BorskyONLINE

Međunarodni filmski festival u Kanu otvoren je večeras prikazivanjem apokaliptičkog filma ‘Slepilo’ brazilskog režisera Fernanda Merijeljesa, a završiće se 25. maja projekcijom dela američkog režisera Berija Livinsona ‘Šta se upravo dogodilo’ sa Robertom De Nirom u glavnoj ulozi.
Sedmočlanim žirijem festivala ove godine predsedava američki glumac, režiser i scenarista Šon Pen.
Na ovogodišnjem festivalu, 61. po redu, biće prikazano, u svim kategorijama, ukupno šezdesetak filmova iz 31 zemlje.
U zvaničnoj konkurenciji za nagrade festivala boriće se 22 filma.
Među zvanicama biće, kao i uvek, najslavnija imena svetskog filma kao što su Andželina Žoli, u pratnji supruga Breda Pita, Harison Ford, Gvinet Paltrou, Žoakin Feniks, Skarlet Johanson, kao i glavne zvezde filma koji će otvoriti festival Džulijan Mur, Geni Glover i Garsia Bernal.

edan od hitova će svakako biti četvrti film Stivena Spilberga iz serijala o arheologu avanturisti Indijani Džonsu ‘Kraljevstvo kristalne lobanje’.

Izvor:RTS

Oko 7.000 metara istraženih hodnika, najsavremenije osvetljenje i „probijene“ staze, dočekali su za prvomajske praznike prve turiste i namernike

BOR - Posle višemesečnog truda radnika borske Fabrike opreme i delova zablistala je još jedna u nizu speleoloških lepotica u krasu Dubašnice. Oko 7.000 metara istraženih hodnika, najsavremenije osvetljenje i „probijene“ staze, dočekali su za prvomajske praznike prve turiste i namernike. Za nekoliko dana, kada se preuredi prostor oko pećine, pristići će, kao nekada, na hiljade đaka i studenata.

- Uredili smo prilaze i plato ispred pećine, a za godinu-dve otvorićemo i obližnju Vernjikicu po lepoti nenadmašnu u celoj bivšoj Jugoslaviji. U blizini je još pet-šest veličanstvenih pećina čija je dužina oko 30 kilometara. Postojna u Sloveniji ima 21 istraženi kilometar, što znači da je naš potencijal na ovom prostoru značajniji, kaže dr Radenko Lazarević, čuveni srpski speleolog koji je 1978. godine otkrio i za turiste otvorio Lazarevu pećinu.

I Bora Stanković, direktor Opštinske turističke organizacije ubeđen je da će lokalna samouprava i Republika, kao i „Srbijašume“, udružiti sredstva i izgraditi savremeni put do Zlotskih pećina.

- Za mesec-dva ponovo će biti otvoren motel „Pećina“, izgradićemo novi ribnjak i stazu dužine jednog i po kilometra do ulaza u Vernjikicu. Viseći most je popravljen posle 15 godina. U blizini je već spremno nekoliko seoskih kuća za prijem prvih gostiju - ističe Milivoje Janošević, predsednik Mesne zajednice Zlot.

- Vernjikica je grandiozna, ali Lazareva pećina ima Prestonu dvoranu i legendu o caru Lazaru. Izuzetno je bogata nakitom. U Koncertnoj dvorani je loža cara Lazara i carice Milice, nimfa, dirigent, orkestar i publika. Ukupna površina podzemnih prostorija je 10.000 kvadrata, dok je zapremina sedmostruko veća. Sada je dostupna i Dvorana slepih miševa, kao i Devojački most. Ipak, najvažnije je da se do ovih pećina, za razliku od svih ostalih u Srbiji, može doći autobusom-napominje dr Lazarević.

Njihov znoj, suze i strah nisu ušli u deobni bilans. „Fijat” nije dužan da se bavi takvom računicom

„Crvena zastava” iz Kragujevca postala je zvezda upravo završene izborne kampanje. „Fijat” je obećao da će je kupiti. To bi moralo značiti da će biti više posla, a nadam se i boljeg života za radnike Kragujevca.

U slavljeničkom raspoloženju političari su proslavili još jedan veliki uspeh. Prodali su „Zastavu” za koju su do juče tvrdili da je treba zatvoriti ili iseći u staro gvožđe. Prodali su ono što su generacije pre njih stvorile i niko se nije setio radnika koji su u vreme NATO bombardovanja oko fabrike pravili živi štit i – kao da pilotima bombardera njihovi životi nešto znače – svojom glavom čuvali svoj hleb. Ono što su spasili pred avionima koji su često doletali iz Avijana (Italija) danas je prodato, a da njihov znoj, suze i strah nisu ušli u deobni bilans ili popis stanja. „Fijat” nije dužan da se bavi takvom računicom, on nije ništa dužan radnicima Kragujevca, država jeste. Država bi morala da postoji baš zbog onih koji imaju da založe samo svoj rad i svoj život, oni koji raspolažu većim vrednostima sasvim bi se lepo snašli i bez pažnje državnog aparata.

Ne mislim da je prodaja „Zastave” loša vest, ali mislim da odnos prema ljudima koji su je stvorili i obnovili jeste. Srbija nije nestabilna i problematična zemlja zato što je imala istoriju kakvu je imala, nije to čak ni zbog poslovične halapljivosti svojih vođa. Srbija je nestabilna i problematična zemlja zato što u njoj ne postoji nijedna reč i nijedna vrednost koja je opšte prihvaćena, svakom razumljiva i nepromenljiva. Mi uvek počinjemo ispočetka. Ništa što je stvoreno pre ove ili one garniture vlasti nije vredno ni pamćenja ni nastavljanja. Ni otimanje Kosmeta nas nije sabralo, zašto bi to onda učinila ideja socijalne pravde ili bilo koja druga ideja i politički projekat. Ko bi se u Srbiji usudio da formuliše pet, deset, jedan princip koji će biti zajednički svakoj stranci, bilo kojoj vladi, bilo kom biraču. Nije Srbija jedina država na svetu u kojoj ima separatizma, u kojoj je beda većine zasenila bogatstvo manjine, nije Srbija jedina koja nije u EU ili nekom vojnom savezu, ali jeste jedina zemlja na svetu u kojoj baš ništa nije trajno i vredno obnavljanja i ponavljanja.

Kao da smo nepismen srednjovekovni narod koji drhti od pojave komete, gledamo u svoje vođe i pobožno slušamo kako nam prete smakom sveta ako ne ostanu na mestima na kojima su.

Uplašeni za sudbinu naših gospodara ne pitamo ih zašto se radnici u Kragujevcu raduju što će redovnije jesti i ne usuđujemo se da pitamo zašto oni nisu vlasnici fabrike koju su stvorili. Ako je suština demokratije tri obroka dnevno, nismo morali da se mrdamo iz robovlasničkog društva.

Aleksandar Vulin /Politika / Pogledi sa strane
[objavljeno: 09/05/2008.]

PARIZ - Svi francuski listovi javljaju o ubedljivoj izbornoj pobedi Demokratske stranke i njenog saveza “Za Evropsku Srbiju” na jučerašnjim izborima, uz procene da će DS morati da učini i neke ustupke da bi mogla da formira vladu.

Kao “najspektakularniji” od takvih ustupaka, po oceni izveštača pariskog “Monda” iz Beograda, bila bi koalicija u kojoj bi bili i socijalisti SPS-a, za koje u DS smatraju da su se “promenili, postali pragmatični i spremni na nagodbu”.

“Mond” smatra da je “proevropski savez Borisa Tadića izgleda u položaju da postavi svoje uslove za formiranje vlade koja bi bila sposobna da ubrza približavanje Srbije Evropskoj uniji”, ali da, pored saveza sa strankom LDP i manjinskim formacijama, ipak mora da učini ustupke da bi imao skupštinsku većinu.

Izveštač pariskog dnevnika prenosi i ocene analitičara u Beogradu da i “nacionalisti Srpske radikalne stranke i Demokratska stranka Srbije odlazećeg premijera Vojislava Koštunice imaju teoretsku šansu da, ukoliko se udruže sa socijalistima SPS-a, dobiju skupštinsku većinu i sastave vladu”.

Ako bi Tadić uspeo da formira vladu, to bi, po mišljenju izveštača “Monda”, označilo poraz Vojislava Koštunice koji je postao veći nacionalista i podozriv prema Evropi posle proglašenja nezavisnosti Kosova.

List francuskih poslovnih krugova “Lezeko”, na prvoj strani donosi izveštaj pod naslovom “Srbi potvrdili opredeljenje za Evropu”.

U izveštaju se navodi da su “proevropske pristalice predsednika Borisa Tadića pobedila na izborima, ali bez skupštinske većine”. Kako kaže pariski dnevnik, “rusofilski nacionalisti su te pobednike stavili pred izazov da oni mogu da dođu na vlast”.

“Lezeko” takođe ukazuje da je “paradoksalno” stranka SPS u “položaju da bude arbiter” raspleta oko formiranja srpske vlade.

Dnevnik “Figaro” naglašava da su srpski birači potvrdili evropsko opredeljenje Srbije, dajući veliki broj glasova Tadiću, ali napominje da će proevropske snage “morati da nađu partnere za formiranje vlade”.

Međutim, ukazuje “Figaro”, “nije isključen savez dveju nacionalističkih stranaka, na čelu sa Nikolićem i Koštunicom, posebno ako bi im se pridružili socijalisti”.

Francuski listovi ukazuju in a činjenicu da je korene političke krize u Srbiji ojačala “gorčina koju je kod mnogih Srba izazvalo proglašenje nezavisnosti Kosova, što je trebalo da ide na ruku pre svega nacionalistima”, kako to zaključuje dnevnik “Liberasion”.

Lista za evropsku Srbiju osvojila gotovo deset odsto glasova od drugoplasirane SRS. – Socijalisti imaju najveći koalicioni potencijal, jer su prihvatljivi i jednima i drugima

Koalicija Za evropsku Srbiju okupljena oko Demokratske stranke pobednik je jučerašnjih parlamentarnih izbora, osvojivši, prema prvim Cesidovim procenama rezultata, 103 mandata u srpskoj skupštini, odnosno 26 mandata više od drugoplasirane Srpske radikalne stranke.

Iako će u novom parlamentarnom sazivu imati samo četiri mandata manje nego u prethodnom, SRS je iznenađujuće loše prošla, s obzirom na to da je u većini predizbornih istraživanja figurirala kao vodeća izborna lista. Umesto prognoziranih 34 ili 35 odsto, radikali su, međutim, dobili poverenje oko 29 odsto birača. Lista za evropsku Srbiju koja je u istraživanjima zaostajala za procenat ili dva, osvojila je nešto manje od 38 odsto glasova, pokazavši da je evropsko opredeljenje građana ipak znatno veće od onog koje su prognozirali istraživači javnog mnjenja.

Prema Cesidovim podacima, u novom parlamentu sedeće i 30 poslanika „narodnjaka” koji su osvojili 11,3 odsto glasova, 20 socijalista (7,9 odsto), 13 poslanika sa liste LDP-a (5,2 odsto) i još sedam poslanika manjinskih lista. Mađarska koalicija imaće, prema ovim rezultatima, četiri mandata, bošnjačka Lista za evropski Sandžak Sulejmana Ugljanina – dva, a Koalicija Albanaca Preševske doline – jedan mandat.

Nosilac izborne liste Za evropsku Srbiju i predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je sinoć da odmah treba početi da se radi, jer je potrebno što pre formirati Vladu Srbije koja će uvesti zemlju u EU i boriti se za očuvanje Kosova. „To su dva cilja na kojima ćemo nova vlada i ja kao predsednik raditi”, izjavio je Tadić u prvom obraćanju novinarima nakon izbora.

I dok je pre izbora jasno bilo samo da u budućoj vladi, kako god da građani glasaju, neće zajedno sedeti DS i SRS, u prvim satima po objavljivanju preliminarnih rezultata, postala je jasna još jedna stvar – da se u novoj vladi neće ponovo okupiti ni DS i DSS.Sve ranije spekulacije da bi dojučerašnji koalicioni partneri u nekoj varijanti (bez G17 plus i LSV) možda ipak mogli ponovo da nađu zajednički jezik, pale su u vodu kada je lider DSS-a i premijer tehničke vlade Vojislav Koštunica sinoć rekao da su principi koalicije DSS–NS, koji se, kako je naglasio, neće menjati, „potpuno drugačiji od principa DS-a”. Razlike među njima, kako je rekao, ispoljile su se u nekoliko faza i ne mogu se premostiti.

– Tu kompromisa nema – rekao je Koštunica u sedištu DSS-a, dodavši da je to postalo potpuno jasno pošto je Božidar Đelić u Luksemburgu potpisao Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU.

Koštunica je priznao da je „Đelićev potpis dobio određeni broj glasova”, ali je naglasio da su i oni koji su bili protiv potpisivanja SSP-a dobili određeni broj glasova, dodavši: „Pa vi saberite”.

Time je lider DSS-a, dok su na ulicama Beograda uz vatromet pristalice Liste Za evropsku Srbiju slavile, praktično najavio mogućnost formiranja (za DSS očigledno jedino moguće) koalicije sa radikalima i socijalistima.

Koštunica se očigledno, i pored novog smanjenja broja poslanika DSS-a, ne odriče mogućnosti da i dalje ostane u vlasti, pokazujući da je sinoćnja ocena predsednika Skupštine Olivera Dulića da su građani juče poslali Koštunicu u političku penziju možda preuranjena.

Samo nekoliko minuta posle Koštunice oglasio se i zamenik predsednika SRS-a Tomislav Nikolić potvrđujući mogućnost koju je lider DSS-a nagovestio, rekavši da će Srbija ili imati vladu SRS, DSS–NS, SPS i eventualno još neke manjinske stranke, ili je neće imati uopšte, odnosno išlo bi se na nove izbore.

Ako je, s obzirom na pomenuti raspored mandata, izvesno da je i listi koju predvodi DS najjednostavnija postizborna kombinacija sa socijalistima, uz, recimo Mađarsku koaliciju, očigledno je da je „cena” partije Ivice Dačića znatno skočila posle ovih izbora.

DS-u je, praktično, nemoguće da napravi vladu bez SPS-a, jer sa LDP-om i svim poslanicima nacionalnih manjina, ima ukupno 123 mandata. Toga su izgleda svesni i u Demokratskoj stranci – Božidar Đelić je sinoć posle objavljivanja preliminarnih rezultata uveo i „šesti” princip za razgovore o postizbornoj koaliciji (pored evropskih integracija, borbe za Kosovo, saradnje sa Haškim tribunalom, ekonomskog razvoja i borbe protiv kriminala i korupcije) koji se odnosi, između ostalog, i na potrebu postizanja novog socijalnog ugovora između poslodavaca i radnika, rast plata i penzija u skladu sa privrednim rastom, ravnomeran regionalni razvoj… Upravo to su bile bitne stavke predizbornog programa koalicije SPS–PUPS–JS, pored odbrane državnih i nacionalnih interesa Srbije.

Lider socijalista Ivica Dačić i sinoć je ponovio ove principe svoje koalicije, izbegavajući da jasno kaže kome će se prikloniti, ali je naveo da će zbog prethodne korektne saradnje sa DSS-om, najpre razgovarati sa Koštunicom.

– Nema parlamentarne većine bez koalicije DSS–NS i SPS–PUPS–JS – rekao je Dačić na konferenciji za novinare u sedištu SPS-a, ostajući, čini se, lojalan Koštunici, iako je jasno da ovog puta vlada zavisi samo od njega, ne i od „narodnjaka”.

Na pitanje, kako prenosi Beta, da li će SPS podržati manjinsku vladu, Dačić je rekao da je to pitanje zakasnilo četiri godine. – Do sada su nas pitali sa kim ćemo, a sada je pitanje sa kim će oni – rekao je on.

Da u koaliciji Za evropsku Srbiju zaista računaju na koaliciju koju predvode socijalisti, ili bar na jedan njen deo, potvrdio je indirektno sinoć i predsednik G17 plus Mlađan Dinkić. Ističući da će mandatara za sastav buduće Vlade Srbije odrediti DS i da će ta vlada uvesti Srbiju u EU, Dinkić je naveo: „Lista za evropsku Srbiju imaće 103 mandata i nedostajaće nam 23 mandata, a dobrodošli su svi koji hoće Srbiju u EU. LDP je proevropska stranka, znam da su i neki ljudi iz koalicije SPS–PUPS–JS, Palma je govorio da želi investicije u Jagodini”.

Politika ONLINE