Srecni praznici … Zelim Vam puno zdravlja, smeha, srece, blagostanja i mira!
B.D. Rodjen sam u Zemunu 1959 godine, oženjen sam i imam dvoje dece, gimnaziju i fakultet sam završio u Beogradu, bio sam sedmostruki udarnik na radnim akcijama, najbolji vojnik u kasarni u Zadru, i najbolji na ratištu 1999. godine. “Basket” igram 37 godina. Pišem drame i romane a poreklom sam iz Dalamcije.
Najveci ucitelji, od kojih sam ucio su bili moj djed, njegova braca i njihovi drugari. Dakle družio sam se sa generacijom 1884 – 1910. To su bili moji najbolji ….
Od Januara 2008. godine pocinje sa radom, KEP – Klub Ekonomskog Pokreta, koji udruzuje privrednike Srbije ….
Svedoci smo kraha srpskog sporta, pogotovo kolektivnog. Od onog sto nam je nekad bila dika i ponos, sada je ostala samo sramota. Cast izuzetnim koji pokusavaju da spasu sta se spasiti moze i ocuvaju cast, nekada najkvalitetnijeg kolektiva, i njima hvala jer su mi redovno terali suze na oci i cinili me ponosnim.
Od koga su neki nasi sportisti “uzeli pelcer” nikako nije jasno. Nekada su s ponosom prkosili svim nedacama i poducavali sve strukture kako se treba ponasati u kolektivu – reprezentaciji. Zaboraviti na svoje klupske boje i konkurenciju, kada je cast nacije u pitanju. Svi smo mogli od njih samo da ucimo.
Sta se u medjuvremenu desilo?
Posle bezbroj analiza, zakljucak je prost. Kao sto su dobro trenirali i ucili od trenera isto tako i sada dobro uce – ali od nekih sasvim drugih trenera…
Zelim samo da se umesam u ovu lekciju koja se trenutno predaje na seminaru onih drugih, sasvim drugih trenera, a koji su poceli da kopiraju bas one koje su zarazili, i da im porucim:
Gospodo ne trebaju nam podanici – nego pravi poslanici, ne trebaju nam ministri – nego pravi musketari, ne trebaju nam posrednici – nego predsednici….
Dosta nam je “dzumbus naslova” po novinama kao pred svaku utakmicu, a kada izabranici istrce na teren, nista ni od datih obecanja, niti se ko seca datih izjava. Zaigrajte malo odbojke, vaterpola, pogledajte neke stare kasete , a mi cemo se vec nekako snaci kada, Vi izabrani istrcite na teren.
Nije bitno koje su vam “boje klubova” vazno je da postizete poene, golove, koseve… da na tribinama bude sve vise zadovoljnih gledalaca a ne nezadovoljnih, jer, tesko ce se nemiri na tribinama, tamo i zadrzati ako utakmice budu lose – ako uopste i bude bilo kakvih gledalaca…
A stari pametni istocnjaci to kazu ovako:
”Nije bitno, koje boje je macka – bitno je da lovi miseve!”
Podrzavam podelu akcija svima. I vreme je da drzava ucini nesto za nas obicne… Samo ima jedna stvar koja mi nije jasna. Iako mi se svidja da dobijem neku akciju, kao sto ce je dobiti i moj sin koji je nedavno postao punoletan, pitam se koliko je to u redu da neko ko je npr. 40 godina radio i svojim radom direktno ucestvovao u stvaranju celog sistema u Srbiji, podjednako dobije kao ja.
Za mene, besno dobro, zar ne? Ili mozda nije bas tako….
Nebojša Strajkovic (42) policajac u civilu, nastradao je (02.12.2007.) od divljaka koji sve više zaposedaju naše, ionako puste stadione. Kada se neko žalio na posecenost na našim prvenstvenim utakmicama verovatno nije mislio da pored lošeg, izvinjavam se, ocajnog trckaranja za loptom, koje nazivamo fudbalom, nema drugih prepreka.
Nekada divna zemlja, pretvorila se u nešto veoma zanimljivo. Nauci i zdravom razumu neshvatljiva evolucija, koja je izgleda samo na ovim prostorima moguca, pretvorila je ovu cudnu, ali predivnu zemlju u još cudnije i ne više tako divno carstvo, cije stanovništvo cine 95% šume, samo 2-3% šumara i još neki procenat neodredjenih.
Izvinjavam se unapred drugim delovima carstva, gde je odnos drugaciji.
Herbarijum Bor
Na dohvat ruke su bile prilike da se nešto ucini. Godine su prolazile a sa njima i prilike i šanse o kojima su pricali putujuci magovi i proroci. Cak su i putujuci cirkuzanti predvidjali šta ce se desiti…Medjutim bilo je samo tajne podrške, stidljivih pogleda punih nade, ali još više straha – i niceg više.Niko nije smeo a ni hteo da digne glas i pogleda istini u oci.
Niti sam biljka niti sam šumar. Spadam u onaj mali neodredjeni procenat, i dok gladan ali slobodan i srecan što ne moram ni jednom šumaru da se pravdam i da pazim šta i kako mu pricam, šetam alejama mog herbarijuma i gledam u biljke oko mene. Nekada su to bili divni ljudi. Ne znam na ciju srecu a na ciju žalost, usta i oci su im se pretvorile u mrtve organe obrasle lišcem, a noge u korenje kojim su nepovratno ostali vezani u svojim dvorištima. Danima nepomicno stoje pognuti dok cekaju šumara koji donese kanticu vode, malo ih poprska, ubere koliko god može zdravih plodova, polomi koliko god mu treba grancica, i ode. Biljke su srecne do sledeceg sledovanja vode.
Cak se i katastrofe, i zemljotresi plaše ovog muka i zaobilaze ovo cudno carstvo.
Prolazili su ovuda napomenuti magovi i proroci, nudeci pomoc i novo seme, ali uzalud, nailazili su na najopasniji otrov:
“Dobro je i ovako, moglo je biti i strašnije!”
Dok je razum hodao ovim prostorima, jednom je neko rekao, da nam valja nešto uciniti, citiram:
“Ostaju nam tri mogucnosti. Prvo, da izvršimo kolektivno samoubistvo. Drugo, da se masovno iselimo odavde, i trece, da se damo u pamet i ucinimo nešto”
Na žalost, kako to obicno biva, onome ko okleva, uvek se desi nešto nepredvidjeno. U ovom slucaju veca katastrofa, nego gore napomenute dve.
Ja i dalje šetam po ovom mom herbarijumu, iskreno se nadajuci opet nekom putujucem proroku koji ce mi se pridružiti u pesmi koja ce probuditi uspavane i ukopane umove. Mada nešto se stidljivo dešava i svi sada pevaju pesmu koji su pevali oni putujuci. Sve je više generala. Kada se sve sagleda, nije ni to tako loše.
Neki ludak je pre više od 2000 godina, izracunao obim Zemlje. Ljudi su izmislili matematiku i što je cudno, dokazali da postoje malo širi uglovi od desetak stepeni. Cak su izmislili još jednu spravu – maramicu, kojom brišemo naocare – za jasniju sliku.
Uzalud mudracu da rukom pokazuje ka Mesecu kada svi gledaju u njegov prst!
Avgust 2007. Srecno Herbia!
Po prvi put posle sedam decenija Srbija ?e dobiti investicione fondove koji su, potrebno je da to istaknem, prvi igra?i na berzi i glavni pokreta?i razvoja finansijskog tržišta. Kada poredite sa kamatama u banci, prinosi na investicionim fondovima su mnogo ve?i.
Dinami?nim razvojem finansijskog tržišta pospešuje se i ubrzava privredni razvoj i zemlja koracima od sedam milja izlazi iz zaostalosti i siromaštva.
Najzna?ajnija finansijska institucija koja je motor privrednog razvoja je – investicioni fond.
Danas se u bankama nalazi nova štednja u iznosu od 2,26 milijardi evra, ali uprkos napadnim reklamama, još 4 milijarde evra se nalazi u slamaricama. Banke mese?no zara?uju, prema nehoti?nom priznanju jednog novope?enog bankara, nekada ministra i politi?ara, preko 1% i to je glavno objašnjenje otkud toliko filijala banaka u Srbiji po sve siromašnijim gradovima.
Banke uzimaju novac od gra?ana po stopi od 3 – 5 % godišnje, a taj novac preprodaju po stopama od 20 – 40 %, kada se uklju?i devizna klauzula, marža, provizija i neizbežna kamata. Sa takvim finansijskim optere?enjima nema privrednog razvoja.
Investicioni fondovi ?e razbiti parazitske banke, done?e toliko potrebnu dinami?nost na finansijskom tržištu i razori?e finansijske monopoliste koji su nau?ili da budu uspešni služe?i svakoj vlasti.
Investicioni fondovi donose po prvi put demokratiju u monopolizovani bankarski sistem, ruše berlinske zidove bankarskog jednoumlja, pomeraju granice prema rizi?nijim finansijskim grupacijama, šire slobodu preduzetništva, privatne inicijative i stvaraju pretpostavke za brz privredni razvoj koji je nama preko potreban.
Bil Gejts danas ne bi imao 42 milijarde dolara i o?ajavao bi u svojoj garaži, ?ekaju?i da ga neki referent iz banke pozove na razgovor i ponudi kredit u iznosu od tre?ine vrednosti garaže. Informati?ka revolucija se nikad ne bi desila da su se pitali bankari. Investicioni fondovi su okupili hrabre i odlu?ne ljude koji su spremni da rizikuju. Bez rizika nema uspeha. Bez rizika nema napretka. Investicioni fondovi pomažu ljudima koji žele da se iskažu i da ostvare svoju ideju tako što prihvataju finansiranje posla. Nema garancije uspeha. Sve je u poverenju. Ili verujete ili ne verujete. Ili ho?ete da uspete ili ne?ete. Investicioni fondovi pružaju priliku dobrim idejama i upornim ljudima da se iskažu. Investicioni fondovi okupljaju ulaga?e koji nisu zadovoljni bankarskim kamatama. Zašto da nosite novac u banku po godišnjim kakatama od 3 – 5 % , kad preko investicionih fondova možete da zara?ujete mnogo više.
Koliko? Zavisi od toga koliko ste spremni da rizikujete. Vi ste ti koji odlu?ujete. Pregled poslovanja investicionih fondova u poslednjih pet godina u regionu pokazuje njihov dinami?an razvoj. Kada su pale kamate na depozite u bankama, došlo je do buma u razvoju investicionih fondova. Ulaganje u investicione fondove, recimo u Sloveniji, na godišnjem nivou donosi godišnju zaradu od skoro 20%, na uložena sredstva u Ma?arskoj je ta zarada prošle godine bila 32%, u ?eškoj 28%, dok je u Poljskoj dostigla ?itavih 44%. Šta kažete? Privla?i vas ova zarada? Naravno, potpuno vas razumem. Kada poredite sa kamatama u banci, prinosi na investicionim fondovima su mnogo ve?i.
Ali i rizici su ve?i. Nema zarade bez rizika. Gra?ani koji ho?e bolje da plasiraju svoj novac, treba da na?u dobrog investicionog savetnika. Vama treba portfolio menadžer koji ?e pametno rasporediti vaš novac. Ne?e sva jaja držati u jednoj korpi. Vodi?e ra?una da ulaganja u zbiru donose dobru zaradu. Portfolio menadžere ne bira politi?ka stranka. Oni se biraju na berzi. Oni koji donose dobre rezultate i koji dobro tr?e na berzi privla?e ulaga?e. Prolazna vremena se mere koli?inom novca koji vam donose. Nema milosti. Interesi pobe?uju šuplje kompromise. Pobeda ili poraz. Nema nerešenog rezultata.
Investicioni fondovi donose slobodu na tržište. Bez slobode nema privrednog života. Nema razvoja. Investicioni fondovi zapo?inju trku na tržištu. Gra?ani Srbije, pripremite se za trku. Kla?enje po?inje. Izaberite pobednike. Na vreme. Sve je u poverenju. Ne ?ekajte. Daleko je Sunce.
Branko Dragaš, 06.01.2007.
Francuski sindikati su u štrajku. Bore se protiv reformi koje pove?vaju radnu nedelju i produžavaju radni staž do penzionisanja. ?itava Francuska je danima paralisana. Protestima su se pridružili i studentski sindikati jer su njihova studentska prava ugrožena. Nema?ka je, tako?e, blokirana. Nema?ke mašinovo?e traže pove?anje plata na minimum 2.500 evra mese?no. Ostali sindikati su se solidarisali i priklju?ili su se generalnom štrajku. U Sloveniji je 70.000 nezadovoljnih tranzicijom izašlo na ulice kako bi zaštitili svoj životni standard. Naime, neoliberalni koncept je doveo do toga da bogata kasta postje sve bogatija, dok oobi?ni gra?ani, uprkos proklamovanom razvoju, jedva nekako preživljavaju. U koloni nezadovoljnih je bio i novoizabrani predsednik Slovenije. Svi ovi navedeni primeri pokazuju da se savremeno društvo nalazi još uvek u dramati?nom previranju, bez obzira što se gore navedene države smatraju razvijenima i što su ?lanice EU.
To što se dešava u zemljama ?lanicama EU najbolji je dokaz da postoje ozbiljni društveni problemi i da tamo ne te?e med i mleko, kako pokušavaju gra?ane Srbije da ubede novokomponovani reformatori i birokrate režima koji papagajski ponavljaju nau?ene briselske floskule. Ukoliko se, prema sadašnjem stanju svetske privrede, koja je uzdrmana krahom ameri?kog hipotekarnog tržišta, pogoršaju perspektive za razvoj privrede, postoji velika opasnost da se zemlje EU suo?e sa talasom socijalnih protesta na ulicama, koji mogu iz temelja poljuljati sve vrednosti potroša?ke komercijalne civilizacije. Sama ?injenica da ?etvrtina bira?kog tela u tim razvijenim zemljama preferira ultra desnu i neonacisti?ku ideologiju je surova istina koja se ne sme zaboravljati.
Moja predvi?anja su da ?e rasti popularnost ekstremisti?ke levice i desnice i da ?e normalna ljudska pamet i razum ponovo stradati pred ostraš?enim vo?ama izmanipulisanog naroda. Zbog toga je veoma važno da na vreme razumemo svetska kretanja da nam se ne bi desilo, kao što se kroz istoriju dešavalo, da ne razumemo šta se dešava u svetu i da uvek, prosto smo za tako nešto talentovani, donesemo odluke koje su suprotne našim državnim i nacionalnim interesima. Otuda mi je namera da ovim pisanijama pokušam da urazumim gra?ane Srbije i da im skrenem pažnju na sve zablude koje su pogubne za njih same, da pokušam da uti?em na njihove pogrešne politi?ke odluke da se ne bi kasnije kajali zbog propuštenih istorijskih prilika i da nastojimo da stvorimo takve institucije koje ?e štititi interese gra?ana pred samovoljom politi?kih diletanata na vlasti.
A diletantizma, nažalost, imamo u izobilju. Jedan od poslednjih primera je i najava ministra Dinki?a da svima gra?anima podeli besplatne akcije. Nije problem podele besplatnih akcija, ta ideja je stara samo sedamnaest godina, nego je problem kako je to ministar zamislio. Problem je u tome što ?e njegov predlog o podeli besplatnih akcija, koga je on brzopleto prihvatio jer je osetio, kao politi?ar u poniranju, da je to dobar predizborni marketing koji mu može doneti dovoljno glasova bira?a da ostane i dalje u politi?koj igri za podelu osvojenog politi?kog plena. Ukoliko se usvoji ministrov predlog privatizacije javnih preduze?a i podele besplatnih akcija gra?anima , ima?emo velike probleme u društvu jer taj njegov model je nepravi?an, nelogi?an i tehni?ki teško izvodljiv.
Slabost toga modela je da svi punoletni gra?ani Srbije dobijaju akcije samo šest javnih preduze?a koje je ozna?io ministar. To prakti?no zna?i da ?e neko ko puni osamnaest godina i njegov deda koji je radio ?etrdeset godina dobiti istu vrednost akcija. Kako je to mogu?e? To dalje zna?i da ?e neko ko trideset godina, recimo, leži na robiji i neko koji je trideset godina radio dobiti isti broj akcija. Zar to nije apsurd? Veliki je problem što se privatizuju samo šest javnih preduze?a. Šta sa 589 ostalih javnih i javno komunalnih preduze?a? Na koji na?in ?e se oni privatizovati? Da li ?e gra?ani u svim tim preduze?ima upisivati akcije? Kako ?e se to izvesti? Da li ?e više od ?etri miliona gra?ana tr?ati da upisuju akcije tih preduze?a? Smatram da je to jedna velika glupost i da je tehni?ki neizvodljiv koncept privatizacije.
Tako?e, ostaje nejasno da li ?e oni koji nisu upisali ?itav radni staž, recimo radili su 35 godina, ali su uspeli da upišu samo 20 godina, da li ?e mo?i na preostalih 15 godina da dobiju besplatne akcije iz državnih preduze?a? Prema sadašnjem zakonu to nije mogu?e. Poseban problem ?e imati radnici i penzioneri koji su upisali akcije u procesu privatizacije, ali ve?inski vlasnik je izvukao sav kapital iz akcionarskog društva i oterao namerno preduze?e u ste?aj. Ti akcionari nisu ništa dobili iz procesa privatizacije. Zašto bi oni ostali bez akcija? Oni nisu krivi što je država pogrešno prodala njihovo preduze?e i što je Agencija za privatizaciju dozvolila ve?inskom vlasniku da pokradu akcionarsko društvo. Mišljenja sam da takvi prevareni akcionari moraju da dobiju besplatne akcije iz državnog fonda.
Ministar nije imao milosti ni prema zaposlenima u javnim preduze?ima. Prema njegovom modelu zaposleni ne bi imali pravo da dobiju akcije, nego bi svoje akcionarsko pravo ostavrili zajedno sa ostalim gra?anima. Na ovaj na?in je ministar direktno prekršio Zakon o privatizaciji koji je predvideo da zaposlni i bivši zaposleni dobiju 15% akcija svojih preduze?a,ako se preduze?e prodaje na tenderu ili 30% ako se preduze?e prodaje na aukciji. Zaposleni i bivši zaposleni u 2.600 preduze?aje iskoristilo je pravo da upišu akcije, zašto to pravo nemaju ostali zaposleni i penzioneri javnih preduze?a? Kakav je to zakon koji važi za jednu grupu gra?ana, a ne važi za drugu ? Nije dobro ni predlog ministra da se iz Privatizacionog registra, gde se nalazi oko 260 miliona evra, ponude akcije ve?inskom vlasiniku i da se taj novac ispalti gra?anima tako da svako dobije po 60 evra. Zašto to nije dobar predlog? Zato što su ve?inski vlasnici za male pare došli do vlasništva i država bi im dodatno poklonila vredne akcije po niskim cenama, zato što bi se nanela velika šteta manjinskim akcionarima koji, posle raznih dokapitalizacija, ve? imaju ispod 5% vlasništva, tako da bi prodajom državnog paketa usledila primena ?lana 34. Zakona o preuzimanju i zato što tih 60 evra ne bi rešilo siromaštvo u Srbiji, dok bi prebacivanje tih akcija u Nacionalni investicioni fond doprinelo ja?anju tog izuzetno važnog akcionarskog investicionog fonda.
Sve u svemu, postoje?i predlog zakona nije dobar i treba ga odbaciti. Umesto ovakvog zakona, predložio sam moj koncept privatizacije javnih i javno-komunalnih preduze?a, podele besplatnih akcija svim punoletnim državljanima, osnivanje Nacionalnog investicionog fonda ( NIF) , osnivanje Zajedni?kog investicionog fonda(ZIF) i privatizacija vojne imovine. Predlog zakona možete preuzeti ovde
. Moj predlog zakona je bolji od nepostoje?eg predloga ministra Dinki?a. Predlažem da se organizuje otvorena rasprava na javnom servisu i da gra?ani referendumom odlu?e koji ?e zakon podržati. Moj predlog zakona brani državne i nacionalne interese, omogu?ava privatizaciju SVIH javnih i javno-komunalnih preduze?a ODJEDNOM, obezbe?uje besplatne akcije svim gra?anima, ali tako da oni koji imaju više radnog staža dobiju više akcija, omogu?ava svima koji nisu upisali ?itav radni staž da dobiju akcije za razliku u godinama neupisanog radnog staža , da zaposleni i bivši zaposleni dobiju akcije svojih preduze?a, da se privatizuje vojna imovina i da gra?ani kupe akcije u Inicijalnoj javnoj ponudi.
Šta uraditi ukoliko ministar sve odbije i krene svojeglavo da gura svoj pogrešan koncept? Predlažem svim sindikatima i svim gra?anima da organizujemo GENERALNI ŠTRAK. Taj štrajk treba da organizuju i vode udruženi sindikati Srbije. Nije više važno ko kome sindikatu pripada, nego da li podržavate zajedni?ke usvojene ciljeve. Generalni štrajk ?e pokazati koji su pravi sindikati, a koji su produžene kancelarije vlade. Generalni štrajk ?e uozbiljiti sindikalnu scenu Srbije i doprineti stvaranju neophodno potrebne sindikalne snage koja ?e da se odupre plj?kanjima tajkuna i rasprodaji državne imovine od strane vladinih ?inovnika. Generalni štrajk mora da ima samo nekoliko zahteva: Privatizacija javnih i javno-komunalnih preduze?a, plate i položaj zaposlenih, novi koncept reformi i izgradnja državnih institucija.
Generalni štrajk operativno treba da po?ne na na?in da se na 15 minuta potpuno zaustavi Srbija, da se isklju?i struja, voda, telefoni, blokiraju auto-putevi, regionalni putevi i saobra?ajnice u svim opštinama u Srbiji. Na taj na?in ?e se pokazati snaga organizovanih sindikata. To je, gospodo moja, jedini na?in da se zaustavi dalja rasprodaja države. Ukoliko vlast ne ispuni zahteve, generalni štrajk treba radikalizovati. Pravo je vreme za radni?ki pokret. Generalni štrajk nas može spasiti propasti. Oni koji su sa ulice ušli u državne kabinete, samo ulicom se mogu smeniti. Kada zataji demokratija i kada politi?ari polude od obesti i kra?a, ulica je jedini lek. Generalni štrajk je prava terapija.
Branko Dragaš, 19.11.2007.
Deonice austrijske kompanije “Ajtek Industris”, koja je dala najve?u ponudu za Rudarsko topioni?arski basen Bor, ve? su izgubile polovinu vrednosti, što pokazuje da je taj koncern u veoma teškoj situaciji, tvrdi austrijski novinar Hans Peterebner, autor knjige o privrednom kriminalu u Austriji.
“Deonice ‘Ajteka’ su proteklih nedelja izgubile ?ak 50 odsto na vrednosti. To je dokaz da je situacija veoma teška”, izjavio je Peterebner za Tanjug.
?im jedna banka, koja daje kredite “Ajteku” izadje iz posla, ?itav sistem ?e pasti, naglašava sagovornik Tanjuga i dodaje da ?e sudjenje Kova?u zbog namernog ste?aja preduze?a biti nastavljeno idu?e nedelje u Be?u.
“Ukoliko Kova? bude osudjen, banke ?e se povu?i i koncern ?e se na?i u kriti?noj situaciji”, naglasio je Peterebner, dodaju?i da se “sude?i po poslovanju do 2002. godine ne može re?i da je Kova? seriozan biznismen”.
On je naglasio da je o?igledno da vlasniku te kompanije Mirku Kova?u (Kovats) stalno “trebaju nove firme kako bi održao svoj koncern”.
“Njegov sistem je bio i ostao da stalnom kupovinom preduze?a održava jedan koncern. Njegovo poslovanje funkcioniše samo dok postoje nove akvizicije”, kazao je Peterebner.
Austrijski novinar, koji trenutno piše novu knjigu o privrednom kriminalu u Austriji, posvetio je posebno poglavlje Kova?u.
“Istražuju?i njegovo poslovanje došao sam do podatka da je, prema aktuelnom stanju stvari, 37 firmi namerno doveo u ste?aj, odnosno izvukao im kapital tako da su vlasti morale da ih likvidiraju”, objasnio je Preterebner.
Od 17. septembra austrijske vlasti, zbog novih ste?aja, vode sudski postupak protiv Kova?a, koji je 2000. godine osudjen na šest meseci uslovne kazne zbog namernog ste?aja diskoteke “Dorijan Grej”.
U julu ove godine državno tužilaštvo Austrije saopštilo je da je podiglo optužnicu protiv Kova?a zbog “namernog ste?aja”, a pošto se radi o ponovljenom prekršaju – preti mu zatvorska kazna. Austrijska kompanija “Ajtek – Briksleg”, jedna iz grupacije “Ajtek Industris”, ponudila je na tenderu za kupovinu RTB Bor 466 miliona dolara i još 180 miliona dolara za investicioni program. Ruska kompanija “SMR”, biznismena Olega Deripaske, ponudila je 370 miliona dolara.
Agencija za privatizaciju ?e u roku od mesec dana oceniti ponude i saopštiti ko je pobednik tendera.
Kova? je u petak uve?e, na vanrednoj konferenciji za novinare u Beogradu, najavio je da ima planove za dodatne investicije u borski kombinat bakra, ali nije želeo da iznosi detalje.
Govore?i o predstoje?im pregovorima za zaklju?ivanje ugovora o kupovini RTB-a Bor, Kova? je rekao da ne o?ekuje da ?e biti problema u pregovorima oko detalja ugovora koji ?e se sprovoditi u narednih mesec dana – do kona?nog potpisivanja.
Kompanija “Briksleg” je u 2006. godini, kako tvrdi Kova?, ostvarila profit od oko 2, 2 milijarde evra i sada zapošljava oko 14.000 radnika, od kojih je 85 odsto van granica Austrije, a ima veliko iskustvo u eksploataciji i preradi bakra.
Na pitanje da li su ta?ni navodi be?ke štampe da je on pod istragom, Kova? je odgovorio da se radi o vremenu od pre 10 godina kada se bavio ugostiteljstvom i potvrdio da je sudski proces protiv njega u toku.
Mondo Subota, 24. novembar 2007. 15:29
 |
 |
 |
 |
