Darko Lađević

Aktuelnosti, aktuelnosti, aktuelnosti….

Ukljucenje 1 VIDI VIDEO>>> kada se uključio gdin Rankić,

a neverovatno brzo, potom i gdin Mirković, Uključenje 2  VIDI VIDEO>>>

CItiram: „Već dugo, dugo radim na gradilištu. Disciplinovano. Kvalitetno. Po svim pravilima. Trpim sve uslove rada. Ne bunim se i samo čekam. Kad pogledam kakva se kuća gradi, i kakva će to lepota biti, ništa mi nije teško, radim i prekovremeno. Čak veći deo vremena bez nadoknade. Trpim dok me lupaju raznim alatkama po glavi dok ne postignem cilj. I tako milion puta. Boli, sestre mu ga, ali opet radim svoj posao. Trpim (opet – sestre mu ga). I nije to nikakav problem. Problem ja kad me kleštima teraju napolje upravo oni koji su me lupali po glavi. Ok. Ajde napolje i to se plaća. Valjda. Sutra je novi dan. Novo lupanje u glavu. A, pogadjate, nakon toga – mada ne više toliko često, opet klešta i sve u krug. Dok se svi dogovore i usaglase prodje vreme. Ma ni to nije problem. Setiće se. Problem je što zaborave na topli obrok. Sreća, poslužim se starim neprevazidjenim srpskim receptom, i „malo šmugnem“ (zabušavanje). Eto posle dugo vremena, pre neki dan sam „malo šmugnuo“ i pojeo sam za dva dana jednu jabuku i jedan perek. Ma jebe mi se za njihovu marendu. A dal’ ću nazad na posao, opet vodjen onom divnom izrekom: „Bolje da sedim džabe, nego da radim džabe!“ videću. Velik je haos u ovoj ulupanoj glavi i kleštima povredjenoj kičmi….“

Nego, ovde ga prekidam (cenzura – jebi ga, može mi se), haos u glavi ovog rdjavca, mislim da objašnjava sledeće:

Poslužiću se prostim prelistavanjem stanja u našoj dragoj Srbiji, recimo evo u julu mesecu, a sami naslovi će stvoriti jednu priču.

„Inspektori kamp proglasili bezbednim, a juče opet pala grana topole“ – pogadjate. Dešavanja sa ovogodišnjeg „Egzita“ a nakon pogibije jedne devojke, koja je upravo nastradala od takodje jedne naduvane topole. Ovoga puta tragedija je za dlaku izbegnuta.

Malo idemo do inostranstva, i ovaj mali izlet, veoma ima veze sa dragom nam našom državom. Pamplona, Španija. „U trkama s bikovima 457 povredjenih“. Kod nas bi to bilo ovako: „U trkama (cirka) 457 bikova milioni povredjeni“. Možda je cifra baš oko 5 miliona koji zadovoljenje traže, u daj-šta-daš-bes(plat)nim akcijama, pa da namire dugovanja kako bi im deca bila vraćena u vrtiće (Kraljevo – „Deca gube mesto zbog duga roditelja“).

Da li je to zbog toga što je Mrka „On the road again“, ili zbog toga što smo totalno otupeli pa treba da nas podučavaju i kako se deca vole i čuvaju „Obuka hraniteljskih porodica“? A možda i zbog novih pravila koja zabranjuju ulazak u specijane ustanove u kraćim pantalonama ili u papučama (mada u Boru postoji slučaj da je jedan visoki funkcioner veselo šljapkao papučama kroz predsedništvo). Iako vozimo „krševe“ („Polovina vozila nesipravna“, a od toga 32% ima neispravne kočnice), neprestano, već decenijama, „Pada proizvodnja u stočarstvu“, jednom od najperspektivnijih privrednih grana. Mada mislim da lažu. Stoke je sve više. Sve je više gladnih, i onih koji tako umiru dok neki ’ladno nude milione za kaucije i garancije. Socijalni kriminal sve više uzima maha „Brat nožem ubio brata posle svadje zbog večere“… i neću više ni novine da čitam.

Idem da gledam „Aktuelnosti“ na TV Bor. Inače to je veoma popularna emisija ove regionalne televizije, emituje se više puta nego „Mali oglasi“.

P(l)aćenik

Od kada je sveta i veka bilo je a i biće nepravde, korupcije i koristoljublja. Kroz vekove su se ove pojave borile za opstanak menjale agregatno stanje a mi obični mali i nebitni ljudi smo ostali kakvi smo i bili. Nikad i ništa nas neće dovesti u red. Nikad.

Ne govorim o prepametnim subobrazovanim i onima “od gore”, pričam o običnom čoveku- onom za svaki dan. Taj običan čovek je još uvek ubedjen da mu je ama baš u svemu potreban lider, da ništa ne može sam (čak ni da razmišlja) a u krajnjem slučaju i da će mnogo bolje proći ako za sve što ga se tiče , ipak bude odgovoran neko drugi. I sve bi to bilo dobro i donekle razumljivo da u medjuvremenu nije došlo do opasne nestašice na to spremnih junaka.
Teško je danas naći dobrog lidera ili vodji- onog da umesto vas sve ono … pa su se oni koji su uvek bili u drugom i trećem planu dosetili i obznanili i promovisali pojam “lider p(l)aćenik”. Ponovo su po ko zna koji put najnesposobniji isplivali u prvi plan. Dokle?

Lider p(l)aćenik je spreman, sposoban, obavešten i uvek na vašoj strani. On će vas podržavati, zastupati i voditi kao niko do sada ali samo ukoliko uspete da postignete finansijski sporazum. Pored finansijskog sporazum sadrži još par stvari ali on nikad ne želi da o tome priča previše jer  ne ume da priča,
a većina njih nije pročitala u potpunosti ni uputstvo za pripremanje gotove supe. On se neretko upušta i u druge aktivnosti ali ga u prvilu najviše zanima lična promocija sa primesom  isceljenja urodjenih ili stečenih frustracija, komopleksa i nekih drugih anomalija.

pročitaj sve >>

Zahvaljujući velikom zalaganju porodice Kuzminski i Gospodina Roberta Alapića pokrenut je projekat pod nativom HerbaPLANET. Za početak smo startovali forum koji je danas postao akuelan.

NA forumu ćemo predstaviti HERBALIFE program i jš dosta toga. Dobrodošli.

Zvanična prezentacija HerbapLANET-a će biti uskoro ONLINE. Posetitie i Herbalife Asistent Trener prezentaciju

HERBA PLANET FORUM>>>

Ko zna da li i koliko ima još Dokova (Holideja) kojem na jednom ramenu dežura njegova dobra Klem a na drugom Čivava. Tvrdoglavim lu(pe)tanjem kroz život i uzaludnim traćenjem svoje snage na nevažne stvari, sve više se udaljavao od realnosti. Šta se u njegovoj glavi dogadja ne zna, sigurno, ni on sam. Lakše mu je prihvatiti erupciju jedne Čivave, i bez obzira na veliku cenu, prepustiti se poplavi jedne nabujale reke baš besmislenog života, izazivajući sudbinu da konačno i zauvek “uzme stvar u svoje ruke”.

Koliko god se puta nalivao, nikad nije naišao odgovor koji traži. Svejedno Čivava umire, i kao u svakom filmu, opet se pojavi neka nova, i opet naidje , već napomenuta poplava… A ono što nije svejedno, je to da je draga Klem ostala negde. Da čeka. I sve bi bilo i lepše i drugačije, ali…

Dok je i dalje uporno tvrdoglavo vodio svoj život, onako kako je mislio da je najbolje. U još jednoj borbi za pravdu, dobio je olovo i završio sve, i kažu “otišao u legendu”.

(I uz karakterisičan zvuk pampura), Živeli za sve junake koji ne pričaju mnogo i imaju muda. Mnogo velika.

Danas sam video divnu bajku (koja je veoma loš pokušaj autora da bude Radoje Domanović) STV (Slobodnoj televiziji) Bor, a koju su svi verovatno videli. Takodje, evo pre desetak minuta dobio sam mail koji niko ne može da vidi i zato ovu priču postavljam ovde. A ako neko želi, i onu divnu bajku sa STV Bor ću postaviti da svi mogu da se podsete. Izvolite…

Država Možebitisrećija imala je seoce Rob. Po legendi, seoce je bilo jedno od najlepših u Možebitisrećiji, ali kao i samu Možebitisrećiju, vladari su ga gušili i iz njega iznosili sva rudna i moralna bogatstva, dok se prvi rob Brankić nije pobunio. Po njemu je mesto dobilo ime. Nakon uspešne pobune u kojoj je, verovali su meštani, takvoj vladavini kraj, seljani se okupiše i za novog vođu izabraše, iz svojih redova Brankića, roba po kome je seoce dobilo ime.

Delili su koricu hleba i grudvicu sira jer su u selu postojale čak tri koze, od toga jedna sanska. Napasale se kozice po brdima seoceta, mleko davale meštanima, što je bilo dovoljno za početnu sreću. Meštani škole izgradiše, pismenosti počeše da se uče, Brankića podržavaše i on njih. Počeše da koriste sva bogomdana bogatstva, nauči ih Brankić i suprotstaviše se i samoj Možebitisrećiji koja požele da proda bogatstva malenog sela u Možebitisrećiji. Živeše tako mirno, povučeno i srećno, ali sve bogatije i sa sve manje straha jer Brankić, prvi među jednakima, ukinu ropstvo, baci sve ružno iza njih, izgradi im puteve, dovede vodu, neki tad saznaše i za struju. Saznadoše naši sad već junaci i za prvoklasne automobile, provod i izlaske, zahvaljujući poštenom radu od koga su živeli ali koji nije više, od strane vlasti sela, bio globljen i otiman. I straha kod meštana nestade. Okupljaše se i družiše, voleše i smejaše, seoce poče da se približava čak i Crvenomgradu, glavnoj varoši u Možebitisrećiji.E, tad poče da se buni Crvengrad. Uplašiše se stanovnici glavne varoši u Možebitisrećiji od Brankić-grada i njegovih složnih meštana, sve po onoj latinskoj-Ubi concordia-ibi victoria, gde je sloga tu je i pobeda. Odlučiše da im vođu oteraju, njih posvađaju i vrate na vreme kada su u selu imali samo tri koze od kojih je jedna sanska.

Jedan Bojiša i jedan Jovanbob, predvođeni Mirkom Debelim, dojahaše jedne ponoći kao što svako zlo u ponoć sa dugačkom, neurednom, neopranom kosom i iskeženim zubima dolazi i počeše da pucaju iz pištolja nasred najlepšeg seoceta Možebitisrećije. Iz bezbrižnog sna trgoše naše junake koji tada prvi put čuše pucnjeve i prvi put videše hladne, čelične mašine koje seju smrt. U kuće upadaše, zlatnike im iz slamarica htedoše da otmu, od dragih uspomena zapreti da ostane samo pustoš. Do bola se uplašiše u prvi mah junaci malog seoceta, što veoma dobro iskoristi Tročlana banda koja upade u jednu kuću i pokuša da siluje najlepšu devojku u selu. Tad na noge skoči Brankić koji je živeo u najskromnijoj od svih kuća u selu, na samom obodu, blizu šume, da bi ih što bolje štitio i sa nekoliko svojih golaća uhvati Bojšu i Jovanboba, predvođene Mirkićem Debelim. Suze proli Mirkić Debeli, ruke mu se zatrsoše, Boga poče da priziva i moli Brankića i njegove golaće, sa još uvek polu-skinutim čakširama kako požele da oskrnavi najlepšu devojku u selu da ga na miru ostavi i da će sam put Crvengrada, najveće varoši u Možebitisrećiji krenuti i da će ne samo običan tompus već i nargile i kohibu ako treba popušiti. Bojša daje kule i gradove, bogatstva i vile obećava, daće Bojša sve na svetu celom samo da boj prestane, a Jovanbob za Brankića da tvrdi poče kako mu je prijatelj, odani brat i kako je on kod Mirkića Debelog zapravo, špijunski za Brankića radio.

Razljuti to Brankića još više, ali mu postade i smešno uzgred ljudska glupost, moralna beda i način na koji Tročlana banda ukapira da novac i zlatnici vrednost gube pri naletu borbe za poštenje, mir i protiv svake vrste otimačine.

Teški okovi i lanci Mirkiću-Debelom gaće sopstvene njegove postadoše, kako je trčao niz još jednu sveže asfaltiranu ulicu Brankić-seoceta, što on više trči, gaće ga njegove sve više koče i postaju od lučenja, sve mokrije. Pade Mirkić-Debeli nasred sveže asfaltirane ulice, ali srećom lobanju ne rascopa jer mu tako prazna, pade pravo u brabonjke tri koze od kojih je jedna bila sanska. Bojša boj ne bije, već boj bije srce u junaka… Bojša nam je kod doktorke Zlatne završio koja ga zbog morala, humanosti i Hipokrata na noge postavi, te se Bojša glavom bez obzira u Crvengrad džinovskim koracima obrete.

A Jovanbob… E, to je odlično pitanje. Jovanbob sedi s rukama na glavi, češka bradu i………………………. i dan danas se pravom prijateljstvu od Brankića uči. Od Brankića, da. Ali, samo u mislima…..

A Brankić tako postade, zahvaljujući Bogu, borbi za prabdu, poštenje i moral, najpre rob prvi među jednakima, a onda da meštani proglasiše doživotnim carem u državi Možebitisrećiji u kojoj su nekad postojale samo tri koze od kojih je jedna bila sanska.

- Kakav je to običaj? – upita pobledelim ustima Neron.

- Uklještiće ti vrat nogama i šibati dok ne umreš, a telo će ti baciti u Tibar – odgovori naprasito Epafrodit

A on rastvori plašt na prsima.

- Dakle vreme je! – reče pogledavši u nebo.

Pa još jednom reče:

- Kakav umetnik gine!

U taj mah se razleže konjski topot. To je stotinar sa vojnicima dolazio po glavu Riđobradoga.

- Žuri se! – povikaše oslobođenici.

Neron nasloni nož na gušu, ali se klao samo plašljivom šakom, i videlo se da se nikad neće osmeliti da zabode sečivo. Tada mu Epafrodit iznenada gurnu ruku i nož uđe do drška, a njemu oči iskočiše, strašne, goleme, preneražene.

- Donosim ti život! – povika stotinar, ušavši.

- Predockan – odgovori Neron, krkljajući, potom dodade – Evo ti vernosti!

Dok bi okom trenuo, smrt mu poče obuzimati glavu. Krv je iz debeloga vrata šikljala mlazom na bašetnsko cveće. Poče da kopa nogama i – izdahnu.

Verna ga Aktea uvi sutradan u skpocene tkanine i spali na lomači prepunoj mirisa.

I tako je prohujao Neron, kao što prohuje vetar, bura, požar rat ili morija, a bazilika Petrova još vlada sa vatikanskoga brega, gradom i svetom.

A pored nagdašnje Kapenske kapije stoji danas mala kapela sa ponešto izlizanim natpisom:

Quo vadis, Domine?

Henrik Sjenkjevič, „QUO VADIS?“

Mislim da je pravo vreme i da nije bezobrazno podsetiti Vas na jednu davno napisanu priču – pročitajte OVDE.

Inače “Život je ono što nam se dešava dok smo zauzeti drugim planovima!” pa zato preporučujem svakom da pročita knjigu koju sam skoro naučio napamet, a iz koje polako prenosim deo po deo …

Antoni De Melo – (Budjenje)

… Većina ljudi je, i ne znajući to – uspavana. Radjaju se uspavani, žive uspavani, žene se i udaju uspavani, podižu decu uspavani, umiru uspavani, da se nikad stvarno ne probude…

Jedan čovek lupa na vrata sobe svoga sina. „Čarli“, kaže, „probudi se!“ – „Neću da ustanem, tata.“ odgovara mu Čarli. Otac viče:“Ustaj, moraš u školu!“ – „Neću da idem u školu“, kaže Čarli. Otac ga pita:“ A zašto nećeš?“ – „Iz tri razloga“, kaže Čarli: „Kao prvo, škola mi je dosadna, drugo, učenici mi se rugaju, a treće, mrzim školu!“ Otac mu onda odgovori: „Dobro, sad ću ja tebi reći tri razloga zbog kojih moraš u školu: Prvo, to je tvoja obaveza, drugo, jer imaš četrdeset pet godina, a treće jer si direktor!“

Probudite se! Probudite se! Odrasli ste. Niste više mali da samo spavate. Probudite se! Prestanite da se zabavljate svojim igračkama…

Jedan čovek našao je orlovsko jaje i stavio ga pod kokoš. Orlić se izlegao kad i pilići i odrastao je sa njima. Čitavog života je radio isto što i kokoši u dvorištu, misleći da je jedna od njih. Kljucao je naokolo u potrazi za bubama i glistama, kokodakao je i lepršao krilima, uzdižuci se koji pedalj iznad tla.

Prošle su godine i orao je ostareo. Jednog dana ugledao je u visini, na vedrom nebu, ćudesnu pticu moćnih raširenih krila, kako lebdi na vetru. Stari orao je zapanjeno gledao uvis. “Šta je ovo?” pitao je. “To je orao, kralj ptica”, rekla mu je jedna kokoš. “On pripada nebu, dok mi, kokoši, pripadamo zemlji.”

I tako je orao umro medju kokoškama, neznajući ko je!”

“Nesvestan život nije vredan da bude proživljen. Kada odbacite svoje iluzije i postanete svesni sebe i sveta oko Vas, otkrićete svu lepotu života na Zemlji.” Antoni De Melo (Buđenje)

Po recima prof. dr Zorana Petkovica, inženjera rudarstva i bivšeg dekana geološkog fakulteta, stare gume od teških rudarskih kamiona …(Dartova, koji su nosivosti i do 150 tona, a gume dosežu i do 3-4 metra u visinu)

“…se ne prodaju jer je skupo da ih odvoje od ulivenih celicnih koje su u njoj. One se u inostranstvu koriste za medjusobno povezivanje i spuštanje niz kosine površinskih kopova kako bi se ocuvale kosine od zarušavanja i opasnosti od kotrljajucih stena...”

Medjutim situacija na terenu ne pokazuje da su iskorišcene u tu svrhu.Vidimo ih u sasvim drugacijem ambijentu. Zato je potrebno reciklirati ih i zaštititi ovu vec previše zagadjenu životnu sredinu. Tu nastupaju ovlašcene firme koje se bave reciklažom. Jedna od njih je i „ECO-RECYCLING“ i to je prva fabrika u Srbiji koja se bavi reciklažom auto i teretnih guma, koje se godinama nagomilavaju na našim deponijama bez mogucnosti njihove dalje prerade, odnosno, reciklaže. U želji da doprinesemo održivom razvoju i zaštiti životne sredine napominjemo tehnologiju ove firme, uz napomenu da je u njihovoj ponudi dolazak na lice mesta, secenje guma i transport do reciklažnog centra. Uz to daju odredjenu nadoknadu po kilogramu preuzetih guma. Nadoknada je simbolicna ali ako se uzme u obzir da se oslobadjate otpada i još Vam neko

“Produkti procesa reciklaže

Primarni produkt procesa reciklaže je gumeni granulat, pa se cesto ovakav process naziva procesom granulacije. Velicina granula se standardno krece u rasponu od 1 mm do 4 mm. Velicina granula je uslovljena podešavanjima na opremi te je moguce proizvoditi granule dimenzija razlicitih od navedenih. Cistoca dobijenog granulata je 99.9%, tj. dobijeni gumeni granulat je 99,9 posto ocišcen od oslobo?enog celika i tekstila. Masa dobijenih granula predstavlja 55 do 65% mase ulaznih pneumatika.

Sekundarni proizvod ovog procesa je celicna žica koja cini 25-30% mase pneumatika. Separacija se vrši putem magneta koji izdvaja kratke komade žice koji nastaju secenjem i daljim usitnjavanjem pneumatika tokom procesa.

Tercijalni produkt procesa su tekstilna vlakna koja cine oko 10% mase pneumatika. Separacija tekstilnih vlakana se vrši pomocu snažnih aspiratora. Filtracija vazduha aspiratorskog sistema je izvedena sa vrecastim filterima i podsistemom za samo-cišcenje filtera pa je kvalitet vazduha koji se ispušta u atmosferu (maksimalno 10mg/m³ prašine) u skladu sa važecim EU direktivama…”

…ostalo možete procitati na ECO-RECYCLING>>>

ECO-RECYCLING je imao kontakte u RTB-u Bor, kako nezvanicno saznajemo, a kada su ponudili saradnju raceno im je da ce se gume “zakopavati”. Eto, toliko o savesnom staranju i o zaštiti životne sredine. Šta se dalje dogadjalo i dokle se stalo jos nismo saznali.

Pre nedelju dana bajkeri su nas zadivili svojim makinama, grmljavinom koja je drukala adrenalin do krajnjih granica. Doživljaj za pamcenje. Dok su vozili gradom, nisam ih video ali sam cuo buku mocnih Kavasakija, Yamaha, Hondi, Suzukija …. bukvalno sam se sav naježio. Komentari koje sam cuo od drugih su veoma lepi, i svi su oduševljeni. Bajkeri su napravili divnu manifestaciju. Jedna jedina mrlja stoji na ovoj divnom dogadjaju i poništava sve što je bilo lepo. Znam da, ovo što dole vidite, nije krivica Bajkera, ali organizatora, menadžera, PR-ova, sponzora, pokrovitelja i tako to – sigurno jeste. Bajkeri izvinite ali ako sledeci skup bude ovako završio – Neka hvala!

Ideja- lepa! Fontana – treba. OK. Mesto? Baš, da se ja pitam bilo bi neko drugo. Nije bitno… Primedbu imam, ali imam i predlog da se to i reši. Moj mali komšija može i hoce da ustupi besplatno i bespovratno, izmenu projekta. Pogotovo ovog dela gde se sve preliva. Smerove prskalica necu da komentarišem kao i o završetke na vrhu – 4 komada oko statue. Možda je to autor i namerno hteo. Ali …

A za one kojima nije jasno šta to i gde preliva dodajemo nešto preciznije: