Svima Vama želim da u poslednjim otkucajima ove stare i nesretne godine, kao baloni od sapunice, popucaju sve brige, tegobe i tužne stvari.
Kad ova kazaljka nagazi na dvanaesticu, poslaću Vam, na jednake delove podeljene, sve najlepše želje koje ću u tom trenutku poželeti i sebi…
Budite svi to što jeste, pozitivno razmišljajte i samo gurajte napred.
Izvor: Bor-grad INFO – Pogledaj video >>
Bor – JKP “3 Oktobar” Bor, je pre dve godine bilo sadužnik t.j. garant kredita za JP “Toplana” Bor.
Kako nezvanično saznajemo, u JKP po tom kreditu su blokirani, a kako je napravljen novi aranžman za JP “Toplana” Bor (novi kredit) blokada je skinuta. Ipak na snazi je blokada računa od oko 5 miliona dinara i pored svojih potraživanja ( SO Bor i Direkcija za izgradnju Bora ) u ukupnom iznosu od oko 25 miliona dinara.
Radnici ne primaju platu i nemaju više strpljenja … Dok ovo javljamo pregovori u Opštini su još u toku. Očekujemo zvanična saopštenja. .
Molimo sve naše sugrađane da pomognu Zavičajnom odeljenju Narodne biblioteke u Boru da upotpuni kolekciju serijskih publikacija koje su svojevrstan brend ovog grada i da tako pomognu da se na pravi način sačuvaju sećanja na ljude i događaje koji su obeležili vreme iza nas.
Brojevi serijskih publikacija koji nedostaju Zavičajnom odeljenju:
Jasmin – 3,4,5,9,52,63,64,69,70,71,72,73,74, od 77 do 102, od 105 do 127, 149, 161, 168, 169, 174, 175 i svi brojevi posle 180 broja.
Kolektiv – svi brojevi od 1947. Do 1960. Godine.
Poštujuci osaćanja ljudi koji imaju neke od ovih brojeva časopisa i njihovu želju da ih sačuvaju u svojoj zbirci, Narodna biblioteka Bor se obavezuje da ce svaki doneti časopis pažljivo skenirati a original vratiti vlasniku.
S poštovanjem i unapred zahvalni
Vesna Tešović, direktor Narodne biblioteke Bor, i
Dragan Stojmenović, rukovodilac zavičajnog odeljenja.
Na Drugoj zemaljskoj konferenciji (24.12.2008.) – GG “Krivina” Bor, pored opštih tema, članovi (oni prisutni, ostali su bili opravdano “off line”) su dotakli i temu svetske ekonomske krize. Tu je bilo još nekih amandmana … VIDEO
Zahvaljujem se prijateljima iz TV5 Niš, na ustupljenom materijalu. S obzirom da imam dosta kritika, ovoga puta prvo objavljujem kratak rezime cele emisije kako bi se pre gledanja upoznali sa sadržajem.
Emisija „Gradski rebus” – TV5 Niš. Gost ekonomista Branko Dragaš, savetnik u Vladi Ante Markovića, jedan od osnivača Beogradske berze, itd … objašnjava svetsku ekonomsku krizu, od početka do danas uz detaljnu analizu i činjenice…
„Glavna greška je bila kada su, 1979. Godine, SAD, umesto „zlatnog standarda” uvele dolar kao platežno sredstvo u celom Svetu. Naravno sada dolazi do zasićenja … Jedini pravi i realni novac je zlato. Svakoga dana u Svetu se iskopa 7 tona zlata. Na godišnjem nivou to je oko 2.300 tona. Od početka civilizacije pa do danas, u Svetu je iskopano oko 150.000 tona zlata. Ako jedna tona zlata košta oko 30.000.000 USD to je ukupno 4.500 MLRD USD. BDP cele naše planete, odnosno vrednost koju privreda cele planete proizvede za godinu dana je 50.000 MLRD USD. Vidimo da je ova cifra 12 puta veća od vrednosti zlata u dolarima. Sada dolazimo do stravične informacije: Vrednost hartija od vrednosti koje se okreću na svetskim berzama iznosi 500.000 MLRD USD. Znači ovih hartija od vrednosti, kao nekog virtuelnog novca, ima 100 puta više nego zlata. I šta će se sada desiti? Višestruko će skočiti cena zlata kako bi se ta razlika smanjila. Brokeri već povlače svoj novac i kupuju zlato, rudnike itd.”
„Primera radi Kina ima 1.600 MLRD USD u dolarima, Rusija 700, Saudijska Arabija 900, Emirati 500 … i svi oni sada imaju problem…”
Malo statistike – „Od 303 miliona Amerikanaca, 46 miliona nema socijalno i zdravstveno osiguranje, 20 miliona živi na ulici. 10% čovečanstva raspolaže sa 85% planete, 1% Amerikanaca raspolaže sa 56% Amerike. 1974. Godine, plata menadžera u Americi je bila 7 puta većaod plate radnika. Sada je 1.500, a u nekim firmama i 4.000 puta veća.”
Srbija – „Za predhodnih 8 godina, produktivnost je porasla za 27% a plate za 172%. Čim produktivnost zaostaje za platama, i to 6 puta, bankrot sledi. Za puteve u Srbiji treba 600 miliiona evra, a gradjani na štednji imaju 5,7 MLRD evra. 600.000 gradjana Srbije su u kreditima zaduženi oko 4 MLRD evra. 4 miliona Srba iz dijaspore šalje godišnje oko 5 MLRD evra. Štednja u Srbiji je 5,7 MLRD evra. Procene su da u „slamaricama” postoji još oko 5 MLRD evra. U robi po raznim osnovama u Srbiji ima oko 7 MLRD evra. Eto preko 20 MLRD evra koje bi pametna menadžerska Vlada znala dobro i na zadovoljstvo svih gradjana da iskoristi.”
Dugovanja Srbije – „Kada je svrgnut Milošević, Srbija je bila dužna 10 MLRD USD. Sada je taj dug preko 30 MLRD USD.”
„Od januara 2001. Godine pa do septembra 2008. Godine, pogrešnom ekonomskom politikom, Srbija je izgubila 100 MLRD USD.”
„I da nema ovog ekonomskog potresa u Svetu, Srbija već ima svoj unutrašnji problem nepokrenute privrede, proizvodnje, mnogo veći uvoz od izvoza, itd…”
„Jednostavno, sistem ne valja. Zovite ga kako hoćete, ali ne valja. Nama treba Vlada koja će da pravi pare. Ne može Srbija da izdrži ovakav državni aparat, sa 450.000 činovnika, sa velikim platama u JP i UO. Šta će Srbiji 250 poslanika, koji imaju još neke „tezge sa strane” i imaju dobre plate, i naravno oni kažu da nema krize u Srbiji.”
„Gospodo Ministri i ostali, izadjite iz svojih Audija, napravite pare i gradjani Srbije ća vam dati procenat.”
Zakon isti za sve – „Kontaktirali su nas ljudi iz BIA-e, i to nas posebno raduje, da pripremimo sve privatizacije, jer je 95% privatizacija problematično. Isti zakon mora da važi za sve. Ako si prošao „kroz crveno”, nema veze da li si Predsednik države ili običan gradjanin, kaznu moraš da platiš.”
Kako banke plačkaju – „Banka uzme kredit, od svoje svoje centrale iz inostranstva od 3 MLRD evra a uz kamatu od 4,2%. Te evre pretvaraju u dinare i po kamati od 15,75% plasiraju Narodnoj banci Srbije. Razlika odn. zarada je 10% tj. 300 miliona evra godišnje. Eto dobrog biznisa.Obezbedjeni su Narodnom bankom koja ima devizne rezerve..”
Devizne rezerve Srbije - „Ove rezerve iznose 15 MLRD USD i da su one u zlatu je se ne bih sekirao. Medjutim samo 2,4% tih rezervi je u zlatu, a ostatak je kod „prvoklasnih svetskih banaka”. Moje pitanje je: A gde su te banke? Odgovor sledi – U EU i Americi. Drugo pitanje je: A gde je najdublja kriza? Naravno upravo u Americi i EU. Medjutim niko ne daje odgovor na sledeće pitanje: Šta će se desiti ako sve te banke propadnu? Da su devizne rezerve Srbije 50% u zlatu a 50% u putevima, rudnicima i uopšte u domaćoj proizvodnji bilo bi dobro.”
Srbija u EU – „Srbija treba i mora u EU, ali tek kada privreda ojača, kada izgradimo infrastrukturu, kada gradjanima napunimo novčanike da mogu da putuju kada dobiju vizu.”
Kompletnu emisiju pogledajte OVDE>>>
Nostalgičari su počeli da se okupljaju … konačno. Posle skoro dve godine, dogovaranja, pregovaranja, ugovaranja, odlučili smo da presečemo naglo i na brzu brzinu zakažemo sastanak. . .
Naime. Grupa nostalgičara okupljenih, uglavnom oko generacije 1966-te, je odlučila da probudi stare uspomene i srećna vremena za kojima svi toliko patimo. Pokušaj i nije bio tako loš. Ideja kojom bi se svi , koji se sećaju osamdesetih kao simbola slobodnih i bezbrižnih vremena ,ali i restriktivnih izlazaka, okupili – je urodila plodom. Bilo je i malo mladjih i malo starijih. Onih starijih, koji su nas uvodilili u “Zimsku baštu” preko veze, i koje smo rado slušali dok su nas učili osnovnim životnim stvarima na tako prostim primerima da ih nikada nismo zaboravili, nisu došli u baš zavidnom broju. Ni mi (1966) se nismo proslavili. Od preko pedesetak oduševljenih idejom, bilo nas je oko petnaest. S obzirom da smo tako navrat-na-nos, sve organizovali, opet je bilo dobro. Mnogi su verovatno imali neke druge i neodložne obaveze. Nije strašno, jer sve ovo treba da preraste u tradiciju. Ne želimo više da se samo slučajno vidjamo na ulici. Ne želimo više da se zivkamo samo kad nekome nešto treba. Želimo da se mesečno, barem jednom, sastajemo. Želimo da se setimo (i slušamo) staru dobru i kvalitetnu muziku. Želimo …. ma želimo da uživamo kao nekada …. Da je prvo okupljanje bilo dobro govori činjenica, da smo jedva primetili koja muzika svira, nego smo celo veče pričali i pričali i nije bilo dovoljno vremena da se sve ispriča … To je još jedan dokaz da trebamo češće da se vidjamo.
Ideja je prihvaćena od svih onih koji su bili na prvom okupljanju, ali i od onih koji nisu. Znači sve se vrti oko naše generacije ali smo željni i druge da vidimo. I starije i mladje. Sledeće okupljanje je zadnjeg petka u januaru. Sve informacije, već os sledeće nedelje, možete dobiti kod Čolaka (Cvećara “Perunika” na šetalištu i kod Petkosa u redakciji “Timočkih oglasa”, iza Robne Kuće). Telefon za informacije: 065/-80-259-80 (Darko)
Emisija “Ćirilca” na TV košava - Gosti Radmila Vojnović, Srđa Trifković i Branko Dragaš. Voditelj Milomir Marić. Tema – “Srbija – ekonomski, kulturni i duhovni preporod!”
Voditelj: “Branko, ti pričaš istinu. Takav čovek kao ti, ne bi imao šanse da pobedi na izborima!”
Branko Dragaš: “Hvala što imate hrabrosti da me pozovete, jer grad u kome sam rođen – Beograd, nema prilike da čuje sve što ja pričam!“
“… Srbija mora da zna šta je njen interes … Parlament ne može da ima 250 poslanika … Srbija mora da promeni odnos prema dijaspori … Program za spas Srbije, koji smo radili sa preko 500 stručnjaka, na žalost, nije prihvaćen…”
O svemu ćete dobiti odgovor ako pogledate ovu emisiju OVDE>>>. Ovom prilikom se zahvaljujemo prijateljima sa TV košava na ustupljenom materijalu.
Preuzeto sa Borsky ONLINE
Ko kaže da mi u svemu teramo inat i kontru ostalom svetu. To nije tačno. Mi smo u Srbiji jednostavno posebni na neki svoj način. Grafika – Borsky.
Da mi je neko pričao da se mogu osećati onako, kao što sam se sinoć osećao, ne bih mu verovao ni da se zakune u sve najmilije.
Dan mi je počeo žestoko i u pun tempo me je držao do večeri. Onda je došao na red koncert u Bioskopu “Zvezda”. Gost, niko drugi do Aki Rahimovski. Legenda roka na našim prostorima. Kao i što je rekao ostavio je i srce i dušu na bini. Već posle druge-treće pesme je poneo publiku sa sobom. One mladje u nešto novo a nas “srednje” u neka davna sretnija, a možda i malo tužnija, vremena. Sve u svemu, 15 minuta nisam mogao da smirim ruke i napravim bar još nekoliko fotografija. Probudio je svaki nerv koji je vapio za davnim i lepim vremenima. Koncert nisam mogao da odgledam do kraja. Neki blagi stres me je držao zadnjih pola sata. Ovo malo kose na glavi mi se od uzbudjenja diglo, dok je mešovita publika vikala, pevala i skakala u istom fazonu. Ako sam ikad doživeo neki stres, blagi infarkt ili slično to je bilo sinoć. Jednostavno nemam reči da dočaram taj osećaj koji me je spopao dok sam slušao i gledao sve oko sebe…
Za sve je kriv Aki ….
Zato, postavljam ovaj mali slajd show, (YOUTUBE) ili (VIMEO), da Vam bar malo dočaram atmosferu. A onima koji organizuju ovakve stvari želim da poručim, da po cenu pravog infarkta želim što više ovakvih dogadjaja …. a za one visoko budžetne “koncerte” ćemo skupiti pare da ne dolaze …
U selu Draževcu nadomak Obrenovca, 3. decembra 2008, u 65. godini, preminuo je novinar, publicista, književnik i osnivač RADIO NOVOSTI od 27. januara 1993. godine, Vladimir Krasić. Do 1997. godine, glavni je i odgovorni urednik i direktor RADIO NOVOSTI. Ponovo je imenovan za glavnog i odgovornog urednika RADIO NOVOSTI 3. marta 2000. godine na osnovu odluke Savezne vlade Jugoslavije.
Bio je član Udruženja književnika Srbije, član Kraljevskog književnog kluba u Beogradu, član Udruženja novinara Srbije, član Međunarodne novinarske asocijacije u Briselu. Bio je predsednik Sekcije vojnih novinara u Udruženju novinara Srbije.
Bio je rezervni pukovnik Vojske Jugoslavije. Za ovaj čin predložio ga je general-pukovnik Aleksandar Dimitrijević.
Radnu karijeru započeo je kao operativac Službe državne bezbednosti 1964.
Počeo je kao dopisnik Radio Beograda i prvi dopisnik Televizije Beograd iz leskovačkog regiona. Bio je urednik svih izdanja “Večernjih novosti” za Jugoistočnu Srbiju sa sedištem u Nišu; zamenik glavnog i odgovornog urednika lista “Borba”; zamenik generalnog direktora NIP “Borba”. Vladimir Krasić je jedanaest godina bio na funkciji generalnog direktora NIGRO “Borba” u ratu i vanrednim okolnostima. Funkcija nije objavljivana javno i znali su je samo formalni generalni direktori, a za slučaj rata u okviru Borbe bilo je i 15 aktivnih pukovnika. Vladimir Krasić je imao zadatak da radi i priprema sve uslove za štampanje u ratu listova “Borba”, “Komunist”, “Rad”, “Četvrti jul”, “Mladost”, časopisa “Jugoslovenska stvarnost” i funkcionisanje i rad ratne redakcije Radio Jugoslavije, direktor zajedničkog preduzeća “Borba”; zamenik generalnog direktora Kompanije “Večernje novosti”; autor 53 knjige, 20.258 naslova u novinama, više od 2000 radio emisija, 275 televizijskih priloga, tri dugometražna dokumentarna filma; autor i priređivač mnogih monografija. Organizovao je prvi susret novinara radio stanica Balkana u Banji Vrujci na temu „Uspostavljanje radio mostova”.
Izlagao je umetničke fotografije na pet samostalnih izložbi; dobio 53 nagrade, priznanja i odlikovanja: Oktobarska nagrada grada Beograda za poslove narodne odbrane, nagrada “Svetozar Marković” Udruženja novinara Srbije, Zlatna značka Kulturno – prosvetne zajednice Srbije, Godišnja nagrada lista “Borba”, godišnja nagrada „Večernjih Novosti”, Plaketa “Podvig vojnika” za iskazani heroizam u miru.
U selu Draževcu nadomak Obrenovca 1999. godine počela je da radi, KNjIŽEVNA RADIONICA koju je osnovao književnik Vladimir Krasić iz Beograda.U Školi novinara, koju je vodio kao glavni i odgovorni urednik RADIO NOVOSTI, Vladimir Krasić je potpisao 999 “Majstorskih pisama” mnogim lekarima, profesorima, glumcima, istoričarima umetnosti i svima kojima je novinarstvo, pisana i izgovorena reč, bila ljubav, opsesija, strast i način života, među kojima je i jedan novinar Radio-televizije Bor.
Učesnik je jugoslovenskog rata kao novinar. Zajedno sa general-majorom dr Zoranom Stankovićem proveo je tri meseca na identifikaciji više od hiljadu poginulih u ratu. Bio je član je Udruženja ratnih veterana Srbije.
Izmislio je i postavio na noge Radio Košavu, a dobio pisano priznanje da je udahnuo novi život i projektovao novu REVIJU 92.
Život ga gadno prevario. Izdali su ga oni koje je najviše voleo, prevarili oni kojima je verovao. Oteli su mu Radio stanicu koju je sam izmislio, nacrtao, projektovao i pustio u pogon. Ostaće zapisano da je osnovao i pokazao put razvoju najlepšem radiju u Beogradu: Radio Novosti.
Vladimir Krasić sahranjen je 6. decembra 2008. godine na groblju Orlovača.
TEKST SAM DOBIO ZAHVALJUJUĆI DRAGANI, KOJA JE DODALA:
Vladimiru Krasiću koji me je učio novinarstvu kao načinu života
Bog mi je pomogao da posle desetogodišnjeg traganja ipak dodjem do čoveka koji me je iskreno, bez ikakve zadrške najpre učio životu i bio iskren prijatelj i zaštita. i to mi puno znači jer da nisam pronašla njegov sajt za njegovog života, jedno od do sada najvažnijih traganja, zauvek bi ostalo nezavršeno, žutelo bi i starilo zajedno sa mnom kao velika rana, živela bih s tim kao sa neostvarenom željom i svojom nesposobnošću da dodjem do ljudi prema kojima sam bila iskrena i uz koje sam odrastala i sazrevala.
Osećam se kao da sam ga nešto prevarila, zvao me je pre dve/tri nedelje da odem da se vidimo, a ja NISAM IMALA VREMENA!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!. Imam veliku grižu savesti, govorila sam „Vladimire, videćemo se, biće prilike”, nisam shvatala ozbiljno da jednog dana više neće biti NAREDNOG VIKENDA.
Želela bih da mu poklonim knjigu, tekst od hiljadu strana, sve bih da stavim u ove redove i svi da znaju kakvog sam šoveka poznavala i kakav mi se šovek upisao u listu PRIJATELJA. Nisam u stanju da odvojim bitno od nebitnog, sve je važno, sve je bitno, to je bio čovek koji nikada neće izneveriti čoveka, a njega su, zbog njegove ljubavi i vere u čoveka varali i lagali svi, naročito oni koji su mu bili najbliži.
Tek nekoliko redaka premalo je i da se i nagovesti moje jednogodišnje druženje sa Vladimirom Krasićem i impresije koje ostaju kada nas više ne bude bilo.
Poslednji pozdrav tom divnom čoveku s ogromnom dušom i srcem.
Dragana Vidojković, novinar Radio Bora
Ma koliko se neki guzili da Bor nije Grad, moram da kažem da jeste. I to odavno. Pogotovo u ovim vremenima. Demokratskim. Tranzicionim. Evropskim. Transparentnim.
Dakle, dođite u Bor. U Boru teče med i mleko. Evo na primer, iz dimnjaka ne izlazi sumpor i ostali otrovi, nego čist deklarisan planinski vazduh sa najboljim karakteristikama. Plate su više nego dobre. Svi redovno namiruju svoje obaveze. Čak veliki broj ljudi unapred plaća svoje komunalne obaveze. Takođe, komunalna preduzeća koja tako dobro rade, odriču se budžetskih sredstava i usmeravaju ih u humanitarne svrhe. Ostavruju samostalno svoje prihode i nikoga ne opterećuju. Toplana greje svih 95 % stanova i već je avansirala potrebne količine uglja za narednu grejnu sezonu. Ostala javna peduzeća koja su ostvarila Extra profit, medju njima posebno gradska medijska kuća, iz svojih izvora pomažu gradu i gradjanima kupovinom autobusa, mašina, izmenjivača, ventila i ostalih potrepština za servisiranje i obavljanje svih poslova po gradu. Takodje ulažu u turizam. Jezero i Banja cvetaju, kao i ostale prirodne lepote i nema odbrane od sve većeg broja turista. Budžet je prepunjen i svaki mesec upućujemo finansijsku pomoć Vladi Srbije, tačnije u NIP.
Ne teče samo med i mleko u Boru. Ako Vam ponestane jestivog ulja, slobodno možete da ga ispustite malo iz radijatora u šerpu i koristite za spremanje ili kuvanje …
Zato se pitam zašto se gradjani uopšte pozivaju na proteste. Danas smo videli da građani ipak dobro žive i zadovoljni situacijom, ostali su u svojim stanovima. Onih desetak budaletina (među kojima sam bio i ja) što je bilo ispred Opštine, na aktuelnom protestu, stvarno izgleda nemaju druga posla, nego da zamajavaju zadovoljne građane. E sad pošto sam poznati kontraš i mutivoda, nadam se da će ove budaletine nastaviti da se okupljaju. Da do kraja pokvarimo sve ovo što naši jadni i pošteni političari s mukom održavaju.
Pao je i drugi sneg. I niko ništa više ne preduzima. I dok traje zatišje evo, da završim priču o “ŠRIF”-u … do sledeće prilike.
Ako novinari ne rade svoj posao, za to mogu biti krivi, prvo i samo urednici, kao prvi pretpostavljeni. Takođe, urednik treba prvi da reaguje i pokrene disciplinski postupak, što ovoga puta, čini mi se, nije bio slučaj. Inače mala “specifikacija” ovih “kaznica” je sledeća. Dva radnika je “popilo” upozorenje pred otkaz, a ostali, opomenu pred upozorenje. Takođe je zanimljivo da, od već poznatih imena koji su “kažnjeni”, četvoro ih je sa VSS i to su sve bivši, dugogodišnji urednici ili glavni i odgovorni urednici sa puno iskustva, iza kojih stoji puno sati programa. Pošto je rečeno da nije bilo obrazloženja, potrudio sam se da saznam “nešto više”.
Snimatelj, koji je kažnjen, Vasilić Dragan, kažu, “nije profesionalno snimio jednu konferenciju za novinare”. Desilo se baš da je to konferencija SPS-a. Jednostavno, to je nemoguće, jer je Vasa, po rečima kolega, a i ja se slažem sa tim, veoma iskusan i profesionalan snimatelj, koji svoj posao obavlja do prefekcije. Dok sam radio tamo u to sam se lično i uverio. Njegovo snimanje nije tražilo puno montaže. Trebalo je samo odabrati kadrove i to je to.Oni koji se razumeju i te stvari, znaju šta pričam.
Montaža i izrada priloga nije njegov posao, jer o tome odlučuje novinar – autor priloga, koji tehničkom osoblju nalaže kakav će prilog biti. Naravno, kaznu je popio i tehničar Srđan Milijić, upravo zbog montaže sa obrazloženjem da se na napomenutoj konferenciji “više vide novinari, nego sami akteri”. Kako da ne. Znajući Srđana prilog je bio sasvim ok.O ostalim slučajevima ne bih pisao. Znam samo da je Bojana bila već “trn u oku” i prosto se nameće zaključak da je sve ovo jedna vrlo lepa, nenovinarska montaža.
Bitno je napomenuti da svi oni, i snimatelj, i tehničar, i novinar zavise od urednika koji i ocenjuje prilog i odlučuje o emitovanju.Ovom prilikom ta procedura nije ispoštovana. Novinar je, kako saznajem, pokušao da objasni direktoru celu ovu “hijerarhiju” i princip rada u “nastajanju priloga”. Ne treba ni direktora osuđivati, možda, jer ipak za sve ovo treba puno iskustva kako u novinarstvu ali malo više u tehnici.
Nije zločin ako čovek “ne poznaje materiju”. Zločin je da ima ovakvih pojava, da ljudi koji rade svoj posao, bez razloga preživljavaju stresne situacije. Ko će ove ljude zaštititi? Sindikat, UNS, NUNS, njihovi neposredni šefovi? Do sada nisam čuo da je neko stao u njihovu zaštitu. Možda sutra, kada neki novi sneg počne da pada.
 |
 |
 |
 |
