrži i domaće i međunarodne nevladine organizacije koje dele NUNS misiju i interese.

Kako bi pružio informacije novinarima, a posebno honorarcima,  o njihovim legalnim i drugim pravima NUNS će organizovati dva jednodnevna seminara na temu Radno pravo u doba ekonomske krize sa ciljem da ojača poziciju pojedinaca time što pruža osnovna znanja i oruđe koje će omogućiti prevenciju kršenja njihovih prava (pre potpisivanja ugovara), boriti se za realizaciju svojih prava (tokom trajanja ugovora) i odbranu prava u slučaju gubitka posla. Dva stručnjaka koja specijalizuju teme radna prava i zdravstveno i socijalno osiguranje će voditi seminare koji će se održati u Beogradu.

Besplatni pravni saveti su projekat Nezavisnog udruženja novinara Srbije koji je podržao IREX Serbia Media Assistance Program finansiran od strane USAID-a.

Preuzeto: HD Televizija

U ovom kratkom filmu je kroz pjesmu u osnovnim crtama objašnjen pojam HD-a i što on točno donosi. Ovaj film je izvorno bio objavljen na stranicama Toshibinog HD DVD standarda sve do njegovog poraza u veljači 2008. godine kada je izgubio tržišnu utrku od Sonyjevog Blu-ray standarda koji je postao nasljenik DVD formata.

What is HD? Music Video from Darco on Vimeo.

Preuzeto: NUNS Autor: N.N.

Sindikat novinara Srbije pozvao je juče vladu da povuče iz skupštinske procedure izmene Zakona o javnom informisanju, jer su one „protivne evropskim standardima“ i vraćaju Srbiju u devedesete godine.

Sindikat je kritikovao predloženo rešenje kojim se javno glasilo gasi nakon blokade računa od 90 dana, kao i predviđenu zabranu prenosa vlasništva, navodeći da su te odredbe u suprotnosti sa Ustavom Srbije i da predstavljaju „direktan pokušaj disciplinovanja medija“, prenele su agencije. „Nismo protiv odgovornosti za izgovorenu reč ali ponovno uvođenje drakonskih kazni za novinare i medije vraća nas u devedesete godine, u deceniju koja je bila jedna od najcrnjih u istoriji srpskog žurnalizma“, navedeno je u saopštenju Sindikata novinara Srbije.

Dodaje se da suspendovanje demokratskih tekovina predstavlja samo prvu stepnicu ka „disciplinovanju medija, koje se, vrlo često, završava uvođenjem diktature“. Sindikat novinara Srbije pozvao je poslanike da se „izdignu iznad stranačkih interesa“ i da ne dozvole da „srpsko novinarstvo bude u službi moćnika ove zemlje“. I Asocijacija medija i novinarska udruženja zatražila su juče od vlade i parlamentarnih stranaka da još jednom razmotre njihove primedbe na predložene izmene Zakona o informisanju.

Asocijacija medija, NUNS i UNS saglasni su da visina kazni koje bi se izricale javnim glasilima ne mogu biti vezivane za prihode od prodatog tiraža i oglasnog prostora. Visina kazni ne bi smela da pređe zakonski maksimum predviđ en Zakonom o privrednim prestupima i Zakonom o prekršajima, navodi se u saopštenju i dodaje da bi prenos i raspolaganje pravima na javnom glasilu moralo da bude regulisano u skladu sa zakonskim odredbama koje se odnose na načelo solidarne odgovornosti saugovarača.

Skupština Srbije razmotrila je predložene izmene i dopune Zakona o javnom informisanju u načelu, a rasprava o amandmanima bi trebalo da počne danas.

Korisno ali pre svega zabavano. Ova on-line igra je posvećena simulaciji realnog berzanskog trgovanja hartijama od vrednosti. Namenjena svima koji žele da nauče nešto više o berzanskom radu.

Besplatna platforma za trgovanje  akcijama, prijavom dobijate 100.000 virtuelnih dolara za trgovanje. Uputstvo za trgovanje i platformu mozete pronaci na adresi: http://www.test.en.st

Uživajte i učite!

Izvor: E-mail

Mediji i dalje brži od blogera

Istraživanje provedeno na sveučilištu Cornell opovrglo je tvrdnje prema kojima blogeri objavljuju vijesti brže od tradicionalnih medija. Zaključci pokazuju da su tradicionalni mediji u prosjeku brži od blogera za 2 i pol sata. U većini slučajeva se tako ideje, fraze i memorandumi prvo pojavljuju u tradicionalnim medijima, a potom se šire na blogove. Blogeri su brži u samo 3,5 posto slučajeva. Ako malo bolje promislite – nije to tako ni nelogično. Ipak su ljudi koji su zaposleni u medijima plaćeni za ono što rade, dok su blogeri ipak samo entuzijasti s viškom slobodnog vremena…
http://www.vidi.hr/slike/prozirni.gif – objavljeno u 14:13;
16. srpnja 2009 / tr

Pamela Anderson ulaže u Crnoj Gori

42-godišnja Pamela Anderson posjetila je Crnu Goru, u kojoj planira uložiti novce. U Crnoj Gori je od ponedjeljka boravila s dečkom Jamiem Padgettom, te je izjavila kako razmišlja o ulaganju u ekološke hotele u Crnoj Gori. Za Crnu Goru na svojem je blogu zvijezda Spasilačke službe napisala kako joj se Crna Gora čini lijepom zemljom, s malim selima i odličnim plažama. Za vrijeme boravka Pamela je isprobala bokeljsku balancanu (odnosno plavi patlidžan), a posjetila je i Titovu vilu u Meljinama.
http://www.vidi.hr/slike/prozirni.gif – objavljeno u 19:04;
15. srpnja 2009 / kć

12 neprijatelja interneta

Organizacija Reporteri bez granica objavila je popis “neprijatelja interneta”, na kojem su navedene države koje ograničavaju slobodu izražavanja na internetu. Navedene države zatvaraju disidente, cenzuriraju vijesti i informacije te ometaju ili mijenjaju internetske sadržaje. Na popisu je dvanaest država – Burma, Kina, Kuba, Egipat, Iran, Sjeverna Koreja, Saudijska Arabija, Sirija, Tunis, Turkmenistan, Uzbekistan i Vijetnam. Prema mišljenju te organizacije, te su države od interneta napravile intranet da bi spriječile pristup “neželjenim” informacijama.
http://www.vidi.hr/slike/prozirni.gif – objavljeno u 16:00;
17. ožujka 2009 / tr

Preuzeto: Personal magazin Autor: Goran Aničić

Prvi ljudi na Mesecu su Neil Armstrong i Buzz Aldrin, a prvi računar koji je otputovao i stigao na odredište van naše planete je AGC (Apollo Guidance Computer). U izuzetnom BBC-jevom ostvarenju možete čuti i videti fascinantnu priču o NASA-inom programeru Donu Eylesu i timu koji je isprogramirao pomenuti kompjuter i omogućio astronautima da odu do Meseca i uspešno se vrate.

He, he… Koga prvo da “pozdravim”? Razmišljam, da vidim kome najviše smetam! Razlog nikako ne vidim. Naravno u normalnim okolnostima. Ako je neka ljubomora u pitanju ili sujeta, pa i može nekako da se “svari”. Hvala na kalkulaciji.

Sve što sam do sada uradio (odnosi se na postavljanje  puno video klipova) je isključivo samo zbog dobrog i boljeg informisanja. Ni u jednom slučaju nema “krađe” i sličnih nepopularnih aktivnosti. Sve je ili moj materijal ili preuzeto sa svim pravilima naglašavanja izvora (kome sam čak  i napravio dobru reklamu – jer dok to nisam počeo da radim, nisu ni bili prisutni na internetu) i u tom slučaju bi trebali samo da daju neku kintu da ih još bolje raklamiram ili možda čak nečemu i naučim.

Kada sam počeo sa postavljanjem video materijala, većina je to osuđivala i nekako su bili odbojni. Evo prošlo je par godina i vidim da je sve više atraktivno da se upravo pored običnog teksta postavi i video klip. Dakle, ljubomora, sujeta ili jbm li ga, nešto treće. Bilo kako bilo, moje arhive više nema. Odnosno njenog većeg dela. You tube nalog je sjeban totalno iako je bilo oko 40.000 pregleda. Iz celog sveta sam dobijao komentare i podršku.

Na google nalogu su video materijali koji nisu mali. Emisije koje traju i više od sat vremena  su veoma gledane. Jedna je pregledana više od 28.000 puta. Ostale su tu negde oko 13.000 i tako dalje. Najveća gledanost je iz Severne Amerike, ali ne zaostaju ni drugi kontinenti.

Na Vimeo imam nekoliko naloga (ni ovde gledanost nije mala) i kada je jedan obrisan pre mesec dana, mislio sam da sam ja nešto zajebao. Sada vidim (kada se desilo ovo sa You tube-om) da sve to nije slučajno. Moguće je da je neko od “prijatelja” znao PASS jer ga nisam redovno menjao i nisam ni očekivao da i ako ga zna (sumnjam na par ljudi koji su imali mogućnost da znaju  PASS) da može da uradi to što je uradio. Ako je to u pitanju, to je onda upravo ljubomora i sujeta. Generalno, smešno! Postaviću ja sve to ponovo. Nije problem. Treba mnogo vremena ali nema veze. Žao mi je ljudi koji zovu i traže da vide neke stvari ponovo. Upravo zbog njih je sve i postavljeno i najviše su oni oštećeni.

Moguće je da su neki “nepoznati” upleli svoje prstiće. Hakeri svašta mogu da urade posebno ako dobiju neku kintu… ku kuuuu…. Ako je tako, onda sam još više ljut i radiću još više i tek sada ću biti mnogo bezobrazniji.

Gospodo ako vam smeta to što ste na internetu, onda pre svakog nastupa obnovite gradivo, naučite pesmicu napamet i posavetujte se kakav nastup da bude – jer je upravo to i ono što mi najviše smeta i zbog čega sam i uradio sve. Ako u vašim nastupima vređate i mene i ostale gledaoce, to neću da dozvolim i neka ceo svet vidi vašu bruku.

Moje materijale su mnogi preuzimali. Neke od mojih video klipova mogli ste naći na veoma posećenim stranicama,  čak i nekih dnevnih novina. Mnogo gledalaca je skarabudžilo tehniku da čim nešto postavim dobiju obaveštenje. Svi oni su mi pružili podršku i video sam da radim pravu stvar.

Ali, jbg, dođe vreme slobode i šta sad? Nisam ja neki “medij” ili slično. Daleko od toga. Samo želim da pokažem sve kako jeste.

Najviše mi žao klipova iz  divne istorije grada Bora i promotivnih spotova o našem gradu i okolini, jer su upravo oni i promenili ili bar uticali da se  kompletna slika o Boru malko promeni. U pozitivnom smislu naravno, što sam, opet, zaključio iz komentara i preuzimanja.

Sad ću i ja morati da tražim sponzore kao moj drug, jer oko 1 TB materijala stoji  u  arhivi, a izgubljeno će se postaviti ponovo. Kad tad. Treba mi samo veći disk, da malo uredim i spakujem arhivu na jednom mestu, malo bolja mašina (jer i do sada ne znam kako je ova kanta sve izdržala) i ako je moguće bolja i brža konekcija.

E tako.

Dragi “prijatelji” puno vas volim i pozdravljam. Malko ću da odmaram od svih vas, ali, čekam …

Preuzeto: Personal magazin

Proteklih pet nedelja Google AdSense tim ogranizovao je svojevrsnu edukaciju namenjenu vlasnicima sajtova – objavljivačima reklama, pod nazivom “Speeding Up in a Slowdown“, kako bi ostvarili “ubrzanje” i postigli bolje rezultate (uvećane prihode).

Iz poslednje nedelje ove male obuke mogu vam preporučiti par saveta koji sigurno povećavaju efikasnost prihoda:

• Potrudite se da potencijalni oglašivači unutar Google Ad Planner-a, kada planiraju svoje kampanje pronađu i vašu lokaciju
• u vašu funkciju pretrage obavezno implementirajte AdSense for search kako bi došli do oglašivača koji su odabrali ciljane pretrage na Google partnerskim sajtovima, a dobar deo njih ne koristi “redovan” AdWords program

Pored pisanih tutorijala na raspolaganju vam je i mnoštvo video materijala, koji će vas dodatno uputiti u tajne online advertajzing zanata. Ovaj video je najsvežiji iz pomenutog serijala.

Preuzeto: TABOO

Definitivno. TABOO 2009, prvi festival marketinških ostvarenja Srbije, održaće se od 28. zaključno sa 31. oktobrom ove godine u prostoru Međunarodnog ekspocentra EXPO XXI na Novom Beogradu.

Takmičarski deo festivala obuhvatiće radove koji su nastajali u vremenu od 1. januara 2005. do 31. avgusta 2009. godine. (Festival ZLATNI PETAO 2005. obuhvatao je radove od 1. januara 2003. do 31. decembra 2004. godine) Na ovaj način ostvarila bi se pretpostavka o kontinuitetu kako bi, na primer, Festival TABOO 2010. obuhvatao radove od 1. septembra ove do 31. avgusta naredne godine i tako postao redovna godišnja smotra marketinških dostignuća.

Stručni žiri, generalno, biće sastavljen iz dva dela: prvi će biti delegirani kreativni ili art direktori agencija – članova Saveta suizdavača časopisa TABOO, odnosno direktora marketinga oglašivača – takođe članova Saveta.

Drugi deo stručnog žirija, po sistemu reciprociteta, biće sastavljen od uglednih grafičkih dizajnera i umetničkih fotografa Srbije koji su bili predstavljani na stranicama časopisa TABOO u okviru stalne rubrike „Skica za portret stvaraoca“.

Članovi stručnog žirija ocenjivaće radove preko Interneta (po ugledu na mnoge svetske festivale, tehnika koja se dobro pokazala i na festivalu ZLATNI PETAO 2005), dok će pojedine grafičke radove (kataloge, višeslojne prospekte, monografije, godišnje poslovne izveštaje, zidne i stone kalendare, ambalažu i slično) ocenjivati na samoj izložbi radova.

Celovite marketinške, oglasne, promotivne, unapređenja javnih odnosa i slično, ocenjivaće na javnim prezentacijama takmičara, pred publikom.

Pored privrednika – potencijalnih korisnika usluga specijalizovanih agencija i preduzeća koja posluju na tržištu marketinških usluga u Srbiji – poseban deo publike činiće studenti sa fakulteta na kojima se izučavaju marketing i srodne discipline, odnosno sa akademija i fakulteta primenjenih umetnosti.

Prvi dan, 28. oktobar, obeležiće Marketinški događaj godine – treči po redu. Proglasiće se najuspešnije agencije i specijalizovana preduzeća , na osnovu finansijskih pokazatelja o rezultatima poslovanja u prethodnoj – 2008. godini.

Proglasiće se i najbolji pojedinci i njihova dela. Kandidovanje počinje 24. jula na stranicama Taboo nedeljnika, zakjučno sa 2. oktobrom kada će članovi Saveta suizdavača časopisa Taboo, uzimajući u obzir i glasove čitalaca, doneti svoje odluke.

Sredu, 28. oktobar, obeležiće otvaranje izložbe radova i svečano proglašenje Festivala TABOO 2009. otvorenim.

Četvrtak, 29. oktobar predviđen je za javne prezentacije kampanja po takmičarskim kategorijama i za Okrugli sto na kojem će se govoriti o perspektivama oglašavanja. Učesnici Okruglog stola biće glavni i odgovorni urednici ekonomskih i marketinških časopisa iz Srbije, okruženja i sveta.

Izložba radova u takmičarskim kategorijama biće dostupna posetiocima 29. i 30. oktobra od 9.00 do 20.00 časova a u subotu, 31. oktobra, od 10.00 do 15.00 časova.

Petak, 30. oktobar, obeležiće dva specijalna događaja. Pre podne (u trajanju od oko četiri časa) rezervisano je za specijalnog gosta koji nam dolazi iz Izraela.

Reč je o dr Dan Hermanu, zvezdi protekla dva FESTO -a, na čijim predavanjima se tražila stolica više. Impresioniran sadržajem njegovog predavanja o brendovima (Ako želite vernost, kupite psa!), uz pomoć i podršku Edvina Jurina, dugogodišnjeg direktora hrvatskog festivala FESTO, obezbedili smo njegov dolazak.

Biće to veliko i prijatno intelektualno i profesionalno iznenađenje u odnosu na druge predavače koji, poslednjih godina, gostuju na našim prostorima.

Nakon predavanja, dr Herman održaće tročasovnu kreativnu radionicu na temu Stvaranje meteorskih marketinških uspeha – metodologija: Misli kratkoročno! (više o njegovom nastupu na FESTO-u mogli ste pročitati u izdanjima Taboo nedeljnika).

Popodnevni sati predviđeni su za konferenciju Konfrontacija oglašivača, agencija i medija: danas i sutra.

Subotu, 31. oktobar, obeležiće svečano proglašenje pobednika Festivala TABOO 2009 , kojima će pripasti statua SVETIONIK. To će se dešavati na gala večeri festivala.

Preuzeto: NUNS

Zamenik šefa poslaničke grupe G17 Plus Vlajko Senić uveren je da će Predlog zakona o informisanju, koji je podelio vladajuću koaliciju i izazvao burne reakcije javnosti, ipak biti usvojen u parlamentu!

On dodaje da je cilj ovog zakona „uvođenje reda i odgovornosti u medijski prostor”.
- Uveren sam da će izmene zakona biti usvojene, tako da ubuduće medijski linč neće biti besplatan i beskrajan. Dakle, niko ne pokušava da uguši slobodu medija, jer znamo da bez kritike javnosti nema demokratskog društva. Ali, kleveta, medijski linč i osnivači medija koje niko ne može da kontroliše su nedopustive stvari - kaže Senić u razgovoru za Press.

Da li je normalno da se zakon menja zbog problema koji vaš predsednik Mlađan Dinkić ima sa novinama „Kurir”?
- Ne treba zakon personalizovati, niti je to bio cilj predlagača zakona. Svestan sam da je zakon predložen u jeku medijskog linča jednog ministra, ali su napade, bez bilo kakvog osnova, godinama trpeli predstavnici svih demokratskih stranaka. Cilj ovog zakona je uvođenje reda, a ne gušenje medija. Namera je da uvedemo odgovornost u uređivanje medija i zakonitost u poslovanje preduzeća koja su osnivači medija, kako ne bismo imali situacije da se firme osnivaju i gase, a klevete ostaju nekažnjene.

Zar to nije moglo da se reši jednostavnom primenom poreskog i krivičnog zakona?
- Primena tih zakona nije u nadležnosti ministara iz G17 i zato se pribeglo ovom rešenju! Ne želimo da gasimo medije i ljude ostavimo bez posla, već da sprečimo medijski linč nevinih. Podsećam vas da je jedan medijski linč u periodu od 2001. do 2003. godine bio uvertira za ubistvo premijera Đinđića…

I onda je u aprilu 2003. donet Zakon o informisanju. Vi sada povećavate kazne za 20 do 50 puta?!
- Očigledno te mere nisu bile dovoljne efikasne. Da su bile, ne bismo imali sad ovako neuređen prostor i besplatno klevetanje u nedogled.

Znate li da po vašem predlogu zakona niko ne bi smeo da objavi da su Zvezdan Jovanović i Milorad Ulemek ubili premijera Đinđića, jer to sud još nije dokazao?
- Postoji slovo zakona i duh zakona. Takođe, postoje stvari i događaji koji su očigledni, za koje svi znaju da su istina, a za neke sud mora da dokaže…

Da li Mlađan Dinkić ima saglasnost predsednika Tadića u vezi sa ovim zakonom? Da li su razgovarali o ovome?
- Nemam informacije o tome, ali postoje redovni sastanci na kojima se razgovara o svim bitnim pitanjima. Činjenica je da su izmene zakona podržali svi ministri iz DS-a, a da su socijalisti bili uzdržani. To nam je dokaz da postoji podrška.

Preuzeto Bor grad INFO
Pre nedelju dana u kori bresta u blizini Niša ukazao se svetac; prošle godine se kod Lazarevca ukazala Bogorodica; odakle dolaze ovi znakovi i koja im je poruka?

Učitelju! Mi bi radi od tebe znak videti! Matej, 12:38

Srbi i Srbija nikad nisu bili u gorem položaju nego danas. Otimaju nam zemlju, zatiru seme, sela nam odumiru, kulturu uništavamo, veru ismevaju. Biti Srbin danas je teže nego ikad ranije. Narod, koji niko ništa ne pita, živi svoj život, sluša šta mu se priča, jede šta mu se servira, nervira se posle gledanja vesti i čitanja novina, hipnotički čeka nekakav znak, signal, valjda, da se trgne, da se seti svojih korena i predaka, da se opet uhvati u koštac sa dušmanima i opet postane gospodar svoje istorije. A znakovi?

Znakova ima, amin. Niknu iz zemlje, iz drveta, iz stenja. Obično ih ugleda neko dete, svešteno lice, neki čoban, ili neka druga prosta duša koja se nije odrodila od tradicije predaka. Pročuje se po komšiluku, pa onda oni dođu da gledaju u čudo. I da se čude. A čudo – miruje, kao da je oduvek bilo tamo.
- Čuda su svuda oko nas, ona se stalno događaju. Pitanje je koliko smo mi zaista sposobni da ih vidimo, da ih prihvatimo. A ona se događaju, pokazuju se na jasan i nepobitan način. Bog deluje stalno, na razne načine, a problem je u nama, odnosno u pitanju koliko smo mi spremni na komunikaciju s njim – kaže psiholog i narodni poslanik NS Aleksandra Janković.
Prema rečima Jankovićeve, važno je odrediti da li je neka pojava zaista čudo, ili je reč o optičkoj varki ili fenomenu druge vrste. Zato SPC i ima metod kojim se ovakve stvari „vagaju“.
- Ali nepobitno je da čuda postoje, prava, koja se nikakvom logikom ne mogu objasniti. Ona se pogotovo javljaju u vremenima besmisla, kao Božji znak čija je svrha da nas ohrabri, da nas podseti da nismo sami – zaključuje naša sagovornica.

Suze svete Petke

U prošli petak, u selu Donji Adrovac, kod Niša, proplakalo je drvo i napravilo lik svete Petke, kažu meštani. Ni oni najstariji, vele, ne pamte da se nešto slično ikad dogodilo. Svetica se pojavila na stablu usred njive, nedaleko od crkve koja nosi njeno ime. Meštanka koja je prva ugledala svetu Petku kaže da joj se najpre ukazala čudesna svetlost, a zatim i sama svetica, sa oreolom. Prema rečima meštana, voda se neprestano sliva niz deo drveta na kojem se nalazi glava svetice; Sveta Petka ne prestaje da plače.
Sada čekaju Irineja, vladiku niškog, koji će svojim očima videti fenomen i prosuditi da li je reč o optičkoj varki, igri prirode, ili pravom čudu.
A narod ko narod – nagrnuo da vidi, da oseti, da se ponada. U teškim vremenima jedino što nas održava je vera, vera u bolja, ljudskija vremena – vremena čuda.
- Za one koji imaju oči duhovnoga vida Bog je vidljiv na svakom mestu i u svakom trenu. Verujući vide Boga u cvetu, u svakoj travki, čuju ga u cvrkutu ptica, u šumu reke… A duhovno obnevidelim pokolenjima kakva su, nažalost, ova današnja, treba podsećanje, znak, treba im podsećanje na Boga. Nije ni čudo što Bog na ovaj način opominje narod da mu se vrati. Podseća ovo pomalo na početak bune protiv dahija, kad su se na nebu pojavili znaci koji su je nagovestili. Bog nas i sada opominje da je vreme da se pobunimo, da se oslobodimo besmisla i nakaznih navika s kojima živimo – komentariše protojerej LJubomir Ranković pojavu čudesa.

Lik Bogorodice

Prošle godine, sredinom avgusta, selo Rudovci kod Lazarevca postalo je poznato u celoj Srbiji. Jasen u dvorištu domaćina Miloja Novakovića pružio je utočište liku Bogorodice. Mirjana Redžepović se zagledala u deo drveta sa kojeg je skinuta kora i videla lik Majke Božje. Kora na jasenu je, svedoče meštani, odavno bila skinuta, ali lik niko nije video do velikog nevremena praćenog sevanjem munja i grmljavinom kakve se ni najstariji Rudovčani ne sećaju. Oni govore i da se jasen na kojem se pojavio lik Bogorodice nalazi na bivšem imanju popa Ranka, koji je nekada sa Karađorđem vojevao protiv Turaka.
Stevo Rikić, domaćin iz Gornjih Grbavaca kod Zvornika, usnio je pre nekog vremena čudan san, na Svetog Savu. Uoči Savindana sanjao je žensku osobu obučenu u crno; ona mu je saopštila da će, kad ujutru izađe u svoje dvorište, na staroj lipi videti lik sveca. I zaista, kad je Stevo ujutru prišao drvetu, ugledao je lik Bogorodice. Stevo je uzeo kadionicu i krenuo da kadi prirodnu fresku, ali oko nje su onda počele da sevaju varnice. Kad se varničenje završilo, na istom mestu je stajao lik svetog Save, sa krstom iznad glave.

Sveti Sava u Blacu

Lik srpskog svetitelja u panju vekovnog hrasta video je i Miodrag Vasović, predsednik crkvenog odbora u selu Vrbovac kod Blaca. Gradeći novu crkvu, Vasović i meštani krčili su teren i sekli stabla, pa i tri hrasta od po 500 godina starosti.
- Bilo je grana, svega i svačega, sve smo to morali da očistimo. Skoro sve smo bili raščistili, ostao nam je samo još jedan veliki panj, i dok su njega testerisali, događale su se neverovatne stvari. U Blacu i okolini je padala kiša, samo je iznad nas grejalo sunce. Panj je bio velik. Ispred nas su na hrastovom drvetu bile ukucane ikone svetog Mihaila i svete Bogorodice. Zaprepastili smo se kada su sve odjednom popadale, niti ih je ko dirao, niti je duvao vetar. Trećeg dana odem ja da vidim ono mesto i polijem temelje. Odjednom me je nešto nateralo da ustanem. Stajao sam tako i odjednom spazio krst od tri isečena panja. Kleknuo sam pored panja i molio se, a onda sam ugledao lik sveca svetog Save. Blistao je preda mnom – pričao je Vasović.

Bijeljina, Godovik, Grbalj, Beli Kamen, Galović

- Pre nekoliko godina se u Bijeljini na jednom stablu pojavio lik Isusa Hrista. „Čuda se Božja događaju, jer Bog nas podseća na svakom mestu da postoji“, rekao je tada episkop Vasilije, koji je ispitao pojavu. Radnici gradskog zelenila, koji su obrađivali drvo sa likom sveca, kazali su da ništa čudno nisu primetili, mada su grane bili nedugo pre toga obrađivali. Stručnjaci su odbacili svaku mogućnost falsifikata.
- Vožd srpski Karađorđe se ukazao seljanima Godovika, kod Požege, na steni kraj crkve. Lik Crnog Đorđija se najbolje vidi sa vrata crkve, a meštani su svedočili da su poslednjih godina najmanje dvaput na tom mestu videli čudnu, narandžastu svetlost.
- Meštaninu Ivici Mršulju iz Grblja ukazala se ikona Hrista u hrastovom balvanu. Lik je jedan od najautentičnijih.
- Zorici Stojičić iz Zemuna ukazao se u udubljenju bora u Sočanici lik svetog Jovana Krstitelja, i to isti lik kao na freski u manastiru Sopoćani. Bratija manastira je ovo prihvatila kao znak od Boga da je to mesto posebno zaštićeno svetim Jovanom Krstiteljem.
- U mestu Beli Kamen, kod Prokuplja, u kori stoletne bukve pojavila se prirodna ikona sa likom Hrista. Ikona je visoka oko metar, a lik ima nad glavom oreol, odoru koja se spušta do nogu, a iznad njegove ruke nazire se lik glasonoše anđela.
U dvorištu domaćina Mila Ješića, u selu Galović kod Kosjerića, na stablu topole se ukazao obris koji podseća na Isusa Hrista. Lik se, prema rečima domaćina, ukazao sam od sebe, posle velikih kiša na kraju leta.Lik srpskog svetitelja u panju vekovnog hrasta video je i Miodrag Vasović, predsednik crkvenog odbora u selu Vrbovac kod Blaca. Gradeći novu crkvu, Vasović i meštani krčili su teren i sekli stabla, pa i tri hrasta od po 500 godina starosti.
- Bilo je grana, svega i svačega, sve smo to morali da očistimo. Skoro sve smo bili raščistili, ostao nam je samo još jedan veliki panj, i dok su njega testerisali, događale su se neverovatne stvari. U Blacu i okolini je padala kiša, samo je iznad nas grejalo sunce. Panj je bio velik. Ispred nas su na hrastovom drvetu bile ukucane ikone svetog Mihaila i svete Bogorodice. Zaprepastili smo se kada su sve odjednom popadale, niti ih je ko dirao, niti je duvao vetar. Trećeg dana odem ja da vidim ono mesto i polijem temelje. Odjednom me je nešto nateralo da ustanem. Stajao sam tako i odjednom spazio krst od tri isečena panja. Kleknuo sam pored panja i molio se, a onda sam ugledao lik sveca svetog Save. Blistao je preda mnom – pričao je Vasović.

Prijedorsko prikazanje

Muslimani su na Svetog Iliju, 2. avgusta 2008, otvarali džamiju u Prijedoru. Ono što se tog dana pojavilo na nebu iznad ovog grada i dalje muči i Srbe i muslimane. Jedni su smatrali da je reč o svetom Iliji, koji se obratio Srbima jer su se odrekli Boga, a drugi da je poruku uputio muslimanima, koji su baš na njegov dan otvarali džamiju.
Svedok Marko Šiljegović sa strahom priča o onome što je video.
- Dan je bio sunčan, nigde na vidiku ni oblačka. Odjednom je počeo da duva neobično jak vetar, nebo se zacrnilo, munje su sevale i tukle po brdima. Pogledao sam u nebo i smrzao se od straha. Video sam „prikazanje“ pretećeg pogleda. – Jasno sam mogao da vidim čitav lik; takvo nešto ne može da bude igra sunca i oblaka.
Četiri dana kasnije, u crkvi Rođenja presvete Bogorodice crkvena zvona zvonila su sama od sebe.
- Nigde oko crkve nije bilo živog stvora. Bio je mrkli mrak. Zvono na crkvi može pokrenuti velika snaga i do njih čak ni ptice ne dolaze – rekao je zvonar LJubomir Rodić.

Kada sam napisao ovo nisam ni slutio da će neko čitati ovo što pišem, i tako brzo mi odgovoriti (he he he). Naravno da se šalim, ali kao što mi rekoše nekoliko puta, znam da “ubodem” nekad. Naravno sve je to slučajno, a zašto sam nekad nešto pogodio – nemam pojma.

Dakle vlast i mediji ili uopšte mediji i neki činioci oko njega su veoma zajebani faktori i sad budi pametan pa objasni šta se ovo dešava. Marketing je još zajebatiji i ko to ne skapira na vreme ne vredi mu ni da trči za zadnjim vagonom, jer će već na sledećoj stanici, kondukter, mašinovođa, biletar, a posebno putnici, sasvim drugačije gledati na celu kompoziciju koja vozi.

Većina vas zna šta sam sve i kako radio i pokušavao na ovaj ili onaj način da ukažem na neke, kako dobre tako i loše stvari. Negde sam možda preterao, negde nisam ni pogodio šta treba. Sve u svemu možda sam i odradio kampanju širokom delu kompozicije. Jbg.

Ovoga puta ni  najmanje ne želim da osudim glavnog konduktera sledeće priče, bez obzira kako se ponašao prema putnicima. Problem dakle, nije u njemu nego u nekoj instituciji, negde daleko na prvoj stanici … Prvo skidam kapu. Dva duga nastupa zaredom (a možda i više – uspavao sam se pa ne znam noću šta je bilo) i to uživo u emisiji u kojoj svako mora da bar malo ima tremu, tako identična, može da izvede samo mali broj visokokvalitetnih profesionalaca. 11. jula  u 19 sati smo gledali dnevnik. To smo isto radili i u 22. Nisam video znak “repriza” tako da bezgranično verujem lokalnom nezavisnom i pravednom mediju – Radio televiziji Bor. Mislio sam da je  ona legendarna  “živa” (pa još i loše spakovana) emisija u maju mesecu (kada sam nadahnut, napravio Klečku)  vrh uređivačke gluposti. Za one koji ne znaju to je ona emisija u koju sam hteo da se uključim i postavim pitanje (jer je voditelj i rekao da ima pitanja gledalaca) i kada mi se ljubazni glas javio s onu stranu žice i rekao “ne možete da postavite pitanje – ovo snimak”. Ali glavna informativna emisija … e, to je već nešto sasvim drugo.

E sad, da li je to promocija? Da li je to plaćen termin? Kako funkcioneri mogu da nastupaju?  Čitao sam Zakon (pravila u kampanji i van nje) i kao što rekoh u ranijem postu, kada sam ukapirao da ću, ako nastavim, da odem do Laze, prekinuo sam. Pa šta se to dešava? Ne znam – pitam! Hoću da naučim.

Jbg, ako je to neki marketing – kod mene kao gledaoca ima baš veeeeeeliki efekat (što je i cilj marketinga) ali opet – negativan! Izvinite gospodo ali ne varim ovakve stvari. Možda većina sve ovo guta i svaka čast na kampanji.  I opet ja ko papagaj – sve to može ali na drugi, lepše upakovan način. Najbolji primer vam je Coca-Cola. Ako ne znate, taj gigant koji mlati milione  je samo osam belih slova na crvenoj podlozi ali sa dobrom reklamom, i to se zove Brend, koji nikada ne pominje sadržaj boce nego … u stvari … nema veze.

A vi ostali koji se, možda, slažete sa mojim trabunjanjem pogledajte i ako ima nekog, a sigurno ima mnogo pametnijih od mene, dajte mi objašnjenje. Ako ništa drugo samo mi objasnite šta to znači  izraz “šećerdžije”. Da li su to oni koji imaju  problema sa šećerom u krvi ili je to onaj izraz koji ima veze sa “šićarenjem” pa je stručno modifikovan, ‘bem li ga.

Gostovanje from Bor grad INFO on Vimeo.