Darko Lađević

Budalu ne treba tražiti – sama se javi.

Devojka koja žuri na sastanak – već je zakasnila.

Groblja su puna nezamenljivih ludi.

Stvarnost je iluzija prouzrokovana nedostatkom alkohola.

Posle svakog razočarenja čovek postaje pametniji, ali ne toliko pametan da se ne bi ponovo razočarao.

Smrt je najveći štos moga života – zato je ostavljam za kraj.

Žene će nam retko kada oprostiti što smo ljubomorni, ali nam nikada neće oprostiti ako to nismo.

Život je nasledna bolest koja se prenosi seksom.

IZVOR: list TABOO

Suzan Gunelijus (Susan Gunelius) ima više od dvadeset godina iskustva u marketingu i na poslovima tekstera, tj. koncepcionara. Radila je za neke od najvećih svetskih kompanija. Trenutno je predsednica i direktorka marketinške agencije “KeySplash Creative Inc” koja nudi usluge kopirajtinga, marketing i brend konsaltinga. Autorka je nekoliko knjiga. Nedavno je objavljena njena knjiga pod nazivom “Izvaredan kopirajting u 10 jednostavnih koraka” (Kick-Ass Copywriting in 10 Easy Steps).

Za uspeh jedne propagandne kampanje od izuzetne je važnosti tekst koji je prati. To može biti i poruka od tri reči, ali ukoliko one ne budu usaglašene sa slikom ili tonom, celokupan utisak, na primer jednog TV spota koji je produkcijski sjajno urađen, pada u vodu. Nije retkost da nakon nekih promotivnih kampanja u svesti potrošača ostane urezana rečenica iz TV spota koja se kasnije ponavlja i u drugim prilikama. To je dokaz da su teksteri (copywriters) dobro uradili svoj posao.

Kakva je situacija danas? Kako uspešno koncipirati propagandnu poruku, a biti iskren i pružiti potrošačima ono što od nas očekuju?

Ekonomija, nezaposlenost, propast kompanija, ljudi gube svoje kuće i stanove. 2008. godina i početak 2009. načinili su ljude obazrivim prema biznisu. Izgubljeno povernje potrošača zahteva pravovremene i iskrene oglasne poruke i slogane kako bi se povratilo njihovo poverenje u tržišnu sigurnost. U 2009. godini možda više nego ikada, reči koje budu upotrebljavane u propagandnim kampanjama mogu doprineti tome da li ćete povećati prodaju ili izgubiti klijente, odnosno mušterije. Jednu od najvećih uloga u ovom periodu imaće teksteri tj. koncepcionari (copywriters).

Deset reči koje treba izbegavati u oglasnim porukama u 2009. godini.

1. Besplatno (Free) – Oglasna rešenja koja sadrže poruku o besplatnom proizvodu ili usluzi mogu proći dobro u vreme ekonomskih problema, ali potrošačima je ipak najvažnije dokazati da su performanse proizvoda dobre. Spam filteri za elektronsku poštu su prilično strogi prema svim porukama koje u naslovu sadrže reč “besplatno” (free). Iako će mnogi verovatno biti u iskušenju da u cilju promocije svog proizvoda putem elektronske pošte napišu: “Otvorite sada kako biste dobili svoj besplatan primerak, proizvod itd.”, budite sigurni da će ga svaki mejl-filter protumačiti kao spam i nadenuti mu crvenu zastavicu. I kada je stabilno vreme, a kamoli u vreme kada je ekonomija krhka, ne možete rizikovati da vaši mejlovi ne dođu do krajnjih potrošača, odnosno do onih kojima su namenjeni. Zbog toga reč “besplatan – free” treba zameniti rečju “complimentary” (na engleskom takođe znači besplatan) ili rečju “gratis”, kako biste se provukli pored strogih spam filtera.

2. Garantovano (Guarantee) – Malo ljudi danas veruje u garancije. Ukoliko ne možete da dokažete ono što garantujete, odnosno ne možete da dokažete da je garancija realna, koristite slobodno mesto u svom oglasu za efikasnije poruke kojima će potrošači verovati i zbog kojih ćete ih naterati da konzumiraju vaš proizvod.

3. Stvarno (Really) – Ukoliko želite da protraćite mesto u svom oglasu, uvrstite reš “stvarno” u njega. Ova reč vašoj poruci na pomaže uopšte. Umesto toga, ona usporava potrošače a oni nisu spremni da čekaju kako bi dobili kompletnu poruku. Nemojte rizikovati da ih izgubite koristeći beskorisne reči. Budite sigurni da je svaka reč u sloganu ili poruci tu sa razlogom.

4. Veoma (Very) – Da li će poruka delovati ubedljivije ukoliko koristite reč “veoma” u njoj? Da li je rećenica: “Ukoliko vam je potrebno veoma sveže cveće, pozovite ABC cvećaru”, efikasnija od rečenice: “Ukoliko vam je potrebno sveže cveće, pozovite ABC cvećaru”? Nije teško zaključiti koja je rečenica ispravna.

5. Taj koji (That) – Kada završite pisanje oglasne poruke, pročitajte je ponovo i zabeležite sva mesta na kojima se ponavljaju reči “taj koji”. Verovatno žete precrtati veliki broj njih zbog toga što te reči ne približavaju vaš proizvod potrošaču kroz poruku. Umesto toga, one usporavaju vremenski ograničene kupce. Isporučite poruku javnosti na koju oni mogu da odgovore i učinite to brzo.

6. Mnogo (A Lot) – Nemojte koristiti nejasne i neodređene reči kao što je reč “mnogo” koja ne omogućava da se napravi razlika između vašeg poslovanja i poslovanja konkurencije. Umesto toga konkretizujte svoju poruku. Ukoliko u svojoj ponudi imate na primer dvadeset vrsta ruža, tako i recite. Ukoliko odgovarate na zahteve mušterija u roku od pet minuta, prenesite to ljudima.

Šta je uzbudljivije: “Možete birati između mnogo modela cipela u našoj prodavnici” ili Možete birati između više od 100 modela cipela u našoj prodavnici”? Nema sumnje, druga rečenica je intrigantnija. “Mnogo” može značiti pojam za različite ljude. Nemojte dozvoliti da nakon čitanja vaše poruke potrošač mora da nagađa. Učinite je jasnom.

7. Prilika (Opportunity) – Ne pomažete nikome kada ponudite “priliku” u svojoj poruci. Potrošači ne čekaju prilike, mogućnosti. Oni žele da se osećaju sigurno kada troše svoj teško zarađeni novac. Oni žele da znaju da će dobiti to što su želeli a ne priliku ili mogućnost da dobiju to što hoće.

8. Biti (To Be) – Pišite svoje oglasne poruke aktivnim a ne pasivnim načinom. Ukoliko se u vašoj poruci nalaze reči “biti”, “bilo” promenite ih. Pisanje u pasivu ne upućuje na akciju. Pisanje u aktivu upravo to čini.

9. Sinergija (Synergy) – Ovaj preko svake mere korišćen žargonizam imao je dug život, ali vreme je da se ide dalje. Ostavite žargonske izraze izvan svojih oglasnih poruka. U njihovom pisanju nema mesta za reči zbog kojih je potrošačima potreban rečnik kako bi ih razumeli. Potrošači ne mare za vašu “jedinstvenu vrednosnu tvrdnju”. Njima je bitno da kada plate vaš proizvod ili uslugu, dobiju upravo ono što su očekivali. Naravno, postoje neki izuzeci od ovog pravila kao što je B2B copywriting, kada je žargon očekivan. Ipak, u većini slučajeva, držite se jednostvanosti.

10. Pitkost (Drinkability) – Badvajzer (Budweiser) već koristi izraz “drinkability” u svojim oglasnim rešenjima. Poenta je u tome da ne kopirate svoju konkurenciju. Umesto toga, učinite svoj proizvod i posao drugačijim od drugih jedinstvenom rečju ili porukom na koju će vaša grupa verovatno odgovoriti.

Pravila uspešnog koncipiranja poruke ne menjaju se iz godine u godinu, međutim, budući da se menjaju tržišta i okolina, moraju se menjati i vaše poruke. Koristeći neke od gore navedenih saveta, napisaćete dobru oglasnu poruku ili slogan u 2009. godini.

Zanimljiv tekst na opštini me je baš  “povukao” da dam komentar. Ali eto odgovaram ovde. Naravno prvo pozdravljam novog blogera i želim mu puno dobrih postova i posete. A sad odgovor:

Tek, ja nemam šta da kažem. Ali kako ste nas – vas nekoliko – zarazili sa ovim, mislim da upravo i vi treba da date odgovor na ovo pitanje.

Zašto sam se ja primio? – Pa eto, sad sam kao, pametan, imam neke stranice gde pišem i trabunjam svašta – I jeste nekako sve kao relaksacija. Malo lečimo neke svoje gluposti u glavi, malo se zabavljamo, ali definitivno dobro obaveštavamo.

E, inače – nije mi ništa! Kad ujutru perem zube, na četkici tražim desni klik. U kafani često zaustim konobaru da linkuje jedno pivo ovamo. Kad se brijem, na ogledalu tražim ikonicu od foto-šopa. A kad u onoj prostoriji za inspiraciju, pogledam proizvode svog naprezanja, o’ma mi padne na pamet koliki mu je </object> …. i da li da ga uploadujem ili da pustim da ga voda nosi …

Na stranu šala.  Internet raste dok  ostali mediji stagniraju i opadaju. Oglašavanje u novinama je palo za čak deset odsto a internet oglašavanje je poraslo za sedam. Ako se u Srbiji uložilo 2,5 miliona evra u internet oglašavanje, što je pet puta manje nego u Hrvatskoj i Sloveniji, može se očekivati da u nekom periodu kolač od internet oglašavanja bude oko desetak miliona. Evra  naravno. Pa zašto ne probati da neka suma od toga dođe u Bor. Ima mnogo kvalietnih borskih blogova koji će sigurno privući mušterije. Kada kažem kvalitetnih ne mislim na kvalitet izrade i slično, jer sam najmanje merodavan za tako nešto, nego na sadržaje. Posećujem dosta stranica i uvek negde nešto lepo pročitam.

Dakle nije preterano da neko, umesto deset sekundi na televiziji plati jednogodišnje pozicioniranje na nekoj od internet stranica. Pogotovo ako su dosta posećene.

Tako da je moj odgovor: Prvi razlog odnosno uzrok otvaranja internet stranice je zabava. E kasnije kada se primiš, otvaraju se nove mogućnosti padaju svakave ideje na pamet i ako bude sreće neko će lepo živeti od ovog kuckanja.

Eto. Da je lepo i zanimljivo – jeste. Da može da smiruje živce – može. Da se nauči svašta – sigurno. Evo i ovo gore što sam pisao o internetu sam naučio upravo na interenu i literaturi koja se bavi tim stvarima.

Danas odn. juče  nije bilo “gnjavaže”. Dobro. Evo još jednu epizodu i neću više. Dakle vratiti osmeh na lice gradjana. Onaj pravi. Zdrav. Prvo treba početi od medija koji zapljuskuju naše vijuge. Jeste to sve smešno ali nije to onaj medicinski zdrav smeh. Tuga i jad i smejemo se od muke.

E kako ćemo. Prvo ćemo brzopotezno naučiti nekoliko stručnjaka, sva slova. Imam stari bukvar i to neće biti problem. Hvala Bogu, tehnika otišla daleko pa sve može da se spakuje na mali format – puškicu. Tridesetak slova i plus brojke, taman stane na format A7, i da bude čitko. Da se ne desi da gledamo informativne emisije u kojima nikako da se isprave greške u kajronu u svim narednim izdanjima i reprizama. Neću da pominjem primere. Takođe, pre čtanja vesti (pošto je to obično par rečenica) brzopotezno naučiti spikere kako se uči tekst napamet. Kako se akcentuje i naglašava. Malo ih podsetiti na padeže (i tu može neka puškica). U svakom slučaju i sa najnižim IQ mislim da se može naučiti vest napamet i da se lepo i tečno izgovori. E sad šta piše u vestima, naravno da nisu krivi spikeri. Ima odgovornih stručnjaka, urednika, njihovih pomoćnika, zamenika, pizde materine ekipe koja jednostavno mora da  dobro smisli tekst, koji mogu samo da uporedim kao – “golemu strofu jedne recitacije  – za prvi razred”.

Tu sad nastupaju pravi stručnjaci. Alo Bobane! Ti si najveći stručnjak u našoj (da da našoj – dobro čitaš, ne tvojoj ili vašoj ili njihovoj) medijskoj ruševini. Evidentno je da si “unapredio program”. Mislim da još ima onih koji onanišu na tebe i tvoje goste, kao u ostalom što si i ti svršavao u zadnjoj emisiji kada su onako “spontano” stizala pitanja gledalaca. Očekivao sam da, od sreće skočiš nekome u krilo kako bi te potapšali po glavi za dobro obavljen posao.  Efekat koji je ta stručna marketinška emisija ostavila iza sebe je veća bruka nego ona od prošli put kada si s onim kvalitetnim spotovima sjebao Rankića, koji je i onako bolestan, izgledao još gore u ambijentu u koji si ga posadio. Da ne pričam o zakopčanom ili otkopčanom sakou itd itd …Vrlo dobro se sećam kada si kao ekspert došao u TV Bor i doneo spot koji si radio, kako bi se emitovao. I  sećam  se tu jedne male diskusije… Al’ to nije bitno imaš ti mnogo veće bisere. Dakle sjebali ste Rankića i u stvari tvoj spot – je obavio zadatak.

Pitam se samo za koga sada radiš. Kako vodiš emisije (opet vraćam se na zadnji trougli astal) ja sve više mrzim, ne, ne mrzim, ali tako neki ogavan osećaj imam prema tvojim gostima. Učestvuju u najprljavijoj nameštaljki. A uz put vređaš intelekt svih građana Bora. Pa (imaš tu još stručnjaka pa ih pitaj – a ako i oni ne znaju-onda ste svi  moji  idoli) to se ne radi tako. Pogotovo ako se emisija snimi. I ako ti snimak izgleda onako, onda teško Saletu&CO  sa tobom. Samo ne verujem da će on da ti ćuti kao Rankić. Dakle snimak se lepo namontira, nafiluje se, izbaciš jeftine trikove (ako si uopšte i sposoban za tako nešto) kažeš gradjanima da je situacija takva i takva, da je ovo snimak, ubaciš još neke teme koje odgovaraju i drugim, pa i političkim ušima i sve to lepo upakuješ da te ne provale ljudi kako za dž radite kampanju Pokretu. (Koja po mojim procenama treba da košta  – cirka 70.000 dinara. E ako je uplaćeno onda se zna kako se to i emituje, sa onim znakom i…. u stvari zaboravi ovo zadnje – neću da te mnogo opterećujem). Nesreća je što neko od njih to možda i zna kako treba sve spakovati, ali jednostavno od tebe ne mogu ni da prdnu, jer si im duboko u anusu gde još odjekuju tvoje izjave, dubokoumne  priče o raznim carevima (za koju si verovatno  negde ukrao ideju). O fontani su mnogi pre tebe “opleli” Rankića i ekipu, i video-klip je govorio sam za sebe. Čak je ubrzo i popravljena  da manje curi sa strane kada su zalepili one  mermerne pločice.

Da, da, marketinški stručnjače. Unapredio si program. U tvojim emisijama čujemo puno novih srpskih reči, izraza i prosto  uživam kao nekad kada sam gledao Opstanak . Evo na primer kada sam pozvao profesora knijževnosti srdačno mi se zahvalio što sam mu preneo neke nove reči iz srpskog jezika, a koje sam čuo u tvojoj emisiji,  za koje on, zamisli, siroma nije znao. E sad scenografija, postavljanje mikrofona. Mislim da je to za tebe nuklearna fizika. Ali jednu banalnost bi svakako trebao da znaš. Kada se spuštaju čaše na sto na kome je i mirkofon, to treba uraditi polako i sve čaše moraju imati bar podmetač. Naravno najbolje je da mikrofon nije na istom stolu sa čašama. Ali najbitnije je da svi u studiju budu uredni i kulturni, oprane kose – u najgorem slučaju. Eno imate tamo sponzora pa nek se isprsi za još neki šampon.

O ostalim emisijama i programu neću ni da pomislim da bilo šta kažem. Dakle daće Bog da ne gledamo više unapređen program. Naravno samo da ne pobegnete pre nego što položite račune. Vi ste pravi predstavnici našeg grada i zajedno sa Centrom za kulturu održavate taj kulturno-intelektualni most izmedju Bora i sveg ostalog u Srbiji. Al’ nemojte više – posebno ne onako kao  zadnji put sa poznatim glumcima u Muzičkoj školi. Na sreću ukapirali ljudi da to nema veze sa nama ostalim gradjanima Bora.

Sve u svemu mrzim  svaku pojavu u gradu  koja liči na vas i jedva čekam da vam vidim ledja, e sad što tu ima i kolateralne štete, mogu samo da se zahvale tebi. Kad vas ne bude, program će biti normalan sa puno pravih emisija, sa puno zdravog humora… i polako će se vratiti osmeh na naša lica.

A bre skinite nam se više …

Ajd prvo da pitam sve Vas.  Jel’ neki problem da se ovde napiše komentar, postavi pitanje i slično? Mislim da nije. E svi vi koji to nećete (ili možda ne znate – a to nije strašno i ja sam glup za ovu tehniku ali sam uspeo da ukapiram neke stvari, i sve manje vadim papirče -  onaj kajron “glupan” koji uvek obavi posao – odn. uputstvo) čitajte bar i ako imate šta da kažete pošaljite mi eletronski poštu (IMEIL) na ove adrese darkoladjevic@gmail.com ili darko@ladjevic.com

Tako. Da počnem. Džebala vas politika i ja u njoj. Ne znam kako su drugi uspeli to da objasne (ako uopšte i jesu), al’  ja ne znam drugačije i mislim da ovo pišem milioniti put. Nisam član ni jedne političke sekte. I niko nije moj ili ja njihov. Jednostavno imam prijatelje svuda. Isto pričam i sa čistačem na ulici i sa nekim dr, mr, pr i šta već još postoji.  Družim se s kime god hoću,  i to mi niko ne može zabraniti pa ni vi (znaju oni na koga se to odnosi). E sad to što ima još nekih detalja… ja špijun i ostala sranja… mislim…. vaša glupost gospodo koji ste vodili, vodite ili ćete voditi ovu sirotu opštinu, nema granica. Ali šta je tu je. Dobro, neka vam bude, ja sam neki qrac i ajd idem u politiku… Kako bi to bilo?

Prvo bih zabranio sve političke stranke. Onda, oduzeo bih vam svima pasoše. Popisao imovinu. Doveo bih deset ljudi od poverenja, da vode grad a slobodno vreme bi vas sve pretresli i jebali bi vam mater za sve ono nerviranje. Radili bi na procenat i želeo bih da budu milijarderi (dinarski – dovoljno je). To bi sve trajalo šest meseci. Za to vreme bi se vratio osmeh na licima sugrađana. Kako? Prosto vratiću se na to samo da još pojasnim neke stvari (jbg u vezi mene i politike a moraću malo da odem u istoriju i sve lepo objasnim).

Lično sam monarhista i podržavam tu ideju već ne znam koliko dugo ali … ako počnem da objašnjavam zašto tako mislim neću skoro da završim ovaj tekst …. i tako … i ovde u Boru imamo stranku koja je promonarhistička. I ako sam ikada bio blizu učlanjenja u neku partiju to je bilo onomad kada sam hteo da se učlanim u SPO. Ali uvek se desi neki qrac. Nisam ja neka faca da se ljudi lomataju oko mene. Tražim samo jedno osnovno poštovanje, kao što i ja svakog poštujem. E kad se primerak stranke obrati čoveku koji stoji pored mene kao poslednji džiber tu sve pada u vodu. Kaže, dakle primerak mom prijatelju, “Ovaj je njihov!” pokazuje glavom na mene a čak me nije ni pogledao, aludirajući da sam član SRS-a. Da ne pominjem to da, kada je prišao nije se udostojio ni da se pozdravi, što osnovni red i bonton nalaže. Mislim, šta sam ja – bandera? Znam da me zna. Javljao sam mu se na ulici i pošto nije odgovarao, pomislio sam svašta ali nema veze. Ja znam šta je red i nemam frku nikakvu zbog toga. Tako da je tu počeo da buca veliki balon koji je lebdeo negde iznad moje tintare.

Jel’ sam ugnjavio?A!? – Jesam, ok! Ajde da završim. Sranje je svuda u politici. Divim se mojim prijateljima koji su članovi raznih partija. Želim im samo uspeh. Međutim prvo želim da ostanu onakvi kave ih znam. Jer ako politika promeni i njih …. ne valja. Briga mene koji “dres nose”. A sa njima hoću uvek da popijem piće i da popričam…

E tako… ajde. Nastaviću sutra…. tamo oko vraćanja osmeha…. i još malo politike. Pa moram! Valjda će uskoro da me ostave na miru.

Kako je sve to izašlo iz mene…’bem li ga. Da mnogo ne kenjam i filozofiram (kako to obično radim) neću da objašnjavam ovaj stvaralački prdež i inicijativu.

Tek tako ode sve u k krasni.

I onda, pošto sam klonuo – kao oni jebeni magovi, što se posle svake sesije stropoštaju na pod od utroška energije, probudim se osvane text:

“…Strašno je što ovo po ko zna koji put radim, ali jednostavno moram. Zapamtite imena i datum, možda ćete jednog dana shvatiti zašto. Ovo je deo ekipe koja je Boru otela milione ali uz saglasnost zvaničnih institucija države. Dok su oni ćutali a kleli su se uoči svog dolaska na na vlast u pamet, znanje i nadljudsku volju i zalaganje – u interesu građana neko je kao slučajno otimao  a niko ne zna kako. Međutim nisu ti bednici ni približno jadni koliko oni koji su ih tu nama i doveli…” Komplet filozofija je OVDI

Ja ostavih komentar, koji je u stvari trebao da bude moj glavni text – sada se autocitiram:

“Ma samo sam hteo da se uključim u emisiju i postavim jedno sasvim normalno pitanje. Baš sam podržavao neke stavove. U trenutku sam primetio jedan kadar koji je dokazao da je montaža tj. snimak. Kad je “tabularni” rekao da ima pitanja gledalaca … to sam puko, kao onaj majmun kad je slon svršio…. Pa šta sam ja marsovac? Ja mislio da sam i ja gledaoc! E pa imate vi vaše montaže imam i ja svoju!! Fut svima koji prave budalu od mene!!!”

…. i tako…. A? Molim? (Aknem ga i ja tebi!!) Da. Video je TU (Klikni da TU)

Bor, 18.maj 2009. Preuzeto Bor grad INFO

Podhitno Okrugli sto o Boru

Kako nam je rekao naš poznati ekonomista Branko Dragaš, još jedna neuspela strateška privatizacija RTB-a Bor pomoći će da se konačno smeni neuspešna Vlada i resorni ministar Dinkić. Neophodno je, naglasio je Dragaš, da se razgovara sa ozbiljnim biznismenima u svetu. Takvih ljudi ima i oni su zainteresovani za RTB. Ali, njih ne zanimaju razgovori sa diletantima u državnoj vlasti. Rečju, neophodna je najhitnija smena cele Vlade i Mladjana Dinkića. Jer, očigledno je da Vlada nema koncepciju. RTB nije privatizovan pre dve godine kada je cena bakra na svetskoj berzi bila oko 9.000 dolara za tonu. Predlažem, zajljučio je Dragaš, hitan Okrugli sto u Boru kako bi se videlo gde je izlaz. Najbolje je rešenje koje je ekipa stručnjaka na čelu sa mnom predlagala u oktobru 2006. godine. U toj novoj strategiji stoji da 51 odsto kapitala ostane u državnom vlasništvu, 15 odsto pripalo bi bivšim radnicima i penzionerima, isto toliko činilo bi privatitacioni fond, a 19 odsto bilo bi vlasništvo strateškog partnera.

Sindikati

„Vidimo još jednu lošu epizodu filma zvanog „Drugi tender za prodaju RTB-a Bor“ i kako žele da ga repriziraju, ali sada na „mala vrata“, za malo novca, netransparentno i dogovorno omoguće firmi „A-tek“ većinsko vlasništvo kapitala RTB-a Bor. Pominju i višak radnika i brigu za „državne novce“ i da je „A-tek“ naš jedini spasilac.
-Ako se robni kredit za izgradnju nove topionice prenese na kompaniju „A-tek“, izgradnja nove Topionice biće samo iluzija! – rečeno je počektom ovog meseca u JSO RTB-a uz napomenu „da se sada, kada je izgubljeno pet godina oko tenderskih „zavrzlama“, kada se cena bakra oporavlja, kada se štedi na svim nivoima, kada RTB Bor polako vraća nekadašnji sjaj, javljaju oni kojima to ne odgovara i žele da od ove kompanije, Timočke krajine i Srbije, stvore ekonomske zavisnike.“
Drugi većinski sindikat u kombinatu bakra, Nezavisnost, nedavno je saopštio da su sindikati, nažalost, razjedinjeni i nemoćni, što potpuno odgovara Dinkićevim zamislima. Radnici se gotovo i ne suprostavljaju takvim stavovima vrha vlasti i na taj način najdirektnije pomažu ostvarenje cilja koji im ni u kom slučaju ne odgovora. Sindikat Nezavisnost, ali i ostali sindikati, zahtevaju od Mlađana Dinkića da se ne „igra vatrom“ i ne otpušta radnike protiv njihove volje.
U sindikatima i celoj borskoj javnosti, i danas i ranije, veruju da je najbolja opcija za državu, kao i Bor i Timočku krajinu, da RTB ostane u većinskom vlasništvu Srbije, jer i naši zakoni zabranjuju privatitaciju prirodnih bogatstava i dobara od opšteg interesa. Pozitivno se ocenjuje spremnost države (ukoliko i to nije još jedna marketinška igra ministra Dinkića) da se uloži u proizvodnju i novu Topionicu bakra. Krajnje je vreme, opšte je mišljenje, da stanovnici Bora i okoline ne udišu sumpor-dioksid i ne budu podložni najtežim posledicama po zdravlje. Podseća se da je u Boru prosečno najveća smrtnost dece u Evropi i da su u stalnom porastu kancerogena oboljenja.

Dinkić kriv za agoniju RTB-a
-Sindikati nisu krivi za privatizacionu agoniju RTB-a. U kupoprodajnom ugovoru sa ATEK-om ne postoje odlaganja, niti uplate na rate. Nema ni aneksa ugovora. Tamo lepo stoji da do 29. februara mora da se isplati celokupna suma od 466 miliona dolara. I to u kešu. Neko je, najverovatnije u dogovoru sa ministrom Dinkićem, prolongirao taj rok do 4.aprila. Kao da se zaboravilo da je ugovor zakon i da nema odstupanja. Uostalom, RTB-e niko ne može da kupuje na rate – rekao je 4 janura 2008, na sastanku Odbora Samostalnog sindikata RTB-a, predsednik te radničke organizacije Dragan Aleksić.

Ako opet počnem o mom prijatelju Branku, krenuće opasne strelice (doduše, nema ih toliko u zadnje vreme – a  i primetno je da svi polako shvataju o čemu on to godinama “trabunja”). Jednostavno to je tako kako je. Definitivno je čovek u pravu. I bio i jeste. Kako stvari stoje i biće. Tu neki koji se u zadnje vreme lomataju oko njega (ne mislim naravno na saradnike – nikako, sve su to pravi magovi u svom poslu i veliki, iskreni i pošteni ljudi – pravi tim za najjaču Svetsku ligu)  pokušavaju da mu pridju na razne načine a nemaju ni pola “onoga”  jer su se toliko ogrešili i  nemaju obraza da stanu i priznaju grešku a što bi ovaj i prihvatio jer mu je najmanje stalo da se nešto dokazuje ponovo ili da se sveti.

Milijardu je primera kad je “zabranjeni i nepodobni Branko” najbezobraznije širakiran i kritikovan. U zadnje, a veoma kratko vreme milion primera imamo gde se sve ono što je “lupetao” po raznim tribinama i slobodnim ali malim medijima, polako, možda je suviše grubo reći, prepisuje i prepričava. Nikako ne želim da umanjim prognoze i pamet ostalih ekonomista i analitičara koji su istog mišljenja, jer naravno, Branko jeste najveći medju njima (ima ga dva metra i 120 kg) ali gospodo ja se Vama javno i unapred izvinjavam ali uglavnom ste svi imali veću medijsku pažnju tako da mi je Branko ipak na prvom mestu. Pristrasan sam. Da. Šta da radim kad sam sa Brankom proveo više vremena nego sa Vama. Znam kakav je u poslu i kako munjevito i brzo vadi kombinacije i cifre iz malog mozga. Ko zna šta još ima u velikom. Znam kakav je i kad je situacija “opuštenija”. Njegove anegdote i iskustva sa raznim, kako svetskim tako i domaćim politčarima, bankarima, pa čak i kancelarima, šeicima, premijerima, predsednicima svih režima i perioda,  duboko su urezale jednu sliku u mojoj glavi koju neću nikada izbrisati. To se ne može prepričati. To sve treba doživeti.

Sad se ja kao neki faktor razumem i u politiku, ekonomiju ili svetsku krizu. Inače u domaću se baš super razumem i uklapam se u sisteme mada sam večito nešto bio nepodoban. Baš sam talentovan da napravim neko sranje. I što reče jedan običan radnik (a posle jedne emisije Branka Dragaša na lokalnoj privatnoj TV Sezam) koji ne samo da je žrtva celog ovog sranja nego je isto tako neobrazovan kao i ja: “Sve je to za mene  stručno, nejasno. Komplkovano. Ali njega kad slušam (Branka) sve ga razumem – kao Tita što sam nekada razumeo!”  Dakle ja se kao nešto razumem i malo čitam i gledam. Pratim. Brankovi stavovi u zadnjih desetak godina su poznati. Onaj ko ne zna o čemu pričam  – i ne treba da se sekira što ovo pišem. Evo nekoliko svežih primera koje sada čitam a već  sam sve to davno čuo baš od ovog mog prijatelja. Budite vredni pa potražite njegove tekstove i video materijale na internetu. I da krenemo konkretno:

“…Pa zar na novčanici od jednog dolara već decenijama ne stoji “novus ordo seklorum” ili “novi svetski poredak”?
Odgovor na ova pitanja ovih dana je “dopričan” u predgrađu Atine – Vuljagmeniju, u luksuznom hotelu “Astir”, gde je okončan 57. sastanak grupe “Bilderberg”, po svemu sudeći najuticajnije grupe moćnika na svetu, koji se okupljaju jednom godišnje. “Bilderberg” je organizovao nezvaničnu godišnju konferenciju na kojoj se prisustvuje po pozivu, a neko bi mogao da ih nazove i najvećom nevladinom organizacijom na planeti….”

“…U najužim krugovima “Bilderberga”, prema Lučićevim rečima, razmišlja se o tome kako da se ekonomska kriza prevaziđe i tu su trenutno aktuelna dva scenarija.
- Prema prvom, dolar treba zameniti za “amero”, valutu koja će da “pokriva” SAD, Kanadu i Meksiko – dodaje Lučić. – Ogromna količina dolara treba da bude uništena i zamenjena za novu valutu, u kojoj bi “štampari” (bankari) zaradili enormne količine novca. Taj trik se pokazao vrlo uspešnim i pljačkom Evrope i zamenom lokalnih valuta za evro.
Druga opcija, kako objašnjava naš sagovornik, jeste ona kojoj se često pribegavalo u doba krize – rat….” – KOMPLETAN TEKST

Na istoj internet stranici ćete i naći slične tekstove koji govore u prilog ovome što i sada pričam. Na primer:

Za večernje novosti govori Džerald Selente

“… – Amerika je i početkom devedesetih godina prošlog veka ušla u recesiju, ali se tada pojavio Internet. Upravo je Internet revolucija donela nov i jedinstven proizvodni kapacitet. Izmišljeni su novi proizvodi, krenula je velika prodaja, marketing… Od Interneta i novih tehnologija sa mrtve tačke su pokrenute i mnoge druge industrije. Da bi zaustavili aktuelnu ekonomsku krizu, svetu je i sada potreban neki „novi Internet“, kao novi motor za privredu. To mora da bude nešto revolucionarno, poput otkrića vatre, ili pronalaska točka…” - KOMPLETAN TEKST

A što se tiče frke u Srbiji, Miloš Bugarin, predsednik PKS

“…Ekonomska kriza još ne jenjava ni u Sjedinjenim Američkim Državama gde je i nastala, a kamoli kod nas. Koliko god stižu optimističke poruke iz vrha države, činjenice neumoljivo pokazuju da još nismo dotakli dno….

Na pitanje redakcije da Mlađan Dinkić, ministar ekonomije, tvrdi da počinje oporavak, Bugarin odgovara:

“Nisam pesimista koji sve farba u crno i želeo bih da delim mišljenje sa Dinkićem. Ali, nažalost, više verujem pokazateljima stanja u srpskoj privredi i ekonomskim pokazateljima na Zapadu.” - KOMPLETAN TEKST

Gospodo sve je ovo objavljeno 17.05.2009. u Večernjim novostima. Da li sam kriv što ovako zaključujem? Neka sam. Ali poenta je da se konačno postave pravi ljudi na prava mesta. Kada ih posadimo na ta prava mesta – dajte im da rade svoj posao. Samo to. Neću ništa više. Jel mnogo?

Nije naravno. E baš zbog svega podsećam “velike” demokrate i patriote, kojima je cilj da, kako kažu, “jednu viziju sprovedu u delo” (a to inače vrlo dobro koriste u marketinške svrhe) i molim ih da pročitaju naredni tekst, koji je objavljen davne 2006. godine. Ne budite lenji. A ako niste do sada, sigurno ćete mnogo naučiti. A ostali koji čitaju i ne spadaju navedenu kategoriju neka pročitaju ovaj tekst o tragediji Srbije i jednoj tužnoj epizodi – Ubistvo premijera.

Streljanje pameti

Autor: Branko Dragaš, 11.09. 2006.

Nakon petooktobarskog prevrata nije došlo do ocekivane katarze u našem društvu. Nakon trinestogodišnje opozicione borbe protiv omraženog despota, umesto razvoja gradanskih institucija i demokratizacije društva dobili smo takvu feudalizaciju države u kojoj tajkuni i politicka oligarhija nastavljaju ubrzano da pljackaju preostalo nacionalno bogatstvo. Zašto je to tako? Zašto se ništa nije promenilo u strukturi društva? Vec sam više puta isticao da razloge treba tražiti u tome što nakon istorijsko gradanskog protesta, kada je srušen despot, nije, nažalost, srušena despotija. Odmah nakon gradanskog prevrata na ulicama došlo je do zlokobnog saveza izmedu vrha državne bezbednosti, vrha krupnog kapitala, vrha kriminala i vrha DOS-a. Tako su cementirane despotske institucije. Umrla je demokratija na ulicama dok su oktobarske vatre još gorele. Licni i partijski interesi su pobedili istoriju. Velika prevara se spremala. Prevara koju su nazvali – reforme.

Gradani Srbije su, po ko zna koji put, naivno poverovali u marketinšku propagandu tržišnih fundamentalista. Svaka strucna kritika je proglašena za jeres. Tako je otvoren prostor za najvecu pljacku države. Tajkuni i kriminalci su kontrolisali politicke oligarhije. Svaka politicka stranka imala je svoje tajkune i nijedna nije bila zainteresovana za demokratizaciju društva.

Zlokobni savez doveo je do streljanja premijera. Ni danas se ne zna ko je nalogodavac ubistva. Opstrukcija se permanentno vrši na sve strane. Iznenadna ostavka specijalnog sudije samo je dokaz koliko je duboka kriminalizacija društva. Zašto je sudija dao ostavku na samom kraju sudenja? Ko mu je pretio? Kako je moguce da sudi tako neiskusan sudija? Kako je moguce da nastavi sudenje sudija koji nema srpsko državljanstvo? Kako je moguce da nastavi sudenje sudija ciji je rodeni brat uhapšen i optužen za organizovani kriminal ? Kome odgovara odugovlacenje procesa? Kome odgovara obesmišljavanje procesa? Ko se na jedan pervezan nacin sveti pokojnom premijeru? Kome je odgovarala njegova likvidacija? Ko je profitirao nakon njegovog streljanja?

Svako ko je pratio rad sivih celija Hektora Puaroa ostaje potpuno zbunjen. Zašto hoce da nas slude? Zašto hoce da nam streljaju zdravu pamet? Zašto nije postavljeno nijedno kljucno pitanje u vezi streljanja premijera? Recimo, niko još nije postavio pitanje ko je bio insajder u ovom atentatu? Ili ko su bili insajderi? Ko je javio atentatoru da je premijer promenio pravac kretanja? Ko? Ko je bio toliko blizu njega da hitno, za nekoliko minuta, javi da se menja pravac kretanja i da meta mnogo ranije stiže na mesto zlocina.? Ko je taj zlikovac? Zašto se njegovo ime krije? Kome je on javio? Na koji nacin? Kako je taj obavestio atentatora? Dalje, ostaje potpuno nerazjašnjeno kako je premijer povredio nogu? Objašnjenje da je to bilo na fudbalu ne mogu da prihvatim, pošto sam ga dobro poznavao tvrdim da nikada nije igrao fudbal i da je ta sportska povreda krajnje sumnjiva. Ko ga je namerno povredio? Kada? Kako? Zašto se o tome ne govori? Ta povreda je deo atentata kako bi se meta što više usporila i kako bi se izbegao promašaj. Potrebmo je detaljno ispitati nastanak te povrede jer je tu pocetak atentata.

Zašto policijske motorole nisu radile citavih pet minuta? Ko je iskljucio motorole? Kako se taj skot zove? Zašto su vrata na ulazu bila zakljucana? Zašto je premijer sam otvarao ta vrata? Zašto je bio iznenaden kada je zatekao zakljucana vrata? Ko je zakljucao vrata? Ima li taj zlikovac ime? Zašto se premijer bespomocno okrenuo i izložio dejstvu strelca? Zašto oko njega nije bilo ostalih clanova obezbedenja? Zašto je obezbedenje bilo tako loše? Ko je za to kriv? Zašto dva dana pred atentat šef obezbedenja, muž aktuelne ministarke, daje ostavku? Zašto baš uoci atentata? Da li je on nešto naslucivao?

Gde su bili uoci atentata premijerovi najbliži saradnici? Koji clanovi obezbedenja premijera imaju policijski dosije?Ko ih je doveo? Ko? Kada? Kakva je njihova povezanost sa optuženim kriminalnim grupama? Dalje, da li je policija znala da nekoliko meseci pre atentata pripadnici zemunskog klana organizuju internu kladionicu o datumu ubistva premijera? Ako nisu znali, zašto nisu znali? Ako su znali, zašto nešto nisu preduzeli? Ko ih je sprecio u tome? Kako se on zove? Da li je tacno da je jedan od optuženih nekoliko meseci pre ubistva ušetao u rezidenciju premijera pred samu ponoc i zapretio mu? Da li je policija znala o tom incidentu? Da li je ministar policije nešto znao? Zašto nije znao?

Šta je u svemu ovome radila državna bezbednost? Da li su oni imali neka saznanja o atentatu? Zašto nisu imali saznanja? Zašto je premijer otvoreno govorio o njegovom ubistvu? Da li mu je neko pretio? Da li je policija i državna bezbednost to znala? Zašto nisu znali? Zašto nešto nisu preduzeli? Cega su se plašili? Zašto nakon atentata niko nije dao ostavku? Zašto niko nije smenjen? Zašto je istraga tako aljkavo i nestrucno vodena? I zašto baš sada i na ovakav nacin odlazi sudija?

Na sva ova i mnoga druga pitanja gradani Srbije moraju da dobiju odgovore. To je istorijska obaveza današnjih politicara zbog zlocina koji je ucinjen. Bez obzira kojoj stranci pripadali. Ubistvo premijera je ubistvo institucija sistema. Ako se to ubistvo ne reši, onda ne možamo ocekivati nikakvu modernizaciju i napredak u društvu.

Zlokobni savez je još uvek na delu i zato nema pomaka u sudenju. Oni koji su bili politicki saveznici premijera su zaokupljeni svojim privatnim biznisom i potpuno su zaboravili na onoga koji ih je stvorio i omogucio da se obogate. Slike njegovih ugojenih i nasmejanih ministara koji igraju revijalne fudbalske utakmice u belim majicama sa njegovim likom su krajnje degutante. Njihovo glupo fraziranje je samo pokrice za njihovu politicku odgovornost zbog zlocina koji se desio. Šta su oni ucinili da deo odgovornosti za reforme preuzmu na sebe? Zašto su se sakrili iza njega? Zašto su ga pustili da strada? Zašto niko nije podneo ostavku pre atentata? Zašto ga niko nije opomenuo i uslovio? Zašto ga niko nije zaustavio u srljanju u smrt? Zašto nešto nisu preduzeli?

U februaru 2001 smo se poslednji put videli. Opomenuo sam ga da sa neznalicama i lošim ljudima pocinje da radi istorijski odgovoran posao. Tvrdio sam da nece uspeti. Tvrdio sam da je pogrešan koncepti da su u tom nakardnom konceptu pogrešni ljudi. Opominjao sam ga da ce ga ostaviti na cedilu i da ce on biti glavni krivac za neuspeh reformi. Molio sam ga da ne srlja i da bude državnicki mudar. Molio sam ga da napravimo dugorcnu viziju razvoja. Molio sam ga da napravimo pobednicki tim najboljih strucnjaka. Nažalost,tada me nije poslušao. Nekoliko meseci pred streljanje shvatio je da je pogrešio. Imao je nameru da napravi zaokret. Udaljio se od mnogih svojih dosadašnjih saradnika. Mnoge je otpustio. Hteo je da promeni koncept. Hteo je da promeni ljude. A onda su ga streljali. Zašto?

Objavljeno u listu Tabloid, 14.09.2006. pod naslovom Feudalizacija države

Gde smo i gde idemo? I da li u stvari uopšte i idemo negde? Revolucija nije gotova! Samo je malo mutirala. Demokratski mutanti i sve profesionalniji Srbi, rodoljubi i patriote više nemaju mere … Nije ni čudo što su novine pune pizdarija, afera, laži, prevara, kriminala koji prolaze tako demokratski slobodno ka svetoj nam evropskoj i svetskoj zajednici normalnih. Primiće nas ovako “veoma brzo”. Za to vreme, mi (obični gradjani kojih je samo  – cenim oko 95%) ga veoma dobro primamo i smejemo se. Kiselo ili slatko, kome i zbog čega? Da li ćemo se ikada probuditi. Jebote kao da su svi alarmi u rukama osalih 5%. Neverovatno.

Posebno me je pogodio tekst koji objavljujem a preuzet je sa starnice  Opština Bor

Šta se ovo, pobogu, dešava?

Na Đurđevdan, 6. maja, na slavu Demokratske stranke, zatekao sam se u prostorijama DS-a, sedeći i pričajući sa članovima i prijateljima. U kasne popodnevne sate, pojavili su se „slavljenici“ iz „Medalje“ u alkoholisanom stanju, članovi i funkcioneri. Nakon razgovora sa nekima od njih, s obzirom da je kraj dana bio blizu, sa namerom da krenem kući, rešio sam da slikam mobilnim telefonom svoga druga Pecu (s kojim imam šalu posebnog tipa). U sledećem trenutku, narogušen i ljut, na mene je nasrnuo Zoran Živković (alias Kiza), pretećim tonom počeo da viče da prestanem da slikam, zamahnuo i izbio mi mobilni telefon iz ruke. Uspevši da se nagnem unazad, nakon pada sam ustao rekavši mu da se smiri. U međuvremenu su ga prisutni zadržali, mene su poveli ka vratima, tehnički sekretar mi je vratila mobilni telefon koji je u celom incidentu pretrpeo kvar (ne radi zvučnik).

Živkoviću verovatno nije bilo dosta. Istrčavši za mnom, ponovo je zamahnuo da me udari, ali je, promašivši, udario u zid. Mene je napolje bukvalno izvukao inspektor Boban Petrović i kolima odvezao.

I sada razmišljanje. Šta uraditi?

Verujem za sebe da sam tolerantna osoba koja ume da „iskulira“ u određenim trenucima i shvati situaciju u kojoj se nalazi.

Rešio sam da, ne dižući „prašinu“, pozovem predsednika IO, Dragana Strilića, koji mi se ni nakon, sada već 10 dana, nije javio na telefon. Pozvao sam i Ivicu Golubovića, izabranog člana OO, koji mi je rekao da će razgovarati sa ljudima koji su bili na licu mesta. Po razgovoru sa njim, rekao bih da je cilj da se sve zataška. Hteo sam da pozovem i Srđana Marjanovića (koji mi je inače školski drug; zajedno smo završili gimnaziju – svako na svoj način) ali je trenutno u Americi.

Jedini zahtev koji sam imao je nadoknada štete (popravka mobilnog telefona, koja prema prvim informacijama ne bi koštala više od 20 eura).

Međutim – ništa!

Zaključak je jednostavan. Zoran Živković Kiza, predsednik mesnog odbora NGC, dakle funkcioner Stranke, ima neotuđivo pravo (koje je sam sebi dao) da viče, preti, vređa vulgarnostima, fizički napada i da za sve to prođe – NEKAŽNjENO!

Ovo predstavlja legalizaciju nasilja, nanošenje materijalne štete i što je najskandaloznije narušavanje fizičkog i duhovnog integriteta ličnosti (ne shvatam ovo lično mada je bilo – u ovakvoj situaciji može se naći sutradan bilo ko, pitanje je samo da li je toga dana Živković popio ili nije).

I pitam sada Vas – šta biste uradili da ste na mom mestu?

P.S. Fizičko nasilje i slične metode ne dolaze u obzir

Saša Pavlović

Kod nas se često kaže : “Mladost je lepa”. Za nekoga će to možda zvučati stereotipno, međutim … mladost je zaista sama po sebi vrlo lepa upravo zbog toga što nam nosi najlepše godine u kojima je sve dozvoljeno. Strast, nesavršenost, pravo na greške, želju za ostvarenjem, snove o budućnosti. Ali… ponekad život poprimi neki čudan, nesvakidašnji tok, kada se iz nama nepoznatih razloga dogode stvari koje nikada nisu trebale da se dogode. U takvim trenutcima čovek spozna pakao tišine i sopstvenu nemogućnost da promeni bilo šta.
Neki ljudi veruju čak i u to da se naši životi nalaze ispisani u knjigama koje su brižljivo čuvane od nas samih. Upravo zbog toga, kažu, što čovek nije u stanju da shvati vrednost onoga što ima sve do trenutka kada to i izgubi.
Kada poželi da se poigra sa nama, sudbina nam otkriva neke stranice naše knjige koje donose ni malo prijatne događaje u trenutcima života kada za njih nismo ni malo spremni. I tek kada nas sudbina stavi na teško iskušenje, čovek shvati koliko u stvari mladost vredi i da ne postoji cena kojom bi se ona kupila.
Jedna od takvih sudbina je upravo sudbina 17-godišnjeg Nikole Pavlovića iz sela Vučje kod Leskovca koji je, igrom slučaja, ostao nepokretan u najlepšim godinama svog života.
Kvadriplegija, od koje Nikola boluje, posledica je traumatske povrede kičmenog stuba i kičmene moždine koja se karakteriše potpunom paralizom (oduzetošću) svih ekstremiteta. Sedamnaestogodišnji Nikola Pavlović ovu traumatsku povredu zadobio je prošlog leta u bezazlenoj igri na bazenu, skačući u vodu sa svojim vršnjacima. Danas, godinu dana nakon toga, Nikola je mladić kome je neophodna pomoć druge osobe kako bi vršio i najosnovnije funkcije čoveka. Bez stalne pomoći porodice, Nikola bi ostao prepušten samom sebi. Majka Vesna i otac Žiža (oboje bez stalnog zaposlenja!) godinu dana već vode neprestalnu borbu kako bi Nikoli olakšali tešku situaciju u kojoj se nalazi. Iz dana u dan ovi hrabri ljudi pružaju nesebičnu pomoć i moralnu podršku svom sinu rušeći, pri tome, sve prepreke koje im se nalaze na tom putu. Međutim, i pored njihove velike želje i optimizma u ovim teškim trenutcima, postoji prepreka koju nisu stanju sami da pređu. Ne bez pomoći drugoga. Ne bez pomoći dobrih ljudi.
Kažu da je birokratija forma društvene organizacije u kojoj se teži rigidno propisanim pravilima. Međutim, koliko ta rigidno pisana pravila imaju smisla pred mogućnošću uništenja jednog mladog života? Odgovor na to verovatno treba potražiti u leskovačkom Zavodu za zdravlje u kome apsolutno ne postoji nikakav humani odziv na stanje u kome se ovaj mladić nalazi.
U pokušaju da vrate izgubljene funkcije Nikole Pavlovića, lekari sa Vojnomedicinske akademije u Beogradu predložili su hirušku intervenciju ugrađivanja implanta. Takva operacija ne radi se u Leskovcu i njena cena je oko 30 000 eura. Ipak, i pored toga što je Nikola maloletan, leskovački Zavod odbija da pokrije troškove operacije sa obrazloženjem da je takva intervencija “skupa”. Majka Vesna danima već obilazi kancelarije Zavoda u Leskovcu u nadi da će naići na pozitivan odgovor, međutim…izgleda da ljudski život kod nas ipak ima svoju cenu. Za to vreme Nikola strpljivo leži u svojoj postelji na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu nadajući se da će jednom ponovo stati na sopstvene noge.
U želji da se pomogne maloletnom detetu u nevolji, a na predlog škole čiji je učenik, leskovački Sindikat pokrenuo je inicijativu za pomoć Nikoli Pavloviću. Otvoren je dinarski tekući račun kod „AGROBANKE“ u Leskovcu broj 245-59542-52), svrha: uplate novčanih sredstava za hitnu operaciju Pavlović Nikole.
Danas su otvoreni i DEVIZNI RAČUNI:

Devizni račun u Frankfurtu:
Intermediary Bank / Correspondent bank
SWIFT – BIC; DRESDEFF
Name : CIMMERZBANK AG (FOREMERLY DRESDNER BANK AG)
City, Country : FRANKFURT AM MAIN, GERMANY

Devizni račun u Beogradu:
Account with institution / Beneficiary’s Bank
SWIFT – BIC; KOBBRSBG
Name : KOMERCIJALNA BANKA A.D. BEOGRAD
Street : Svetog Save 14
City, Country : Beograd SRBIJA

INTERMEDIARY BANK / CORRESPONDENT BANK
IBAN / Account Number: RS35205903100860586172
Name: Pavlovic Vesna
Street: Vucje
City, Country: 16000 Leskovac, Srbija

U prošlosti se smatralo da je kvadriplegija beznadežno stanje. Međutim, sa današnjim napretkom medicine i postojećim tehnikama, veliki broj ljudi koji su žrtve traumatske kvadriplegije uspeva živeti normalnim životom dostojnim čoveka.
Ovim putem, pridružili smo se životnoj borbi porodice Pavlović iz Vučja. Apelujemo na sve ljude da svojim dobrovoljnim novčanim prilozima pomognu mladom Nikoli Pavloviću da pobedi ovu tešku bolest.
Kontakt telefon za informacije je +381 63 803 3171- Vesna Pavlović, majka unesrećenog Nikole.

Na tribini u Medijacentru u Boru, 30.04.2009. gostovala je delegacija BBC (Balkan Biznis Centra). Već sam objavio detalje i postavio neki  video materijal. Ovaj sam čuvao za “malo kasnije”. Mislim da su ovde najbitniji detalji. Ko zna da gleda i sluša, shvatiće. Izdvojio sam samo diskusiju Branka Dragaša i razgovoru o raznim temama… Dosta me kritikuju što toliko favorizujem Branka. Da – on jeste moj prijatelj, ali pre svega to je tip čoveka kakav nam treba u ovakvim ludim vremenima i kamo sreće da je više takvih koji bi, siguran sam, izveli Srbiju na pravi put.

Dakle u ovom video materijalu  su primeri, predlozi… O marketingu smo mogli čuti: “Marketing je punjenje praznih glava potrošača!”. Šta imamo. Šta nudimo. Šta se traži i šta možemo. Posebno ono što u svetu ne postoji kao kod nas. (A imamo toga – toliko toga, a ne zna se). To je upravo naša prednost: “Neće bogati biznismen da ide u hotel tipa Hayat. On je oko 200 dana u godini po takvim hotelima. Njemu treba nešto drugo . Prostije, opuštenije, zanimljivije.”

Naše tržište slobodno može da se uhvati u koštac sa svetskim, u kome se sve naplaćuje. Bukvalno sve. Hajde da naplatimo gledanje “Hrama ljudske gluposti” (Hotel “Jelen” na Crnom vrhu kod Bora) kao što amerikanci naplaćuju razno kamenje, trotoare pa čak i Alkatraz.

Lično sam imao ideju i predlog (za koji ne pitajte kako je prošao) naplate razgledanja i sedenja u onom velikom kiperu u parku. Kiper nosivosti 120 tona je prava atrakcija. Bar za sve one goste  koje sam imao čast da ugostim i pokažem im malo našeg grada i okoline. Evo na primer sedenje i kobajagi vožnja – 100 dinara 10 minuta. (Naravno treba prvo da se  sredi jer sam uzaludno i apelovao da  ga ne uništavaju i da se angažuje “čuvar parka” – eto 3 radna mesta). Siguran sam da ima milion ljudi koji bi dali 100 dinara za takav doživljaj. Jer to nije atrakcija  samo u Boru ili Srbiji, nego i mnogo šire. Takodje, ukoliko nekim čudom brzo naprave novu topionicu, dimnjaci će ostati samo simboli i eto još jedne prilike. Napravimo žičaru i naplaćujmo vožnju, razgledanje i slikanje. I to može da košta 100 dinara… Ma ima milion ideja koje bi neki drugi ljudi u  nekim drugim uslovima iskoristili.

O svemu sličnom i onome što je davno zapostavljeno: Turizam – sportski, lovni, seoski… zdrava hrana….  stočarstvo…. aerodrom…. Savača…. a što može doneti profit … Pogledajte mali deo prijatne i opuštene diskusije. Pogledajte kako sve može biti prosto efikasno. VIDEO:

Potencijali from Medijacentar Bor on Vimeo.

Dragaš za Bor grad INFO from Borsky on Vimeo.