Darko Lađević

Verovatno najvrednija familija na internetu ima desetak svojih stranica – ličnih blogova. Sve su na domenu ladjevic.com. Takođe i puno prijatelja ima blogove na ostalim našim domenima tako da tih  tridesetak stranica čine ovu ekipu još jačom. Nije mi namera da se hvalim ali jednostavno želim da jednim primerom objasnim zašto je bitno da Vaša stranica (ukoliko je imate) ima dobru temu, o čemu su mnogi internet stručnjaci već odavno pričali. Poznati su svi veliki blogovi ali na ovom primeru možete videti da treba biti uporan. Jedan sasvim običan lik, amater,  postigao je zapažen rezultat. Ako je mogao on možete i Vi.

Prva slika govori o ukupnoj posećenosti www.ladjevic.com za mesec jun 2009. Total: I kolona – Number of visits (broj jedinstvenih  poseta), II kolona – Pages (broj pogleda) i III kolona su  “klikovi”. U tabeli vidite posete u zadnjim danima proteklog meseca posebno, i naravno zbir za ceo mesec, u totalu.

Na ovoj drugoj slici vidimo ko je bio najvredniji – najposećeniji:

I na kraju, vidimo odakle je najviše poseta (prvih 14 sa tabele) je u narednoj slici:

Dakle, Dušan je veliki fan Majkla Džeksona i to je i glavna tema na njegovom blogu. Takođe na njegovoj stranici ćete naći, pored ostalog i zanimljivosti  iz sveta filma i muzike. Ima dosta poseta inače, a  dešavanja u proteklih nekoliko dana su učinila da njegova stranica bude još posećenija. Ovim primerom sam, nadam se, objasnio koliko je bitna tema na Vašoj web-prezentaciji.

Preuzeto: Miss Cybernaut Autor: Jelena Jovanović

Čovek koji je prvi kod nas uradio procenu rizika, dr. Zoran Đinđić, ubijen je mučki.

Upravo živimo najgori scenario…

Evo šta je procenjeno kao najgore što može da nam se desi, kako je preneo list Blic u članku objavljenom na godišnjicu atentata Lične beleške Zorana Đinđića

Najlošiji scenario, (pisano 11. februara 2003.)

„Napraviti scenario s najlošijim razvojem događaja“, piše premijer i nabraja:
- Iračka kriza traje dugo
- Svetska ekonomska recesija
- MMF pravi probleme, što povlači sve ostalo
- Hag se zaoštrava (nove optužnice zbog Kosova)
- Evropska unija zamrzava pregovore
- Nacionalna bezbednost (jug Srbije) iziskuje nepredviđene troškove za budžet
- Kosovo se ne rešava, napetost traje
- Odnosi sa Crnom Gorom ulaze u blokadu

„Šta je naša politika u takvoj situaciji najlošijeg scenarija“, pita se premijer i navodi šta sve treba uraditi:
1. Utvrditi koliko prihoda zavisi od normalnog razvoja događaja i koja je razlika u odnosu na najlošiji scenario
2. Pronaći alternativne izvore prihoda (brze velike privatizacije, npr. deo NIS-a…)
3. Napraviti koncept autonomne ekonomske razvojne politike (ciljana tržišta, podrška pojedinim izvoznim proizvodima)
4. napraviti plan komunikacije sa javnošću

I?

Preuzeto: IT Svet

Kada se posmatraju kretanja na TV tržištu, iako bi neki možda očekivali da kompanije nastoje da privuku veći broj korisnika nižim cenama to nije slučaj.

Ovih dana pravo nadmetanje se odnosi na to koji operater može da ponudi sveobuhvatnije nove karakteristike, mogućnost digitalnog video snimanja, servise po zahtevu a odnedavno web sajtovi kao što je Hulu.com su navikli ljude da ne moraju da budu zavisni od rasporeda emitovanja da bi mogli da uživaju u svojim omiljenim TV programima.
Ali TV industrija je ta koja možda čak više od recimo telefonskih operatera ili operatera kablovskih servisa nastoji da dodaje nove karakterisitke ne bi što je moguće prikovala ljude pred ekrane svojih TV aparata. Šta sve ovo znači za korisnika? Svakako ne znači niže cene za servise koje već koriste. Verizon Communications je tako već počela da umereno povećava cenu svojih paketa servisa za nove korisnike.
Ipak, ovo ne treba da uznemirava jer će korisnici za relativno malo povećanje iznosa koji već plaćaju dobiti mnogo više. Kada se sve ovo prevede u TV program to znači mnogo više pristupa emisijama i filmovima koje volite, mogućnost da ih gledate onda kada vi to želite i na uređaju na kojem vi to želite. Ipak, da li će ovi snovi zaživeti ili ne je druga priča. Dok su neki od njih već dostupni, nek su još uvek u fazi testiranja i nisu sve obećane karakteristike još dostupne.

Ali ono što je bitno je da se revolucija tiho odigrava pred našim očima i doživljaj gledanja televizije bi za samo nekoliko godina mogao da bude dijametralno drugačiji od onoga na koji smo navikli u prethodnim godinama. Ono što Verizon i AT&T rade na američkom tržištu za posledicu ima to da i drugi provajderi žele da obezbede slične usluge. Najnovija posledica je najava od strane poznatog operatera kablovskih servisa Comcast svoje inicijative o uvođenju novih servisa.
Godinama se mnogo toga nije promenilo kada je u pitanju doživljaj gledanja televizije. Iskristalisale su se popularne emisije koje su imale udarne termine, gledaoci su u udobnosti svojih dnevnih i spavaćih soba gledali omiljene emisije. Sem pojedine sporadične konkurencije kada su u pitanju provajderi satelitskih kanala, kablovski operateri su se gotovo našli u poziciji da drže monopol.

Ovako je bilo dok kompanije koje obezbeđuju telekomunikacione usluge nisu uspele razvojem tehnologije da gotovo iintegrišu internet tehnologiju i TV. Do pre samo nekoliko godina bilo je nezamislivo da će vaš provajder telekomunikacionih usluga moći da na vaš TV prijemnik donese doživljaj gledanja TV sadržaja.

Upravo se ovo dogodilo kada je AT&T ušla na TV tržište sa svojim U-verse servisom odnosno kada je Verizon Communications preuzeo ulogu kablovskog operatera svojim Fios servisom. U samo nekoliko godina ove telekomunikacione kompanije su prešle ogroman put od kompanija koje mogu da zavide provajderima kablovske televizije do vodećih u industriji u smislu inovativnosti po pitanju novih interaktivnih servisa koji iskorišćavaju prednosti internet baziranih mreža.

Ipak, ni kablovski operateri se ne predaju. Glavni igrači na ovom tržištu kao što su Comcast i TimeWarner Cable su unapredili svoje mreže dodajući više kapaciteta kako svojim internet servisima kao i video servisima. Ove kompanije su uvrstile nove karakterisitke digitalnog video snimanja kao i prikaza sadržaja po zahtevu. Sada se pripremaju da uđu na još uvek nedovoljno iskorišćenu teritoriju online pristupa po zahtevu za TV emisije i filmove.

Za korisnike, ovi novi servisi će uskoro ponuditi širi pristup za veću količinu sadržaja na više uređaja i u vremenima koja će više odgovarati korisnicima jer neće morati da prilagođavaju svoje obaveze ukoliko žele da pogledaju svoju omiljenu emisiju. A zahvaljujući gotovo neiscrpnim mogućnostima interneta korisnici će takođe biti u mogućnosti da interaktuju sa onim što gledaju.

Preuzeto: Internet oglašavanje

Odavno je poznato da imati internet stranicu nije dovoljno da bi se oglašavali na internetu i da bi vaša usluga ili proizvod bili pronadjeni na internetu potrebno je da Vaš web sajt bude dostupan u moru drugih stranica sličnog sadržaja. Vaš web sajt mora okupljati odredjeni broj dnevnih posetilaca da bi uopšte imali efekta i koristi od istog, a to se može postići putem Efikasnog Internet Oglašavanja.

Internet je odlično mesto za oglašavanje i tu činjenicu su već mnoga preduzeća prihvatila. Internet svojim korisnicima pruža nebrojene mogućnosti kreiranja sadržaja, pa tako i prilikom oglašavanja na internetu postoje različite mogućnosti oglašavanja. U zavisnosti od toga koliko efikasno želite da se oglašavate na Internetu, naš tim je u mogućnosti da kreira Vaš internet nastup i oglašavanje.

Koje su prednosti Internet Marketinga – Internet Oglašavanja?

Prednosti Internet marketinga – Internet oglašavanja u odnosu na druge oblike marketinga su mnogostruke, a tematski Portali su još efikasniji oblik, jer se na njima okupljaju ciljane grupe korisnika vezanih za odredjenu temu.

Marketinške kampanje na Internetu moguće je osmisliti i ostvariti u kratkom roku. Od ideje do realizacije ne mora proci puno vremena, a takodje je u vrlo kratkom roku moguće izvršiti promene kampanje.

U poredjenju sa ostalim propagandnim medijima Internet pokazuje mnoge prednosti, pa na primer za razliku od kataloga čija je izrada skupa i dugotrajna, troškovi realizacije za Internet su znatno niži jer nema troškova distribucije i štampe već samo trošak Internet Oglašavanja.

Ključna razlika pa i prednost se javlja prilikom promene sadržaja, poput promene cene ili dodavanja novog proizvoda. U ovoj situaciji kod klasičnog kataloga imamo trošak ponovne izrade, a stari katalog više nije upotrebljiv, dok kod interneta imamo samo trošak osvežavanja onoga što želimo da promenimo. Internet sadržaj se vrlo lako i brzo menja i može biti stalni izvor svežih informacija. Internet je interaktivan medij koji je potpuno multimedijalan i kao takav pruža mogucnosti predstavljanja putem slike, zvuka ili videa. Internet pokriva globalno tržiste i rezultati Internet marketinga su merljivi.

Jedna od najvažnijih prednosti Internet marketinga je mogućnost obraćanja ciljanoj grupi i tako postići najbolje rezultate. Ciljana Internet kampanja koja je pravilno osmišljena i jednostavno prezentovana može doneti najbolje rezultate.

Preuzeto: IT Svet

Probna verzija Microsoft-ovog besplatnog anti-virusa pokrenuta je u SAD, Kini, Brazilu i Izraelu. Microsoft Security Essential (MSE) obećava da će korisnicima obezbediti osnovnu zaštitu od virusa, trojanaca, rootkit-a i spyware-a. Ovaj softverski gigant bio je žestoko kritikovan zbog toga što u okviru Windows-a nije obezbedio besplatni sigurnosni softver. Kompanijin prvi sigurnosni paket, Windows Live OneCare, nije uspeo da privuče dovoljan broj korisnika pa je odlučeno da se ovaj paket povuče iz prodaje. Microsoft se nada da će MSE, dostupan kao besplatan, ipak privući veći broj korisnika.
Microsoft offers free anti-virus

A trial version of Microsoft’s free anti-virus software has been launched in the US, China, Brazil, and Israel.
Microsoft Security Essentials (MSE) promises to provide people with basic protection against viruses, trojans, rootkits and spyware.
The software giant has been criticised in the past for failing to include free security software with Windows.
Its first security package, Windows Live OneCare, failed to attract many customers and will be discontinued.

Microsoft is hoping that MSE, available as a free download from its site, will prove more popular. It has said it will automatically update it for users.
However, rival security vendors have questioned whether Microsoft can compete with more established anti-virus players.

Family doctor
“Early reviews of the beta are showing that it under-performs when compared to existing freeware products, and well below paid solutions,” said security firm Symantec in a statement.

“Referring to Microsoft’s basic anti-virus and anti-spyware product as an essential security solution is misleading. Consumers need firewall protection, web protection, anti-spam and identity safeguards,” it said.

J.R Smith, chief executive of security firm AVG, said Microsoft’s entry into the security market could “further confuse consumers about the inherent security of their computer”.

“It’s important to recognise that Microsoft’s role in the internet security realm is much like your relationship with your trusted family doctor. They can help diagnose the problems. In addition, they treat many general ailments. In the end, though, they are not a replacement for a specialist when you need one,” he said.

Initially 75,000 trial versions of MSE, codenamed Morro, will be available in the US, Brazil, China and Israel.

The software will be rolled out in other countries later this year.

Izvor: Personal magazin Autor: Goran Aničić

Čuli smo već za ostavrene marketing i inženjerske iskorake delatnika trećeg rajha, a jedan od neostvarenih iskoraka je pravi Stealth “nevidljivi” lovac kojeg na svu sreću nemci nisu uspeli da stignu da ga uvedu u operativnu upotrebu do kraja II sv.  rata.

Model Horten 2-29 nacisti su uspeli da dovedu tek do eksperimentalnog modela, a nedavno su naučnicu pokušali da rekreiraju ovaj prototip kako bi utvrdili njegove realne performanse i stvarnu nevidljivost za radare.
Inženerski tim iz kompanije Northrop Grumman, poznate po produkciji savremenih lovačkih aviona,  napravila je repliku na osnovu originalnih nacrta i jednog originalnog preživelog prototipa kog amerikanci čuvaju još od II svetskog rata.

Originalni prototip izveo je probni let pred Božić 1944. Mnogo više o ovom super tajnom projektu moćićete da vidite danas na National Geographic kanalu u 21h.

Preuzeto: Personal Magazin Autor: Goran Aničić

Ko nije prešao, a mnogi nisu, sa starog .yu na novi .rs domen dobro će mu doći Google saveti objavljeni tek juče. Ovo “tek” odnosi se na veliko kašnjenje sa interesantno i korisnom temom za ovdašnje građane. Oni koji su usmereni na Web su davno prešli na novi .rs domen, manje više uspešno, ali naravno sa velikim gubicima – u pogledu izgubljenih backlinkova, izgubljenog PageRank-a, SEO napora puštenih “niz vodu”, statistike…

Oni koji nisu web profesionalci, imaju i imaće velikih problema, jer mnogi (firme pogovoto) nisu registrovali ni novi .rs domen, a neki nisu ni produžili važenje starog .yu domena, pa su ostali i bez sajtova i mail servera. Ovaj nacionalni transfer pogotovo pogađa firme koje u svom sastavu nemaju web profesionalce i one kojima su svojevremeno sajtove odradile agencije i nakon toga zaboravili na “održavanje”.

Backlinks su otišli u nepovrat “all links pointing to .yu domains will lead to dead ends“, a Google nam savetuje da proverimo sve sajtove koji nas linkuju te da “ručno”  kontaktirano njihove webmastere da izmene linkove na .rs. Sa Backlinkovima otišao nam je i PR koji su nam druge lokacije prenele bez nofollow atributa.

Ko već nije, neka odmah aktivira .rs domen i 301 redirektuje saobraćaj na novi domen, ima fore do 30. septembra da preusmeri bar jedan broj posetilaca, sa pretraživača i backlink-ova, a nakon tog datuma biće prisiljen da “gradi sajt” iznova.

U nekoliko zadnjih postova sam škrabao o internetu, medijima, uticaju ove vrste medija, lovi koja se okreće, ko, koliko i zašto se oglašava ili ne, ko, koliko i zašto čita ili ne. I tako to…bla bla bla.

Definitivno velika lova se okreće jer, veliki su i interesi. A kako mi malecki možemo i da sanjamo o tolikoj lovi, i da pazarimo bar par stotina evra (godišnje) i da tako pokrijemo makar polovinu troškova, na primer za ADSL, kada se i na internet preselilo ono staro: Podoban ili nepodoban. Di se denula  sloboda izražavanja (naravno zna se u kojim  granicama)? Mediji i njihova blokada više nisu prisutni samo u poznatim okvirima informisanja. Malko se sve proširilo, i možda u budućnosti budemo cenzurisani i kad, kod kuće uz kaficu čavrljamo sa prijateljima. Možda u krevetu kad u’vatimo slododan termin da opalimo neki sex sa ženom (ko je ima) odn. bračnim ortakom ili u bilo kom drugom aranžmanu.

Naš  uticaj (dajem sebi za pravo da i sebe uvrstim u veliku porodicu slobodnih i hrabrih blogera, ako ne zbog kvaliteta onda bar zbog nekih gluposti koje sam i ja znao da smislim) je postao veoma veliki, a sve to za dž. I nije to problem. Svi revolucionari su uvek radili za dž, i ostavljaju istoriji da kaže završnu reč. Naravno niko od nas i ne traži neku vajdu za sebe, ali i ako neki sponzor utrči, nije loše i hvala mu. Ako se dotični sponzor i pojavi na nekoj od internet stranica može imati mnogo veću korist od reklamiranja u bilo kom lokalnom mediju a po ceni koja je totalno zanemarljiva i na cenovnik pomenutih a posebno na efekat. Malo li je kad ceo svet čuje za Vas, a posebno ako ste sponzor nekog veoma posećenog bloga.

E sad vrhunac  svršavanja po napisanoj reči (kakva god da je) je kad i eventualni sponzor, dobije, dobronamernu, politički upakovanu packu i time mu se zabrani reklamiranje na nekoj internet stranici. Mogu ja vlasnika te stranice i da mrzim ili bilo šta drugo. Samo želim da kažem (bez preterivanja) da sam kod njega čitao kvalitetne tekstove. Ne mislim na stil nego na teme, ideje, kritike, obaveštenja…  Jeste za neke stvari malko obojen, ali najmanje od svih onih koji se javno busaju i kunu u dobre namere, demokratiju i ostalo.  Meni kao srećnom  nečlanu svih političkih sekti ne smeta da svako ima svoje mišljenje i stav. Naprotiv. To mu dođe kao sloboda. Ako u tome preteruje, za to postoji Sud. To mu dođe kao uređen sistem. A sve ostalo čime se služe političke kurve i jajare, osuđujem i što se mene tiče, nek  se udave u spostvenim govnima. Kad tad, ako ne može ranije.

Ovo što sam pročitao je strašno. Ne sumnjam da se sve ovo i desilo (jer moguće je da neko prokomentariše i da je sve ovo izmišljeno). Sigurno ima i onih koji i uživaju u nečijim mukama, kakve god da su. Podržavam Zorana i na žalost jedino na ovaj način mogu da mu pomognem. Ne bih mu pomogao više nego sebi, ali brate ono što nije u redu – nije.

Preuzeto: Miss Cybernaut Autor: Jelena Jovanović

U čemu je stvar kod onlajn oglašavanja?

Tradicionalni načini oglašavanja deceniju unazad su sve manje efikasni. I želim da upoznam lično onoga ko se s ovim trendom ne slaže. Vodiću ga na kolače.

Šta ljudima u Srbiji prvo padne na pamet kada se pomene onlajn oglas? Pre svega baner. Onaj na koje možete da kliknete (negde vas vodi) i onaj na koje ne možete (branding, unclickable). Oni koji su reprezentativni (smisleno dizanirani i pozicionirani) i oni koji su dizajnirani u flashu (mrda, svetli, luduje). Klikanost se među ovim dvema (uslovno) vrstama takođe razlikuje.

Svejedno, tu postoji jedan veliki problem.
Teza Miše Lukića (LeoBurnett) je da je GLAVNA PREPREKA što su onlajn mediji poneli na internet iskustva iz oflajn medija : “Kao što znaju za bilborde, tako su prekopirali na web svoja oflajn iskustva i postavili – plakate sa objavama poruke”.

Da li to radi? Neka kažu provajderi banera.
Viđali smo dosad banere i to na veoma-veoma posećenim sajtovima koji reklamiraju događaje iz septembra 2007 (izvor: DevProTalk). Može se izvesti zaključak da pozicija nije prodata (nema dakle potražnje).

Miša Lukić tvrdi, a ja se apsolutno slažem, da je PRIČA ono što je bitna. Da li možete da svojom pričom zainteresujete kupca.
I upravo to na koji način ćete se uklopiti svojom porukom (zanimljivom pričom) u ono što KORISNIKA zanima, odlučiće o uspehu vaše internet reklame.

Zašto ne biste probali marketing putem sadržaja?

U slučaju da prodajete kosilice za travu, možete slobodno da spustite tablu ispred kuće i postavite website na kome ćete davati uputstva za – negovanje bašte.
Da li će to uspeti?
Probajte!

Znači umesto jednostavnog PRODAJEM KOSILICE (ciljana pretraga) moći ćete da dodate i SAVETI ZA PROLEĆNU SADNJU, KAKO NEGOVATI TRAVNJAK, BILJKE KOJE SE SADE U MARTU, itd.

Ovo je na neki način i kontekstualno razmišljanje – u duhu onog čuvenog da treba da pričate o onome što zanima Vašeg kupca, o njemu a ne o vama.

Odnosno, kako je rekla davno Nadežda Milenković:”Recite mi da sam lepa, pametna, dobra, duhovita i ja ću misliti da ste vrlo pronicljivi. Recite mi da ste vi lepi, pametni, duhoviti i ja ću misliti da ste dosadni” (za magazin Biznis & Finansije )

Sadržaj je kralj.
Ali šta vam vredi dobar sadržaj ili proizvod ako za njega niko ne zna?

Onlajn oglašavanje košta manje.
Internet je na drugom mestu po penetraciji (odmah iza TV, prema istraživanju Nielsen)
Kontekstualno oglašavanje dolazi do VAŠE CILJNE GRUPE, ma kako uska (ili široka) bila. VI birate.

Budućnost oglašavanja je dakle već tu.
Prema Dejvidu Fridmanu ona leži u pametnom oglašavanju. Pametni oglasi (smart ads) su oni koji ciljaju specifične potrošače, promovišu proizvod onima koji su već zainteresovani za njega i već traže i čitaju. Zbog toga što pametni oglasi dopuštaju da se oglašivači okrenu SVOJIM a ne tuđim ciljnim grupama i što pružaju šansu da se umesto prikazivanja oglasa masovnom tržištu prikađu samo onima koje to zanima, ovi oglasi su jeftiniji.

Oglasne PPC kampanje mogu biti pokrenute po ceni od jednog delića one sume koju biste ulili u tradicionalno oglašavanje.

Najlakši način da to uradite je da pored kvalitetnog sadržaja na websajtu i PR-a koji plasirate i na web, u širenje vesti uključite ETARGET PPC reklamu – www.etarget.rs.

Kako?

Tako što će se VAŠA poruka (sponzorisani link elegantno umetnut pored sadržaja na sajtu) vezati za ključne reči koje vašeg kupca zanimaju.

I još neke zablude oko interneta

Mnogi na pomen interneta odmahnu glavom.
Najlešći stereotipi su da je “to je za freakove” , da oni koji su onlajn “nemaju sopstveni život” i da su informacije koje se na ovaj način mogu dobiti “nepouzdane”.

Ok, hajdemo redom.

1. Freak - po definiciji je zaluđenik. Onaj koji neguje strast prema nečemu. Kontrapitanje: šta je loše u tome gajiti strast prema onlajn svetu koji se sve više širi i diversfikuje, i u kome je sloboda reči svakome zagarantovana?
2. Život - onlajn svet je još samo jedno okruženje “realnog”. Internet ne trpi šizofreniju. Ne možeš biti malo OK pa onda malo loš. To se vidi. Život teče bez obzira na tehnologije.
3. Nepouzdane su informacije koje nisu proverene. I takvih ima jednako na TV, u novinama i na internetu. Ako isključite recimo google.rs i pretražujete isključivo na stranim jezicima, pre će se desiti da sve važne info iz sveta imate pre nego što tradicionalni mediji objave.

Dakle, ko traži – naći će. Ko se prepusti, neka se ne buni što je umesto njega odluku doneo neko drugi.

GOLE ČINJENICE:
Na Facebooku ima trenutno oko 800.000 registrovanih naloga iz Srbije. Da li ćete svakog desetog građanina Srbije posmatrati kao “freaka”? Da li je moguće da ti ljudi ne žive život? Da li su glupi i da li ih neko manipuliše informacijama na netu? Teško.

I šta sada?

Od proleća pa nadalje, kako predviđaju istraživanja vodećih svetskih agencija, još više će se surfovati u potrazi za idealnim odnosom cene i proizvoda, više će se koristiti internet da se cene uporede pre kupovine, a finansijska kriza na poneke će uticati i tako što će hteti da uštede na vremenu i novcu koji odvajaju za gorivo tako što će kupovati i upoređivati cene preko interneta.

Prijavite se na facebook stranicu Etargeta ili na fan page koji se redovno (ali ne i spamerski puni člancima i aktuelnim informacijama.

U svakom slučju možete ODMAH besplatno da se registrujete na sajtu www.etarget.rs i probate svojeručno da postavite kampanju za vaš proizvod ili uslugu.

ZA DOWNLOAD:
KAKO DO KUPACA U VREME FINANSIJSKE KRIZE
(PDF fajl)

Preuzeto: Personal magazin Autor: Goran Aničić

Iako su kod nas i “obični” web sajtovi – popularno narodski rečeno “internet prezentacije” i dalje raritet (namerno ovo naglašavam sa obzirom na broj firmi upisanih u APR), ono što nazivamo brand-sajtovima odrađenim putem micro-web lokacija tek predstavljaju retkost i pored svih prednosti koje nude.

Stidljivo brand mikro lokacije kreiralo je tek par ovdašnjih firmi poput Bambija za Plazma keks ili Jaffe za aktulenu Jafforidža kampanju. Iako postoje neka protivrečna mišljenja da su ove web tvorevine nepotrebne, ona ipak imaju svoje prednosti koje se ogledaju u mogućnosti da dizajnerski iskoče iz “korporativne kože”, da se pruži više brand-posvećenicima, te možda i najvažniji razlog a to je potreba izmene ciljane populacije.

Takođe, ponekad mikro-sajtovi su jedini način da se brzo reaguje na recimo lansiranje novog brenda, kada je gotovo nemoguće u kratkom vremenskom roku izmeniti postojeći kompanijski ili kada kampanja umnogome odudara od kompanijskog profila.

Recimo, pirotski  Tigar više ne proizvodi gume (promenom vlasnika), već kišne mantile i gumene čizme,  imamo celu populaciju koja Tigar brend vezuje za auto-industriju. ovo je gotovo idealan primer kada upotrebiti mikro-sajtove (recimo za fancy gumene čizme koje sa da plasiraju).

Pored ovih, namenski kreiranih kod nas, deo mikro sajtova “zapljuskuje” nas spolja, lokalizacijom mikro-sajtova velikih brendova. Isprva, to su bili sajtovi filmova iz holivudske produkcije, da bi a ko bi drugi nego Coca Cola izgradila i lokalizovala nekoliko mikro sajtova, a poslednja u nizu je lokazilacija Garnierovog mikro-sajta za Pure brand.

Nije čudno što se radi o “ženskim” proizvodima, jer je to najveća kupovna populacija i treba očekivati sve više web loakcija koje su upravo posvećene ženama.