Darko Lađević

Evo, ovako. Verovatno da, onaj ko se razume u marketing i ostale slične stvari može da skapira sve. I slažem se. Prvo marketing pa sve ostalo. U svim oblastima je tako i to ne treba da bude tema. Kao neko ko je imao malo udela u nekim stvarima i koji je imao i malo nekih rezultata, osećam da mogu rame uz rame da diskutujem sa većim stručnjacima.

Dakle. Poštovani gospodine član, Veća ili neke političke sekte, radniče Beotona, vlasniče Beotona, ili kako već. Napominjem da ne znam kako da se obratim jer iz dosadašnjih nastupa nisam skapirao šta je 100% tačno. Kao drugaru iz nekih ranijih vremena, bojim se da ne mogu, jer sam već probao pa videh da ne ide. Zašto je sve ovako,  ‘bem li ga. Možda sam postao gluplji a da to nisam ni primetio. Jebi ga. Godine.

Nego da kažem ono što sam hteo. Da se ja pitam, sav marketing koji počinje sa dragom nam dečicom bih zabranio, pogotovo ako se vidi da je sve loše uradjeno. Ne loše. Fuj. Grozno. Nisko. I ranije smo imali prilike da vidimo da se počinje sa dečicom a završava se sa pukim političkim pljuvanjem i prikupljanjem političkih poena, i ne želim da se podsećam  tih riplijevskih gluposti. Ovo što je najnovije, su uljani radijatori. Donacija. Super. Svaka čast. Uvek podržavam pomoć bilo koje vrste, bilo kome. Još jednom svaka čast. Ali…

Sve to treba do kraja da bude kao i na početku. Da u meni do kraja održi osećaj dobrote i oduševljenja. Medjutim taj osećaj se pretvorio u mučninu. Odgovor je  veoma prost. Kako gospodo mislite da jedno grejno telo veličine tog  uljanog radijatora, zagreje onoliku prostoriju? Potrebno Vam je bar osnovno znanje iz fizike.Kakav je efekat osim jeftinog političkog zajebavanja? Jedinu promenu će imati škola koja će plaćati malo više  električne energije. Doduše oni koji sede blizu uljanog će osetiti malo toplote. A pošto su u paketu dve škole, sasvim slučajno mogu da Vas naučim kako bi efekat bio pravi i šta je u stvari prava donacija.

Samo da napomenem da sasvim slučajno znam da jedna od osnovnih škola u Boru plaća oko 300.000 dinara za grejanje. Takodje sasvim slučajno a na Vašu nesreću, znam za ideju koja može toj školi uštedeti oko 40% tih sredstava i do maksimuma poboljšati grejanje u istoj i automatski smanjiti probleme i “Toplani”. Dakle, slična ideja je postojala i za školu “Vuk Karadžić”, ali zbog raznih političkih marifetluka nije verovatno došla na red. Da preskočim i matematiku oko škole, nego da predjem odmah na stvar. U dvorištu škole “Duško Radović” leži jedan izmenjivač koji se može iskoristiti za školu “Vuk Karadžić” i dosta popraviti grejanje one tamo dečice. I grejanje će biti osetno i ekonomičnije. (Više detalja oko toga, nekom drugom prilikom). Pošto škola  stvarno ima problem sa grejanjem treba ga rešiti kvalitetno i ekonomično. A jeftino, pri tom ne mislim na vrednost grejnih tela, je suviše glupo.

Glupo je ali, nekako najviše “prolazi” i najviše “uspeva”, te zbog toga podržavam ovakvu vrstu marketinga, možda i kapne neka kinta… POGLEDAJTE VIDEO OVDE>>>

ПОШТОВАНИ СУГРАЂАНИ,

Председник Општине Бор Срђан Марјановић нас свакодневно обмањује причама да су проблеми у граду наслеђени од претходне власти, да ништа не може да се реши преко ноћи, али „заборавља“ да каже да се НИШТА И НЕ РАДИ да би се ти проблеми решили. Откад је постао председник, Срђан Марјановић је више пута јавно обећао да ће испитати и раскинути све штетне уговоре који су склопљени у име Општине Бор и да ће прекинути са праксом издвајања новца из градског буџета за оно што није у интересу града и свих грађана. Ништа од тога није испунио.
Нико не заслужује овакву власт која не размишља о основним потребама грађана и која не решава нагомилане велике проблема града, као што је грејање, а размишља о организовању новогодишњег концерта и довођењу естрадних звезда о трошку градске касе. На сва упозорења, а пре свега она да неће бити грејања, људи на власти су реаговали искључиво сменом директора и постављањем, без конкурса, својих партијских, нестручних људи, уместо да истраже пословање претходних директора, управних одбора и тендерских комисија, раскину штетне уговоре и зауставе плаћања по тим уговорима, распишу конкурсе, приме стручне људе и покушају да спасу јавна предузећа од сигурне пропасти.
Уместо тога, председник и заменик председника Општине Бор, председник Скупштине, чланови Општинског већа, одборници Скупштине општине Бор, излаз из кризе виде само у честим ребалансима буџета, којима се само „пресипа из шупљег у празно“, узима једнима да би се дало другима – јер новац тешко пристиже у градски буџет, а троши се много више него што се има и може. Штавише, руководство општине планира нова задуживања, а ни стара нису исплаћена, тако да су банке и остали повериоци због неплаћених кредита већ блокирали три наша јавна предузећа без чијег рада Боранима нема опстанка. Бивше руководство Топлане која је одавно у блокади, узело је кредите, средства СУ ПОТРОШИЛИ НЕНАМЕНСКИ, рате за кредите нису плаћали, а Јавно стамбено предузеће и 3. октобар су у блокади као гаранти тих кредита.
Борани читаве године плаћају грејање, а сви смо сведоци да се са ремонтима и набавком угља креће у време када треба да почне грејна сезона. Шта то Борани плаћају читаве године? Зашто се са ремонтима не крене одмах након завршетка грејне сезоне, него се чека долазак зиме, пад температуре и снег? Тако је већ годинама уназад.
Дуговања јавних предузећа су толика да готово премашују годишњи буџет Општине Бор. Шта ће бити са свима нама ако Топлана, Јавно стамбено, 3. октобар и Водовод оду под стечај?
Придружите се грађанским протестима, немојте чекати да останете без посла и плата, без грејања, воде и струје, окружени ђубретом. Немојте да чекамо да неко други реши наше проблеме, јер их, осим нас самих, нико неће решавати.
Исувише дуго чекамо „бољи живот“.
Више нема времена за чекање.
Рецимо им то на грађанском протесту.

ПРИДРУЖИТЕ НАМ СЕ
У ПРОТЕСТНОЈ ШЕТЊИ УЛИЦАМА БОРА,
КОЈА ПОЧИЊЕ У ПОНЕДЕЉАК ПРВОГ ДЕЦЕМБРА 12,00 ЧАСОВА ИСПРЕД ЗГРАДЕ БОРСКЕ ОПШТИНЕ.

U mom gradu je pao prvi sneg. Upravo sa tim, prvim snegom, se završava jedan period, godina ili šta već. Ovaj period je protekao u znaku eksplozije prometa lekovima i raznim sličnim šarenim sredstvima. Potrošnja baterija je takodje drastično proasla. Satove smo navijali za sve osim za posao i pauzu za  neki od obroka. U grad je, konačno i drugom nogom, zakoračila demokratija. Tragovi su vidni svuda. Nekako, krik slobode se osećao u vazduhu i totalno je zasenio kilograme otrova koji fircaju našim nozdrvama. Informisanost gradjana je veoma skočila. Nema ni jednog koji bar nešto nije pročitao u toku dana (Bilo koju oglasnu tablu) ili nekoliko puta gledao treću reprizu tamo nečega.  Druženje je bilo kao nikada do sada. Toliko smo se družili da je ponekad sve ličilo neke proteste. Odgovorni ne biraju ni vreme ni mesto za obavljanje svojih funkcija. Savesno. Nema veze da li odete u bolnicu pa savet ili to uradite u prostorijama gradske kuće isto kao da ste u nekom sportskom objektu namenjenom za najplemenitiji sport. Evo i sredstvima informisanja ima puno pomaka. Sve se zna, ali se i pazi na kvalitet. Na primer snimi se emisija. I kad se vidi da  uopšte nije u skladu sa nacionalnim interesom – jednostavno se obriše. Ne nije to zbog cenzure, nego novinar se malo zaneo i poneIe ga emocije pa malo preterao. Mislim opravdano ako je tako. Jedino što ne valja  – neće biti rerepriza. A ja sam se tako navikao. Tako i treba.  O kulturi neću ni da se hvalim. Dodje Matija Bećković. Polupuna dva i po reda  publike je odušeljeno slušala ovog napomenutog. Valjda zbog toga što je stajao čitave večeri. A nemaju pojma da je hteo da odglumi da, kao hoće kontakt s publikom. U stvari toliko ga je oduševila scenografija i nameštaj, i prosto čovek nije osećao da je dostojan onakve garniture. Zato je valjda delegacija iz opštine demostrativno napustila ovo književno veče. U stvari njima ne treba zameriti. Bilo je još ovakvih gluposti pa su napustili dogadjaj. Ali ove godine je bilo i dogadjaja i kada nije bilo  gluposti.

A ja. Kao i svake godine, uvek nešto filozofiram. Pokušavam da budem zanimljiv. Ja se sam sebi svidjam kako ovo radim. Uf, bre… Neću više da budem ozbiljan. Evo malo da da okrenemo na humor. U proteklom periodu, dakle, uvideo sam puno stvari. Mnogo više sam medju ljudima. Zamislite šetam gradom i po nekoliko desetina puta moram da kažem dobar dan ili zdravo. Sa ljudima s kojima do juče nisam mogao da zamislim konverzaciju sada pričam i družim se. I što je najsmešnije videli smo da je dovoljno  samo skuvati jednu kaficu i odvojiti 10 minuta vremena. Ma ustvari, ne mogu više od  smeha ovo da pišem i prekidam …

Znači pao je prvi sneg. Ostavio je dovoljno vremena ostalima da i oni urade nešto do kraja godine.

Intervju Vladimira Stankovića za Bor-grad INFO

“….Pre  dve nedelje sam išao na seminar „Pogled iz virtuelnog sveta“ koji je održan u Beogradu. Tu  je bilo stotinak PR-ova. Na prvom predavanju sam bio prozvan i kao Deda i kao Vladimir Stanković. Kao Deda zbog bloga, a kao Vladimir Stanković, zbog škole koja je uvela daljinski internet. Onda su me ljudi gledali kao „svemirca“ meni je bilo malo neprijatno ali vrlo brzo mi je postalo mnogo drago. Stvarno sam doživeo jednu lepu stvar. I što bi rekao „Radovan“ – „Nisam očekiiiiiiiv ’o“….

…. To se sve raširilo munjevito. Ljudi su se informisali i sada ne može svako tek tako da  se igra i ako je nešto transparentno ovo je toliko transparentno „da ti se vidi i broj gaća“. I sad neka razmišlja onaj koji treba da razmišlja…. “

KOMPLETAN INTERVJU>>>

“Vaš reporter je proveo divno, ne baš celo pre podne u školi „Đura Jakšić“ u Krivelju. Moramo priznati da smo prijatno iznenađeni. U znak zahvalnosti  poklanjamo ovaj mali slide show kako bi i vama dočarali o kakvom ambijentu je reč.”  Pogledajte OVDE>>> (Vimeo uploader) ili OVDE>>> (You Tube)

Pesničko veče sa Matijom Bećkovićem, povodom novog izdanja dve poeme Matije Bećkovića „Kada budem mladji“ i „Ćeraćemo se još“ koje je objedinjene u jednu knjigu, izdala izdavačka kuća Orfeus. Bor, 18.11.2008.  Sala Muzičke škole. Organizacija: Centar za kulturu Bor.

Uvod je dao gdin Selimir Radulović, književnik, koji je na  početku pozdravio publiku i podsetio da je  prva poema izdata prošle  godine u izdanju “Matice srpske”, a druga je izašla pre petnaestak godina. Gospodina Matiju Bećkovića je predstavio kao „čoveka koji je najviše učinio za srpsko pesništvo jer je on jedinstvena pojava u savremenom srpskom i evropskom pesništvu. Na njegove pesničke večeri se dolazi, gotovo kao na hodočašća.“

Gospodin Matija Bećković se izvinio gledaocima na kašnjenju, izrazio radost što je u Boru, i dodao: „Želim da obratite pažnju na poemu.. dakle, nije AKO budem mladji, nego KADA budem mladji… i videćete da to može svako od Vas, i videćete,  to je jedan čitav program, jer glupo je biti star, kada čovek može biti mlad. Naročito u našem veku  koji je vek mladih ljudi  i  čim ste mladi to je već u rangu fakulteta ...“
Zatim je uzeo knjigu i počeo: „Kad budem mladji  umeću da živim, neće mi dani prolaziti tek tako bez svrhe i smisla. Imaću vremena koliko hoćeš ali ga neću traćiti na gluposti. Nego ću svaki tren posvetiti sebi. Osmisliti ga  i oslojiti, i  laganicom ga rasporediti na svoje zadovoljstvo….“   „…Kad budem mladji, da me goriš pikavcima, pre ću krckati prezlu nego grickati alvu. Ma koliko otkidao na knedle, na testo ću staviti veto. Palačinke ću gledati popreko kao da nisam onoliko kružio oko njih ...“

Ovo je samo mali deo iz poeme „Kada budem mladji“. Nije se ni osetilo kako je  brzo prošlo vreme i kako je brzo završeno i „Ćeranje“.  Onima  koji nisu prisustvovali, srdačno preporučujemo da nabave pomenutu knjigu. Propušteno će pročitati ali neće na žalost doživeti onaj divan ambijent. Ovo pesničko veče nije obeležila puna sala, ali je publika ipak uživala i nebrojeno puta je prekidala govornika velikim aplauzom.

Na premijeri filma “SOS” u Boru, 13.11.2008,  gostovali su: rekviziter Kalanj Milorad, ton majstor Đorđe Đurović, kostimograf Jasmina Sanader, direktor filma Dragoljub Vojnov, glumica Neda Arnerić, producent Zoran Ćulibrk i režiser Slobodan Šijan.

Ovi akteri filma “SOS” na konferenciji za štampu su govorili o filmu, ali malo više o kinematografiji i bioskopima  uopšte i odnosu države prema ovakvim objektima visoke kulture i umetnosti. Pravi film odn, pravi naziv, u pravo vreme i na pravom mestu. Još jedan dokaz da trebamo sačuvati naš bioskop, pored ostalih dragulja koje imamo u Boru i okolini. Pročitajte zbog čega.

Slododan Šijan, režiser – “Drago mi je da smo ovde i da nije bilo Bora verovatno ne bismo snimili ovaj film.. Divno smo primljeni od gradjana Bora i okoline. I veoma sam srećan što smo konačno u Boru na ovoj premijeri. . Ovde smo našli divne lokacije I ambijente. Jedan od njih je Borsko jezero.Šteta je  što  hotelu na jezeru u onakvom stanju, želim da kazem da ga treba srediti  i iskoruistiti. Mi smo ga malo filmski doterali ali to je samo na filmu.
Od ovog filma očekujem da se prikazuje po još nekim gradovima gde su sačuvani bioskopi. Ovo je  jedan od retkih gradova gde je biosokp u ovako dobrom stanju. Jjedan moj student, inspirisan ovim bioskopom je snimio jedan dokumentarac o ovom ali i o ostalim bioskopima po Srbiji od kojih su neki postali ruševine, neki kockarnice, neki prodavnice donjerg rublja,  Nadam se da će se naći snage i pameti da se sve ovo popravi.
Na žalost sudbina bioskopa u Srbiji nije uspešno rešena ali niko ne pita nas iz sveta filma, nego o tome odlučuju neke više institucije. Treba doneti zakon o kinematografiji međutim ne znamo kada će se to desiti. Treba rešiti kao što u drugim zemljama to rešavaju. Evo u Norveškoj svaki grad ima nešto svoje  kao Dom kulture odn. bioskop, koji donosi prihode. U Sloveniji, u Ljubljani postoji gradski kino. Dakle to je gradski bioskop. I to može i ovde da se reši ako postoji volja, ali neki umovi ovde smatraju da nam pored televizije ne trebaju bioskopi.  Plasim se da će ovako lepi objekti da se pretvore prostore za trgovine i slot mašine.”

Neda Arnerić, glumica – “Film je imao veoma mali budžet. Snimanje je bilo  teško, I da nije bilo dragih ljudi ovde koji su nam pomagali u svakom pogledu, i kad se razbolimo i smrznemo i izgubimo itd, ovaj film možda ne bi bio ovakav. Uslovi uhotelu su bili takođe teški kako za snimanje tako i za smeštaj i strašno kad čujem da hotel propada. To je sve jako tužno jer mi stvarno tamo u prestonici zaboravljamo da nam je zemlja počela živa da mre. Ovakve prirodne lepote u Boru i okolini ne mogu da zaboravim i prava je šteta sto sve to nije iskorišćeno na pravi način. Eto napravili smo film koji nema gde da se prikazuje jer  nemamo bioskope, a samo u Beogradu  ima, sve zajedno,  tri ili četiri bioskopa.”

Dragoljub Vojinov, direktor filma – “Ovaj bioskop Zvezda u Boru je upravo jedan kinemografski nucleus. To je bioskop koji je legendaran  u srpskoj,  a tada u jugoslovenskoj kinematografiji. Sećam se i kada je izgradjen hotel na jezeru jer je tamo odmah organizovan  Sajam distributera. To je bilo stvarno fantastično. Velika imena iz filmske industrije su našla ovde inspiraciju za snimanje i nije čudo sto su ovde snimljeni filmovi „Na putu za Katangu“ i „Čarlston za Ognjenku“.  Za ovaj film, ideja je bila da se snima na Plitvicama. Ambijenti totalno popudarni sa ovima ovde.  Film je snimljen uz dragocenu pomoc borske opštine i RTB-a Bor.
Inače mislim da je Bor „srpski Holivud“ jer ima stvarno fantastične eksterijere gde će inspiraciju naći i neke druge ekipe.
Takodje bih pomenuo ekipu koja je digla i održala ovaj bioskop na ovakvom nivou. Pored našeg domaćina Drgana  moram da pomenem  i  Pedu i pokojnog Slavčeta, jer kada je premijera  nekog filma bila u Beogradu odmah isti dan je bila i u Boru. Mislim da je dragoceno da je ovaj bioskop sacuvan i treba ga i dalje čuvati.“

Jasmina Sanader, kostimograf – „Odgovornost kostimografa je veoma velika, jer treba napraviti nešto po čemu će se, pored glumaca, ljudi sećati filma. Ovam prilikom želim da se zaista zavhvalim statistima sa kojima sa direktno saradjivala . Oni su bili predivni na temperaturi od  dva stepena ispod nule. Takodje se zahvaljujem i ljudima iz Bora koji su mi pomogli da nabavim sve što mi treba.
Za mene je takodje bilo otrkiće ove lepote i ovog terena, i pamtiću ovaj film i ambijent u kome smo radili.”

Zoran Ćulibrk, producent -  Hteo bih da se zahvalim SO Bor, RTB-u Bor koji su nam pomogli kao i veliki broj vaših oreduzeca koja su nam pomogla oko svega što je bilo potrebno. Zato smo hteli da premijera bude ovde kako bi se svima na neki način odužili.”

Intervju gospodina Zorana Stankovića za Bor-grad INFO

Bor-grad INFO: Gospodine Stankoviću, danas Vam je  rodjendan, i koristimo priliku da Vam prvo čestitamo, a  za početak, šta možete reći o sebi?

“Ja sam jedan običan  boranin koji se, evo vidite, smrzava jer je slabo grejanje. Inače ne volim o sebi mnogo da pričam, mada sam o sebi dosta napisao na svojim blogovima. Dakle kao običan gradjanin volim da pratim sve što se dešava u gradu. Imam neko svoje mišljenje o svemu i ne plašim se da to i objavim javno. Na sreću imam neko znanje, pa sam postavio prvi blog u Boru opstinabor.com/blog, gde i drugi ljudi slični meni, mogu da iznesu svoje stavove, da to bude „glasno“ i da svi mogu da pročitaju. Tekstovi su apsolutno necenzurisani a jedino pravilo koje važi je to, da nema direktnih vulgarnih uvreda, inače sve je ostalo dozvoljeno i svako odgovara uza svoje postupke.
Taj blog je imao odredjenog uticaja, i poznata su dešavanja u vezi svega ali ja to ne vidim kao nešto specijalno. Jednostavno se desilo da je taj blog moj i da su se tu okupili ljudi. Čak ga nisam uradio sa tom idejom. Ideja je bila nešto sasvim drugo. Tako se desilo. Održavam taj blog. Ljudi pišu, sve je više poseta. Otprilike 1.000 ljudi dnevno „svrati“ na blog,  a svaki tekst ima u proseku oko 50 komentra.

Inače ja sam školovani programer, vidite da tu imam dosta stručnih knjiga. Radio sam u RTB-u uzeo sam socijalni program 2001. godine i rešio da se bavim svojim poslom. Proučavao sam i čitao  ove knjige, jedno godinu dana, i počeo sam da pravim sajtove. Ja sam inače timski igrač. Politika kao politika me ne interesuje. Kritikujem sve što nije u redu, bilo da to dolazi iz stranke čiji sam član ili ne. Isto tako i pozdravljam sve dobre poteze i akcije sa bilo čije strane da dodju.”  KOMPLETAN INTERVJU>>>

RedakcijA Bor-grad INFO ovom prilikom i na najbolji mogući način Zoranu Stankoviću aka. Rain Dog čestita rodjendan uz prigodnu muzičku numeru.

Tom Waits – Waltzing Matilda

Obrenko Petrović, direktor JPSU “Bor” Bor intervju za Bor-grad INFO

Bor-grad INFO: Gospodine Petroviću pokrenuli ste jedan  projekat , o čemu se radi?

“Radi se o jednoj ideji koja nije nova, nije čak ni moja. Ja sam se samo sa svojim saradnicima potrudio da je  razradimo. Naime, u Boru ima oko 400 zgrada sa ravnim krovom. Vreme je učinilo svoje, tako da  sada počinju da prokišnjavaju i najviše su ugroženi stanari koji žive upravo ispod  krovova. S obzirom da se ti stanari često javljaju i traže da se ti krovovi saniraju, ideja je da se tu naprave novi,  sa dodatkom stanova u potkrovlju, naravno tamo gde je to tehnički izvodljivo. Postojalo je nekoliko projekata, ali se stalo iz jednostavnog razloga, zato što nije bilo para da se projekti realizuju, jer bi se u suprotnom sigurno sve završilo. Sa svojim saradnicima sam došao na ideju da probamo to da odradimo ali uslov je da se to radi praktično bez para. Kad kažem bez para ne mislim para uopšte, ali da se  radi bez naših para, odn. da se nadje neki investitor koji bi uložio potrebna sredstva. Zbog toga smo pustili jedno obaveštenje kojim pozivamo sve zaintersovane za ovu ideju. Naravno sve je u skladu sa zakonom i  eventualni investitori bi bili maksimalno zaštićeni ako izraze želju za ovakvom investicijom. Takodje pozvani si u predsednici kućnih saveta da prijave zainteresovanost stanara za izvodjenje ovakvih radova na njihovim zgradama.
Mi bi kao stambeno preduzeće imali svoj ineteres. Od eventualno izgradjena 4 stana na zgradi nama bi pripao jedan. Investitor svoje stanove, u ovom primeru tri, može da proda, da izda ili šta god želi.

Ovo je jedna velika akcija koju ne možemo da realizujemo bez pomoći i učešća lokalne samouprave, koja bi takodje imala svoj udeo u ovom projektu. Naravno, novac se ne bi tražio od lokalne samouprave, dakle samo tehnička podrška koja se tiče izdavanja dozvola i pratećih dokumenata, naravno pod uslovom da sve bude u skladu sa zakonom.”

Bor-grad INFO: Konkretno o projektu?

“Moguće je da bude potrebe za modifikovanjem postojećih instalacija. Toplovodnih, vodovodnih ili elektroinstalacija i to bi se sve kvalitetno odradilo. Ovde se radi o tzv. „lakim krovovima“,  i imamo već zainteresovane firme koje se bave proizvodnjom takvih krovova. Tu je princip vrlo jednostavan. Napravi se pregled, na osnovu toga se napravi projekat, uradi se ispitivanje, da li zgrada može da podnese ovakvu adaptaciju, i sve se može vrlo brzo i jednostavno realizovati.
Akcija je trenutno u početnoj fazi, odn u fazi ispitivanja. Do sada se javilo dvadesetak predsednika kućnih saveta sa spiskom stanara koji se slažu da se na njihovoj zgradi uradi ova adaptacija. Takodje javilo se i nekoliko potencijalnih investitora.

Paralelno sa stambenim zgradama vodimo akciju u izgradnji poslovnog prostora, na istom principu. Krenuli samo sa poslovnim delom u NGC, gde je prostor nekih 400 kvadrata. I tu ima interesovanja investitora.”

Bor-grad INFO: Postoji jedna stvar koja Vas bukvlano razlikuje od ostalih direktora?

“Kada sam došao u ovo preduzeće zatekao sam sve račune prazne i firma je bila u blokadi. Da bi se izvukli iz te situacije odlučio sam da uradim nešto što sigurno ni jedan direktor ne bi uradio. Da bi jedna firma dobro poslovala osnovni uslov je da nema nikakvog  neopravdanog rasipanja. To sam postigao formiranjem jedne komisije za finansije. Ova komisija u ovom trenutku broji devet članova. Sastavljena je od svih rukovodioca iz firme, praktično ceo kolegijum uz knjgovodju. Tako sa za svaki dinar, koji treba da izadje iz firme, svi članovi odlučuju, sagledavaju opravdanost i na kraju daju saglasnost. Zašto? Zato što smo mi firma čiji je prvi uslov zadovoljstvo gradjana.To je najbitnije, jer da nema tih gradjana  ne bi postojala ni naša firma. Na drugom mestu je interes firme i sve što se radi  mora da bude u interesu firme. Takodje i radnici moraju da budu zadovoljni jer je to bitno da prva dva uslova budu ispunjena. Tek na kraju sam ja, što je, mislim retkost, jer je u mnogim firmama sasvim obrnuto. Saradnici jesu malo iznenadjeni ovakvim mojim radom, ali verujte rezultata ima jer nema rasipanja  i na taj način ispunjavamo mnogo više naših obaveza. Na kraju svakog dana se vodi zapisnik o tim parama koje odlaze iz firme gde se takodje svi potpisujemo. Pod ovakvim uslovima radimo odlično iako imamo obavezu vraćanja kredita JP „Toplana“ Bor. Obaveze ispunjavamo na vreme i stekli smo poverenje i mislim da smo možda jedno od najuspešnijih preduzeća.. Takodje formirao sam komisiju na nivou svih javnih preduzeća iz Bora. Rukovodioci svih ovih preduzeća medjusobno saradjuju  i razrešena su sva sporna pitanja. Nema više sumnje kako kome ide novac i da slučajno njihov novac nije potrošen za nešto drugo kako bi mogli  da projektuju svoje poteze na dalje. Na isti način je formirana i komisija za pravna pitanja, jer dosta toga pravnici sami izmedju sebe mogu da reše i tako smo smanjili ostale nepotrebne troškove sudjenja, a sve to zbog rešavanja problema u inetresu gradjana.”

Bor-grad INFO: Ko je Obrenko Petrović – karatista ili direktor?

“Na prvom mestu je posao naravno. Ja sam diplomirani mašinski inženjer sa velikim radnim iskustvom. Počeo sam 1984. godine, u FOD-u u projektnom birou. Nakon toga sam došao u Termoelektranu, gde sam radio kao inženjer toplifikacije. Kasnije sam u istoj firmi bio rukovodilac mašinskog održavanja. Takodje, bio sam na ispomoći u Sportskom centru  na tekućem investicionom održavanju. Kasnije sam ponovo u Termoelektrani bio rukovodilac toplifikacije. Nekoliko meseci sam bio i rukovodioc proizvodnje u, tada već osnovanoj, Toplani. Izmedju ostalog bio sam, dve i po godine u predsednik UO u FOD-u  i evo sada na mestu direktora javnog stambenog preduzeća.
Što se tiče karatea, to je za posle podne kao dopunska delatnost. Trideset godina sam trener karatea. Sa takmičarima imam izuzetne rezulate. Oko pet i po hiljada, što dece što odraslih, je prošlo kroz taj takmičarski i rekreativni period. Trenutno vodim Agenciju „Sport“ koja se nalazi u NGC ovde u Boru, i objedinjuje više sportova. Karate, Kapoeru, Kung-fu, Pilates, Aerobik, Stoni tenis. Pored ovih obaveza u Boru, trener sam karate kluba „Negotin“, koji takodje ima dosta uspeha i  članova,  već sedam i po godina. Interesenatn podatak je to da sam preko 750 puta putovao za Negotin.  Imamo i jednu teretanu i sve je to posvećeno uglavnom deci a osnovni cilj je da se deca odvedu sa ulice i posvete se zdravom šivotu kako bi jednog dana ovom društvu dali svoj doprinos.”

Preuzeto Dušan Ladjević

Zahvaljujući ekipi bioskopa “Zvezda” iz Bora, prikazujem treiler filma “SOS” Slobodana Šijana koji je sniman na prostorima u Boru. Premijera ovog filma, održaće se 13.11. 2008. u bioskopu “Zvezda” sa početkom u 20 časova u Boru. Treiler pogledajte OVDE

XXI Medjunarodni Srpski Simpozijum o Pripremi Mineralnih Sirovina je završen. Vrhunski srpski stručnjaci su bili na jednom mestu i razmenili svoja iskustva. Gosti iz Austrije, Slovenije, Turske, Česke, Bugarske, Makedonije, Slovačke, Rumunije i drugih zemalja su uveličali skup koji je profesionalno organizaovan u divnom ambijentu JU “Sporstki Centar” Bor. Deo atmosfere  sa predavanja možete pogledati OVDE >>>

XXI ISMMP – Bor 2008. from Darko Ladjević on Vimeo.

Ovih dana je puno komentara, pogotovo negativnih, na račun rada pojedinih sredstava informisanja. Mislim da gospoda …. kako ono beše… neki “faktori” … uf, ne mogu da se setim, preteruju. Gospodo tražite previše.  Znate vrlo dobro da je demokratija duboko zabrazdila u naše prostore. Sloboda informisanja i unapredjenje, kako medijskog tako i života uopšte, je već odavno tu pored nas, samo neki ne primećuju. Samo se opustite i čekajte. Motke su prošetale po gradu. Saopštenja su sevala pred crnilo. Malo smo odmarali kad,eto sijalica se ponovo upalila. Oni lenjivci iz privatnih medija neće da objavljuju reprize ( a tako smo lepo navikli da imamo po nekoliko repriza dnevno) i njih stvarno treba da bude sramota. Pogotovo što puštaju totalno neprofesionalne priloge- skraćene, nedovr…, 0s]ak@’en\e ili kako veĆ.  Ko ne veruje neka uporedi sam, a ja idem… PREDLOG 1>>> PREDLOG 2>>>

„Objedinjavanjem misli, znanja i iskustva iz oblasti bazne proizvodnje, rudarstva, metalurgije i tehnologije, sa principima racionalnog korišćenja prirodnih resursa, reciklažom i zaštitom živtne sredine, dajemo novi kvalitet vizije održivog razvoja.“    (Prof dr Rodoljub Stanojlović)

Doc.dr Grozdana Bogdanović – Tehnički fakultet Bor:„U Boru i Majdanpeku postoji stotine  hektara zemljišta koje je zagadjeno rudarskim radovima.To su flotacijska jalovišta, rudničke odlagališta jalovine (halde i planiri) i završne kosine površinskih kopova, i sve to predstavlja jedan veliki ekološki problem. Prvenstveno zbog zagađenja životne sredine, podzemnih i površinskih voda, vazduha i zemljišta. Iz navedenih razloga,  Tehnički fakultet u Boru, odn. Smer za mineralne i reciklažne tehnologije, je prijavio projekat javnog rada, čiji je cilj dobijanje osnovnih informacija  kada su pitanju  biljke koje uspevaju na ovakvim terenima, jer navedene površine treba sanirati – rekultivisati. Zajedno sa nama u projektu je i „Šumarski faklutet“ Beograd. Trenutuno se na Tehničkom fakultetu u Boru izvodi edukacija radnika, angažovanih u javnom radu, a naša želja je da se svemu ovome damo jedan naučni doprinos, od edukacije do praćenja oglednog polja, rasta biljaka, i daljeg napredovanje kroz odredjeni period. Ogledno polje je trenutno desetak ari, a nalazi se na starom borskom flotacijskom jalovištu iza JP „3. Oktobar“.

Prof . Dr Stevan Dožić – Šumarski fakultet Beograd: „Dugi niz godina upućujemo stručnu javnost na to, kako bi ove stvari trebale da se rade. Medjutim to se dosta improvizuje i svi bi želeli da kažu da se bave zaštitom žvotne sredine, ali to ne rade na odgovarajući način. Svaka , da tako kažem, služba u kojoj se na neki način vrši oštećenje zemlje mora da ima nekog ko vodi računa o tome. Mi smo ovde u Boru prihvatili ovaj izazov na ovim površinama, koje imaju višestruki problem. Prvo je bitno da znamo sa kojim materijalom možemo da radimo. Na putu smo da otkrijemo čime bi se to moglo raditi a da se zadovolje osnovni kriterijumi. To ne može da se desi u kratkom roku ali zavisi od našeg uspeha na svakoj lokaciji posebno. Korist od rekultivisanog zemljišta ne može biti onakva kakvu želimo ali možemo da nemamo štete. Sve sadnice koje ćemo koristiti moraju da ispunjavaju odredjene uslove, da su jednake visine, jednake starosti i da imaju sertifikate, a koje smo obezbedili od „Srbija šuma“ koje su dale potrebne garancije. Za način na koji bi mi želeli da počnemo, nemamo dovoljno sredstava i uslova tako da krećemo sa sadnicama koje su uobičajene i to bagrem, divlju trešnju, kitnjak, jasen, platan, pitomi kesten itd. Svaka od tih sadnica ima odredjen zadatak mogućnost i ulogu. Želimo da stvorimo zemljište na kome se, posle nekog niza godina, može nešto raditi. Krenućemo sa po sto sadnica od svake vrste koje će se saditi na različite načine. To sve mora biti pod kontrolom. Ovo je veoma složen posao koji se, na žalost, u našoj sredini ne obavlja kako treba. Obično se na zatečenom stanju izvlači neki zaključak, a niko ne postavlja pitanje šta je sve prouzrokovalo zatečeno stanje. Zato je bitna saradnja sa kolegama rudarima, koji nama ostavljaju čistu situaciju i upoznaju nas sa stanjem zemljišta, tako da nam je lakše da izaberemo potreban tretman. Kasnije mi dajemo preporuke sa naše strane, šta i kako raditi. Za Bor je specifično to da se dugim nizom godina eksploatacija dosta toga promenilo kako zemljište tako i klimatski uslovi.  Postoji nekoliko proverenih metoda, koje smo uzeli od kolega iz Češke, koje ćemo sprovoditi. Drago mi je da postoji spremnost za ovakvu akciju. Ovaj posao nije jednostavan jer kada kažemo da će rezultata biti posle 5-10 godina a da je za to vreme potrebno uraditi odredjene stvari svi okreću glavu i kritikuju. Žele da to bude odmah, sa velikim sadnicama, da se to maskira itd. Ali tu nema kvaliteta. Veliki sadni materijal traži velika ulaganja i pažljivo rukovanje. Ovaj mali sadni materijal s kojim mi radimo su jednogodišnje sadnice koje bi trebalo da podnesu to što mi želimo da radimo. U suprotnom takvu biljku ćemo isključiti. Prve rezultate ćemo imati već na proleće, mada je i to možda suviše rano jer neke biljke pokazuju slabost posle nekoliko godina. Cilj ovih predavanja i edukacije je da stanovnici ugroženih područja shvate jednu realnu situaciju i da budu svesvni da je ovo jedna korisna stvar, pre svega i izvodljiva akcija koja će dati rezultate.“

Prof. Dr Rodoljub Stanojlović – Tehnički faklutet Bor: „Smisao javnih radova je da se povuku nezaposlena lica koja nemaju adekvatna obrazovanja, da se uposle, da primaju lične dohotke makar i samo nekoliko meseci  i da se odrade poslovi od opšteg interesa. Mi smo iskoristili tu priliku i prijavili smo projekat koji bi pored napomenutog, rešio jedan urgentan problem naše lokalne zajednice, a to je zagadjena životna sredina i da počnemo da to rešavamo na jedan adekvatan način. U tom smislu želim da istaknem nekoliko stvari. Prvo, naše oruženje, iako smo se mi i navikli na neki način, je zaista ružno sa ogromnom površinom zagadjenog zemljišta. Druga činjenica je ta da je to degradirano zemljište veoma različlito. Rudnička i flotacijska jalovišta kao i raskrivke se veoma razlikuju. Svako degradirano zemljište zahteva poseban pristup u rešavanju problema. Zagadjivanje je i površinsko, podzemno i vazdušno. Najopasnije zagadjenje je od flotacijskih jalovišta zato što s obzirom na strukturu materijala, a to je finozrni materijal reda veličine ispod par stotina mikrona i sadrži ogroman broj jona teških metala. Pored njih imamo i ostatke toksičnih flotacijskih reagenasa. Ranija iskustva su bila da se tome pristupa na jedan površan način, gde posle par godina nema nikakvih rezultata. Tako smo primorani da jednom, po prvi put, taj multidisciplinarni problem sagledamo sa stanovišta ljudi različitih struka. Namera je da zasadimo veći broj različitih zeljastih i drvenastih biljaka, da koliko je u našoj mogućnosti, kroz ovaj javni rad postignemo najveći mogući efekat koji može proizvesti jedan ovakav javni  rad. Prvi put ćemo posle jednog odredjenog perioda imati dovoljno značajnih informacija koje će nam govoriti u kom pravcu dalje da radimo u toj oblasti. Takodje, skrenućemo pažnju na ozbiljnost situacije i multidisciplinarnost samog problema. Moramo da skrenemo pažnju na uspešnost koja treba da bude preko 80% kako bi obezbedili standard koji nam garantuje učešće fondova koji će finasirati ovakve projekte.Što se tiče površina, imam podakte koji govore da flotacijska jalovišta u Boru iznose 125 ha. Jalovišta Velikog Krivelja su 235 ha. Ako tome dodamo površinu odlagališta rudničkih jalovina, raskrivki itd to su stotine hektara degradiranog zemljišta. Problem je ozbiljan. Pristupamo na najadekvatniji mogući način i hoćemo na ovom malom primeru da pokažemo kako treba da se radi.“

„Šta smo u protekloj godini uradili za održivi razvoj, svog preduzeća, svoje lokalne zajednice, svoje države?“ (Prof dr Rodoljub Stanojlović)

Pre nekoliko dana poromenjen je vlasnik www.krajina.rs - detalje nadamo se znate. Sajt je posle početnih uobičajenih problema i konsultacija sardnika pušten u pogon punom parom. Na “Krajini” svakog dana možete pročitati sve važnije vesti sa regiona.

Pored pregleda vesti B92, Dnevnog lista DANAS tu su i najvažnije vesti sa Glasa javnosti, Poslovnog magazina, Biznis novina, Infostud-a, Peščanika ali i Opštinabor magazina i Bor030.net .

Međutim danas u toku dana dogovoren je još jedan posao na internet nebu našeg grada pa je i www.gradskiservis.com , čast nam je reći, prešao u našu “garažu”.

Trudićemo se da pomenutim prezentacijama damo potrebnu ažurnost i snagu kao i da Bor-grad INFO-u na taj način omogućimo da se razmahne i pokaže sve svoje mogućnosti. Kao i mnogo puta do sada napominjemo da smo otvoreni za sve vidove saradnje što ćemo nizom akcija i dokazati.

Vaš Bor-grad INFO

“… U ovom trenutku svetske ekonomske krize, krupan kapital “beži tamo gde nema požara”. Trenutno ga nema u Africi. Pa zar nije naša Vlada to mogla da iskoristi i kaže: “Evo mi smo stabilni, evo mi imamo devizne rezerve, evo mi imamo preko 14 miliona kvadratnih metara slobodnog poslovnog prostora. Evo izvolite dodjite ovde…” (Branko Dragaš)

Tema emisije je svetska ekonomska kriza i njen uticaj na Srbiju. Čućete sažete komentare i ocene preko 500 svetskih stručnjaka – saradnika Branka Dragaša.

“… u oktobru 2000. godine je bilo 8.250 činovnika Vlade Srbije. Danas je taj broj oko 28.000…” (Branko Dragaš)

U emisiji je pomenuto i sledeće: Krediti, štednja, energetski ugovor sa Rusijom, privatizacija RTB-a Bor i besplatne akcije. Dati su odgovori na pitanja gledalaca a u vezi akcija “22. Decembra”, “Borprometa”, “Centroistoka”, “Imleka”, “Beopetrola”, “Jedinsva” Bač… Pogledajte OVDE>>>

Sudbina mog/našeg grada nikada nije bila neizvesnija. Komentari na raznim blogovima dovoljno govore o svemu. Za razliku od zvaničnih, informacije na internetu su tačne i precizne. Ljudi precizno govore šta žele ili šta ne žele. Pa gospodo političari zar je to toliko “teška matematika”. Setite se kako ste polagali ispite kada ste već znali pitanja a posebno odgovore.  Nekima su pomagale “puškice” a nekima mame i tate. Evo nudim se da Vam besplatno dajem časove i objašnjavam tablicu sabiranja. Za one “malo naprednije” takodje za dž, objasniću i tablicu množenja.

Evo Vam prilike. Sedite jedan dan. Pročitajte šta narod želi i budite “diktatori” ceo život samo ispunite želju ovog napaćenog naroda. Niko Vas ništa neće pitati. Niko Vas neće kritikovati kada svi budu lepo i lagodno živeli. Kad budemo bezbrižno slali decu u školu, na ekskurziju. Da slodobno šetaju gradom. Da gledamo kako bezbrižno ulaze u prodavnicu. Diskoteku.

Pa zar je to toliko teško. Kao kad ste čitali iz puškica tako sada čitajte ovde. Rešite ove “teške zadatke” vrlo prostim gestom i uživajte i Vi pored nas.

Dakle koristim pravo i priliku, napomenutu u uvodu ovog teksta, da kažem moj predlog. Evo konkretno za Predsednika skupštine opštine Bor predlažem/želim – Aleksandru Perović. Aleksandru Radović bih voleo da vidim kao gradskog menadžera, a za Predsednika opštine još jednu Aleksandru