Darko Lađević

28.03.2008.

Mladi talenti i dalje u senci politicara.

Goruca politicka pitanja u državi i dalje drže problem mladih talenata pod tepihom. Prošla je sezona praznika i neradnih dana, predsednicke kampanje i izbori, u medjuvremenu pala vlada, pocela novaizborna trka, a Fond za mlade talente još ignoriše obavezu da najboljim akademcima isplati stipendije, zbog cega je svojevremeno, 2005. godine, i osnovan.
Clanovi fonda, ministri i uglavnom, manje-više su neobavešteni, ali i bez inicijative da pokrenu pitanje studentskih stipendija. Poslednji put stipendije su studentima i postdiplomcima urucene za školsku 2006/2007. godinu.
Prošle godine, nemarom clanova, oni su zaboravljeni. Fond nije na vreme tražio novac iz budžeta, pa nije ni bilo sredstava da se pomognu studije hiljadu najboljih akademaca. Jesenas su se clanovi Fonda sastali i odlucili da za 16 postdiplomaca koji su studije nastavili u Notingemu odobre po 830.000 dinara.
Ali, hiljadu najtalentovanijih nije dobilo obecan novac. Nije cak ni raspisan konkurs.
U Ministrastvu prosvete, u kojem se Fond za mlade talente nalazi, receno nam je više puta da su studenti „na cekanju“, prvo zbog izbora, kasnije zbog Kosova, sada su ponovo svi zaokupljeni izborima…
- Kabinet potpredsednika Vlade, Božidara Djelica, preuzeo je organizacione poslove Fonda za mlade talente – receno nam iz kabineta Zorana Loncar, ministra prosvete – Oni su prava adresa i najbolje ce znati kad ce se sastanak Fonda održati.
Medjutim, ni iz Djelicevog kabineta nismo uspeli da dobijemo preciznije informacije osim da ce se rešenje naci „uskoro“.
A na sastanku, koji se ocekuje više od pola godine, trebalo bi da bude odluceno hoce li uaboravljeni talenti, koji nisu primili stipendije za ovu godinu, uopšte dobiti zaslužene nagrade, bar retroaktivno.
Novac iz ovogodišnjeg budžeta je izdvojen za rad Fonda, ali se ne zna jesu li ta sredstva samo za hiljadu ovogodišnjih stipendista ili ce naknadno biti raspisan konkurs i za one koji su lane ošteceni.
O tome ce se tek dogovarati kad se i ako se sastanu, predsednik Fonda Vojislav Koštunica, potpredsednici – rektor Beogradskog univerziteta Branko kovacevic i predsednik SANU Nikola Hajdin i clanovi – Božidar Djelic, ministri Ana Pešikan, Aleksandar Popovic, Mirko Cvetkovic, Zoran Loncar i Mladjan Dinkic.
Obaveze
Prilikom osnivanja Fonda za mlade talente predvidjeno je da svake školske godine hiljadu najboljih akademaca i postdiplomaca dobija po 20.000 dinara mesecno. Posebno nadareni i perspektivni studenti trebalo bi da dobiju i stipendije u iznosu do 1.250.000 dinara za postdiplomske studije u inostranstvu. Fond ima obavezu i da nagradi djake, pobednike domacih i medjunarodnih takmicenja, i da sa 830.000 dinara nagradi one za koje proceni da su posebno talentovani.
Budžet
Iz državne kase za ovogodišnje triškove Fonda za mlade talente predvidjeno je oko 420 miliona dinara. U 2005. godini, kad je pocela isplata stipendija, Fond je na raspolaganju imao 450 miliona dinara.
U 2006. imali su najviše novaca za talente, cak 900 miliona, ali je potrošen 351 milion, a ostatak je na kraju godine vracen u državni budžet. Najmanje novca Fond je imao lane, 161 milion i još 25 miliona dinara naknadno odobrenih iz budžetskih rezervi. (Preuzeto>>Studentski svet)

KOLOMBO – Cuveni britanski pisac naucne fantastike Artur Klark preminuo je juce u 90. godini na Šri Lanki, izjavio je njegov sekretar. “Umro je od srcanog napada”, rekao je Roan de Silva, javlja Rojters. Autor romana “Odiseja u svemiru 2001″ poželeo je za svoj 90.rodjendan, decembra prošle godine, da se javi vanzemaljac, da se ljudi odviknu od korišcenja nafte i da na Šri Lanki zavlada mir.

Ser Arthur Charles Clarke se, uz Isaka Asimova, smatra najpoznatijim piscem naucne fantastike, ali za razliku od njega, Klark se cvrsto držao nauke i njenih realnih dometa i hipoteza. Glavne teme njegovih romana i prica su istraživanje kosmosa, mora i vremena, mesto coveka u vasioni i posledice ljudskih kontakata sa vanzemaljskim inteligencijama.

Rodjen je u Majnhedu u Somersetu u Engleskoj. Posle srednje škole, pošto nije imao para da plati univerzitetsko obrazovanje, zaposlio se kao revizor u jednom ministarstvu. Tokom Drugog svetskog rata služio je u RAF-u kao specijalista za radare i ucestvovao je u izgradnji prvih sistema za rano uzbunjivanje i automatsko navodjenje pilota sa zemlje. Posle rata završio je Kraljevski Koledž u Londonu i magistrirao matematiku i fiziku 1948. godine. Njegov najveci doprinos nauci je ideja da bi geostacionarni sateliti mogli da se koriste kao komunikacioni releji. U njegovu cast, Medjunarodna astronomska unija nazvala je geostacionarnu orbitu Klarkovom orbitom.

Godine 1951. napisao je kratku pricu “Stražar” (The Sentinel) koju je poslao na jedno Bi-Bi-Si-jevo takmicenje. Prica je odbijena na tom takmicenju i komisija ju je ocenila veoma lošom. Medjutim, 1964, ce ta prica postati glavna inspiracija za njegovo verovatno najpoznatije delo i film koje je napisao zajedno sa Stenlijem Kjubrikom “Odiseja u svemiru 2001″, koji je premijerno prikazan 1968. godine. Od 1956. godine živi u Kolombu u Šri Lanki. Lekari su 1988. konstantovali da boluje od post poli sindroma i od tada je vezan za invalidska kolica. Britanska kraljica ga je 2000. godine proglasila vitezom.

Poznatija Klarkova dela su “S druge strane trane neba”, “Pad meseceve prašine”, zbirka pripovedaka “Sastanak sa Ramom”, zatim “2010: Druga odiseja”, zbirka pripovedaka “Pesme daleke zemlje”, ” 2061: Treca odiseja”, i “Susret sa meduzom”. (Krstarica)

Mnogo slušamo ovih dana, meseci, godina… komentare u vezi Vlade Srbije. Kad se sve uzme u obzir gurne u šejker, natoci posle ludog muckanja u najlepši kristal, opet je ukus grozan. Ne valja brate. Nešto ne valja. Šta? Koji cinilac kvari veliku vecinu? E, to je najveca greška. Tražiti, vecito analizirati. Pljuvati sa raznim definicijama u javnosti. Jednostavno treba sve novo. Novo ne samo zbog novih imena nego nešto totalno, iz korena, novo – drugacije. Podržavam ideju lista “Tabloid” koji je dao svoj predlog. I glasao bih za tu Vladu, da mi nešto nije palo na pamet. Da ne gnjavim puno, i ja imam predlog. I to bi bila najmanja Vlada u istoriji Srbije i samim tim i najjeftinija, što nam u startu i treba.

Za mandatara predlažem Misha. Politicki neaktivan. Harizmatican. Ideje koje ima velika vecina podržava. Ceo Svet ga zna (a i sluša) i eto podrške.

Ministarstvo obrazovanja i prosvete poveravam Dedi. Šta reci o jemu. Sve se zna. Covek koji od barake pravi univerzitete. Roditelji ce mirno spavati kada znaju da on brine o njihovoj deci i njihovom obrazovanju.

Ekonomija je oblast u kojoj samo pravi Mag može zavesti red, a to je Sarah. Ono što ona radi sa ciframa se može uporediti sa naucnom fantastikom. Uvek ima za sve. Nikada nema manjka. Nema potreba za rebalansima. Ako može jedno celo kraljevstvo da vodi zašto ne bi i našu malu državicu.(Njen link iz bezbednosnih razloga ne smem da postavim, ali mogu Vam obezbediti kontakt. Ipak se radi o monetarnom strucnjaku. Bankaru koji je svuda tražen)

Ako je neko merodavan da cuva naše zdravlje i životnu sredinu, to je sasvim sigurno alba. Vecito je na proputovanju preko celog sveta. U ovoj oblasti za nju nema tajni – od zdrave hrane do makro ekoloških problema. Takodje veliki je prijatelj životinja i prirode uopšte.

Medjuljudske odnose, ljudska prava i slicno, najbolje ce rešiti Džejn. Za razliku od svih ostalih ona sve to rešava kratko i jasno, ali pravedno. Posle citanja njenih “izveštaja” sve ce Vam biti jasno.

Sve ostalo a ovde nenapomenuto se svrstava u jedan univerzalni resor koji poveravam mudricama. Ako želite saznati zašto, morate procitati i njihove izveštaje, reference, oblasti delovanja. Ovaj bataljon strucnjaka ce uspešno brinuti o svemu.

E, zato je ova Vlada najbolja.

Danas je rodjendan našoj dragoj Tamari. Ova slatka devojcica se skoro udala i nadamo se da ce nas brzo obradovati lepim vestima i dati povoda tata-Siniši da brzo pocasti društvo kao jedan novi deka. Tamara srecan ti rodjendan. Neka te sva sreca sveta uvek prati. Vole te cica, Beka, Dušan, baba, deda…

Trokadero – to beše neki trg u jednoj metropoli ili tako nešto. Ne. Ne pricam o tome. Neko se seca prvih “slagalica” koje su se baš ovako zvale – Trokadero. Medju prvima koji sam slagao bio je sa slikom, još tada aktuelnog Dalmatinca. Kao dete sam se lako nosio sa hiljadama šarenih i nepoznatih komada a sada kada, kažu, bi trebalo da budem malo iskusan covek, teško da sastavim bar jedan par. I evo posle mnogo, mnogo godina, nova slagalica, stoji tamo gde sam stao. Cetiri dela stoje u coškovima, i to je to. Mudrac – nema šta! Ni makac više. Ni makac dalje.

U toku slaganja, doduše, dogadjalo se svašta. Malo, malo pa mi neko napravi promaju i oduva ono što sam koliko toliko shvatio. Živci kao brodski konopci. Ništa, idem dalje. Jednu po jednu. I sve bi bilo u redu da priroda nije pocela da deluje. Sve normalne stvari su pocele da smetaju. Potreba za ovim, potreba za onim. Sklonite se. Tupson – ne kapira. Samo hoce da složi svoj trokadero i da stane u vrstu sa svim normalnim. (?) Opet malo po malo, neko prospe svoju farbu, i delovi izgube svoj smisao. Izgubi se još malo vremena dok se rastumaci pomenuta farba, i misterija sa promenjenih delova je otklonjena. Priroda i dalje radi i tu je non-stop. Sad cuti i ne vrišti mnogo. Gubilo se vreme i na neke “dosadne”, ali dok je trokadero-ljubac shvatio da upravo neki od njih upucuju na bolje redjanje zanimljivih komadica, lampica je vec pregorela i nije mogla da se upali. Nesreca totalitarnog sjedinjavanja. Utopilo se sve u jednu opštu nerazlažujucu masu. Džabe analize. Nazad ne mere bolan. Malo po malo, beleške vodjene “sa strane” daju neku ideju. Klik. Idem da je sprovedem. Vec na pragu vidim da sam zakasnio. Ništa nije aktivno. Pao mrak odavno. Kasno. Možda. Vracam se po beleške, ali opet je promaja ucinila svoje. I ne samo to. Vec je neki drugi grafit preko celog stola.Slušam. Nigde nikog. “U krug, ukrug, igramo valcer ja i moj drug”(ovi). Valcer. Ako je ovo valcer ja sam ratnik džedaj. Ruke mi se umorile, lomatam se a nemam pojma s kim. Jedino što me nije izdalo su strpljenje i vec napomenuti mega-živci. Onako “muški-romanticno” se ceškam. Genije u meni kuca na vrata centralne sobe. Vijuge su na odmoru (o, ne odmorile se nikada) i ne j*bu me mene njihovoga ni za suvu šljivu. Totalno out off control. Šta cu drugo nego dalje sa trokaderom. Priroda je i dalje tu. Šalje mi siluetu visoko uzdignutog kažiprsta. I eto mi ga. Preturam po stolu. Tražim deo koji sam nedavno našao. Bez njega ne mogu dalje i nemam ideju za nastavak slaganja. Džabe mi makaze koje sam prošvercovao i njima pokušavao da skratim i svoje muke i ivice malih šarenih delova. Bez male ali znacajne stvari nema gotovog trokadera. Tropadero.

Predlog lista TABLOID
… narod je birao ono što mu je ponudjeno. Njemu nije data vanstranacka alternativa. Nije biracima receno ono što svi znamo, da onaj ko u Srbiji danas nije clan partije (ove ili one), ne može da bude ni clan biblioteke u mesnoj zajednici… Naime, predloženi ministarski sastav imao bi tešku obavezu da izvrši reviziju svih dosadašnjih privatizacija, da izvede na javno sudjenje bivše korumpirane ministre, ali i da to isto ucini u lokalnim samoupravama.
Privremena vlada Republike Srbije imala bi težak, ali neizbežan zadatak da postavi nekompromitovane ljude na celu izvršne vlasti, koji bi potpisali obavezu pod pretnjom krivicne odgovornosti, da sprovode u delo reviziju dosadašnje privatizacije i da, istovremeno, aktivno radi na uspostavljanju slobodnog protoka ljudi, robe i kapitala, u skladu sa našim zakonima i Ustavom…
…Privremena vlada Republike Srbije bila bi izabrana na ogranicen rok (do okoncanja zadatih obaveza), a najviše do 15 meseci, nakon cega bi bili raspisani novi predsednicki, parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori, u skladu sa izbornim zakonom.
Redakcija “Tabloida” za mandatara predlaže Rasima Ljajica, politicara koji je pokazao pristojnost, poštenje i odmerenost u vršenju javnih funkcija, i posvecenost borbi za prosperitet Srbije. Njegovo ime nije uprljano nijednom aferom.
Za ministra finansija “Tabloid” imenuje mr Jorgovanku Tabakovic iz Novog Sada, majku cetvoro dece, diplomiranog ekonomistu, licnost cija strucnost i poštenje trebaju ovoj zemlji.
Resor spoljnih poslova dodeljujemo profesoru Leonu Kojenu, bivšem savetniku predsednika Republike, Ministarstvo za energetiku poveravamo gospodji Jeleni Jeftovic-Karamati, diplomiranom inženjeru elektrotehnike, direktorki Uprave za energetiku grada Beograda, za ministra odbrane generala u penziji Božidara Delica, oficira koji je sacuvao cast, a resor ministra policije vodio bi Draško Petrovic, dugogodišnji direktor Telekoma, cije ime takodje nikada nije dovodjeno u vezi sa bilo kojom mahinacijom ili aferom.
Po predlogu “Tabloidovih” urednika, Ministarstvo prosvete i sporta vodio bi profesor dr Ljubo Protic, profesor Matematickog fakulteta u Beogradu, sada direktor Zavoda za unapredjenje vaspitanja.
Ministarstvo zdravlja poveravamo profesoru dr Aleksandru Milovancevu, direktoru Instituta za plucne bolesti u Sremskoj Kamenici. Ministarstvo vera vodio bi privremeno profesor Vladeta Jerotic, ekologiju Andjelka Mihajlov, a Ministarstvo za rad i socijalnu politiku vodila bi Gordana Matkovic, koja je jedan od retkih nekompromitovanih licnosti iz nekadašnje koalicije DOS.
Ministarstvo kulture vodio bi Radoslav Zelenovic, direktor Jugoslovenske kinoteke, a Ministarstvo za nacionalne manjine “Tabloid” poverava dr Miklošu Birou, uglednom sociologu iz Novog Sada. Za ministra pravde “Tabloid” imenuje Zorana Perovica, advokata iz Beograda, nekadašnjeg sudiju Vrhovnog suda Srbije, a Ministarstvo za dijasporu Obradu Kesicu, našem politickom analiticaru iz SAD.
“Tabloid” predlaže da privremena vlada Srbije za guvernera Narodne banke Srbije imenuje Branka Dragaša, uglednog i nezavisnog ekonomistu iz Beograda.
Privremena vlada Srbije bila bi oslobodjena stranackih interesa i udarila bi temelj nove demokratske Srbije.
Ovo je naš predlog. Možda gradjani imaju i bolji. Ali, promene u izvršnoj vlasti su neminovne, i neodložne. Kompletan tekst procitajte OVDE>>

Danas, pre tacno 19 godina i 12 sati zakmecalo je još jedno žgepce. Bor je dobio još jednog mangupa. Dušane srecan ti rodjendan. Vole te tata, Beka, mama, stricevi, strine, brace, sestre, babe, dede, tetke, tece …. Budi uvek tako veseo, nasmejan.

U noci izmedju 3. i 4. marta sam radio normalno. Treca smena mi nije nekakav problem. I baš sam ostao bez cigareta, a kafa je vec bila skuvana. Odlu?ih da “skoknem” do obližnje trafike, koja radi non-stop. Nisam otišao dalje od ulaznih vrata. Prvo me je zbunila velika buka, a kad sam otvorio vrata zvuci su bili prepoznatljivi. Režanje, lajanje ulicnih pasa. Naravno nije to nikakva cudna pojava, ali kad sam napravio par koraka, i kad je buka bila još jaca i jezivija, bogami ta normalna pojava je prerasla u nešto sasvim drugo – skoro u horor. Tridesetak pasa od kojih vecina nije bila ni malo za potcenjivanje ni po izgledu ali ni po “dubokom bas baritonu”, mi je sledila krv u žilama. Nisam smeo dalje. Vec sam imao iskustva sa manjim coporom i jedva sam nekako izbegao najgore, ali ovoga puta, priznajem nisam smeo ni korak dalje. Otrcao sam nazad po telefon i napravio par snimaka. Naravnonisam uspeo sve odjednom da ih slikam ali nikako ne preterujem kada kažem da ih je bilo tridesetak.

Naravno telefon nije nekog kvaliteta a psi su stalno jurcali pa sem jedva uspeo da i ovoliko slikam. Slike su mutne – ipak je bila noc. Sad sam ih “malo sredio” u racunaru da se bar nesto vidi. Da se vratim na temu. Sat-dva je bilo mirno i buka je ponovo pocela. Pocelo je da svice a horda je i dalje bila tu negde. Bilo je dovoljno svetlosti pa sam odlucio opet da napravim par fotografija.

Srecom bili su malo dalje na travnjaku, ali opet sam sa oprezom koliko toliko prišao na bezbedno rastojanje. Kad sam krenuo nazad video sam da ih je bilo iza mene ali su ležali i samo me posmatrali. Naravno opet sam se brzo vratio nazad. Razmisljao sam o tome koliko ce sada ljudi ovde proci koji idu na posao, koliko ce školaraca proci ovuda. Odmah su naletele i crne misli sa slikama iz još crnjih hronika, u kojima se govori o napadima na ljude i decu. Baš u tom trenutku se okrecem da vidim ima li prolaznika i imao sam šta da vidim.

Grupa lutalica je sada prišla skroz do ulaza. Više od straha sam se trgao i ponovo izvukao telefon iz džepa. Na srecu nekoliko kerova je otišlo ali neki su bili tu. Dali su hteli da se igraju ili nešto drugo nije ni važno. Važno je samo da neko nešto uradi, dok ne bude kasno, dok još neko dete (ne daj Bože) ne bude osakaceno. Oko nadležnosti u vezi ovog problema se lome razna koplja. Slažem se donekle sa gospodom iz Društva za zaštitu životinja. Naravno. I ja volim životinje. I naravno nije njihova krivica što su se našli tu gde jesu. Prvo je kriv covek, koji je nemaran prema ljubimcima koje kasnije otera, pusti ili šta vec. Ni gazde ljubimaca sa pedigreom nisu baš mnogo iznad onih jadnika koje šetaju po ulici. Medjutim šta ce se desiti kada nekome “pukne film”. Ako moram da biram, biram za hitno sredjivanje ove situacije bez obzira na nacin i cenu, jer smo možda baš mi i naca deca sledece žrtve. Samo ne želim da se sve ponovo “stavi nadnevni red” kada se tragedija dogodi.

Za razliku od jucerašnjeg dana, danas uživamo uz domace i ex-yu tonove. Uživanje pocinje posle instrumentala Paje Vuckovica, negde oko 15h. U 18h. malo ubrzavamo da se spremimo za “!Malu Grcku žurku” -  od 21h.   Vaš, Bor-grad radio

“…Mi, dakle, Srbi, pokazali smo se ponovo kao istorijski gubitnici. Srpski politicari su naneli novi poraz svojoj državi i naciji. Srpski politicari su, po ko zna koji put, dokazali da su neopisani dilenatni, da su istorijski ponavljaci, neotesane neznalice, da ne razumeju globalnu svetsku politiku, da su obicni luzeri i cirkuski šarlatani, ulicni šibicari, skorojevici i foliranti koje niko u svetu ne poštuje, koji služe svetskim politicarima za ismejavanje i koji, osim organizovanih kradja državne imovine u procesu privatizacije i uzimanju provizija, ne umeju ništa korisno da urade…” kompletan tekst procitajte OVDE>>