Darko Lađević

Nekada divna zemlja, pretvorila se u nešto veoma zanimljivo. Nauci i zdravom razumu neshvatljiva evolucija, koja je izgleda samo na ovim prostorima moguca, pretvorila je ovu cudnu, ali predivnu zemlju u još cudnije i ne više tako divno carstvo, cije stanovništvo cine 95% šume, samo 2-3% šumara i još neki procenat neodredjenih.

Izvinjavam se unapred drugim delovima carstva, gde je odnos drugaciji.

 Herbarijum Bor

Na dohvat ruke su bile prilike da se nešto ucini. Godine su prolazile a sa njima i prilike i šanse o kojima su pricali putujuci magovi i proroci. Cak su i putujuci cirkuzanti predvidjali  šta ce se desiti…Medjutim bilo je samo tajne podrške, stidljivih pogleda punih nade, ali još više straha – i niceg više.Niko nije smeo a ni hteo da digne glas i pogleda istini u oci.

Niti sam biljka niti sam šumar. Spadam u onaj mali neodredjeni procenat, i dok gladan ali slobodan i srecan što ne moram ni jednom šumaru da se pravdam i da pazim šta i kako mu pricam,  šetam alejama mog herbarijuma i gledam u biljke oko mene. Nekada su to bili divni ljudi. Ne znam na ciju srecu a na ciju žalost, usta i oci su im se pretvorile u mrtve organe obrasle lišcem, a noge u korenje kojim su nepovratno ostali vezani u svojim dvorištima. Danima nepomicno stoje pognuti dok cekaju šumara koji donese kanticu vode, malo ih poprska, ubere koliko god može zdravih plodova, polomi koliko god mu treba grancica, i ode. Biljke su srecne do sledeceg sledovanja vode.

Cak se i katastrofe, i zemljotresi plaše ovog muka i zaobilaze ovo cudno carstvo.

Prolazili su ovuda napomenuti magovi i proroci, nudeci pomoc i novo seme, ali uzalud, nailazili su na najopasniji otrov:

“Dobro je i ovako, moglo je biti i strašnije!”

Dok je razum hodao ovim prostorima, jednom je neko rekao, da nam valja nešto uciniti, citiram:

“Ostaju nam tri mogucnosti. Prvo, da izvršimo kolektivno samoubistvo. Drugo, da se masovno iselimo odavde, i trece, da se damo u pamet i ucinimo nešto”

Na žalost, kako to obicno biva, onome ko okleva,  uvek se desi nešto nepredvidjeno. U ovom slucaju veca katastrofa, nego gore napomenute dve.

Ja i dalje šetam po ovom mom herbarijumu, iskreno se nadajuci opet nekom putujucem proroku koji ce mi se pridružiti u pesmi koja ce probuditi uspavane i ukopane umove. Mada nešto se stidljivo dešava i svi sada pevaju pesmu koji su pevali oni putujuci. Sve je više generala. Kada se sve sagleda, nije ni to tako loše.

Neki ludak je pre više od 2000 godina, izracunao obim Zemlje. Ljudi su izmislili matematiku i što je cudno, dokazali da postoje malo širi uglovi od desetak stepeni. Cak su izmislili još jednu spravu – maramicu, kojom brišemo naocare – za jasniju sliku.

Uzalud mudracu da rukom pokazuje ka Mesecu kada svi gledaju u njegov prst!

Avgust 2007.                               Srecno Herbia!