Darko Lađević

Kao i svakom, i u moj mozak se uvukla politika. Sad ide ona čuvena rečenica: “Nisam član ni jedne partije!” Jes. Fut malo. Svi smo mi nečiji članovi, a da to pojma nemamo. Ja sam evo na primer član, doduše ne partije, ali da – grupe gradjana. GG SLRDS (Grupa Gologuzana Socijalno Liberano Radikalno Demokratske Srbije). Ima nas najviše a i to pojma nemamo.

Bludne radnje nad našim mozgovima, već ulaze u seriju. Hleba malo nedostaje. O drugim blagodetima integrisanog i demokratskog bivljenja, da i ne govorim. Medjutim, bar seksa imamo dovoljno. Jebu nas svaki dan. I to veoma maštovito, i nikad nam nije dosadno. Baš kao u definiciji. Seks treba da bude maštovit da bi bio dobar. I onda se partneri dugo dugo … ono (jel’ sam malo preterao?). Aha dobro.

Sve bi bilo u redu da se ne postavlja pitanje: Ko je taj veliki i glavni mister Blud? Evo na primer u našem malom napaćenom gradu, VD Bludova ima puno. Prosto čovek ne zna kome da se namesti, i da mu ga “svirne”, sve u želji da toliko željenom dozom. Efekat je nenadjebiv. Ne skida se osmeh sa lica – danima. I noćima. Šetamo nasmejani ulicom sa nekoliko dinara u džepu. Treba da sačekamo još malo i taj džeparac će biti veliko bogatstvo. Doduše već jeste, ali kako će dinar još više da tuče sve svetske valute treba sačekati. U našem malom gradu, naravno svako ima dobar džeparac, i jednostavno toliko miran i bezbrižan život, treba učiniti zanimljivijim i dinamičnijim. E, zato imamo Sistem Velikog Bluda. Najnoviji dogadjaji to i pokazuju. Komentari su već poznati i da se ne ponavljam. Sve mi je jasno. Samo nije jedna mala sitnica. Evo pre neki dan su snage reda opet intervenisale u najaktuelnijem JP u Boru. Onaj ugroženi što se uplašio “pušenja” i samim tim i za svoj život, sada nasrće na novinare, odn. sindikalce. Kada nisu uspeli da ga sklone (sindikalca) “po starom razradjenom” receptu, kreće hajka. Krenuo čovek da se bije. I čudi me da to nije objavio na sva zvona, ili je možda opet dobio ponudu za pušenje.To ne verujem, ali verujem da će ga dobro ispušiti i on ona njegova cela ekipa. Biće to Global Sucking, al’ opet ostaje pitanje. Ko je taj Veliki Blud koji tako dobro drži ceo sistem pod kontrolom i kontroliše pušenje. Ko će kome. Kada i zašto i kada će sve biti objavljeno. Malo aktuelnosti, malo pušenja, malo plaćanja članarine, malo ugrožavanja, malo mama, malo manje tata, malo fono izveštaji, sve uvijeno u divan rolat. A mi (iz napomenute GG) gutamo, i gutamo … A treba, i možemo to sve da rešimo vrlo brzo i prosto. Međutim i to, pojma nemamo.

E sad, možda je Blud – Robin Hud ili Roni Vud, svejedno. Bilo da je borac za pravdu i onaj koji zna dobro da svirne, plašim se da će nas sve ubaciti u globalnu mrežu pušenja.

Svima se dizao na Snežanu. Ona ništa nije primetila. (I nije imala šta da primeti). Tako je vremenom malo skrenula s puta tražeći pravog saputnika sa dobrim federom s kojim će do kraja svršiti. Započeto. Medjutim kao i što uvek biva , što je manje obraćala pažnju to su se patuljci sve više palili na nju. Ona, kao i svaka lujka, oplete po koju u lokalnoj kafani, verovatno više od tuge i želje za sasvršiteljem i razočarenjem što u selu nema pravog viteza 35-metarskog okruglog stola. Mnogo puta je čačkala mečku, po onoj stvari, ali ništa. Izazivala je sudbinu mnogo puta. Kad god se javno počeškala niko se nije osmelio da joj pomogne. Pokušavala je u raznim grupama ali bez rezultata. Jednom joj je dopizdilo što je patuljci večito gledaju kroz ključaonicu dok se kupa. Čak je više puta naglo ustala iz kade i otvorila vrata. Ništa nije videla osim beskorisne gimnastike i počela je da ignoriše manifestacije u kojoj se samo servirala priča bez rezultata. I kad se na kraju jednom dobro namestila i kad ih je sve pozvala da urade nešto, soba je ostala prazna. Patuljci su se razbežali ostavljajući za sobom balavi trag. Tragovi su govorili odakle su došli, gde su pobegli i šta su radili. Počela je da ih ogovara kod lokalnog krčmara koji je, ako ništa drugo, bar znao da je sasluša. Kao i svakoj Snežani, to joj je godilo. Nedoradjeni i nejasni patuljci su počeli da uzvraćaju istom merom. Medjutim opet ništa. Uvek je Snežana izlazila u javnost još jača i poželjnija. Tad je kap prelila čašu i u pomoć dolazi veštica. Koliko je veštica sa svojim čudovištima uspela, bilo je vidno vrlo brzo. Ništa osim štete za celo selo. Seksualno ugroženi patuljci ostadoše da uče slova kako bi napisali Kralju i Kraljici dopis i objasnili im kako ih Snežana ugrožava. Zdravstveno. Sperma im toliko udara u glavu da više nisu u mogućnosti da obavljaju svoje redovne zadatake. A i ruke im već umorne i ne mogu više ni platne spiskove da prave. Kao jedino muško u kući jedino je Snežana nešto radila. Kako god, ali je bar nešto radila. Nije se žalila ni Kralju ni Kraljici niti pisarima niti pismonošama …

Jednog divnog dana, patuljcima stiže odgovor od Kralja. Kaže ovako: “Boj ne biju mobilni telefoni, akt tašne, i besni automobili. Ako ne znate da koristite aparate, kamere, diktafone i sve što Vam je dostupno i ako Vam glava služi samo da ne pokisne stomak, bolje da ostanete kući i drkate. Na Snežanu.”

Svima se i dalje diže na Snežanu.

@Snežana: Dobra si riba, ali pazi na ponašanje. Gledaju te i drugi a ne samo patuljci. Ako ništa drugo bar nisi patuljak.

Od sada samo kratko i nejasno jer će i ovde da me „skrate” ako preteram.

Kunem se u ovu moju „mortadelu” da je sve ovo što ću da kažem, istina i samo istina.

Pa ovako. Moj nenadjebivo tačni i nepresušni izvor kaže ovako. Dotični sadašnji/bivši je bio u onim tamo prostorijama i to zbog dogovora oko neke radio emisije. Ponudjena, pa skuvana kafica. Onda u kadar ulazi agilni SPRS-Buda i klizećim startom prvo zove KMS-a pa o’ma i policiju. Brzo nakon toga, sa desnog krila dotrčava veoma zapaženo Kordi-Menadžer-Spasioc ili već koju titulu nosi…. Šta se dalje dešavalo? E, pa neću Vam kažem. Ovako mi je mnogo zanimljivije, kad čitam pa proveravam…. i lečim svoje već dotrajalo srce.

Samo me čudi da niko ne komentariše dešavanja od onog dana kada su se vrata naše medijske kuće zaključavala (Što se nije dešavalo nikad otkad znam, a u nevanrednim stanjima.) Možda je to zbog toga što se onaj siroma bodigard jednom uspavao u fotelji … i možda još spava pa morala policija da dodje, a koja je inače došla zbunjena a još zbunjenija i otišla (prvi put) …

Ko se od koga krije, kome je šta zabranjeno i… možda nam je ipak uvedeno vanredno stanje….

Eto Vam domaći zadatak, ja odoh dalje.

Džafer

PS(t). Nije li čudno što je jedan od pokrovitelja ovog rata, još jedan spasioc. Onaj što neprimetno pomaže i pridržava Vrpcu. Crvenu. Isečenu. Na putu…

Do sada je bilo da javne ličnosti mogu i moraju da trpe sve. Neki su to podneli. Svaka čast. Muški. Neki i dalje podnose. I ćute. I njima još veća čast. A gde su oni što najviše tračkaraju – doduše više karaju bandere i razne društvene pojave a manje tračaju. Ili možda to ipak rade. Ali gde … Koliko vidim kad sve prodje verovatno će biti puno heroja. POGLEDAJ VIDEO OVDE>>>

… a sa malo muzike, stihova, filozofije i ostalog.

“Kakva bi tišina nastala kad bi ljudi govorili samo ono sto znaju”. (Čapek)
Reče ovaj pametan čovek. A kod mene je takva tišina….Auuuuu.

Mada je tačno da “Najbolja upotreba reči je ćutanje.” (Tagore) u’vatila me panika. Lično se kod mene ništa ne dešava. Oko mene sve i svašta. Gde ću sad. I kako kaže Morijak: “Da biste birali izmedju dva zla, morate isprobati oba.” Iako se već dugo držim one stare latinske: „Živi kako možeš, kad ne možeš onako kako hoćeš.” Moram malo da pustim mašti va volju. Ne zbog toga što je veliki Albert rekao „Mašta je važnija od znanja.” Pa kao ja nešto znam, nego zbog toga što se u zadnje vreme mnogo (alarmnatno) ljudi sve više slaže sa mnom. A to je lepo opisao Šekspir: “Ako nekoga mrzi mnogo ljudi, to mora da je dobar čovek.” tako da mislim da stvarno vreme za paniku. I ne mislim da sam nešto mnogo dobar i za primer. I ne smatram sebe nekim posebnim samo hoću da me ostave na miru. Kad do sada nisam bio primećivan, šta im sada trebam? Preciznije će biti ako poslušate Hemingveja: „Kad se ljudi slažu sa mnom, uvek imam osećaj da sam negde pogrešio.” Ja tu kao nešto ponosan, pa nešto kenjam u zadnje vreme (mnogo – čak sam to sam primetio) i narušavam svoj odavno izgradjen, kakav takav miran, detinjasti svet koji sam čuvao samo za sebe. Ima nečeg tačnog u onome da je „Ponos štaka nesigurnih” ali, neka i grešim ali „Ljudski je grešiti, ali osećaj je božanstven!”
Pošto mislim da ću imati još dosta vremena, jer se „Detinjstvo završava trenutkom kada shvataš da ćeš umreti.”

Zato se vraćam samom sebi. Divno uživam uz muziku koju volim. Koja je uvek tu i bez koje ne mogu ništa. Tačno je i to da je „Muzika izmišljena da bi svedočila o ljudskoj usamljenosti” ali u jednom filmu sam čuo ovo „Što ti je život bedniji i jadniji, to si više spreman da jedeš govna da ga sačuvaš.” To mu je mnogo tačno i može da se prilepi za svaku situaciju. Samo da ne ispadnem ono što ne treba, a što moj drugar Ruso kaže „Svaki građanin, bio bogat ili siromah, moćan ili slab, koji ne radi, je lopov.” Morao sam malo da se bacim u filozofiju (jer ja baš ništa ne radim…) i dobro naučim napamet Emersona koji je hiljadu puta u pravu kada kaže: „Čuvajte se onoga što želite, jer ćete to i dobiti” . Auuuu kako sam ga dobio par puta. Što bi Eagles-i lepo otpevali:

„…’relax,’ said the night man,
We are programmed to receive.
You can checkout any time you like,
But you can never leave!…”

Ali šta da radim kad mu se suprotstavi Seneka: „Slučajnost pravi igračku od čovekovog života.” Pa sad budi pametan. E za Seneku imam Fleetwood Mac:

„…, youre the poet in my heart
Never change, never stop
And now its gone
It doesnt matter what for
When you build your house
Ill come by…”

Kada završi muzika setim se opet jedne pametarije koja kaže „Vi ste jedini koji može da koristi Vaše sposobnosti. To je strašna odgovornost!” Ali sve ipak zavisi od „Slučajnosti” pa je tu Whitney dala svoj doprinos:

„…And I hope
you have all you’ve dreamed of
And I wish you joy
and happiness
But above all this
I wish you love ..”

Dugo je sve to odzvanjalo i koliko sam često citirao ono “Kada mudrac, prstom pokazuje ka Mesecu, idiot vidi samo njegov prst.” toliko sam se uživeo i umesto u ulogu mudraca ja ostade onaj drugi. Ma nek ide život. „Sutra će u principu, biti danas a možda i juče. Ali juče ne može nikada biti danas!”

(Pauza za kaficu – Srrrrrrrrk!)

“Za ženu priznajem samo kurvu
poštene nek se ne naljute,
jer zbog njih izgubih svu radost svoju,
zbog njih izgubih svoje pute.

Kurva mi dade sve sto joj tražih
sve slasti jedne žene
i nikad ne pokuša da mi ukrade
ni delić uspomene

uvek je volela da me nadje
okružena čašama vina
i nikad ne pokuša da se snadje
da bi sa mnom dobila sina

Za ženu priznajem samo kurvu,
poštene neka se ne naljute…”

Da , da – Jesenjin.

E sad ko misli da sam ovo sve napisao zbog jedne žene, teško se vara i moraće malo mnogo više puta da pročita. Ali ako i dalje bude nejasno dobro je – to sam i hteo. Ponizno molim za oprost što se poslužih tudjim rečima. Ali to je zbog prve rečenice. Kad se malo opametim nadam se da ću da napišem sam više od nekoliko redova…

Podržavajući ideju neprestane promocije grada Bora, jedan od naših doprinosa (izmedju ostalih) je taj da se setimo i podsetimo ovaj naš grad na sve bisere koje ima a na koje ni malo ne obraća pažnju. Ovo je još jedna borska priča a za koju verovatno velika većina i ne zna.

Ekskluzivno za “Bor-grad INFO”, Dragan Jeremić, čovek koji je proneo ime našeg grada od Kanade do Japana, a dan danas nema razumevanja za njegove ideje i rezultate, iznosi neke detalje iz bogate sportske istorije:

U periodu od 1974. do 1980 god. na teritoriji bivše Jugoslavije formirano je više klubova Uechi karate sistema borenja, u Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji. Klubove je formirao g.din Mario Topolšek koji se poslednjih devet godina nalazi na čelu Evropske Uechi Karate Federacije čije je sedište u Pragu. G.din Topolšek je dugi niz godina, pre dolaska u Jugoslaviju, živeo u Francuskoj odakle je i započeo početkom 60-tih svoje studiranje karatea kod Master Kanei Uechia, često odlazeći za Japan (Okinawa). Obzirom da je Francuska prva zemlja u Evropi u koju je “donešen” karate kao i činjenica da je u to vreme u Francuskoj živelo nekoliko vrhunskih majstora karatea iz Japana, (poznat je dojo g.dina Henri Plea koji i danas radi i u kome su vežbali čuveni majstori kao sto su: Valera, Taidji Kaze, Joshinan Nanbu i mnogi drugi-dojo postoji od 1950god), g.din Toplošek je želeo da to iskoristi kao prednost da i naša zemlja bude medju prvima u kojoj će se karate vežbati.

BOR

-Karate klub “ARENA” trener Dragan Jeremić (03.02.1962.) – Sertifikat Evropske Uechi Karate Do Federacije (EUKF) sa sedištem u Pragu. Zvanje karate majstora.

-Klub postoji od 1975god. zvanično registrovan u oktobru 1976 god. pod imenom karate klub “RUDAR”.

-Prvi trener je bio g.din Nebojša Stevanović.

-Nakon dvadesetak godina rada klub privremeno prestaje sa radom, nakon šega Dragan Jeremić formira novi klub (dojo), pod novim imenom.

-1996. god. u organizaciji “Društva Kinesko-Srpskog prijateljstva”, a na poziv tadašnjeg Ministarstva za sport naše zemlje Dragan Jeremić kao predstavnik grada Bora i prof. Mario Topolšek demonstriraju karate veštinu u Beogradu pred ambasadorom N.R.Kine i više visokih predstavnika tadašnje Vlade naše zemlje.

-Kao bivši član Uechi Karate reprezentacije Dragan Jeremić dobija poziv od strane g.dina Maria Topolšeka za učešće na šamionatu Okinawe (Japan) kao jedan od predstavnika naše zemlje, ali u sredini u kojoj živi ne nailazi na razumevanje i podršku, nakon čega odustaje od daljeg angažovanja.

-Obzirom da je Dragan Jeremić evidentiran u Uechi karate Asocijaciji Okinawe (Japan), do sada je nekoliko puta dobijao pozive za dalje usavršavanje ove veštine na Okinawi.

-U sastavu kluba koji vodi Dragan Jeremić postoji mogućnost organizovanja kratkih kurseva samoodbrane kako za pripadnike ministarstva unutrašnjih poslova, tako i za ostalo gradjanstvo.

-Zbog nedostatka razumevanja odredjenih službi u gradu Dragan Jeremić u poslednje dve godine nije u mogućnosti da drži predavanja i pored činjenice da ima puno onih koji bi želeli da nauče nešto o ovoj lepoj veštini borenja.

Nakon demonstriranja karate veštine u Beogradu, u martu 1996god. pred Ambasadorom N.R.Kine i visokim predstavnicima tadašnje Vlade Srbije, organizovana je i izložba Kineske umetnosti i civilizacije u Boru.

Pored Prvog sekretara i savetnika ambasadora N.R.Kine i atašea za kulturu N.R.Kine, na slici se s leva u desno nalaze i Dragan Jeremić, pored njega stoji Predsednik Evropske Uechi Karate Federacije prof. Mario Topolšek i grupa gradjana Bora.

Ovo je samo deo bogate reportaže koju će Bor grad INFO uraditi i početak podsećanja na one koje je njihov grad zaboravio. Preuzeto Bor-grad INFO>>

Verovatno nisam jedini od 4 milijarde koju eventualno gledaju ovu lekciju, a koji ne mogu da ostanu ravnodušni. I creva iznutra su mi se naježila. Mlatim se tu sa nekim aktuelnostima i konferencijama, umesto da snimam ovo. Ali nema veze, nema potrebe – ovo se ne može zaboraviti. Bravo žuti (mislim na Kineze). I neću u Evropu. Hoću u Kinu. Nemam više reči ali ni daha …

…. i godinama i eto danas sam konačno

Puk’o kao što upravo puca ova moja kanta koja se polako dimi jer upravo aploudujem nešto na google, da bih pokušao neke stvari da prikažem onima koji mi se javljaju već danima.Ali kako više radi, bem li ga kad je bukvalno, nisam  gasio 10-ak dana. Braćo, hoću al ne mogu više. Pok’o sam ne mogu više da pohvatam ništa a kad malo bolje razmislim, stvarno mi više puca ali kurac.

Kad vidim ko, šta, kako, koga i čime ostaje mi samo da poželim sreću ovim nesrećnim gradjanima sa ovim nevidjenim budaletinama, koji su juče, danas, a koji će danas, sutra da odlučuju o našoj sudbini.

I ne mogu više – najlepše što mi trenutno nailazi je to, da se ispovraćam….