Darko Lađević

*Malo su me “pomeli” ovi događaji vezani za humanost i kulturu. Mada je desio još jedan sinoć, odlučio sam da dovršim moju ličnu priču o Blog OPEN-u. A kulturi se vraćamo (malo) sutra.

Oktobar je, bar u Boru, uvek bio bogat događajima i manifestacijama. Definitivno, ove godine je sve bilo, a i ostaće tako do kraja oktobra, – sasvim sam siguran, u senci Blog OPEN-a 2008. Nije isključivo da senka Blog OPEN-a bude dominantna i cele godine – do sledećeg.

Već sam pročitao razne komentare i tekstove posvećenih upravo završenoj manifestaciji. Pohvale i samo pohvale, reči podrške, lepe želje, divni utisci, slike, komentari …  pljušte na svim stranicama. Izjave date u Boru u raznim intervjuima, od eminentnih stručnjaka koji su i bili gosti našeg grada  ovog vikenda, nisu samo kurtoazne “radi-redne” rečenice, nego iskrene i pre svega realne. Mali grad je napravio čudo. Jednostvano nemam više reči da opišem – povraćaj onog, divnog a dugo uspavanog osećaja, kada kažem: “Da, ja sam iz Bora!”

Ali …

E, tu je sad jedna stvar koja me mnogo boli. Ne znam kako i kada da je objavim, (a ovo pišem  06.10.08. u 14 čas.)i ne želim da pokvarim utiske, ali jednostavno – moram da kažem. Hoću da puknem. Zato ću da sačekam malo … bar do večeras, ili možda duže … Jedna jedina stvar nije bila kako treba, a za to naravno  nisu krivi organizatori. Uredno pozvana i obaveštena naša draga institucija, nije poslala ni jednog člana bilo koje funkcije, da pozdravi goste koji su prešli stotine kilometara da ispoštuju ove vredne momke iz Bora. Gosti, čije reči pohvale  našem gradu,  (ipak se svuda pominje Bor zahvaljujući organizatorima)  upravo u ovom trenutku prelaze milione i milione kilometara, ostali su bez onog najjednostavnijeg i najjeftinijeg – “Hvala, dobrodošli!”.

Gosti koji obaveštavaju ljude širom Sveta  o dogadjajima u Boru, nisu ispoštovani upravo od onih od kojih to nije smelo da se desi … Poštovani čitaoci ovog teksta, napomenuti pozitivan osećaj koji izaziva ona rečenica “Da, ja sam iz Bora!”  ne važi  u ovom slučaju … u stvari … ne mogu da se pravim lud,  ima nekog osećaja ,ali brate, nekako mi gorko.