Darko Lađević

28.05.2008. sam bio svedok jednog jezivog dogadjaja. Bio sam na nekih dvadesetak metara od zgrade u ul. Trg oslobodjenja 8, kada je jedno veliko betonsko parce zgrade palo na zemlju uz ogroman tresak. Sva je sreca što niko u tom trenutku nije prolazio, jer bi posledice bile katastrofalne.
Ekipa Tv Sezam iz Bora, se vrlo profesionalno odazvala pozivu i sutradan došla i zabeležila sve to što se desilo. Napravili su prilog u kome su preneli mišljenje i zakljucak nadležnih organa koji, ukratko, glasi ovako: „Skupština stanara je pravno lice i odgovorna je za sve što se tice zgrade.” Dalji komentar je taj, da pošto nema para na racunu skupštine stanara, taj problem se ne može rešiti. Mogu samo da zakljucim – Stanari su za bagatelne pare kupili stanove i sada neka se sami nose sa tim problemom.
Sve mi je jasno, ali ne znam samo ko je kriv što su zgrade u ovakvom stanju. Da li se mora uzeti u obzir dugogodišnje miniranje iz rudnika, koje je sigurno uticalo na stanje ovih zgrada. Da li se može uzeti u obzir bombardovanje, i da li su stanari krivi za to. Takodje se i postavlja pitanje – Šta ako se, ne daj Bože, desi neki zemljotres pa još više ošteti zgrade. Hoce li i tada stanari, ne samo ove zgrade, biti krivi i ostati sami u rešavanju tog problema, koji nije samo problem te zgrade nego celog grada i Opštine. Šta ako se, opet ne daj Bože, desi neki nesretni slucaj i neko nastrada. Hoce li svi stanari ici na robiju.
Predpostavljam da Skupština stanara, kao pravno lice (kako napominju nadležni), treba da se pozabavi svojom svojinom, da vidi šta mu po knjigama pripada, i da se osamostali. Da kao i svako pravno lice, obavlja razne delatnosti kako bi se skupilo nešto para za ovakve i slicne slucajeve, da naplacuje prolazak preko svoje teritorije, parkiranje automobila i slicno. Neka se sve prinadležnosti prema državi namire po propisu, ali neka zarada ide Skupštini stanara.

Neka raspiše tender za sredjivanje fasade a za uzvrat neka investitor preko cele fasade ispiše svoju reklamu. Tada ce se sigurno javiti opet neki nadležni i verovatno reci da to ne može tako….

Dok se sve to ne reši molim Boga da se ne desi ništa strašno!

LJudi, smucilo mi se. Smucili su mi se oni što nas vracaju u devedesete, njihovi kohabitacioni mutanti i njihove sluge a najviše su mi se smucili oni kojima sam najviše verovao. Ne mogu da verujem i prihvatim da se sve to ipak dešava i da ce se po svemu sudeci dešavati ko zna do kada. A ko je kriv.

Kriv je jadan narod, polupismen ili nepismen- svejedno, zato što širinom svojih ipak uskih shvatanja nije uspeo da locira ništa pozitvno u poslednjih deset godina pa je po našoj cuvenoj “e baš ocu -za inat” birao nekog ko za raziku od onih “pravih” ima za njih i poneku lepu rec, koliko god to bilo laž i prevara.

Znam reci ce neko da je plata bila onda … a sad je … i kako su devizne rezerve …. i kako je ovo ovako a ono onako ali džaba im trud kad to do 80 % stanovništva nije ni stiglo cak ni kao informacija a cene su u Srbiji odavno probile cak i evropske …. a i taj narod je deo nas pa kakav je takav je- naš je. Ne znam kako ce nas neko sa strane poštovati kad vidi koliko se sami medjusobno poštujemo ali to je vec stvar neke dublje anilize na nivo nekih koje poznajem i koji su napredni, uporni, nepokolebljivi i neustrašivi ali samo toliko koliko im se ukaže prilika da nekoga popljuju ili kompromituju a to nje lepo, nije lepo nikako. Oni grade svoje jadne i prazne politicke karijere u pralelnom svetu sa startnom iluzijom u kojoj je preduslov uspešnog javnog nastupa neuspeh i nesreca i neznanje drugih. Junacki baš.

Sve dok se tom pogrešno orijantisanom narodu bude pristupalo sa otvorenim neprijateljstvom, sve dok ih budemo nazivali fašistima, prostacima ili probisvetima (bez ikakve namere da one kojih zaludjuju rehabilitujem-daleko bilo), oni koju su krivi a kažu da nije tako, ce biti u velikom problemu koji ce teško objasniti civilizovanom svetu.

Biracko telo (šta god da to znaci) je dovelo u sred’ proevropske Srbije i u njen glavni grad na vlast one koji nisu Evropi po volji a možda ce se i to modifikovati u hodu, a dok je to ipak tako …. Man’te se ljudi demokratije i prihvatimo se neceg pametnijeg. Ocigledno nam to ne ide a i da nam ide -šta vredi kada se mi ionako ništa ne pitamo. Kompletan tekst>>> BorskyONLINE

Preuzeto: Ekonomski pokret Bor

Ovo je prvi intervju koji možete, ne – citati, nego pogledati i što je posebno zanimljivo, sirovo i nemontirano. Dakle – realno.

U zadnje dve godine jedna od najpopularnijih licnosti u Srbiji. Iako ružno olajavan, zabranjivan, ostao je istrajan, dosledan a što je najbitnije normalan. Ovo je samo pokušaj da se odgovori na najcešce postavljano pitanje, Ko je Branko Dragaš, a da se ne cita biografija, da se ne citaju njegovi odlicni, ali za mnoge, predugacki tekstovi.

Niska bisera kod nas je toliko velika da prosto poželim da mogu sve da ih nanižem. Ali pošto je to totalno nemoguce, nastavljam ovako, polako, a nadam se u pravom ambijentu zbunjenog i ludog ali bez tuc-muc-anja. Ovoga puta JA sam najveci biser. Obican srpski vo i ne može drugacije da razmišlja. Valjda. Kako sam samo glup. Vec ustaljena tema u svakoj srpskoj kuci – politika i poznate devedesete, je u stvari ipak samo marketing, ali i nešto više. Više od bilo kog ideala. To je nešto onako, kao kad sramežljivi decak voli neku ne toliko sramežljivu devojcicu, a to ne želi javno da prizna. Negira, sve do trenutka kada može da je pridobije za sebe i konacno osvoji.

Dakle prokletstvo i najveca tragedija koja nas je zadesila ne izlazi ni iz mog, od previše vlage, nabubrelog mozga, koji je sad vidljiv i pomocu mikroskopa. Onog elektronskog. Bombardovan raznim izjavama, tipa “Ne dozvolimo povratak devedesetih i kompletne nesrece “, poceo sam da slažem kockice. Zaista “svima (onima) je stalo do pravde, boljeg života svih, kvalitetne države i nece žaliti da se totalno i potpuno žrtvuju na tom putu, i sve to naravno bez ikakvog interesa”.

Kad, gle cuda. Ponovo nestašice zejtina i mogucnosti da samo neki “pomognu” gradjanima da do njega i dodju. Ponovo ogranicenje u kupovini. Ponovo tragedije. Ljudi umiru od gladi. Covek koji je mnogo puta dao krv i mnogo puta spasio ko zna koliko života, je umro dok je bio na listi cekanja za lekarsku intervenciju. Ubistva su postala normalna pojava. Nenormalno je samo da se reši neki od tih slucajeva. Verovatno zato što su Marsovci izvršili sva ta nedela. Deca koja su osvojila prve nagrade na takmicenju iz fizike, dobijaju kao nagradu diskove Grand produkcije. Veliki srpski junaci se prevrcu u grobovima a ostatak trune u zatvorima. Tajkuni su legalizovani kao nelegadna gradnja. Vec sam više puta cuo da se javno iznose cinjenice da uticu na celu našu situaciju, i da im niko ništa ne može, ali da ce se sa njima i te kako obracunati. Samo ne znam kada. Da nastavim dalje … ne mogu. Mozak više ne prihvata i blokira kao najgori procesor i bukvalno mi “otvara stranicu” celih pola sata. Probao sam da se restartujem, ali ne vredi. Poruke rehabilitacije simbola devedesetih od njihovih najžešcih kriticara i protivnika, su me blokirale kao najgori virus koji ni Nod32, ni Kasperski niti Avast ne mogu da uklone. I naravno, ne smeta meni nijedan simbol davnih vremena. Svako ima pravo da promeni nešto što su mnogi pre njega zajebali. Ne smeta meni ni jedna ideologija. Sloboda brate. Ali to što nas prave budalama, a mi kao nedoradjene ovce i dalje pasemo sve što nam bace (cak nam se i Dolly smeje), govori samo o tome koliko se treba prilagodjavati. Ja se odmah “prilagodjavam” – Ma živele devedesete!

P.S. Verovatno ce svi biti heroji, demokrate i sigurne vodje ka ingrecaijama i Evropi ako naprave vladu sa SPS-om, u suprotnom bice, sada ne verovatno nego sigurno, i oni i svi koji sa njima naprave “dil” najveci neprajtelji, zlo, tragedija i protivnici vec napomenutih integracija (jel se tako kaže?)

Vrlo malo stvari me može toliko iznervirati da sam sebi necu dozvoliti cenzuru i neka svaka rec ide u pizdu materinu pa kome se svidja neka cita. Pre nekih dvadesetak minuta iz one “kutije koja služi za ispiranje” naših vec sjebanih mozgova, sam cuo kako Evropa , Unija i razni igraci kao što je, dragi nam havijer presolana, rekoše da ce podržati Vladu, naše nesretne države, u kojoj bi ucešce uzela i SPS. I šta sad? Ko je ovde lud? Šta bi sa nesrecom devedesetih i akterima cele te situacije? Kako sada dozvoljavaju ne povratak, nego i secanje na napomenute godine? Možda su se promenili? Kako to da se drugi nisu promenlili? Verovatno imaju racunicu kako bi navedene koalicione partnere držali pod kontrolom, ali ne verujem, jer je situacija SPS-a toliko dobra, da, kada se uzmu u obzir sve srpske vrline, teško ce se nešto tako desiti a da se završi mirno.

Naravno, sve je ovo, verovatno još jedna reklama i manevar, ali sam gest mi je toliko ogavan. Verovatno ce se ispostaviti da devedesetih godina nije ni postojao SPS, a da je Slobodan Miloševic, verovatno junak iz crtanih filmova, i da su na politickoj sceni postojali samo radikali.I da presoljeni nije ni bio rodjen kada nam je država bombardovana. A možda i nismo bili bombardovani – nego smo to sve sanjali.

Ajde da “presoljenom” i oprostim. Covek nije odavle, boli ga ona stvar za sve nas ovde.Gleda svoj interes. I to bi mogao da razumem. Ali ovi naši profesionalni rodoljubi i strucnjaci su prevršili svaku meru ako popuste pred ovom pricom. Toliko o principima, dostojanstvu i borbi za državne interese u kojoj “uopšte” nisu bitne fotelje i ostale pogodnosti, za velike demokratske (ovde ne mislim samo na stranke koje u svom opisu sadrže rec – demokratija) guzice. Do sada sam mislio da nam je država doživela najvece zlo odavno, ali politicke sekte i ostale unutrašnje i spoljašne organizacije, koje ne reaguju na ovo ruganje sa našom istorijom (koja je veca i bogatija od mnogih krojaca naše sudbine) i našim dostojanstvom su ipak najvece zlo koje nam se dešava. Divan su primer. “Mrzim, pljujem pa posle ližem, ponovo gutam i još dajem guzicu džabe. Obraze sam nameštam za šamare. To smo mi – najbolji!”

Sva srpska pamet je odavno marginalizovana. Rec pravih i kvalitetnih se ne cuje. Blokada-totalada! Nadam se da ima još onih pravih i da ce konacno uzeti stvar u svoje ruke, ili ce ih ovi nadrilekari srpske privrede konacno angažovati da poprave ovo što je ukenjano za ovih dvadesetak godina. Nije bitno ko je ko, i koju partiju gotivi. Bitno je da se radi onako kako treba a za to postoji samo jedan jedini nacin. Mislim da Srbija ne može da preživi još jedan infarkt za ovako kratko vreme.