Darko Lađević

Preuzeto: NUNS-Dosije Autor: Ivana Pejčić

Dada Vujasinović, svedok iz obeščašćene zemlje

Radislava Dada Vujasinović rođena je 10. februara 1964. godine u Čapljini, Hercegovina. Diplomirala je na Filološkom fakultetu u Beogradu 1987. godine, na odseku Jugoslovenska književnost i srpskohrvatski jezik. Po završenom fakultetu radila je kao novinar u Privrednom pregledu, a ubrzo je počela da objavljuje autorske tekstove u magazinu Duga, gde se 1990. zaposlila. Ratne događaje u Jugoslaviji pratila je od samog početka, od prvih mitinga u Bosni i Krajini 1990. i 1991, preko ratišta u Slavoniji, do početka rata u Sarajevu, kada je odlučila da više ne ide na ratišta, jer kako je sama rekla „ne mogu da pišem o tome kako se ruši jedan grad i ubijaju deca“. Posle odluke da više ne ide na ratišta pisala je o političkoj sceni Srbije, a pored istraživačkih tekstova uradila je i seriju intervjua sa ličnostima kao što su Milan Babić, Radovan Karadžić i Vojislav Šešelj. Jedan od intervjua po kojima će ostati zapamćena jeste i intervju s generalom Momčilom Perišićem.
Za mnoge je postala nepoželjan svedok. Nepotkupljiva i samostalna, nije želela da njena, kako je ona nazivala „žrtvovana generacija“, dozvoli da se ponovo falsifikuje istorija, pogotovo ne od strane onih „koji su rat shvatili i prikazivali kao dobar provod i avanturu, znajući da imaju gde da se vrate kada im ratovanje dosadi“. Nije se plašila da kaže: „Zahvaljujući takvima, narod koji strada, kuće koje pale i gradovi koje zatiru postali su nebitni. Rat je postao estrada za one koji su umeli vešto da promovišu i unovče svoj licemerni, lažni patriotizam“.
Knjiga „Svedočenja iz obeščašćene zemlje“, kompilacija Dadinih tekstova, intervjua i privatnih pisama, objavljena je u Torontu 1995. godine. Izvodi iz Dadinih tekstova mogu se naći i u sudskim dokumentima Haškog tribunala.

Početak posle 15 godina

U slučaju Dade Vujasinović čekalo se bezmalo 15 godina da bi se januara ove godine ovo delo okvalifikovalo kao ubistvo. Tokom 15 godina nekoliko istraga je pokušalo da rasvetli kako je stradala ugledna novinarka revije Duga, ali je svaki od istražnih postupaka obustavljan. Tokom tog perioda urađen je niz protivrečnih medicinskih i balističkih nalaza, a preokret je izazvan nalazom i mišljenjem balističara Vlade Kostića maja 2008, koji je ustanovio „da je smrt Dade najverovatnije uzrokovana delovanjem druge osobe, te da je verovatno reč o ubistvu“.
Uz konstataciju da je Dada Vujasinović najverovatnije ubijena, Kostić ističe činjenicu da su u njenom telu pronađena dva filcana čepa, što jasno ukazuje da je ona najverovatnije pogođena sa dva sačmena snopa. Pored toga, veštak se osvrnuo i na položaj puške iz koje je pucano. Prema njegovom mišljenju, da je u pitanju samoubistvo „oružje ne bi bilo pronađeno neposredno pored, odnosno ispod tela, nego nešto dalje“.
Okružno tužilaštvo u Beogradu januara ove godine podnelo je policiji zahtev da istraži ubistvo i pronađe počinioca, ali tek kada je sud ocenio kao suvišan zahtev tužilaštva da se odrade još neke provere. Dalja odgovornost za sudbinu ovog predmeta prebačena je na policiju. Upućeni u ovaj predmet iz beogradskog Okružnog tužilaštva još jula 2007. tvrdili su da postoje brojni elementi koji idu u prilog tome da se ovo delo okvalifikuje kao ubistvo.

Radislava Dada Vujasinović pronađena je mrtva u svom stanu u Trećem bulevaru 118 u Novom Beogradu 9. aprila 1994. godine. Utvrđeno je da je smrt nastupila dan ranije, a tadašnja zvanična verzija glasila je da je novinarka pucala sebi kroz levu dojku i raznela taj deo tela do pazuha, što je dovelo do iskrvavljenja.

Kako za Dosije kažu u policiji, Uprava kriminalističke policije u Beogradu intenzivno radi na ovom predmetu, kao i da je počelo prikupljanje dokaza, po zahtevu tužilaštva. Mada, dodaju da će posle 15 godina biti vrlo teško da se otkrije počinilac ili naručilac ubistva. To nameće i pitanje odgovornosti osoba koje su opstruisale otkivanje istine u vezi sa smrću Dade Vujasinović. Između ostalog, jedan od nalaza veštaka bio je pet godina u fioci nekadašnjeg istražnog sudije Okružnog suda, tako da nije bio dostavljen tužilaštvu, što je uticalo na kašnjenje drugih veštačenja. Takođe, neko je sklonio odeću Dade Vujasinović i filcane džepove koji su dokaz da je reč o dva ispaljenja, a ne o jednom. Nema sumnje, napokon, da je neko podmetnuo drugu patronu koja je naknadno stavljena u pušku da bi izgledalo da je bilo samo jedno ispaljenje.

Ovaj predmet „u životu“ je održala porodica Vujasinović, kao i njihov pravni zastupnik Branislav Tapušković. Tokom godina podnosili su brojne nove zahteve i prijave i nikada nisu odustali od toga da se dokaže da nije samoubistvo, već ubistvo.
Advokat Tapušković je, posle prekvalifikacije u ubistvo, naglasio da treba pronaći policajca koji je sklonio dokaze, ali pre svega da se otkrije čija je krv pored Dadine pronađena u njenom stanu. Veštaci koje su angažovali njeni roditelji otkrili su da je pored nulte krvne grupe koja je pripadala žrtvi pronađena i krv A grupe.
„Ovaj podatak može da uputi samo na izvršioca“, istakao je Tapušković.
Interesantno je i da tokom policijskog uviđaja nisu uzeti otisci sa puške iz koje je pucano, kao i da su fotografije koje su napravili policijski inspektori bile crno-bele, što je neuobičajeno, jer se na njima teško razaznaje gde je krv, a gde nije.

Mrtvu Dadu Vujasinović pronašli su Bratislav Grubačić, koji je u to vreme s njom bio u emotivnoj vezi, njen kum fotoreporter „Duge“ Zoran Tatar, i Branislav Bajat, njen dugogodišnji prijatelj. Grubačić je ispričao da je Dada dva puta pre toga pokušala samoubistvo. U drugom pokušaju popila je bočicu tableta za spavanje i zbog toga je otišla na kliniku „Laza Lazarević“. Ove navode dr Zorka Popović svojevremeno je demantovala, tvrdeći da je Dada Vujasinović došla kod nje iz sasvim drugih razloga koji su bili čisto medicinske, a ne psihijatrijske prirode.
Karijeru Dade Vujasinović obeležile su rizične teme. Pisala je o ratnim profiterima, zvučnim imenima mafije i bavila se istraživanjem mnogih nerazjašnjenih ubistava devedesetih godina u Beogradu. U njenim tekstovima našli su se Željko Ražnatović Arkan, Radojica Nikčević, Aleksandar Knežević Knele, Žorž Stanković…